OTPORNOST MATERIJALA Skripta (Građevina NS)

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
OTPORNOST
MATERIJALA
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg
-skripta-
hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
hjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
OTPORNOST MATERIJALA
PITANJA
1) Osnovni zadatak otpornosti materijala.
2) Klasifikacija opterećenja.
3) Metod preseka. Vektor napona.
4) Hipoteze otpornosti materijal.
5) Trezor napona. Komponentalni naponi.
6) Vektor napona za proizvoljno orijentisanu ravan.
7) Linearno stanje napona.
8) Aksijalno naprezanje. Zatezanje i pritisak.
9) Uzduţna i popreĉna dilatacija štapa. Izduţenje pri zagrevanju.
10) Hukov zakon (linearna zavisnost).
11) Proraĉun štapova na zatezanje i pritisak.
12) Stav o izduţenju štapa ĉija je jedna taĉka nepokretna.
13) Statiĉki neodreĊeni problemi kod aksijalno opterećenih štapova.
14) Naponi u kosom preseku aksijalno opterećenog štapa. Morov krug napona.
15) Ravansko stanje napona.
16) Glavni naponi pri ravanskom stanju napona.
17) Morovi krugovi pri ravanskom stanju napona.
18) Prostorno stanje napona.
19) Morovi krugovi pri prostornom stanju napona.
20) Jednaĉine ravnoteţe.
21) Veze izmeĊu komponentalnih pomeranja i komponentalnih deformacija.
22) Tenzor deformacije.
23) Glavne dilatacije.
24) Ravansko stanje deformacije.
25) Zapreminska dilatacija.
26) Nalaţenje pomeranja po zadatim deformacijama.
27) Uslovi kompatibilnosti.
28) Veza napon-deformacija (HUKOV ZAKON) za prostorno stanje napona.
29) Momenti inercije.
30) Izraĉunavanje momenata inercije za presek oblika pravougaonika i kruga.
31) Izraĉunavanje momenata inercije za presek oblika trougla.
32) Izraĉunavanje momenata inercije za dva koordinatna sistema ĉije su ose paralelne.
33) Veza izmeĊu momenata inercije za dva meĊusobno nagnuta koordinatna sistema.
34) Glavni momenti inercije. Invarijante momenta inercije.
35) Savijanje.
36) OdreĊivanje napona pri ĉistom savijanju. Dimenzionosanje.
37) Ĉisto koso savijanje.
38) Ekscentriĉni pritisak i zatezanje.
39) Ispitivanje zavisnosti izmeĊu poloţaja napadne taĉke sile i poloţaja neutralne ose.
40) Jezgro preseka.
41) Ĉisto smicanje.
42) Torzija grede kruţnog popreĉnog preseka.
43) OdreĊivanje ugla uvijanja kod štapova kruţnog popreĉnog preseka.
44) Dimenzionisanje štapova izloţenih uvijanju.
45) Statiĉki neodreĊeni zadaci pri uvijanju.
46) Uvijanje štapova proizvoljnog preseka.
47) Savijanje silama. Definicija i odreĊivanje normalnih i tangencijalnih napona.
48) Dijagram tangencijalnih napona za pravougaoni i kruţni popreĉni presek.
49) Glavni naponi pri savijanju silama.
Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 1

50) Diferencijalna jednaĉina linije. IzvoĊenje, linearizacija i rešavanje.

51) OdreĊivanje elastiĉne linije za razliĉite sluĉajeve opterećenja greda i konzola.
52) Superponiranje deformacija.
53) Zavisnost oblika elastiĉne linije od popreĉnog preseka i opterećenja.
54) Statiĉki neodreĊeni problemi pri savijanju nosaĉa i ramova.
55) Metoda sila.
56) Kontinualni nosaĉi. Jednaĉina tri momenta (Klapejronova jednaĉina).
57) Metod deformacijskog rada.
58) Deformacijski rad izraţen preko normalnih i tangencijalnih napona. Specifiĉni
deformacijski rad.
59) Deformacijski rad za sluĉaj prostornog stanja napona.
60) Deformacijski rad kod aksijalno opterećenih štapova i kod uvijanja.
61) Deformacijski rad usled momenta savijanja i usled transverzalnih sila.
62) Betijeva i Maksvelova teorema.
63) Kastiljeva teorema.
64) Primena Kastiljeve teoreme na probleme aksijalno opterećenih štapova i torzije.
65) Primena Kastiljeve teoreme na probleme savijanja.
66) Primena Kastiljanove teoreme na rešavanje statiĉki neodreĊenih problema.
67) Uticaj transverzalnih sila na ugibe.
68) Primena dedormacijskog rada na probleme aksijalno opterećenih štapova uz
temperaturnu promenu.
69) Morovi integrali.
70) Izraĉunavanje integrala primenom metode Verešĉagina.
71) Kanonske jednaĉine metode sila.
72) Stabilnost elastiĉnih tela. Izvijanje. Kritiĉna tela.
73) Izraĉunavanje kritiĉne sile za štap zglobno oslonjen na oba kraja.
74) Izraĉunavanje kritiĉne sile za štap uklešten na jednom, a slobodan na drugom kraju.
75) Izraĉunavanje kritiĉne sile za štap uklešten na jednom, a zglobno oslonjen na drugom
kraju.
76) Izraĉunavanje kritiĉne sile za štap uklešten na oba kraja.
77) Primena deformacijskog rada na odreĊivanje kritiĉne sile pri izvijanju.
78) Kritiĉni napon pri izvijanju. Dimenzionisanje.
79) Ekscentriĉni pritisak vitkih greda.
80) Savijanje krivih štapova.
81) Specifiĉni deformacijski rad na promeni zapremine i promeni oblika.
82) Hipoteze o slomu. Uporedni naponi.
83) Naponska stanja.

ODGOVORI
1) OSNOVNI ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA.
1. ĈVRSTOĆA – svojstvo da se telo ne slomi pod dejstvom datog sistema sila;
2. KRUTOST – svojstvo konstrukcije da joj
3.STABILNOST – svojstvo konstrukcije da za male promene opterećenja ima male
deformacije;
F<FCR ⇒ stabilan
F≥FCR ⇒ nestabilan
Ojlerov kriterijum stabilnosti:

Stabilnost je vezana za broj ravnoteţnih poloţaja. Neki poloţaj je stabilan ako za dato
opterećenje i uslove ne postoji nijedan njemu blizak ravnoteţni poloţaj.
Nauka koja se bavi iznalaţenjem i obradom principa i metoda proraĉunavanja, ispitivanja i

proveravanja konstrukcija na ĉvrstoću, krutost i stabilnost naziva se OTPORNOST
MATERIJALA.
2) KLASIFIKACIJA OPTEREĆENJA.
Spoljašnje sile:
 površinske
 zapreminske
Deformacija tela je posledica delovanja sila i

sprega.
Sistem sila i spregova u ravnoteţi sastoji se od
aktivnih sila i spregova i reakcija veza i ĉini
elastično opterećenje tela.
Spoljašnje sile su sile kojima druga tela deluju na
posmatrano telo.
Površinske sile su sile koje deluju kao opterećenje na delovima spoljnih površina.
Zapreminske sile pripadaju svakom delu tela i javlja se kada se telo nalazi u
polju dejstva neke sile (gravitaciona, magnetna).
Unutrašnje sile:
 izmeĊu atoma postoje meĊuatomske sile koje su u nedefomisanom
stanjuu ravnoteţi;
 ako se telo deformiše, menja se rastojanje izmeĊu atoma; menjaju se
unutrašnje sile veze;
 ove sile, koje su rezultat delovanja deformacije, posledice delovanja meĊuatomskih
sila, javljaju se kada pojedini delovi tela deluju jedni na druge;
 pri delovanju spoljašnjih sila dolazi do deformacija koje traju dok se ne uspostavi
ravnoteţa izmeĊu unutrašnjih i spoljašnjih sila i spregova za svaki deo tela;
 ako ne postoji deformacija, nema unutrašnjih sila;
 kada je deformacija završena i telo prešlo u stanje relativnog mirovanja, vaţe zakoni
mehanike krutog tela (uslovi ravnoteţe);

3) METOD PRESEKA. VEKTOR NAPONA.
Metod preseka (princip Ojlera i Košija):

Na svakoj zamišljenoj preseĉenoj površi unutar elastiĉnog tela meĊusobno dejstvo preseĉenih
delova tela se moţe izraziti, tj. ono je statiĉki ekvivalentno sistemu sila i spregova koji su
rasporeĊeni po proseĉnoj ravni.
∆𝑅 ∆𝑅 𝑑𝑅 𝑑𝑚𝑛
𝑃𝑠𝑟 = 𝑃𝑛 = lim = 𝑚𝑛 = =0
∆𝐴 ∆𝐴→0 ∆𝐴 𝑑𝐴 𝑑𝐴
𝑃𝑠𝑟 - srednji vektor napona 𝑚𝑛 - vektor naponskog sprega
𝑃𝑛 - vektor napona 𝑃𝑛 – zavisi od taĉke i poloţaja 𝑛
−∆𝑅 𝑑𝑅
𝑃−𝑛 = lim =− = −𝑃𝑛
∆𝐴→0 ∆𝐴 𝑑𝐴
𝑃−𝑛 = −𝑃𝑛

Vektor napona:
Vektor napona je mera unutrašnjih sila, odnosno mera meĊusobnog dejstva pojedinih delova
tela.
𝑃𝑛 = 𝜍𝑛 + 𝜏𝑛
σ – normalni napon
τ – tangencijalni napon
𝑃𝑛 = 𝑃𝑛 𝑥𝑖 + 𝑃𝑛 𝑦𝑗 + 𝑃𝑛 𝑧 𝑘
𝑃𝑛 = 𝑃𝑛 2 + 𝑃𝑛 2 + 𝑃𝑛 2
𝑥 𝑦 𝑧
𝑃𝑛 𝑥
cos 𝑃𝑛 , 𝑥 =
𝑃𝑛
4) HIPOTEZE OTPORNOSTI MATERIJAL.

