Пуштање у рад асинхроног мотора

Покретање мотора је процес који започиње у трeнутку у којем је ротор у стању мировања, а
завршава када се при одређеној брзини обртања изједначе момент мотора и отпорни момент
радног механизма. Да би ротор прешао у обртно кретање, полазни момент мотора мора бити већи
од обртног момента. Оно што представља проблем при пуштању у рад, јесте појава великих струја
и та струја не сме прећи одређене границе, јер би дошло до великих падова напона у мрежи. Значи
мора се повећати момент, а смањити вредност полазне струје.

Пуштање у рад асинхроног мотора са намотаним ротором – врши се укључивањем

роторског отпорника. При пуштању у рад вредност отпорника је највећа, па се при повећању
брзине, та вредност постепено смањује, тако да се при достизању коначне брзне сотпорнк искључи,
а ротор остане у кратком споју.

Пуштање у рад асинхроног мотора са краткоспојеним ротором – код ове врсте мотора
пуштање у рад врши се на следеће начине:

 Директно прикључивање у мрежу – користи се код мотора мање снаге, то је једноставан

поступак, али је повезан са мањим или већим струјним ударима. Упркос томе често се
користи, јер се остварује пун момент који је потребан за савладавање отпорног момента и
убрзавање ротора.

Директно прикључивање
 Везивање отпорника, пригушнице или аутотрансформатора са статором – користи се
великих мотора где је оптерећење мало, и код малих мотора у циљу постизања благог
поласка мотора. Прикључивањем пригушнице са намотајем статора, напон се смањује на
око 60-70%, са чиме се смањи и полазна струја.

Прикључивањем пригушнице
 Пребацивањем намотаја сатора из везе звезда у везу троугао.

Из књиге прочитајте и регулацију броја обратја и промена смера обртања или исто нађите на
интернету.