МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ 1

ПРОРАЧУН МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Проф. др Радивоје Митровић

1
 1. ПРОРАЧУН МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Машински елементи морају:

• да задовоље намену и функцију,

• да буду израђени од одговарајућег материјала и
• димензионисани да имају задовољавајућу чврстоћу
(способност супротстављања разарању) и крутост.

Сви претходно набројани фактори, су основа за прорачун

машинских елемената.

2
Прорачунати неки машински елеменат, значи:

1. ОДРЕДИТИ ОБЛИК који ће задовољити услове функције и

намене, а затим

2. ОДАБРАТИ ОДГОВАРАЈУЋИ МАТЕРИЈАЛ и

Oвај пречник
или
3. ОДРЕДИТИ ДИМЕНЗИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА. овај

?
Дрво
Пластика или
Челик

Прорачун нестандардних машинских елемената започиње се
такозваним претходним прорачуном.

Са претходним прорачуном први пут се покушавају одредити

димензије машинског елемента. Број претходних прорачуна зависи од
више фактора. Међу њима највећу улогу има искуство конструктора у
таквом прорачуну.

На основу података добијених претходним прорачуном приступа се

конструисању и моделирању машинског елемента или склопа.

4
Када се заврши претходни прорачун машинских елемената, а
елементи конструишу, обавезно се врши његово проверавање
такозваним завршним прорачуном.

Проверавањем се утврђује да ли усвојени облик машинског

дела и одређене димензије за одабрани материјал, омогућавају
машинском делу да обавља своју функцију без непожељних
појава.

Уз конструкциону документацију само се прилаже такозвани

завршни прорачун.

5
Прорачун стандардизованих машинских елемената (завртњи,
клинови, котрљајни лежаји и сл.) подразумева одређивање
потребне величине елемента, познатог облика.

Материјал је:

или дефинисао произвођач

(котрљајни лежај)

или се и он бира (завртњeви.)

6
 2. РАДНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ МАШИНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА
•Машински елементи су у току рада изложени дејству различитих
оптерећења. Она се могу јавити у облику сила или спрегова сила
(момената). Ова оптерећења су проузрокована отпорима које машина
савлађује вршећи користан рад: отпори трења, отпор резања код машина
алатки, отпори ваздуха код кретања возила и авиона, отпор воде код
кретања бродова, отпор земљишта код плугова и булдозера, затим тежине
појединих делова и корисним теретима, инерцијалним силама, притисцима
течности и гасова итд.
F v
T 
• Рад: A  F s
A F s
• Снага: P    F  v  F  r   T 
t t
P P
T F
 v 7
 Расподела оптерећења

Контактна

Запреминска Површинска Линијска Тачкаста

• Запреминска оптерећења – гравитационе и магнетске силе,

инерцијалне силе
• Површинска оптерећења – притисак течности или гаса, узајамни

притисак
• Линијска оптерећења – оптерећење се преноси преко линије

додира
• Тачкаста оптерећења – силе и моменти делују у једној тачки

(најчешћи случај)

Контактна оптерећења 8
 •Зависно од карактера промена током времена, оптерећења могу бити
статичка и динамичка.

•За описивање карактера промене оптерећења током времена, користи се

фактор асиметрије R:

од -1 до +1

Где је:
Fg – максимално оптерећење,
Fd – минимално оптерећење

•Код статичког или мирног

оптерећења интензитет, правац и
смер оптерећења се не мењају
током времена.

9
•Динамичко периодично променљиво оптерећење током времена се мења
по интензитету, правцу и смеру. Карактеристичне величине периодичног
променљивог оптерећења су:
Општи случај
1. Fg – максимално оптерећење
промењљивог оптерећења
2. Fd – минимално оптерећење
3. Fa – амплитудно оптерећење
4. Fsr – средње оптерећење.

Једносмерно промењљиво
оптерећење

Наизменично промењљиво
оптерећење

10
• Амплитудно оптерећење Fa одређено је изразом:
изразом

• Средње оптерећење Fsr одређено је изразом:

изразом

и представља стално (статичко) оптерећење машинског дела

(предоптерећење).

11
Периодично променљиво оптерећење код кога је минимално
оптерећење једнако нули (Fd=0), а амплитудно оптерећење једнако
средњем оптерећењу, односно Fa=Fsr, назива се једносмерно
променљиво оптерећење.
•Периодично променљиво оптерећење код кога је средње
оптерећење једнако нули (Fsr = 0), назива се наизменично променљиво
оптерећење.
•Фактори асиметрије R износе: за статичко оптерећење R = 1,
једносмерно променљиво оптерећење R = 0 и за чисто наизменично
променљиво оптерећење R = -1.
Наизменично
Једносмерно
промењљиво оптерећење
промењљиво оптерећење

12
Испитивање материјала на динамичко оптерећење

Зашто испитујемо
машинске материјале и
машинске елементе
динамичким оптерећењем?

У машинама има велики

број покретних делова и
елемената који нису
статички оптерећени, већ су
изложени променљивим,
динамичким оптерећењем?

13
Maшински елементи су најчешће оптерећени
комбинацијом појединих врста оптерећења.

Оптерећења машинских елемената која се јављају у

нормалним условима рада, називају се номинална
оптерећења.

У току рада, оптерећења машинских елемената могу бити

и знатно већа од номиналних. То је случај када се у току
рада промени режим рада појединих машина (нпр. код
моторних возила, алатних машина, дизалица итд).

14
•Оптерећења машинских елемената која се јављају у току рада, када
машински део исправно обавља своју функцију, уважавајући при
томе стварне радне услове, називају се СТВАРНА ОПТЕРЕЋЕЊА.

•Одређивање стварног оптерећења је веома сложено. У већини

случајева је тешко изводљиво. Зато се, због немогућности доследног
сагледавања и узимања у обзир свих утицајних фактора, за прорачун
машинских елемената користи МЕРОДАВНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ.

•Меродавно оптерећење се одређује на основу номиналног

оптерећења, тако што се номинално оптерећење помножи фактором
оптерећења (K). Вредности овог фактора зависе од услова рада
машине и приказане су табеларно.

Fmer = K . Fnom
15
Док кола стоје, или се крећу по изузетно равном путу, вешање
точка је изложено само тежини кола
F
Fnom = const

Током кретања Стварно оптерећење

F
Fmer
Fnom

t
Fmer = K  Fnom
Вредности фактора оптерећења K за
различите врсте машина

Handout
Таб. 1. стр. 3.

Књига МЕ
Таб. 8.7. стр. 290

17
 3. Oптерећења услед трења
Трење – појава тангентног отпора површине при клизању и/или котрљању

Клизање – исте тачке једног дела долазе у додир са различитим тачкама

другог тела буре

подлога

Котрљање – разне тачке једног тела долазе у додир са различитим

тачкама другог тела

18
 3.1. Клизање

Трење – појава тангентног отпора површине при клизању

FN1

Fμ1 v F1

Fμ2 mg
FN2
m
Fμ1 = μFN1 Fμ1 = Fμ2 = Fμ

19
 Правац кретања
или
Fμ0= μ0FN почетак кретања

Fμ = μFN

μ0 – статички коефицијент
трења

μ – кинематски
коефицијент трења

• кинематски коефицијент трења се одређује експериментално а зависи

од материјала делова, храпавости, подмазивања, површинског притиска
и брзине клизања.