(pretpostavke)
1. Telo je neprekidno
 telo neprekidno ispunjava trodimenzionalni deo Euklidnog prostora
2. Telo je homogeno
 svojstva u svim taĉkama su ista
3. Telo je izotropno
 svojstva u svim pravcima su ista
4. Deformacije su male
 kvadrat deformacije je takav da se moţe zanemariti u odnosu na samu deformaciju
5. Bernulijeva hipoteza ravnih preseka

 ravan presek pre deformacije ostaje ravan i nakon deformacije

6. Hipoteza o zameni statiĉkog opterećenja njemu ekvivalentnim (Sen-Venanov

princip)
 statiĉki ekvivalentninsistemi izazivaju iste deformacije na telu ukoliko je taĉka
dovoljno udaljena od mesta gde deluje sila
Homogeno stanje napona

 ako posmatramo malu okolinu taĉke, moţemo pretpostaviti da je za paralelne
preseĉne ravni veliĉine napona u svim njenim taĉkama pribliĉno jednaka (do malih
veliĉina prvog reda), tj. u okolini taĉke stanje napona je homogeno
𝑃𝑛 = 𝑃𝑛 𝑥, 𝑦, 𝑧
5) TREZOR NAPONA. KOMPONENTALNI NAPONI.
𝑃𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 𝑗 + 𝜏𝑥𝑧 𝑘

𝑃𝑦 = 𝜏𝑦𝑥 𝑖 + 𝜍𝑦𝑦 𝑗 + 𝜏𝑦𝑧 𝑘
𝑃𝑧 = 𝜏𝑧𝑥 𝑖 + 𝜏𝑧𝑦 𝑗 + 𝜍𝑧𝑧 𝑘
𝑃𝑥 , 𝑃𝑦 , 𝑃𝑧 → Vektori napona za koordinatne ravni

𝜍𝑥𝑥 , 𝜍𝑦𝑦 , 𝜍𝑧𝑧 , 𝜏𝑥𝑦 , 𝜏𝑥𝑧 , 𝜏𝑦𝑧 → Komponentalni naponi (projekcije vektora napona na
koordinatne ose)

𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥

𝜍 𝑇
= 𝜏𝑥𝑦 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑧𝑦
𝜏𝑥𝑧 𝜏𝑦𝑧 𝜍𝑧𝑧
𝑀𝑧 ꞌ = 0
𝑀𝑧 ꞌ = 𝜏𝑦𝑥 ∗ 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧 − 𝜏𝑥𝑦 ∗ 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧 = 0
𝜏𝑦𝑥 = 𝜏𝑥𝑦 , 𝜏𝑦𝑧 = 𝜏𝑧𝑦 , 𝜏𝑥𝑧 = 𝜏𝑧𝑥
 Matrica napona je simetriĉna. Ima 6 nepoznatih elemenata.

 𝜍 = 𝜍 𝑇 → matrica napona=tenzor napona
 Moţe se pokazati da matrica pri transformaciji koordinatnog sistema zadovoljava
zakone transformacije tenzora drugog reda, pa se 𝜍 naziva TENZOR NAPONA
(transformiše se iz jednog pravougaonog Dekartovog sistema u drugi).
6) VEKTOR NAPONA ZA PROIZVOLJNO ORIJENTISANU RAVAN.
𝑛 = cos 𝛼 ∗ 𝑖 + cos 𝛽 ∗ 𝑗 + cos 𝛾 ∗ 𝑘

𝑛 = 𝑛𝑥 ∗ 𝑖 + 𝑛𝑦 ∗ 𝑗 + 𝑛𝑧 ∗ 𝑘
Košijev tetraedar:
Površine strana tetraedra:

𝑃𝑀𝑅𝑄 = ∆𝐴
𝑃𝑀𝑅𝑃 = ∆𝐴 ∗ cos 𝛼 = ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑥
𝑃𝑀𝑃𝑄 = ∆𝐴 ∗ cos 𝛽 = ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑦
𝑃𝑄𝑅𝑃 = ∆𝐴 ∗ cos 𝛾 = ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑧

𝑕
𝑃𝑛 ∗ ∆𝐴 − 𝑃𝑥 ∗ ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑥 − 𝑃𝑦 ∗ ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑦 − 𝑃𝑧 ∗ ∆𝐴 ∗ 𝑛𝑧 + ∗ 𝜌 ∗ ∆𝐴 = 0
3 𝑛
𝑃𝑛 = 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝑃𝑦 ∗ 𝑛𝑦 + 𝑃𝑧 ∗ 𝑛𝑧
𝑃𝑛 𝑥 ∗ 𝑖 + 𝑃𝑛 𝑦 ∗ 𝑗 + 𝑃𝑛 𝑧 ∗ 𝑘 =
= 𝜍𝑥𝑥 ∗ 𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 ∗ 𝑗 + 𝜏𝑥𝑧 ∗ 𝑘 ∗ 𝑛𝑥 + 𝜏𝑦𝑥 ∗ 𝑖 + 𝜍𝑦𝑦 ∗ 𝑗 + 𝜏𝑦𝑧 ∗ 𝑘 ∗ 𝑛𝑦 +
+ 𝜏𝑧𝑥 ∗ 𝑖 + 𝜏𝑧𝑦 ∗ 𝑗 + 𝜍𝑧𝑧 ∗ 𝑘 ∗ 𝑛𝑧
Košijeve jednaĉine:
𝑃𝑛 𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝜏𝑦𝑥 ∗ 𝑛𝑦 + 𝜏𝑧𝑥 ∗ 𝑛𝑧
𝑃𝑛 𝑦 = 𝜏𝑥𝑦 ∗ 𝑛𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 ∗ 𝑛𝑦 + 𝜏𝑧𝑦 ∗ 𝑛𝑧
𝑃𝑛 𝑧 = 𝜏𝑥𝑧 ∗ 𝑛𝑥 + 𝜏𝑦𝑧 ∗ 𝑛𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 ∗ 𝑛𝑧
𝑇
𝜍 = 𝜍
𝑇
𝑃𝑛 = 𝜍 ∗𝑛
- Da bi se dokazao izraz mora se posmatrati tetraedar.
𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥

𝜍 𝑇
= 𝜏𝑥𝑦 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑧𝑦
𝜏𝑥𝑧 𝜏𝑦𝑧 𝜍𝑧𝑧
𝑃𝑛 𝑥 𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥 𝑛𝑥

𝑃𝑛 𝑦 = 𝜏𝑥𝑦 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑧𝑦 ∗ 𝑛𝑦
𝑃𝑛 𝑧
𝜏𝑥𝑧 𝜏𝑦𝑧 𝜍𝑧𝑧 𝑛𝑧
VEKTOR NAPONA za proizvoljno orijentisanu ravan je linearna transformacija jediniĉnog

vektora normale.
Normalni i tangencijalni naponi:

𝜍𝑛 = 𝑃𝑛 ∗ 𝑛 = 𝑃𝑛 𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝑃𝑛 𝑦 ∗ 𝑛𝑦 + 𝑃𝑛 𝑧 ∗ 𝑛𝑧 =
= 𝜍𝑥𝑥 ∗ 𝑛𝑥2 + 𝜍𝑦𝑦 ∗ 𝑛𝑦2 + 𝜍𝑧𝑧 ∗ 𝑛𝑧2 + 2 ∗ 𝜏𝑥𝑦 ∗ 𝑛𝑥 ∗ 𝑛𝑦 + 𝜏𝑦𝑧 ∗ 𝑛𝑦 ∗ 𝑛𝑧 + 𝜏𝑥𝑧 ∗ 𝑛𝑥 ∗ 𝑛𝑧
𝑙 = 𝑙𝑥 ∗ 𝑖 + 𝑙𝑦 ∗ 𝑗 + 𝑙𝑧 ∗ 𝑘
𝜏𝑛𝑙 = 𝑃𝑛 ∗ 𝑙 = 𝑃𝑛 ∗ 𝑙𝑥 + 𝑃𝑛 𝑦 ∗ 𝑙𝑦 + 𝑃𝑛 𝑧 ∗ 𝑙𝑧 =
𝑥
= 𝜍𝑥𝑥 ∗ 𝑛𝑥 ∗ 𝑙𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 ∗ 𝑛𝑦 ∗ 𝑙𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 ∗ 𝑛𝑧 ∗ 𝑙𝑧 +
+𝜏𝑥𝑦 ∗ 𝑛𝑥 ∗ 𝑙𝑦 + 𝑙𝑥 ∗ 𝑛𝑦 + 𝜏𝑦𝑧 ∗ 𝑛𝑦 ∗ 𝑙𝑧 + 𝑙𝑦 ∗ 𝑛𝑧 + 𝜏𝑥𝑧 ∗ 𝑛𝑥 ∗ 𝑙𝑧 + 𝑙𝑥 ∗ 𝑛𝑧

