ЕГШ Никола Тесла Зрењанин

Пуштање у рад асихроних мотора

Јокић Миле IV2

Са обзиром на то како изгледа намотај на ротору разликују се две
врсте асинхроних мотора:

1.Кавезни асинхрони мотор (АМ са кратко спојеним ротором),

2.Клизноколутни асихрони мотор (АМ са намотаним ротором),

Приликом пуштања у рад асинхроног мотора, морате испунити два

услова:
1. полазни тренутак мора имати већу од потребних доње границе

2. струја покретања мора бити испод дозвољених максималних

вредности

Пуштање у рад кавезних АМ

У тренутку када се АМ повезује на мрежу он повуче из мреже

полазну струју (Ipol) која је знатно већа(2-9 пута) од називне (In)

Велике полазне струје могу довести до механичког оптерећења

радне машине због великог полазног момента или до пада напона
у мрежи.

Асихрони Мотори мањих снага (до 4kw) пуштају се у рад директним

приклјучивањем на мрежу.

Када се пуштају у рад асинхрони мотори већих снага (преко 4kw)

морате на неки начин смањити полазне струје лоше је то што се
при смањивању полазних струја сразмерно смањује полазни
моменат. Треба проверити да ли ће мотор моћи да стартује при
тако сниженом полазном моменту.

Пуштање у рад АМ помоћу преколпника звезда-троугао

Намот на статору се везује у звезду приликом стартованја

асихроног мотора.

При вези у звезду мотор повуче из мреже три пута мању полазну
струју (у односу на струју коју би мотор повукао из мреже при вези
у троугао) и полазни моменат је три пут а мањи.

У одређеном тренутку током залета намот статора се помоћу

контактора спрегне у троугао, тренутак повезивања из звезде у
троугао се одређује помоћу стујног или временског или
центрифугалног релеја који управља контактором.

На овај начин се могу пуштати у рад само асинхрони мотори код

којих је назначено да су предвиђени да намот статора буде трајно
спрегнут у троугао.

Пуштање у рад АМ помоћу ауто-трансформатора

Асинхрони мотор је везан на секундар ауто-трансформатора.

Ауто-трнсформатор има могућност регулације секундарног напона

у широкм опсегу.

Асихрони мотор стартује при сниженом напону при чему је и

полазна струја сразмерно мања.

Током залета напон се постепено повећава све до називног напона.

Потребан је ауто-трансформатор чија је снага нешто већа од снаге

асинхроног мотора, што је релативно скупо.

Пуштање у рад АМ помћу додатних отпорника везаних у коло

статора

У коло статора су убачене додатне отпорности rd.

На додатним отпорностиа се јавља пад напона △U због чега мотор

стартује при сниженом напону U AM =U n−∆ U

Због тога је и полазна струја сразмерно мања.

Након залета додатне отпорности rd се искључују т.ј. кратко спајају
па асинхрони мотор наставља да ради прикључен на називни
напон.

Un

rd △U

U AM =U n−∆ U
AM

3
 Пуштање у рад клизно-колутних АМ

Напон ротора се састоји од три фазна навоја који су спрегнути у

звезду.

Навоји су начињени од бакарних проводника изолованим танким

слојем лака.

У коло ротора се убацују додатне отпорности које могу да служе за

изолацију полазне струје т.ј. полазног момента. То су отпорници за
пуштање у рад.

У коло ротора се могу убацити додатне отпорности које служе за

регулацију брзине. То су отпорници за регулацију брзине.

Повећањем вредности додатног отпора (rd) повећава се и вредност

полазног момента док се истовремено смањује вредност полазне
струје, што се може видети са графика:

При одређеној вредности додатног отпора мотора полазни

моменат мотора ће бити једнак максималонм моменту који мотор
може да развије (Mpol=Mmax).

Ако се вредност додатног отпора повећа полазни моменат почиње

да опада.

Отпорници за пуштање у рад су мале снаге јер су уклјучени у коло

кратко време током залета.
1

4.5

3.5

2.5
rd=0
2 rd
2rd
1.5
3rd
1

0.5

0
-6 -4 -2 0 2 4 6
Трофазни асинхрони мотори мале снаге до 1,1 kw могу се пуштати
у рад

без помоћних покретачких апарата, мада и они при покретању могу

повући

из мреже струју Imax која може бити и до 6 пута већа од

номиналне струје In.

Због тога осигурачи ових мотора морају бити за номиналну јачину

струје In,

али са „успореним дејством“, потребно је да издржавају

краткотрајну, велику

јачину струје Imax при покретању мотора, не прекидајући струјно

коло.

Покретање са центрифугалном спојницом

Идеја центрифугалне спојнице је да се мотор покрене у празном

ходу (неоптерећен) и касније се оптеретити. „Удар“ струје је мањи
и траје краће.

Центрифугална спојница тај задатак извршава аутоматски – почиње

да делује када мотор постигне пун број обртаја и спаја мотор са
машином радилицом коју треба покренути под пуним
оптерећењем мирно и уједњачено
Фреквентни залет асихроног мотора

Скоро искључиво се врши као истовремена промена напона и

фреквенције -

скаларна - У/ф регулација

За ту сврху користе се инвертори - регулишу напон и фреквенцију

на

мотору, при чему њихов однос остаје константан

Промена брзине обртања променом фреквенције напона напајања

Механичке карактеристике мотора за различите фреквенције и

константан однос У/ф:

Величина прекретног момента практично се не мења, јер је однос

статорског

напона и фреквенције константан Нагиб механичких

карактеристика не мења

се при промени фреквенције статора, тј. карактеристике се

транслаторно

померају по апсцисној оси.

Фреквентни претварачи за управљање асинхроним моторима: