РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ Електротехничка школа „Никола Тесла“

Бања Лука
 

Предмет:                                                                    Ментор:
Електричне машине                                          Борис Кнежевић
 

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: Пуштање у рад Асинхроног мотора
 

Кандидат: Стојан јанковић

Разред и одјељење: IV8
Школска година: 2020/21.
 САДРЖАЈ
1.Увод........................................................................................................................................3
2.Пуштање у рад асинхроног мотора са фазним ротором...................................................4
3.Пуштање у рад асинхроног мотора са краткоспојеним
ротором......................................6
3.1.Пуштање у рад мотора директним прикључењем на мрежу....................................6
3.2.Пуштање у рад помоћу пребацача звијезда-троугао..................................................6
3.3.Пуштање у рад помоћу дијела
намотаја.......................................................................7
3.4.Пуштање у рад помоћу хирдодинамичке
спојнице.....................................................7
4.Закључак................................................................................................................................8

Прилог ...................................................................................................................................8
Литература............................................................................................................................8
 УВОД

У зависности од типа асинхроног мотора (да ли је са фазним ротором или са

краткоспојеним ротором), номиналне снагемотора и снаге напојне мреже, од захтјева
које поставља радна машина, а и у зависности од услова експлоатације, примјењују се
различити начини пуштања у рад ових мотора.
Размотримо неколико најчешће примјењиваних начина пуштања у рад
асинхроних мотора са фазним ротором и са краткоспојеним ротором.
 1.ПУШТАЊЕ У РАД АСИНХРОНОГ МОТОРА СА ФАЗНИМ
РОТОРОМ

Ради ораничења полазне струје, ови мотори се пуштају у рад помоћу роторског
отпорника.
Роторски отпорник се састоји из три једнака фазна отпорника издјељена на више
дјелова, чији су крајеви изведени до металних плочица које се налазе на плочи од
изолацијоног материјала. Метална плочице поређане су концентрично око једног
металног прстена. Трокрака ручица носи од ње изоловане спојнице са по два пипка.
При обртању ручице пипци на крајевима њених кракова клизе по металним
плочицама, а они ближи-по металним прстену. На тај начин се окретањем ручице
надесно или налево постепено искључује или укључујеисти број дјелова фазних
отпорника (сл. 1).

Слика 1.
Са повећањем вријрдности отпорности роторслог отпорника (r``) убачене у коло
ротора, крива М=f(s) се помјера на страну већих клизања (сл. 2), при чему се
вриједности превалног момента (Мpr) не мјења.

Слика 2. Слика 3.

На слици 2, представљен је дијаграм промене момента мотора у току пуштања у

рад када је фазни отпорник издјељењ на четири дијела. У почетном тренутку, када је
s=1, полазни моменат има вриједност Мp max. Са порастом брзине (тј. са смањењем
клизања) моменат се смањује по кривој 1. Када достигне минимално дозвољену
вриједност Мp min пипци се премјештају са плочица 1 на плочице 2 (сл. 1), тј. искључује
се први дио отпорника. При премјештању пипка ручице, моменат се повећава до своје
највеће вриједности Мp max. За вријеме док пипци стоје на плочицама 2, моменат се
мења према кривој 2. На исти начин протиче процес пуштања и при прелажењу пипка
на плочице 3, 4 и 5. Мотор ће на крају развијати обртни моменат који захтјева радна
машина (Мr).
Кад се процес пуштања у рад заврши, крајеве ротора биће повезани у кратак спој.
Да би се спречило хабање дирки које належу на прстенове, а и да би се избјегли
механички губици снаге услед трења дирки о прстенове, често се примјењује посебан
уређај за издизање дирки и краткоспајањепрстенова (сл. 3).
Роторски отпорници се граде као метални и као течни. Метални отпорници се
хладе ваздухом или уљем. Жице од којих су отпорници направљени, обично су од
отпорних легура никла, као што су никелин, константан итд. Пресек жице зависи од
струје ротора, времена трајања пуштања у рад и броја укључења на час. Течни
отпорници употребљавају се за моторе већих снага. Они се састоје од три електроде
које се могу мање или више загњурити у електорлит. Уколико су електроде мање
загњурене у електролит, утолико је отпорност (r``) већа. Ови отпорници се не
примјењују у просторијама у којима постоји опасност од пожара и данас серетко
користе.