7) LINEARNO STANJE NAPONA.
𝑃𝑦 = 𝐴𝑃𝑥
𝑃𝑧 = 𝐵𝑃𝑥
A,B - skalari
𝑃𝑛 = 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝑃𝑦 ∗ 𝑛𝑦 + 𝑃𝑧 ∗ 𝑛𝑧
𝑃𝑛 = 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝐴 ∗ 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑦 + 𝐵 ∗ 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑧
𝑃𝑛 = 𝑃𝑥 ∗ 𝑛𝑥 + 𝐴 ∗ 𝑛𝑦 + 𝐵 ∗ 𝑛𝑧
Linearno stanje napona se javlja ako su svi vektori napona kolinearni, tj. leţe na istom
pravcu.
𝜍𝑥𝑥 0 0
0 0 0
0 0 0
𝜍𝑥𝑥 → jedino je ovaj broj ≠0
8) AKSIJALNO NAPREZANJE. ZATEZANJE I PRITISAK.
pravac spoljašnje normale
suprotno
Naponi:
𝑥𝑖 = −𝐹1 − 𝐹2 + 𝐹3 = 0
𝐹1 + 𝐹2 = 𝐹3

pn=const
∑y=0 𝑝𝑛 = 𝜍𝑛
𝑑𝑅
τ=0 𝑝𝑛 = =𝜍
𝑑𝐴
𝑥𝑖 = −𝐹1 − 𝐹2 + 𝑑𝑅 = 0
dR=σdA
𝜍 𝑑𝐴 = 𝐹1 + 𝐹2
𝜍𝐴 = 𝐹𝑖 𝑙 = 𝐹𝑖 𝑑 = 𝑁
aksijalna sila:
𝑁 𝑁
𝜍= ; 𝑃𝑎
𝐴 𝑚2
NK −F1 + F2 −F3
σ= = =
A2 A2 A2
9) UZDUŢNA I POPREĈNA DILATACIJA ŠTAPA. IZDUŢENJE PRI

ZAGREVANJU.
𝑀𝑁=l
𝑀′𝑁′ − 𝑀𝑁
𝜀𝑛 = lim
𝑁→𝑀 𝑀𝑁
∆𝑀𝑁
𝜀𝑛 = lim
𝑀𝑁 →0 𝑀𝑁
∆𝑙
𝜀𝑛 = lim
𝑙 →0 𝑙
∆𝑙
𝜀=
𝑙
𝑏 −𝑏
𝜀𝑞 = 1
𝑏
𝜀𝑞 = −𝜇 ∗ 𝜀𝑛
εq-popreĉno
εn-poduţno
μ-Poasonov koeficijen;
bezdimenzionisana veliĉina
(karakteristika) materijala;

Ugao klizanja:
𝛾𝑚𝑛 = lim 𝐴1 𝑂1 𝐵1 − 90

𝐴,𝐵→0
-pri deformaciji duţ ne menja samo duţinu, već i pravac, potrebni su nam podaci o promeni
pravca;
- vaţi samo za male deformacije;
-γmn zavisi od izbora taĉke;
- dilatacija zavisi od izbora taĉke, pravca;
Skup svih dilatacija i svih uglova klizanja za sve moguće pravce kroz posmatranu taĉku
naziva se stanje deformacije za tu taĉku.
Deformacija je homogena ako su u svim taĉkama tela za sve meĊusobno paralelne prave
dilatacija i ugao klizanja meĊusobno jednaki.
U beskonaĉno maloj okolini taĉke zbog kontinuiteta tela i nakon deformacije, moţemo
usvojiti da je deformacija uvek homogena.
ZAGREVANJE
1 Δl – izduţenje pri zagrevanju

∆𝑙 (𝑡) = ∆𝑡𝛼𝑙 𝛼 = Δt – temperaturna promena
℃
α – termiĉki koeficijen širenja
∆𝑙 (𝑡) ∆𝑡𝛼𝑙
𝜀𝑡 = = = ∆𝑡𝛼
𝑙 𝑡

10) HUKOV ZAKON (LINEARNA ZAVISNOST).
p – granica proporcionalnosti;
E – elastiĉne deformacije;
V – granica teĉenja;
M – jaĉina materijala;
K – napon pri slomu;
𝜍 =𝐸∗𝜀 -koliko istezanje, tolika sila;

- 1675. god.
𝑁
𝐸 = 𝑚 2 = 𝑃𝑎
- geometrijsko tumaĉenje: E=tgα -modul elastiĉnosti
∆𝑙
- fiziĉko tumaĉenje: 𝜀=1= ⇒ ∆𝑙 = 𝑙
𝑙
11) PRORAĈUN ŠTAPOVA NA ZATEZANJE I PRITISAK.

1. DIMENZIONISANJE
- raĉunski postupak odreĊenih dimenzija koje posmatrano telo treba da ima da bi se izdrţalo
opterećenje;
𝐹𝑚𝑎𝑥
𝜍𝑚𝑎𝑥 = ≤ 𝜍𝑑
𝐴
𝐹𝑚𝑥
𝐴≥
𝜍𝑑
𝜍𝑚
𝜍𝑑 =
𝑛
n – koeficijenat sigurnosti; 𝑛 ∈ 1,05 ; 10

2. ODREĐIVANJE DEFORMACIJE
Dato: F, l, A, E
Naći: Δl
∆𝑙 𝑁 𝐹
𝜍 =𝐸∗𝜀 =𝐸∗ 𝜍= =
𝑙 𝐴 𝐴
𝑁 ∆𝑙 𝑁𝑙
=𝐸∗ ⇒ ∆𝑙 =
𝐴 𝑙 𝐴𝐸
3. NOSIVOST
𝑁
𝜍= ≤ 𝜍𝑑
𝐴
𝑁 ≤ 𝜍𝑑 𝐴
∆𝑙 = ∆𝑙1 + ∆𝑙2
𝐹1 𝑎
∆𝑙1 =
𝐴𝐸
𝐹1 + 𝐹2 𝑏
∆𝑙2 = 𝐴𝐸 → 𝑎𝑗𝑘𝑠𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑘𝑟𝑢𝑡𝑜𝑠𝑡
𝐴𝐸
12) STAV O IZDUŢENJU ŠTAPA ĈIJA JE JEDNA TAĈKA NEPOKRETNA.
𝑙1 = 𝑙 + ∆𝑙 𝜌 ≪ 𝑙1
𝐴𝐴1 = 𝜌 𝜌≪𝑙
2 2
𝑂𝐴1 = 𝑙1 = 𝑂𝐴2 + 𝐴1 𝐴2

𝑙1 = 𝑂𝐴 + 𝐴𝐴2 2 + 𝜌 sin 𝛼 2
𝑙1 = 𝑙 + 𝜌 cos 𝛼 2 + 𝜌 sin 𝛼 2
𝑙1 = 𝑙 2 + 2𝑙𝜌 cos 𝛼 + 𝜌2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝜌2 𝑠𝑖𝑛2 𝛼
𝑙1 = 𝑙 2 + 2𝑙𝜌 cos 𝛼 + 𝜌2 (𝜌2 = 0)
2𝜌
𝑙1 = 𝑙2 1 + cos 𝛼
𝑙
𝜌
𝑙1 = 𝑙 1 + 2 cos 𝛼
𝑙
1 + 2𝑥 ≈ 1 + 𝑥
′
𝑥2 ″
𝑓 𝑥 =𝑓 0 +𝑓 0 +𝑓 0 + …
2!
𝜌
𝑙1 = 𝑙 1 + cos 𝛼
𝑙
𝑙 + ∆𝑙 = 𝑙 + 𝜌 cos 𝛼 ⇒ ∆𝑙 = 𝜌 cos 𝛼
Stav o izduţenju (vaţi samo za štap ĉija je jedna taĉka nepokretna):

 Promena dužine štapa koji je aksijalno opterećen i ĉija je jedna krajnja taĉka
nepokretna jednaka je vertikalnoj projekciji vektora pomeranja pokretne krajnje taĉke
štapa na osu štapa pri deformaciji.
13) STATIĈKI NEODREĐENI PROBLEMI KOD AKSIJALNO

OPTEREĆENIH ŠTAPOVA.

Statiĉki neodreĊen – broj reakcija veći od broja jednaĉina uslova ravnoteţe.
DATO: NAĆI:
𝐴1 , 𝐴2 , 𝐴3 , 𝐸1 , 𝐸2 , 𝐸3 , 𝑙1 , 𝑙2 , 𝑙3 , 𝛼1 , 𝛼2 , 𝐹 𝑁𝑖
𝛼1 < 𝛼2
𝑥𝑖 = −𝑁1 sin 𝛼1 + 𝑁2 sin 𝛼2 = 0 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 1
𝑦𝑖 = 𝑁1 cos 𝛼1 + 𝑁3 + 𝑁2 cos 𝛼2 − 𝐹 = 0 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 2
3 nepoznate-2 statiĉki uslovi ravnoteţe=1*statički neodređen
statiĉki neodreĊen ⇒ kada uslovi

ravnoteţe nisu dovoljni, već moramo
gledati i deformacije i neke osobine
materijala;
CC′=ρ
𝐶𝑇 = ∆𝑙1 = 𝜌 cos 𝛼1 − 𝛽
𝐶𝑅 = ∆𝑙2 = 𝜌 cos 360° − 𝛼2 + 𝛽 = 𝜌 cos 𝛼2 + 𝛽
𝐶𝐵 = ∆𝑙3 = 𝜌 cos 360° − 𝛽 = 𝜌 cos 𝛽
∆𝑙1 = 𝜌 cos 𝛼1 − 𝛽 = 𝜌 cos 𝛼1 cos 𝛽 − 𝜌 sin 𝛼1 sin 𝛽 /∗ sin 𝛼2