20
 FN
FN

ω
dFμ
dFN
• aкo je налегање лабаво, момент трења је:
d
Mμ1 = Mμ2 = Mμ = Ttr = FN  μsr  r = Fμ  r , r
2
μsr – средњи коефицијент трења

• aкo je налегање чврсто, момент трења је: FN

Mμ = μ  p  2V , p
A
V=r2  l – запремина обухваћена
додирном површином
21
 FN ds=2rs

FN
ω

d sr
M   FN    rsr  F
2
2 d s3  d u3 d s  du
d sr   2 2 d sr  du=2ru
3 d s  du 2
Сувише произвољно
22
 3.2. Котрљање

F
FN
ω v Fk v

C’ Fk
C

FN Fo
M k  Fk  r  FN  k k
k
Fk  FN   F 0   0  FN
r
F 0  Fk - клизање k – крак отпора котрљању

F 0  Fk k
- услов котрљања 
r
23
 4. Напрезања, напони и деформације
машинских делова
• Напрезање је стање које настаје у машинском делу под дејством
спољашњег оптерећења.
• Напрезање машинског дела карактерисано је променом облика и
димензија - деформацијама, односно унутрашњим отпором -
напоном.

Важе претпоставке из Отпорности материјала:

1) претпоставке у погледу материјала – материјал мора да буде

хомоген, изотропан, идеално еластичан (Хуков закон σ=Eε)
2) претпоставке у погледу брзине промене оптерећења
cz – брзина простирања звука кроз еластичну
E
cz  средину
 vopterećenja
opterećenja << cz

- брзина деформисања:
vel – не утиче на деформацију
vpl – је битно зато што при пластичној деформацији долази
до трансформације (ослобађања) енергије
24
3) претпоставке у погледу oблика механичког модела – сви
прорачуни се односе на танке, дугачке и витке штапове без промене
попречног пресека по дужини

- У стварности, машински делови нису глатки него имају веће или

мање дисконтинуитете:

25
•Деформација је промена облика и димензија машинског дела под дејством
оптерећења.

• Деформација може бити општа (запреминска) и локална (контактна).

Општа деформација се простире по целој запремини машинског дела.

Локална се ограничава само на додирну површину два тела.

26
 Општа и локалне деформације могу бити еластичне (повратне) или
пластичне (неповратне).
Ако се после престанка дејства оптерећења машински део врати у
првобитни положај, говори се о еластичним деформацијама.

Ако је машински део оптерећен тако, да после престанка дејства

оптерећења не може да се врати у потпуности у првобитни положај,
реч је о пластичним деформацијама.
еластичнe деформацијe пластичнe деформацијe

εpl
m m

неоптерећено оптерећено растерећено неоптерећено оптерећено растерећено

F σ σ

Δl ε ε
εpl
• Напон - је физичка величина која карактерише
интензитет унутрашњих сила у некој тачки
замишљеног пресека машинског дела, којима се
материјал машинског дела супротставља
деформисању због дејства спољашњег оптерећења.

Унутрашње силе настају између молекула материјала,

као реакција на спољашње нападно оптерећење,
обезбеђујући чврстоћу машинског дела у посматраном
пресеку.

28
•Напонкоји делује нормално на површину попречног
пресека машинског дела назива се нормални напон.
Означава се σ (сигма).

•Напонкоји делује у равни попречног пресека

машинског дела назива се тангенцијални напон.
Означава се  (тау).

 н
a
рав

 
ра
вa
н

29
30
Зависно од положаја спољашњег оптерећења, у
односу на осу машинског дела, разликују се
следеће врсте елементарних напрезања:

затезање,
притискивање, Истог правца, али
различитог смера
савијање,
увијање и
смицање.

Ова напрезања доводе до запреминског

разарања – лома.
31
 Затезање је напрезање које настаје деловањем сила дуж осе машинског
дела. Оне у машинском делу изазивају деформацију у виду повећања
првобитне дужине и смањења првобитног
попречног пресека. Основни израз за одређивање унутрашњег отпора –
напона услед затезања је :

F
z 
A
где су:

F – оптерећење, које напреже

машински део
A – површина најмањег
попречног пресека
оптерећеног машинског
дела F

32
• испитивање материјала затезањем

33
• Дијаграми напон – деформација (издужење)
Идеалан материјал Меки челик
σ 
RM RM
σТ RТ

Δl
ε= 
l
Легирани челик Челик за опруге
σ σ
RM
σ0.2 σM

0.2% ε 
el+ pl
F l l
  E   E  E( 1 l  l ) E 
A l l
E – модул еластичности 34
E – Јангов (Young) модул еластичности или само модул
еластичности је попон који епрувету издужи за њену
првобитну дужину lo. Од почетне дужине епрувета се издужује
на 2lo.
E – представља меру крутости материјала (дефиниција) и
једнак је количнику напрезања и линијске деформације, у
 F / A0 делу
линеарном или еластичном F L
дијаграма напрезања.
E   0

 L / L0 A0  L

 =  – Поасонов коефицијент представља

однос попречних (трансверзалних) и
подужних (аксиjалних) дилатација.
ни = ми popr.
=
poduž.

35
• Притискивање је напрезање које настаје деловањем сила као и код
затезања дуж осе. Међутим, код овог напрезања се у машинском делу
јавља деформација у виду смањења првобитне дужине и повећања
првобитног попречног пресека. Основни израз за одређивање напона
услед притискивања је:
F F
p 
- где су : A
F – оптерећење,
A – површина попречног пресека

36
• испитивање материјала притискивањем (преса)

37
• Дијаграм притисак – деформација (скраћење) за меке челике

σТZ = Re

σТP  1,2 σТZ = 1,2 Re

38
•Ако су дужинске мере машинског дела много веће од попречних
(пречник или дебљина штапа), тада под дејством аксијалних сила може
доћи до “савијања“ дела. Оваква појава назива се ИЗВИЈАЊЕ. Извијање
није нова врста напрезања, него специјални случај притискивања!!!

F F F F

lred
lred

lred=2l lred=l lred=0,7l lred=0,5l

lred
 - Виткост (ако је λ < 60 нема извијања)
F l
F

A 39
• Савијање је напрезање које настаје деловањем сила и спрегова који
леже у равнима које пролазе кроз подужну осу машинског дела.
Деформација се јавља у виду издужења и скраћења појединих влакана.
Влакна која претрпе само промену облика, а не промену дужине су
влакна неутралне површине. Пресек неутралне површине са подужном
равни симетрије, односно равни савијања, даје неутралну или
еластичну линију.
• Основни израз за одређивање напона услед савијања је:
Ms l l
s 
- где су: W F F MS
Мs – момент савијања (F · l ), MS
W – аксијални отпорни момент
попречног пресека

Критични напон
[σ]  (1,21,4) σT 40
 Mx
x  y
Ix
Mx
 x max 
Wx
- где су:
Ix – екваторијални момент инерције за х- осу
Wx – екваторијални отпорни момент у односу на х- осу

' – трансверзална сила у

FT   S посматраном пресеку
  x
– статички момент површине пресека
I x  изнад равни кроз посматрану тачку
– ширина попречног пресека на месту
посматране тачке, управно на
правац силе

 MS   MZ 41
• испитивање материјала савијањем

42
• Смицање је напрезање које настаје деловањем попречних сила које
теже да помере један пресек у односу на суседни у правцу дејства
силе. Деформација се јавља у виду попречног померања – клизања
два блиска попречна пресека. Основни израз за одређивање
тангенцијалног напона услед смицања је:

F
s 
- где су:
F – оптерећење,
A
A – површина попречног пресека
оптерећеног на смицање

Лим 1

Лим 2
Две равни
смицања

Критични напон
[]  0,8 σT A = d2/4
43
• Увијање је напрезање које настаје деловањем спрегова који леже у
равнима управним на подужну осу машинског дела. Деформација се
јавља у виду заокретања једног попречног пресека машинског дела у
односу на други за угао увијања. Основни израз за одређивање напона
услед увијања је:
 Mu  T
u   
W  W
- где је:  p p

Т – момент увијања,
Wp – поларни отпорни
момент попречног пресека
- Следеће једначине важе
за кружни попречни пресек

T T
 r  max  rmax
I0 I0
T l - Угао увијања

I0  G (G – модул смицања, l – дужина изложена увијању)

T  0,7 σT
44
Сложена напрезања
• Сложена напрезања настају комбиновањем истовременог дејства два
или више основна напрезања
σs z 
(σz, σs)  s 1 - Једначина
[ z ] [ s ] граничне линије

[σs] Област разарања σz и σs – компонентни напони при

којима долази до разарања при
сложеном напрезању
σs
[σz] и [σs] – критични напони при
којима долази до разарања при
σz [σz] σz
затезању, односно савијању
При константном оптерећењу σz повећава се σs до
појаве разарања (пластичне деформације)
 iz   z   0 s [ z ]
0  ( zi  [ z ])
[ s ]
Еквивалентни, сложени, редуковани, идеални напон
• Има исто дејство као и истовремено деловање два компонентна напона

46
• У истим тачкама попречног пресека могу да се истовремено јављају
нормални напони услед савијања и тангенцијални напони услед
увијања.
 2  2
 ( )  ( )  1 - Једначина граничне линије
[ ] [ ]
σ и  – максимални напони услед
Област разарања компонентних напрезања на граници
разарања при сложеном напрезању
[]
[σ] и [] – критични напони услед
компонентних напрезања при
самосталном деловању једног или
[σ] σ другог напона
При константном моменту савијања (напон σ)
повећава се момент увијања до разарања (напон ),
или обрнуто...
Еквивалентни,
[ ]
сложени, 2
 is    ( 0 ) 2
0   is   [ ]
редуковани, [ ]
идеални напон
Рачунање идеалног напона има смисла само за напоне
који се појављују истовремено у истим тачкама!
47
Контактнa напрезањa
• Контактно напрезање настаје на додирним површинама два машинска
дела под дејством сила које притискају један део према другоме.
Деформација се јавља на додирној површини тела (локална – контактна
деформација) у виду сабијања површинског слоја.
• Oтпор који пружа сабијени површински слој је напон који се назива

површински притисак (контактни напон). Основни израз за одређивање

контактног напона – површинског притиска услед контактног напрезања
је:
F
p
- где је: A
F – оптерећење,
A – пројекција додирне површине на раван управну на правац
дејства оптерећења
- Постоје две врсте контактних напрезања:
1.Делови се додирују по коначној површини и у оптерећеном и у
неоптерећеном стању
2.Делови се додирују у тачки или по линији у неоптерећеном стању, а у
оптерећеном се додирују по малој површини која је настала услед
локалних деформација на месту додира

49
 F
F

b b А
l
l

расподела оптерећења по

додирној површини није
равномерна
F
σТP=pT=(1…1,2)σT(Z) p
A
p – представља средњу вредност која се
користи као мерило контактног напрезања
на одређеној додирној површини
50
 ds=2rs
F F

ds=2ru

F А
p 2
d  d  2
2 2 
A A s
  (d s  d u )
u
4 4 4

51
• Ако се два дела додирују по цилиндричним, коничним или другим
површинама постоји више хипотеза о расподели оптерећења
А) равномерна расподела F F
F
x
φ

p
l
y
p Пројекција контактне
површине: А = l  D
D
F  D l  p
F F

l
Пројекција
p  додирне
D l A површине Површина контактног
напрезања тела
(у правцу дејства
оптерећења) 52
Б) неравномерна расподела (по синусном закону)

F
F x
φ
x
φ
y p max  sin   cos 
p
pmax
y
φ

F  D  l  pmax
4
p F 4 F F
pmax    1,27

D l  D l A
4 53
 • Додир две коничне површине F
F D

Утицајни конус F
Угао конуса
зависи од модула d D 2 d 2 2 
2
еластичности Apr    (D  d )
=f(E) 4 4 4
F
 p Пројекција
A pr додирне
површине
54
• Додир у тачки
Еластичне
F деформације
F

1 pmax
psr

2r0 2r0

2

F
F
Пројекција
додирне
површине
55
• У случају када су кугле од истог материјала:

1   2   - најчешће је   0,3
3 
r0  3 F (1   ) F
2 E E1  E2  E r0  1,109  3
E
• У општем случају:
2 E1 E2 2 1  2 3 1  2 1  12 1   22
E  r0  3 F (  )
E1  E2 1   2 2 1   2 E1 E2
F F FE 2
psr   2  0,259  3
A r0  2
p 2 r 2 r 2
( ) ( ) 1 p  p max 1  ( )
pmax rmax r0
r0
r 2 2 2
F   pdA   pmax 1  ( )  2r  dr  r0   pmax
A 0
r0 3
3 F 3 FE 2
pmax  2
 psr  0,3883
2 r0  2 2
56
• Расподела напона
σz
• У средини:

pmax  r   c  0,8  pmax

psr
σ  z   pmax
τ 2r0
z0
• На ободу:
0
 r   c  0,133  pmax
z  0
+z

z0  0,47  r0  max  0,31 pmax

57
• Додир по линији

Еластичне
F F деформације

ρ1 pmax
psr

2e 2e

ρ2
l

F
Пројекција
додирне
површине

58
 • У општем случају:

F 1 1  12 1   22
2e  4 2  (  )
l 2 E1 E2
2 2 F F
• Kaда је 1   2   2e  4 (1   )  3,4
 lE lE
e F F
psr  2e  pmax ; psr   ;
2 A 2e  l
4 4 F 1 F 2
pmax  psr  
  2e  l 2 l 1  12 1   22
(  )
E1 E2
F 1
pmax   k  Z E2
l 1  12 1   22
(  )
E1 E2
k Z E2 - Коефицијент
еластичности
Z E2
спрегнутих делова
k - Редуковани додирни
притисак
59
 1 1 1 1
F E    
pmax  0,418  f ( F , E , l ,  2 );
2 2 2
l

F E
psr  0,33
l
• Расподела напона
1. У средини:

  0,6  pmax
2. На крајевима:

 0

z0  0,8  e   max  0,3  pmax

60
ЕЛЕМЕНТАРНА НАПРЕЗАЊА – РЕЗИМЕ
 5. РАДНА СПОСОБНОСТ МАШИНСКИХ
ДЕЛОВА И СИСТЕМА

Под радном способношћу машинских делова

подразумева се група услова које они морају
испуњавати да би своју функцију обављали исправно
и поуздано.

То значи да имају довољну чврстоћу и крутост да би

током радног века издржали сва оптерећења (и друге
утицаје), без штетних деформација, без разарања, без
претераног хабања, без опасних вибрација и без
претераног загревања.

62
 Стања машинских делова:
1) Радно стање – одговара предвиђеним радним условима
2) Критично стање – одговара граници при којој настају критичне
појаве, које онеспособљавају машински део за
исправан рад (разарање, пластично
деформисање, еластично деформисање,
гранична температура, гранично хабање,
гранична учестаност обртања...)

• Чврстоћа машинских делова је способност супротстављања

разарању под дејством оптерећења

•(постоје запреминска и површинска чврстоћа)

63
елементарна контактна
напрезања: напрезања:

затезање, у тачки,
притискивање,
савијање, по линији,
увијање и по површини,
смицање.
доводе до запреминског доводе до површинског
разарања – лома. разарања.