2.ПУШТАЊЕ У РАД АСИНХРОНОГ МОТОРА СА КРАТКОСПОЈЕНИМ

РОТОРОМ

Пуштањеу рад ових мотора врши се на различите начине, који зависе углавном од
јачине мреже, врсте залетања, величине мотора, спреге намотаја и врсте намотаја
примењеног у мотору. Најчешћи начини пуштања у рад (покретања) ових мотора су :
директним прикључивањем на мрежу; помоћу пребацивача звијезда-троугао; помоћу
дијела намотаја; помоћу хидродинамичке спојнице; помоћу пригушница у колу
статора; помоћу аутотрансформатора.

2.1.Пуштање у рад мотора директним прикључењем на мрежу

Обај начин пуштања у рад треба примјењивати кад год то услови дозвољавају. Он
представља основни начин пуштања у рад мотора у индустријиским електромоторним
погонима. Већи кавезни мотори израћују се са специјалним конструкцијама ротора
којима се смањује полазна струја, те се и они обично могу пуштати у рад директним
прикључењем на межу.
Полазни момент мотора треба да буде такав да обезбједи сигурано пуштање у рад
при захтјеваном оптерећењу, чак и при паду напона који се јавља у напојном воду
услед директног прикључења мотора на мрежу.

2.2.Пуштање у рад помоћу пребацача звијезда-троугао

Овај пребацач израђује се у виду склопке са три различита положаја. Пребацач се

са једне стране прикључује на мрежу и у ту сврху има три прикључна завртња, а са
друге стране носи шест крајева статора (сл. 4 и сл. 5). Пребацивач се примјењује само
код мотора предвићених за нормалан рад при спрези фазних навоја у троугао.
 Слика 4. Слика 5.

При пуштању у рад пребацач се налази у положају λ, у ком су навоји статора

спрегнути у звијезду. Пошто мотор достигне брзину нешто мању од номиналне или
престане да се убрзава, пребацач доводимо у моложај ∆, чиме навоје статора
спрежемо у троугао.Натај начин, у току пуштања у рад, свака фаза статора налазиће
сепод напоном који је √ 3 пута мањиод оног који би се имао при спрези навоја у
троугао (Uλ=U∆/√ 3). Исто толико смањује се и струја у фазномнавоју мотора (Јλ=Ј∆/√ 3).
Осим тога, при спрези навоја у звијезду, струја у доводном воду једнака је струји у
фазном навоју (Iλ=Јλ), док је при спрези навоја у троугао √ 3 пута већа од струје у
фазном навоју (I∆=√ 3Ј∆). Према томепошто је:

J∆
I Jλ 1
I∆ = √3 J ∆ = √3 =3
√3 J ∆

Закључујемо да се применом пребацача звијезда-троугао струја у доводном своду на

1/3 струје која би се имала при директном прикључењу мотора на мрежу. Смањење
фазног напона при пуштању у рад за√ 3 пута у односу на номинални, повлачи за собом
смањење обртног момента при пуштању у рад за (√ 3)2=3 пута у односу на номинални
моменат. Према томе, овакав начин пуштања мотора у рад примениће се само у
случају кад се од мотора при пуштању у рад не захтјева да развије јак моменат.

2.3.Пуштање у рад помоћу дијела намотаја

Пуштање у рад помоћу дијела намотаја може се примјенити само у случајевима

када је намотај статора изведен са паралелним гранама. Мотор се покреће само са
једним дијелом намотаја, а након покретања прикључује се додатним прекидачем
други дио паралелног намотаја.

2.4.Пуштање у рад помоћу хидродинамичке спојнице

 Пуштање у рад помоћу хидродинамичке спојнице користи се углавном за средње
ивелике асинхроне моторе, нарочито у случајевимакада се ради о тешким условима
залетања. Пренос момента оптерећења врши се помоћу хидродинамичке спојнице тек
након залета мотора. Овај начин пуштања у рад може се комбиновати са пуштањем у
рад помоћу пребацивача звијезда-троугао.

4. ЗАКЉУЧАК