∆𝑙2 = 𝜌 cos 𝛼2 + 𝛽 = 𝜌 cos 𝛼2 cos 𝛽 + 𝜌 sin 𝛼2 sin 𝛽 /∗ sin 𝛼1
∆𝑙3 = 𝜌 cos 𝛽
∆𝑙1 sin 𝛼2 + ∆𝑙2 sin 𝛼1 = 𝜌 cos 𝛼1 cos 𝛽 sin 𝛼2 + 𝜌 cos 𝛼2 cos 𝛽 sin 𝛼1
∆𝑙1 sin 𝛼2 + ∆𝑙2 sin 𝛼1 = 𝜌 cos 𝛽 sin 𝛼2 cos 𝛼1 + sin 𝛼1 cos 𝛼2
∆𝑙1 sin 𝛼2 + ∆𝑙2 sin 𝛼1 = ∆𝑙3 sin 𝛼1 + 𝛼2 ⇒ geometrijski uslov deformacije
𝑁1 𝑙 1 𝑁2 𝑙 2 𝑁3 𝑙 3
sin 𝛼2 + sin 𝛼1 = sin 𝛼1 + 𝛼2 ⇒ dopunska jednaĉina (jednačina 3)
𝐴1 𝐸1 𝐴2 𝐸2 𝐴3 𝐸3
  
Δl1 Δl2 Δl3
Jednačine 1, 2 i 3 rešiti preko sistema 3 jednačine sa tri nepoznate.
Rešenja (profesorka dala rešenja):

𝐴 𝐸 𝐴 𝐸
𝐹 𝑙1 𝐴3 𝐸3 𝑠𝑖𝑛2 𝛼2 + 𝑙2 𝐴2 𝐸2 𝑠𝑖𝑛2 𝛼1
1 1 1 1
𝑁3 =
𝐴 𝐸 𝐴 𝐸
𝑙3 𝑠𝑖𝑛2 𝛼1 + 𝛼2 + 𝑙1 𝐴 𝐸 𝑠𝑖𝑛2 𝛼2 + 𝑙2 𝐴3 𝐸3 𝑠𝑖𝑛2 𝛼1
3 3
1 1 2 2
𝐹 − 𝑁3 𝐹 − 𝑁3
𝑁2 = sin 𝛼1 𝑁1 = sin 𝛼2
sin 𝛼1 + 𝛼2 sin 𝛼1 + 𝛼2
𝑁1 𝑁2 𝑁3
𝜍1 = ; 𝜍2 = ; 𝜍3 = ;
𝐴1 𝐴2 𝐴3

14) NAPONI U KOSOM PRESEKU AKSIJALNO OPTEREĆENOG ŠTAPA.

MOROV KRUG NAPONA.
𝜍𝑥𝑥 0 0
𝜍 = 0 0 0
0 0 0
𝑝𝑛 = 𝜍 𝑛
𝑛 = cos 𝜑 𝑖 + sin 𝜑 𝑗
𝑡 = sin 𝜑 𝑖 − cos 𝜑 𝑗
𝑝𝑛 𝑥 𝜍𝑥𝑥 0 0 cos 𝜑
𝑝𝑛 = 𝑝𝑛 𝑦 = 0 0 0 sin 𝜑 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 𝑖
𝑝𝑛 𝑧 0 0 0 0
𝜍𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 𝑖 ∗ cos 𝜑 𝑖 + sin 𝜑 𝑗
𝝈𝒏 = 𝝈𝒙𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝝋
𝜏𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑡 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 𝑖 ∗ sin 𝜑 𝑖 − cos 𝜑 𝑗

𝝈𝒙𝒙
𝝉𝒏 = 𝝈𝒙𝒙 𝐬𝐢𝐧 𝝋 𝐜𝐨𝐬 𝝋 = 𝐬𝐢𝐧 𝟐𝝋
𝟐
𝜍𝑛 𝑚𝑎𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 𝜑=0
𝜍𝑥𝑥 𝜋
𝜏𝑛 𝑚𝑎𝑥 = 𝜑= = 45°
2 4
𝑛 → 𝜑
𝑛1 → 𝜑 + 90° = 𝜑1
𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑥𝑥 𝜋 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑥𝑥
𝜏𝑛1 = sin 𝜑1 = sin 2 𝜑 + = sin 2𝜑 + 𝜋 = ∗ − sin 2𝜑
2 2 2 2 2
𝜍𝑥𝑥
=− sin 2𝜑 = −𝜏𝑛
2
𝜏𝑛1 = −𝜏𝑛

Stav o konjugovanosti tangencijalnih napona
Morov grog napona

-grafiĉki prikaz napona u kosom preseku štapa
-dobijamo sreĊivanjem 𝜍𝑛 i 𝜏𝑛
𝜍𝑛
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 ⇒ 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 =
𝜍𝑥𝑥
𝜏𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 sin 𝜑 cos 𝜑 /^2
𝜏𝑛 2 = 𝜍𝑥𝑥 2 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 ∗ 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 = 𝜍𝑥𝑥 2 1 − 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑
𝜍𝑛 𝜍𝑛
𝜏𝑛 2 = 𝜍𝑥𝑥 2 1 −
𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑥𝑥
𝜏𝑛 2 = 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑛 − 𝜍𝑛 2
𝜍𝑛 2 − 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑛 + 𝜏𝑛 2 = 0
𝜍𝑥𝑥 2 𝜍𝑥𝑥 2
𝜍𝑛 2 − 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑛 + − + 𝜏𝑛 2 = 0
2 2
𝜍𝑥𝑥 2 𝜍𝑥𝑥 2
𝜍𝑛 + + 𝜏𝑛 2 =
2 2
2 2
𝑥−𝑎 + 𝑦−𝑎 = 𝑟2 → 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 𝑘𝑟𝑢ž𝑛𝑖𝑐𝑒

𝜍𝑛 = 𝑂𝐵 = 𝑂𝐴 + 𝐴𝐵 =
𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑥𝑥
= + cos 2𝜑 =
2 2
𝜍𝑥𝑥
= 1 + cos 2𝜑
2
1 + cos 𝜑
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑
2
𝜍𝑥𝑥
𝑀𝐵 = 𝜏𝑛 = sin 2𝜑
2
15) RAVANSKO STANJE NAPONA.

-dva vektora koji leţe u jednoj ravni
-preseĉemo zid bilo kako i gledamo koliki su naponi
𝑝𝑥 , 𝑝𝑦 , 𝑝𝑧
𝑝𝑛 = 𝑝𝑥 𝑛𝑥 + 𝑝𝑦 𝑛𝑦 + 𝑝𝑧 𝑛𝑧
x,y
𝑝𝑧 = 𝐴𝑝𝑥 + 𝐵𝑝𝑦 A,B – skalari; const;
𝑝𝑛 = 𝑝𝑥 𝑛𝑥 + 𝑝𝑦 𝑛𝑦 + 𝐴𝑝𝑥 + 𝐵𝑝𝑦 𝑛𝑧
𝑝𝑛 = 𝑝𝑥 𝑛𝑥 + 𝐴𝑛𝑧 + 𝑝𝑦 𝑛𝑦 + 𝐵𝑛𝑧
Uslov komplanarnosti
- 3 vektora su komplanarna, akko leţe u istoj ravni;
- mešoviti proizvod = 0
- 𝑝𝑥 (𝑝𝑦 ∗ 𝑝𝑧 )
𝑡 = sin 𝜑 𝑖 − cos 𝜑 𝑗

𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑥𝑦 0
𝜍 = 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 0
0 0 0
𝑝𝑛 = 𝜍 𝑛
𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑥𝑦 0 cos 𝜑

𝑝𝑛 = 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 0 sin 𝜑 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 + 𝜏𝑥𝑦 sin 𝜑 𝑖 + 𝜏𝑦𝑥 cos 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 sin 𝜑 𝑗
0 0 0 0
𝜍𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 + 𝜏𝑥𝑦 sin 𝜑 𝑖 + 𝜏𝑦𝑥 cos 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 sin 𝜑 𝑗 cos 𝜑 𝑖 + sin 𝜑 𝑗 =
= 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜏𝑥𝑦 sin 𝜑 cos 𝜑 + 𝜏𝑦𝑥 cos 𝜑 sin 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 =
= 𝝈𝒙𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝝋 + 𝝈𝒚𝒚 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝝋 + 𝝉𝒙𝒚 𝐬𝐢𝐧 𝟐𝝋
𝜏𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑡 = 𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 + 𝜏𝑥𝑦 sin 𝜑 𝑖 + 𝜏𝑦𝑥 cos 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 sin 𝜑 𝑗 sin 𝜑 𝑖 − cos 𝜑 𝑗 =
= 𝜍𝑥𝑥 sin 𝜑 cos 𝜑 + 𝜏𝑥𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 − 𝜏𝑦𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 − 𝜍𝑦𝑦 sin 𝜑 cos 𝜑 =
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦
= ∗ sin 𝜑 cos 𝜑 − 𝜏 cos 2𝜑 =
2
𝝈𝒙𝒙 − 𝝈𝒚𝒚
= ∗ 𝐬𝐢𝐧 𝟐𝝋 − 𝝉 𝐜𝐨𝐬 𝟐𝝋
𝟐
16) GLAVNI NAPONI PRI RAVANSKOM STANJU NAPONA.

Ekstremne vrednosti normalnih napona nazivaju se GLAVNI NAPONI.
Ravni u kojima se javljaju glavni naponu su GLAVNE RAVNI.
NORMALNI I TANGENCIJALNI NAPONI:
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 + 𝜏 sin 2𝜑
𝑦=𝑓 𝑥 𝑦′ = 𝑓′ 𝑥 = 0
𝑑𝜍𝑛
= −2𝜍𝑥𝑥 cos 𝜑 sin 𝜑 + 2𝜍𝑦𝑦 sin 𝜑 cos 𝜑 + 2𝜏 cos 2𝜑 = 0
𝑑𝜑
− 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 sin 2𝜑 + 2𝜏 cos 2𝜑 = 0
2𝜏
𝑡𝑔2𝜑 ∗ =

𝝈𝒏 ∗ = 𝝈𝒙𝒙 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝝋∗ + 𝝈𝒚𝒚 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝝋∗ + 𝝉 𝐬𝐢𝐧 𝝋∗

𝒕𝒈 𝜷 𝟏
1) 𝐬𝐢𝐧 𝜷 = ; 𝐜𝐨𝐬 𝜷 =
𝟏+𝒕𝒈𝟐 𝜷 𝟏+𝒕𝒈𝟐 𝜷
2𝜏 2𝜏
𝑡𝑔 2𝜑 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦
sin 2𝜑 ∗ = = = =
1 + 𝑡𝑔2 2𝜑 4𝜏 2 2
1+ 2
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦
2𝜏
=
2
1 1 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦
cos 2𝜑 ∗ = = =
1 + 𝑡𝑔2 2𝜑 4𝜏 2 2
1+ 2
𝟏−𝐜𝐨𝐬 𝟐 𝝋 𝟏+𝐜𝐨𝐬 𝟐 𝝋
2) 𝒔𝒊𝒏𝟐 𝜷 = ; 𝒄𝒐𝒔𝟐 𝜷 =
𝟐 𝟐
1−
2
2 ∗
𝑠𝑖𝑛 𝜑 =
2
1+
2
2 ∗
𝑐𝑜𝑠 𝜑 =
2
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦

1+ 1−
2 2
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
∗
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 ∗ + 𝜍𝑦𝑦 ∗ +
2 2
2𝜏
+𝜏 ∗
2

∗
𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 − 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
𝜍𝑛 = +
2 2
2 ∗ 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
2
∗
𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
𝜍𝑛 = +
2 2
2∗ 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 1 2
𝜍𝑛 ∗ = ± 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
2 2
𝜍𝑥𝑥 +𝜍𝑦𝑦 1 2
najveći napon: 𝜍1 = + 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
2 2
𝜍𝑥𝑥 +𝜍𝑦𝑦 1 2
najmanji napon: 𝜍2 = − 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
2 2
𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦
𝜏𝑛 ∗ = ∗ sin 2𝜑 ∗ − 𝜏 ∗ cos 2𝜑 ∗ =
2
𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 2𝜏 2𝜏
= ∗ −𝜏∗ =0
2 2 2
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 + 4𝜏 2
STAV: Tangencijalni naponi u glavnim ravnima su jednaki nuli.
ODREĐIVANJE PRIRODE EKSTREMA:
2𝜏
𝑡𝑔2𝜑 ∗ =
1) τ>0; 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 > 0 (𝜍𝑥𝑥 > 𝜍𝑦𝑦 )
𝜋 𝜋
2𝜑 ∗ ∈ 0, 2 𝜑1 ∗ ∈ 0, 4
𝜋 𝜋 3𝜋
2𝜑 ∗ ∈ 0,3 𝜑2 ∗ ∈ ,
2 2 4

𝑑 2 𝜍𝑛
φ=φ1 <0 ⇒ 𝑟𝑎𝑣𝑎𝑛 𝑚𝑎𝑘𝑠𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑜𝑟𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
𝑑𝜑 2
𝑑 2 𝜍𝑛
φ=φ1 >0 ⇒ 𝑟𝑎𝑣𝑎𝑛 𝑚𝑖𝑛𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑜𝑟𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
𝑑𝜑 2
2) τ<0; 𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑦𝑦 < 0 (𝜍𝑥𝑥 < 𝜍𝑦𝑦 )
𝜋 𝜋 𝜋
2𝜑 ∗ ∈ ,𝜋 𝜑1 ∗ ∈ ,
2 4 2
𝜋 3𝜋
2𝜑 ∗ ∈ 3 2 , 2𝜋 𝜑2 ∗ ∈ ,𝜋
4
𝑑 2 𝜍𝑛
φ=φ1 <0 ⇒ 𝑟𝑎𝑣𝑎𝑛 𝑚𝑎𝑘𝑠𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑜𝑟𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
𝑑𝜑 2
𝑑 2 𝜍𝑛
φ=φ1 >0 ⇒ 𝑟𝑎𝑣𝑎𝑛 𝑚𝑖𝑛𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑜𝑟𝑚𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
𝑑𝜑 2
17) MOROVI KRUGOVI PRI RAVANSKOM STANJU NAPONA.

ZADATAK: Za ravnu ploĉu izloţenu po stranicama dejstvu glavnih napona odrediti normalni
i tangencijalni napon u proizvoljno orijentisanoj ravni.
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 + 𝜏 sin 2𝜅
𝜏𝑛 = sin 2𝜑 − 𝜏 cos 2𝜑
2
𝜍𝑛 = 𝜍1 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑1 + 𝜍2 𝑠𝑖𝑛2 𝜑1 𝑧𝑎 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑎𝑐

𝜍1 − 𝜍2
𝜏𝑛 = sin 2𝜑1 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑛𝑖𝑕 𝑜𝑠𝑎
2
Morov krug napona pri ravanskom stanju napona:

1 + cos 2𝜑 1 − cos 2𝜑
𝜍𝑛 = 𝜍1 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜍2 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 = 𝜍1 + 𝜍2
2 2
𝜍1 + 𝜍2 𝜍1 − 𝜍2
𝜍𝑛 = + cos 2𝜑
2 2

𝜍1 + 𝜍2 𝜍1 − 𝜍2 𝜍1 − 𝜍2
𝜍𝑛 − = cos 2𝜑 ∗∗ 𝜏𝜑 = sin 2𝜑 ∗
2 2 2
2 2
∗∗ + ∗
2 2
𝜍1 + 𝜍2 𝜍1 − 𝜍2
𝜍𝑛 − + 𝜏𝑛 2 =
2 2
𝜍1 − 𝜍2
𝜏𝑚𝑎𝑥 = ±
2
18) PROSTORNO STANJE NAPONA.
- normalni napon dostiţe ekstremnu vrednost u

ravni u kojoj je napon smicanja jednak nuli;
𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑥𝑦 𝜏𝑥𝑧

𝜍 = 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑦𝑧
𝜏𝑧𝑥 𝜏𝑧𝑦 𝜍𝑧𝑧
𝑝𝑖 = 𝜍𝑖
𝑝𝑖 𝑥 = 𝜍𝑖 cos 𝛼𝑖
𝑝𝑖 𝑦 = 𝜍𝑖 cos 𝛽𝑖
𝑝𝑖 𝑧 = 𝜍𝑖 cos 𝛾𝑖
𝜍𝑥𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜏𝑥𝑧 cos 𝛾𝑖 = 𝜍𝑖 cos 𝛼𝑖

𝜏𝑦𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜍𝑦𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜏𝑦𝑧 cos 𝛾𝑖 = 𝜍𝑖 cos 𝛽𝑖
𝜏𝑧𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜏𝑧𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜍𝑧𝑧 cos 𝛾𝑖 = 𝜍𝑖 cos 𝛾𝑖

Pravci napona:
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑖 cos 𝛼𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜏𝑥𝑧 cos 𝛾𝑖 = 0
𝜏𝑦𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜍𝑦𝑦 − 𝜍𝑖 cos 𝛽𝑖 + 𝜏𝑦𝑧 cos 𝛾𝑖 = 0 𝑕𝑜𝑚𝑜𝑔𝑒𝑛𝑒 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑒
𝜏𝑧𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜏𝑧𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑖 cos 𝛾𝑖 = 0
𝑐𝑜𝑠 2 𝛼𝑖 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽𝑖 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾𝑖 = 0
𝜍𝑥𝑥 − 𝜍𝑖 𝜏𝑥𝑦 𝜏𝑥𝑧

𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 − 𝜍𝑖 𝜏𝑦𝑧 =0
𝜏𝑧𝑥 𝜏𝑧𝑦 𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑖
(𝑘𝑢𝑏𝑛𝑎 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 𝑖𝑚𝑎

𝜍𝑖 3 − 𝐼𝜍 𝜍𝑖 2 + 𝐼𝐼𝜍 𝜍𝑖 − 𝐼𝐼𝐼𝜍 = 0
𝑢𝑣𝑒𝑘 3 𝑟𝑒𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑘𝑜𝑟𝑒𝑛𝑎)
𝐼𝜍 , 𝐼𝐼𝜍 , 𝐼𝐼𝐼𝜍 → 𝑖𝑛𝑣𝑎𝑟𝑖𝑗𝑎𝑛𝑡𝑒 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
𝐼𝜍 = 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧

𝐼𝐼𝜍 = 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑧𝑧 − 𝜏𝑥𝑦 2 − 𝜏𝑥𝑧 2 − 𝜏𝑦𝑧 2
𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑥𝑦 𝜏𝑥𝑧
𝐼𝐼𝐼𝜍 = 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑦𝑧
𝜏𝑧𝑥 𝜏𝑧𝑦 𝜍𝑧𝑧
cos 𝛼𝑖 cos 𝛽𝑖 cos 𝛾𝑖

𝜅= = 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑦𝑧 =
𝜍𝑦𝑦 − 𝜍𝑖 𝜏𝑦𝑧 −1 3 4 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 − 𝜍𝑖
−1 2
𝜏𝑧𝑥 𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑖 −1
𝜏𝑧𝑦 𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑖 𝜏𝑧𝑥 𝜏𝑧𝑦
  