64
 Разарање Оптерећење (интензитет, правац и
смер, расподела и временски ток)

Деформације (еластичне
и пластичне)

Радно стање Критично стање

σ ε [σ] [ε]
 γ [] [γ]

• Степен сигурности:
критично оптерећење F  [ ]  [ ] [ ] [ ] 
S    ( , , )  1
радно оптерећење F      
• Резерва сигурности:
RS  [ ]  

65
•Крутост је способност машинског дела да се супротстви еластичном
деформисању. У општем случају дефинише се као оптерећење
сведено на јединицу деформације.

•Вибрације машинских делова представљају појаву периодично

промењљивих малих деформација машинских елемената услед
периодично промењљивог оптерећења.

Сопствене осцилације

+
Принудне осцилације

=
Резонанција

•Загревање је веома важан критеријум радне способности машинског

дела (температура, количина ослобођене топлоте)

66
 РЕЗОНАНЦА

Ако се побуда понавља у такту сопствене фреквенције осциловања

система f, може доћи до појаве резонанце.
резонанце
6. КОНЦЕНТРАЦИЈА
НАПОНА
 6. КОНЦЕНТРАЦИЈА НАПОНА
• Eпрувете, које служе за испитивање механичких
карактеристика материјала, дуж осе имају константан попречни
пресек. За разлику од њих, машински делови скоро увек у
већој или мањој мери имају променљиве попречне пресеке.

•Теоријскаи експериментална истраживања показала су да, при

еластичним деформацијама, на местима промене попречног
пресека (на месту дисконтинуитета), долази до неравномерне
расподеле напона. Значи, све тачке попречног пресека не
пружају исти отпор спољашњем оптерећењу. При томе, та
неравномерност је утолико израженија, уколико је промена
попречног пресека наглија (скоковитија). Ова појава нагле
промене напона на местима промене попречног пресека назива
се концентрација напона.

69
Теоријска и експериментална истраживања показала су да, при
еластичним деформацијама, на местима промене попречног
пресека (на месту дисконтинуитета), долази до неравномерне
расподеле напона. Значи, све тачке попречног пресека не пружају
исти отпор спољашњем оптерећењу.

При томе, та неравномерност је утолико израженија, уколико је

промена попречног пресека наглија (скоковитија). Ова појава
нагле промене напона на местима промене попречног пресека
назива се концентрација напона.
Односом максималног напона на месту
извора концентрације напона (σmax) према
номиналном напону (σnom) који би владао у
посматраном попречном пресеку без извора
концентрације напона, дефинисан је теоријски
фактор концентрације напона:

 max  max
k  k 
 nom  nom

71
•Номиналне вредности напона одређују се рачунски, зависно
од врсте напрезања, према изразима Отпорности материјала.

•Максималне вредности напона у зони концентрације напона

могу се одредити експериментално (помоћу мерних трака или
методе фото-еластичности) или теоријски (применом
коначних елемената).

•Вредности теоријског фактора концентрације напона односе

се на идеалан материјал (идеално еластичан, идеално хомоген
и изотропан). Оне зависе од облика извора концентрације
напона и врсте напрезања. Зато се овај фактор назива и
геометријски фактор концентрације напона. Приказују се у
облику дијаграма (слике на следећој страни) или таблица.

ТЕОРИЈСКИ (ГЕОМЕТРИЈСКИ) ФАКТОР КОНЦЕНТРАЦИЈЕ НАПОНА

72
Конструкциони облици машинских делова могу да захтевају
промену попречног пресека. Тада, у циљу смањења
максималног напона на месту извора концентрације напона,
треба имати у виду:

1.изворе
концентрације напона постављати на месту
минималних номиналних напона;

73
Конструкциони облици машинских делова могу да захтевају
промену попречног пресека. Тада, у циљу смањења
максималног напона на месту извора концентрације напона,
треба имати у виду:

1.изворе
концентрације напона постављати на месту
минималних номиналних напона;

2.изворе
концентрације напона изводити у што блажој форми,
применом што блажих прелазних заобљења;

74
Конструкциони облици машинских делова могу да захтевају
промену попречног пресека. Тада, у циљу смањења
максималног напона на месту извора концентрације напона,
треба имати у виду:

1.изворе
концентрације напона постављати на месту
минималних номиналних напона;

2.изворе
концентрације напона изводити у што блажој форми,
применом што блажих прелазних заобљења;

3.у
околини главног извора концентрације напона постављати
блаже изворе концентрације напона, тзв. зарезе растерећења.