A B C
cos 𝛼𝑖 = 𝜅𝐴 𝜅 2 𝐴2 + 𝐵 2 + 𝐶 2 = 1
cos 𝛽𝑖 = 𝜅𝐵 1
𝜅=
cos 𝛾𝑖 = 𝜅𝐶 ± 𝐴2 + 𝐵 2 + 𝐶 2
𝜍1 0 0 𝑡𝑒𝑛𝑧𝑜𝑟 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎;
𝜍 𝐺𝑂 = 0 𝜍2 0 𝑢𝑠𝑣𝑎𝑗𝑎𝑚𝑜 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑜𝑠𝑒 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑛𝑖𝑕 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎;
0 0 𝜍3 𝑜𝑑𝑏𝑎𝑐𝑢𝑗𝑒𝑚𝑜 𝑡𝑎𝑛𝑔𝑒𝑛𝑐𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑒 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑒;
19) MOROVI KRUGOVI PRI PROSTORNOM STANJU NAPONA.
𝜍1 0 0 𝐼𝜍 = 𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3
𝜍= 0 𝜍2 0 𝐼𝐼𝜍 = 𝜍1 𝜍2 + 𝜍1 𝜍3 + 𝜍2 𝜍3
0 0 𝜍3 𝐼𝐼𝐼𝜍 = 𝜍1 𝜍2 𝜍3

𝑝𝑛 1 = 𝜍1 ∗ cos 𝑛, 1
𝑝𝑛 2 = 𝜍2 ∗ cos 𝑛, 2 𝐾𝑜š𝑖𝑗𝑒𝑣𝑒 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑒
𝑝𝑛 3 = 𝜍3 ∗ cos 𝑛, 3
2 2 2 2
𝑝𝑛 = 𝑝𝑛 1 + 𝑝𝑛 2 + 𝑝𝑛 3
2
𝑝𝑛 = 𝜍1 2 ∗ cos 2 𝑛, 1 + 𝜍2 2 ∗ cos2 𝑛, 2 + 𝜍3 2 ∗ cos 2 𝑛, 3
𝜍𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑛 = 𝜍1 ∗ cos 2 𝑛, 1 + 𝜍2 ∗ cos2 𝑛, 2 + 𝜍3 ∗ cos2 𝑛, 3
𝜏𝑛 = 𝑝𝑛 ∗ 𝑙 = 𝜍1 ∗ cos 𝑛, 1 ∗ cos 𝑙 , 1 + 𝜍2 ∗ cos 𝑛, 2 ∗ cos 𝑙 , 2 +

+𝜍3 ∗ cos 𝑛, 3 ∗ cos 𝑙 , 3
2
𝜍𝑛 + 𝜏𝑛 = 𝑝𝑛 = 𝜍1 2 ∗ cos 2 𝑛, 1 + 𝜍2 2 ∗ cos 2 𝑛, 2 + 𝜍3 2 ∗ cos 2 𝑛, 3 (1)
𝜍𝑛 = 𝜍1 ∗ cos2 𝑛, 1 + 𝜍2 ∗ cos2 𝑛, 2 + 𝜍3 ∗ cos 2 𝑛, 3  − 𝜍2 + 𝜍3 (2)
𝑙 = cos2 𝑛, 1 + cos 2 𝑛, 2 + cos 2 𝑛, 3  ∗ 𝜍2 𝜍3 (3)
𝜍𝑛 2 + 𝜏𝑛 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝑛 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 =
= 𝜍1 2 ∗ cos 2 𝑛, 1 + 𝜍2 2 ∗ cos 2 𝑛, 2 + 𝜍3 2 ∗ cos2 𝑛, 3 − 𝜍1 ∗ 𝜍2 cos 2 𝑛, 1 −
−𝜍1 ∗ 𝜍3 cos 2 𝑛, 1 − 𝜍2 ∗ 𝜍3 cos2 𝑛, 2 − 𝜍2 2 ∗ cos2 𝑛, 2 − 𝜍3 2 ∗ cos 2 𝑛, 3 −
−𝜍3 ∗ 𝜍2 cos 2 𝑛, 3 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 cos2 𝑛, 1 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 cos 2 𝑛, 2 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 cos 2 𝑛, 3
𝜍𝑛 2 + 𝜏𝑛 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝑛 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 =
= 𝜍1 2 ∗ cos 2 𝑛, 1 − 𝜍1 ∗ 𝜍2 cos 2 𝑛, 1 − 𝜍1 ∗ 𝜍3 cos 2 𝑛, 1 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 cos2 𝑛, 1
𝜍𝑛 2 + 𝜏𝑛 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝑛 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 = 𝜍1 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍1 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 ∗ cos2 𝑛, 1
2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝑛 + 𝜍2 ∗ 𝜍3
cos 𝑛, 1 =
𝜍1 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍1 + 𝜍2 ∗ 𝜍3
𝜍1 > 𝜍2 > 𝜍3

𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍3 𝜍𝑛 − 𝜍2
cos 2 𝑛, 1 = ⇒ 𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍3 𝜍𝑛 − 𝜍2 ≥ 0
𝜍1 − 𝜍3 𝜍1 − 𝜍2
2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍1 𝜍𝑛 − 𝜍3
cos 𝑛, 1 = ⇒ 𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍1 𝜍𝑛 − 𝜍3 ≤ 0
𝜍2 − 𝜍1 𝜍2 − 𝜍3
2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍1 𝜍𝑛 − 𝜍2
cos 𝑛, 1 = ⇒ 𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍1 𝜍𝑛 − 𝜍2 ≤ 0
𝜍3 − 𝜍2 𝜍3 − 𝜍2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − 𝜍3 𝜍𝑛 − 𝜍2 = 𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 2 − 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝑛 + 𝜍2 ∗ 𝜍3 ≥ 0
2 2
𝜍2 + 𝜍3 𝜍2 + 𝜍3
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − − + 𝜍2 ∗ 𝜍3 ≥ 0
2 2
2 2
2
𝜍2 + 𝜍3 𝜍2 + 𝜍3
𝜏𝑛 + 𝜍𝑛 − ≥ − 𝜍2 ∗ 𝜍3
2 2
2
2
𝜍2 + 𝜍3 𝜍2 2 + 2 ∗ 𝜍2 ∗ 𝜍3 + 𝜍3 2
𝜏𝑛 + 𝜍𝑛 − ≥ − 𝜍2 ∗ 𝜍3
2 4
2
𝜍2 + 𝜍3 𝜍2 2 − 2 ∗ 𝜍2 ∗ 𝜍3 + 𝜍3 2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − ≥
2 4
𝜍2 +𝜍3 2 𝜍2 −𝜍3 2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − ≥
2 2
2 2
2
𝜍1 + 𝜍3 𝜍1 − 𝜍3
𝜏𝑛 + 𝜍𝑛 − ≤
2 2
2 2
𝜍1 + 𝜍2 𝜍1 − 𝜍2
𝜏𝑛 2 + 𝜍𝑛 − ≥
2 2
𝜍1 − 𝜍2
𝜏12 = ±
2
𝜍1 − 𝜍3
𝜏13 = 𝜏𝑚𝑎𝑥 = ±
2
𝜍2 − 𝜍3
𝜏23 = ±
2

20) JEDNAĈINE RAVNOTEŢE.
𝐹 𝛾𝑑𝑉 = 𝛾 𝑋 ∗ 𝑖 + 𝑌 ∗ 𝑗 + 𝑍 ∗ 𝑘 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧
𝑭𝜸𝒅𝑽 − 𝑧𝑎𝑝𝑟𝑒𝑚𝑖𝑛𝑠𝑘𝑎 𝑠𝑖𝑙𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑑𝑒𝑙𝑢𝑗𝑒 𝑛𝑎 𝑘𝑣𝑎𝑑𝑎𝑟
𝜕𝑝𝑥 𝜕𝑝𝑦
−𝑝𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧 + 𝑝𝑥 + 𝑑𝑥 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧 − 𝑝𝑦 ∗ 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑧 + 𝑝𝑦 + 𝑑𝑦 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑧 −
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑝𝑧
−𝑝𝑧 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑥 + 𝑝𝑧 + 𝑑𝑧 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑥 + 𝐹 𝛾 ∗ 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧 = 0  ∶ 𝑑𝑥, 𝑑𝑦, 𝑑𝑧
𝜕𝑧
𝜕𝑝𝑥 𝜕𝑝𝑦 𝜕𝑝𝑧 𝑝𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 𝑗 + 𝜏𝑥𝑧 𝑘

+ + + 𝐹𝛾 = 0
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧 𝑝𝑦 = 𝜏𝑦𝑥 𝑖 + 𝜍𝑦𝑦 𝑗 + 𝜏𝑦𝑧 𝑘
𝑝𝑧 = 𝜏𝑧𝑥 𝑖 + 𝜏𝑧𝑦 𝑗 + 𝜍𝑧𝑧 𝑘
𝜕𝜍𝑥𝑥 𝜕𝜏𝑥𝑦 𝜕𝜏𝑥𝑧 𝜕𝜏𝑦𝑥 𝜕𝜍𝑦𝑦 𝜕𝜏𝑦𝑧 𝜕𝜏𝑧𝑥 𝜕𝜏𝑧𝑦 𝜕𝜍𝑧𝑧

𝑖+ 𝑗+ 𝑘+ 𝑖+ 𝑗+ 𝑘+ 𝑖+ 𝑗+ 𝑘 + 𝑋𝛾 𝑖 + 𝑌𝛾 𝑗
𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑦 𝜕𝑦 𝜕𝑧 𝜕𝑧 𝜕𝑧
+ 𝑍𝛾 𝑘 = 0
Skalarno mnoţimo jednaĉinu sa 𝑖, 𝑗, 𝑘.
𝜕𝜍𝑥𝑥 𝜕𝜏𝑥𝑦 𝜕𝜏𝑥𝑧

𝑋𝛾 + + + =0
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝜕𝜏𝑦𝑥 𝜕𝜍𝑦𝑦 𝜕𝜏𝑦𝑧 𝐽𝐸𝐷𝑁𝐴Č𝐼𝑁𝐸 𝑅𝐴𝑉𝑁𝑂𝑇𝐸Ž𝐸
𝑌𝛾 + + + =0
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧 (𝑠𝑘𝑎𝑙𝑎𝑟𝑛𝑖 𝑜𝑏𝑙𝑖𝑘)
𝜕𝜏𝑧𝑥 𝜕𝜏𝑧𝑦 𝜕𝜍𝑧𝑧
𝑍𝛾 + + + =0
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
Jednaĉine iskazuju vezu izmeĊu napona i zapreminskih sila i nazivaju se Navierove

jednačine ravnoteže.

21) VEZE IZMEĐU KOMPONENTALNIH POMERANJA I

KOMPONENTALNIH DEFORMACIJA.
Dilatacija:
𝜕𝑢
∆𝑑𝑥 𝑢 + 𝑑𝑥 + 𝜕𝑥 𝑑𝑥 − 𝑢 − 𝑑𝑥 𝜕𝑢
𝜀𝑥 = = =
𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝜕𝑥
𝜕𝜗 𝜕𝜔
𝜀𝑦 = 𝜀𝑧 =
𝜕𝑦 𝜕𝑧
Klizanje:
𝛾𝑥𝑦 = 𝑡𝑔𝛾𝑥𝑦 = 𝐴′ 𝑀′ 𝐴1 + 𝐵 ′ 𝑀′ 𝐵1 𝜕𝜗 𝜕𝜔
𝛾𝑦𝑧 = +
𝜕𝑧 𝜕𝑦
𝜕𝜗 𝜕𝑢
𝑑𝑥 𝜕𝑦 𝑑𝑦 𝜕𝜗 𝜕𝑢 𝜕𝑢 𝜕𝜔
𝛾𝑥𝑦 = 𝜕𝑥 + = + 𝛾𝑥𝑧 = +
𝑑𝑥 𝑑𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧 𝜕𝑥

22) TENZOR DEFORMACIJE.
𝑑𝑟 𝑑𝑥, 𝑑𝑦, 𝑑𝑧
posle deformacije:
𝑑𝑟1 𝑑𝑥 + 𝑢1 , 𝑑𝑦 + 𝜗1 , 𝑑𝑧 + 𝜔1

položaj tačke M1
nakon deformacije
𝑛 = cos 𝛼 𝑖 + cos 𝛽 𝑗 + cos 𝛾 𝑘
Rezultat dejstva svih komponentalnih deformacija:
1 1
𝑢1 = 𝜀𝑥 𝑑𝑥 + 𝛾𝑥𝑦 𝑑𝑦 + 𝛾𝑥𝑧 𝑑𝑧
2 2
1 1 𝑑𝑥 = 𝑑𝑟 cos 𝛼
𝜗1 = 𝛾𝑦𝑥 𝑑𝑥 + 𝜀𝑦 𝑑𝑦 + 𝛾𝑦𝑧 𝑑𝑧
2 2 𝑑𝑦 = 𝑑𝑟 cos 𝛽
𝑑𝑧 = 𝑑𝑟 cos 𝛾
1 1
𝜔1 = 𝛾𝑧𝑥 𝑑𝑥 + 𝛾𝑧𝑦 𝑑𝑦 + 𝜀𝑧 𝑑𝑧
2 2
1 1
𝑢1 = 𝜀𝑥 cos 𝛼 + 𝛾𝑥𝑦 cos 𝛽 + 𝛾𝑥𝑧 cos 𝛾 𝑑𝑟
2 2
1 1
𝜗1 = 𝛾𝑦𝑥 cos 𝛼 + 𝜀𝑦 cos 𝛽 + 𝛾𝑦𝑧 cos 𝛾 𝑑𝑟
2 2
1 1
𝜔1 = 𝛾𝑧𝑥 cos 𝛼 + 𝛾𝑧𝑦 cos 𝛽 + 𝜀𝑧 cos 𝛾 𝑑𝑟
2 2
 Za taĉku koja se nalazi na pravoj odreĊenoj jednaĉini vektora 𝑛 , relativna

komplementarna pomeranja usled ĉiste deformacije delića su proporcionalna
rastojanju dr od tačke M.
 Pomeranje svih taĉaka koje leţe na istom pravcu, opisana su vektorom koji predstavlja
pomeranja na jediniĉnom rastojanju. To je vektor deformacije.
𝑒𝑛 = 𝑒𝑛 𝑥𝑖 + 𝑒𝑛 𝑦𝑗 + 𝑒𝑛 𝑧 𝑘
𝑢1 𝜗1 𝜔1
𝑒𝑛 𝑥 = ; 𝑒𝑛 𝑦 = ; 𝑒𝑛 𝑧 = ;
𝑑𝑟 𝑑𝑟 𝑑𝑟
𝑒𝑛 − 𝑣𝑒𝑘𝑡𝑜𝑟 𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒

1 1
𝑒𝑛 𝑥 = 𝜀𝑥 cos 𝛼 + 𝛾𝑥𝑦 cos 𝛽 + 𝛾𝑥𝑧 cos 𝛾
2 2
1 1
𝑒𝑛 𝑦 = 𝛾𝑦𝑥 cos 𝛼 + 𝜀𝑦 cos 𝛽 + 𝛾𝑦𝑧 cos 𝛾
2 2
1 1
𝑒𝑛 𝑧 = 𝛾𝑧𝑥 cos 𝛼 + 𝛾𝑧𝑦 cos 𝛽 + 𝜀𝑧 cos 𝛾
2 2
 Vektor deformacije 𝑒𝑛 koji karakteriše relativna pomeranja usled ĉiste deformacije u

pravcu n, zavisi od tog pravca na isti naĉin kao što vektor napona 𝑝𝑛 zavisi od pravca
vektora normale na preseĉnu ravan.
1 1
𝑒𝑥 = 𝜀𝑥 𝑖 + 𝛾𝑥𝑦 𝑗 + 𝛾𝑥𝑧 𝑘
2 2
1 1 𝑣𝑒𝑘𝑡𝑜𝑟𝑖
𝑒𝑦 = 𝛾𝑦𝑥 𝑖 + 𝜀𝑦 𝑗 + 𝛾𝑦𝑧 𝑘 𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒
2 2
1 1
𝑒𝑧 = 𝛾𝑧𝑥 𝑖 + 𝛾𝑧𝑦 𝑗 + 𝜀𝑧 𝑘
2 2
1 1
𝜀𝑥 𝛾𝑥𝑦 𝛾
2 2 𝑥𝑧 𝑘𝑜𝑚𝑝𝑙𝑒𝑚𝑒𝑛𝑡𝑎𝑟𝑛𝑒 𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒
1 1
𝜀 = 𝛾𝑦𝑥 𝜀𝑦 𝛾 𝑢 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑐𝑢 𝑘𝑜𝑜𝑟𝑑𝑖𝑛𝑎𝑡𝑛𝑖𝑕 𝑜𝑠𝑎
2 2 𝑦𝑧 𝑎𝑛𝑎𝑙𝑜𝑔𝑛𝑜 𝑠𝑎 𝑣𝑒𝑘𝑡𝑜𝑟𝑜𝑚 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
1 1
𝛾 𝛾 𝜀𝑧
2 𝑧𝑥 2 𝑧𝑦
𝑒𝑛 = 𝜀 ∗ 𝑛
Dilatacija:
𝜀𝑛 = 𝑒𝑛 ∗ 𝑛 = 𝜀𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝜀𝑦 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝜀𝑧 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾 +
+𝛾𝑥𝑦 cos 𝛼 cos 𝛽 + 𝛾𝑦𝑧 cos 𝛽 cos 𝛾 + 𝛾𝑧𝑥 cos 𝛼 cos 𝛾
𝑛𝑙 𝑙 = cos 𝛼1 𝑖 + cos 𝛽1 𝑗 + cos 𝛾1 𝑘
Klizanje:
1
𝛾 = 𝑒𝑛 ∗ 𝑙 = 𝜀𝑥 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝜀𝑦 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝜀𝑧 cos 𝛾 cos 𝛾1 +
2 𝑛𝑙
1
+ 2 𝛾𝑥𝑦 cos 𝛽 cos 𝛼1 + cos 𝛼 cos 𝛽1 +
1
+ 2 𝛾𝑦𝑧 cos 𝛽 cos 𝛾1 + cos 𝛾 cos 𝛽1 +
1
+ 2 𝛾𝑥𝑧 cos 𝛼 cos 𝛾1 + cos 𝛾 cos 𝛼1

23) GLAVNE DILATACIJE.
 ekstremne vrednosti dilatacije: 𝑒1 , 𝑒2 , 𝑒3 ; 𝑒1 > 𝑒2 > 𝑒3 ;
1 1
𝜀𝑥 − 𝑒𝑖 cos 𝛼𝑖 + 𝛾𝑥𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝛾𝑥𝑧 cos 𝛾𝑖 = 0
2 2
1 1
𝛾𝑦𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝜀𝑦 − 𝑒𝑖 cos 𝛽𝑖 + 𝛾𝑦𝑧 cos 𝛾𝑖 = 0
2 2
1 1
𝛾𝑧𝑥 cos 𝛼𝑖 + 𝛾𝑧𝑦 cos 𝛽𝑖 + 𝜀𝑧 − 𝑒𝑖 cos 𝛾𝑖 = 0
2 2
1 1
𝜀𝑥 − 𝑒𝑖 𝛾 𝛾
2 𝑥𝑦 2 𝑥𝑧
1 1
𝛾 𝜀𝑦 − 𝑒𝑖 𝛾 =0
2 𝑦𝑥 2 𝑦𝑧
1 1
𝛾 𝛾 𝜀𝑧 − 𝑒𝑖