75
F F
EпруветеFслуже за испитивање F
механичких карактеристика
материјала

σmax

σmax
σ nom

σmax

σnom
b b
C b C
B B
B

F F F F

Али машински део није гладак као епрувета

И није костантног попречног пресека
76
 F F F F

σmax

σmax
σ nom

σmax

σnom
b b
C b C
B B
B

F F F F

F F
 max   k   nom  nom  
A b 
 F F F F

σmax

σmax
σ nom

σmax

σnom
b b
C b C
B B
B

F F F F

F F
 max   k   nom  nom  
A b 
 F F F F

σmax

σmax
σ nom

σmax

σnom
b b
C b C
B B
B

F F F F

F F
 max   k   nom  nom  
A b 
• Расподела напона за проста напрезања (савијање, увијање, смицање)

80
 УКУПНО НАПОНСКО СТАЊЕ аналогија
Шта се дешава
са нивоом воде
без са мешањем воде?
концентрације концентрацијом
напона напона

Површина = Површина

1. 2.
  uk 1 =  uk 2 Шта се дешава са
укупном
Концентрација напона је прерасподела запремином воде?
напона у виду наглог скока напона на V1 = V2
месту промене попречног пресека

81
• Теоријски фактор концентрације напона αк за затезање и савијање

Handout
Слика 13. стр. 8. 82
• Теоријски фактор концентрације напона αк за затезање и савијање

Handout
Слика 13. стр. 8. 83
Пример одређивања теоријског фактора концентрације напона αк:

Напрезање: увијање
D = 20 mm
d = 10 mm
 = 2 mm
D/d = 2
/d = 0,2

αк = 1,28
• Експерименталним истраживањем утврђено је да сви материјали
нису подједнако осетљиви на појаву концентрације напона.
• Осетљивост на концентрацију напона утолико је већа уколико је
материјал хомогенији, односно ближи идеалном материјалу.

• Материјали са међукристалним шупљинама (нехомогени

материјали) мање су осетљиви на концентрацију напона. Због
тога је уведен ефективни фактор концентрације напона:

 k  ( k  1) k  1

- где је ηк фактор осетљивости материјала на концентрацију

напона.

85
Да ли ће се стакло (као изразито крт материјал) и
гума (као изразито еластичан материјал) понашати
исто на појаву концентратора напона (зареза, ...) при
неком напрезању (рецимо савијању)?

стакло је осетљивије на
ηк стакла >> ηк гуме 
концентрацију напона
За машинске материјале који се начешће примењују
при конструисању

Handout
Таб. 2. стр. 8.
ТЕОРИЈСКИ фактор концентрације напона αk
зависи само од геометрије:
- изгледа и положаја промене попречног
пресека,
- промене геометрије (димензија) попречног
пресека
- радијуса заобљења

Зато се још назива и ГЕОМЕТРИЈСКИ

ЕФЕКТИВНИ фактор концентрације напона k

зависи од геометрије и врсте материјала , коју
карактерише k
 Еластопластичан материјал
αk >1 αk =1
F σ
RmM  Rm σ
ReM  Re Kkr

αkσ Rs
Re
σ

ε t

F
αk =1 αk >1

89
 Висококвалитетан материјал

F αk =1 Rm
σ
Kkr

αk >1
RmM  Rm /ak
αk σ RS

αk  1

90
 Нехомоген материјал
графитни
укључци α k 1

F σ

Kkr
Rm  Re

αk 1
σ

F
91
92