𝑢𝑣𝑒𝑘 𝑖𝑚𝑎 𝑡𝑟𝑖 𝑟𝑒𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑘𝑜𝑟𝑒𝑛𝑎,
𝑎 𝑢 𝑟𝑎𝑧𝑣𝑖𝑗𝑒𝑛𝑜𝑚 𝑜𝑏𝑙𝑖𝑘𝑢 𝑔𝑙𝑎𝑠𝑖:

𝑖𝑛𝑣𝑎𝑟𝑖𝑗𝑎𝑛𝑡𝑎 𝑠𝑡𝑎𝑛𝑗𝑎
𝑒𝑖 3 − 𝐼𝜀 𝑒𝑖 2 + 𝐼𝐼𝜀 𝑒𝑖 − 𝐼𝐼𝐼𝜀 = 0 𝐼𝜀 , 𝐼𝐼𝜀 , 𝐼𝐼𝐼𝜀 −
𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒
𝐼𝜀 = 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 + 𝜀𝑧
1 1 1
𝐼𝐼𝜀 = 𝜀𝑥 𝜀𝑦 + 𝜀𝑦 𝜀𝑧 + 𝜀𝑥 𝜀𝑧 − 𝛾𝑥𝑦 2 − 𝛾𝑥𝑧 2 − 𝛾𝑦𝑧 2
4 4 4
1 1
𝜀𝑥 𝛾𝑥𝑦 𝛾
2 2 𝑥𝑧
1 1
𝐼𝐼𝐼𝜀 = 𝛾 𝜀𝑦 𝛾
2 𝑦𝑥 2 𝑦𝑧
1 1
𝛾 𝛾 𝜀𝑧
𝑒1 0 0
0 𝑒2 0 𝜀𝑛 = 𝑒1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑒2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝑒3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
0 0 𝑒3

*ako izvršimo rotaciju koordinatnog
sistema tako da se ose poklope
sa pravcima glavnih dilatacija,
dobijamo jednostavniji oblik
tenzora napona;

24) RAVANSKO STANJE DEFORMACIJE.
1 𝜕𝑢 𝜕𝜗
𝜀𝑥 𝛾 0 𝜀𝑥 = , 𝜀𝑦 =
2 𝑥𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜀 = 1
𝛾𝑦𝑥 𝜀𝑦 0 𝜕𝑢 𝜕𝜗
2 𝛾𝑥𝑦 = 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 = +
0 0 0 𝜕𝑥 𝜕𝑦

*tenzor deformacije za ravan upravnu na 𝑛 = cos 𝜑 𝑖 + sin 𝜑 𝑗
pravac za koji je dilatacija jednaka nuli;
Izrazi za dilataciju i klizanje u proizvoljnom pravcu:

1
𝜀𝑛 = 𝜀𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜀𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 + 𝛾𝑥𝑦 sin 2𝜑
2
1 𝜀𝑥 − 𝜀𝑦 1
𝛾 = sin 2𝜑 − 𝛾𝑥𝑦 cos 2𝜑
2 𝑛𝑙 2 2
GLAVNE DILATACIJE:
 ako je jedna od glavnih dilatacija nula, onda u toj taĉci imamo ravansko stanje
deformacije;
𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 1 2
𝑒1 = + 𝜀𝑥 − 𝜀𝑦 + 𝛾𝑥𝑦 2 = 𝑒𝑚𝑎𝑥
2 2
𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 1 2
𝑒2 = − 𝜀𝑥 − 𝜀𝑦 + 𝛾𝑥𝑦 2 = 𝑒𝑚𝑖𝑛
2 2
𝛾𝑥𝑦
𝑡𝑔2𝜑 ∗ =
𝜀𝑥 − 𝜀𝑦
𝑙 = cos 90 − 𝜑 𝑖 − sin 90 − 𝜑 𝑗
𝑙 = sin 𝜑 𝑖 − cos 𝜑 𝑗

25) ZAPREMINSKA DILATACIJA.
𝐼𝜀 = 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 + 𝜀𝑧 = 𝑒1 + 𝑒2 + 𝑒3
𝑑𝑉 = 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧
𝑑𝑥 + ∆ 𝑑𝑥 = 𝑑𝑥 + 𝑒1 𝑑𝑥 = 1 + 𝑒1 𝑑𝑥
𝑑𝑦 + ∆ 𝑑𝑦 = 𝑑𝑦 + 𝑒2 𝑑𝑥 = 1 + 𝑒2 𝑑𝑦
𝑑𝑧 + ∆ 𝑑𝑧 = 𝑑𝑧 + 𝑒3 𝑑𝑥 = 1 + 𝑒3 𝑑𝑧
𝑑𝑉1 = 1 + 𝑒1 1 + 𝑒2 1 + 𝑒3 𝑑𝑥𝑑𝑦𝑑𝑧
𝑑𝑉1 − 𝑑𝑉 1 + 𝑒1 1 + 𝑒2 1 + 𝑒3 𝑑𝑥𝑑𝑦𝑑𝑧 − 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧
𝜀𝑉 = =
𝑑𝑉 𝑑𝑥 ∗ 𝑑𝑦 ∗ 𝑑𝑧
1 + 𝑒1 1 + 𝑒2 1 + 𝑒3 − 1 𝑑𝑥𝑑𝑦𝑑𝑧
𝜀𝑉 =
𝑑𝑥𝑑𝑦𝑑𝑧
𝜀𝑉 = 1 + 𝑒1 + 𝑒2 + 𝑒3 + 𝑒1 𝑒2 + 𝑒2 𝑒3 + 𝑒1 𝑒3 + 𝑒1 𝑒2 𝑒3 − 1
𝜀𝑉 = 𝑒1 + 𝑒2 + 𝑒3 = 𝐼𝜀

26) NALAŢENJE POMERANJA PO ZADATIM DEFORMACIJAMA.
-OVO PITANJE NE TREBA-
27) USLOVI KOMPATIBILNOSTI(poklapanja deformacija).
𝜕𝑢 𝜕𝜗 𝜕𝜔
𝜀𝑥 = ; 𝜀𝑦 = ; 𝜀𝑧 =
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝜕𝜗 𝜕𝑢
𝛾𝑥𝑦 = +
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝜗 𝜕𝜔
𝛾𝑦𝑧 = +
𝜕𝑧 𝜕𝑦
𝜕𝑢 𝜕𝜔
𝛾𝑥𝑧 = +
𝜕𝑧 𝜕𝑥
2 𝜕𝑢
𝜕 2 𝜀𝑥 𝜕 𝜕𝑥 𝜕 𝜕2𝑢
= =
𝜕𝑦 2 𝜕𝑦 2 𝜕𝑦 𝜕𝑥𝜕𝑦
2 𝜕𝜗
𝜕 2 𝜀𝑦 𝜕 𝜕𝑦 𝜕 𝜕2𝜗
= =
𝜕𝑥 2 𝜕𝑥 2 𝜕𝑥 𝜕𝑥𝜕𝑦
2 𝜕𝑢 𝜕𝜗
𝜕 2 𝛾𝑥𝑦 𝜕 +
𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕 𝜕2𝑢 𝜕 𝜕2𝜗
= = +
𝜕𝑥𝜕𝑦 𝜕𝑥𝜕𝑦 𝜕𝑦 𝜕𝑥𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑥𝜕𝑦
 
𝜕 2 𝜀𝑥 𝜕 2 𝜀𝑦
𝜕𝑦 2 𝜕𝑥 2
𝜕 2 𝜀𝑥 𝜕 2 𝜀𝑦 𝜕 2 𝛾𝑥𝑦
+ = 𝟏
𝜕𝑦 2 𝜕𝑥 2 𝜕𝑥𝜕𝑦
𝜕 2 𝜀𝑦 𝜕 2 𝜀𝑧 𝜕 2 𝛾𝑦𝑧
+ = 𝟐
𝜕𝑧 2 𝜕𝑦 2 𝜕𝑦𝜕𝑧
𝜕 2 𝜀𝑥 𝜕 2 𝜀𝑧 𝜕 2 𝛾𝑥𝑧
+ = 𝟑
𝜕𝑧 2 𝜕𝑥 2 𝜕𝑥𝜕𝑧

2 𝜕𝑢
𝜕 2 𝜀𝑥 𝜕 𝜕𝑥 𝜕 𝜕2𝑢
= =
𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧
2 𝜕𝜗 𝜕𝜔
𝜕 2 𝛾𝑦𝑧 𝜕 +
𝜕𝑧 𝜕𝑦 𝜕 𝜕2𝜗 𝜕2𝜔
= = +
𝜕𝑥 2 𝜕𝑥 2 𝜕𝑥 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑦
2 𝜕𝑢 𝜕𝜗
𝜕 2 𝛾𝑥𝑦 𝜕 +
𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕 𝜕2𝑢 𝜕2𝜗
= = +
𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑧
2 𝜕𝑢 𝜕𝜔
𝜕 2 𝛾𝑥𝑧 𝜕 + 2 2
𝜕𝑧 𝜕𝑥 = 𝜕 𝜕 𝑢 + 𝜕 𝜔
=
𝜕𝑦𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑦
𝜕 𝜕2𝑢 1 𝜕 𝜕2𝑢 𝜕2𝜗 𝜕 𝜕2𝑢 𝜕2𝜔 𝜕 𝜕2𝜗 𝜕2𝜔

= + + + − +
𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧 2 𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑥 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑦
𝜕 2 𝜀𝑥 1 𝜕 2 𝛾𝑥𝑦 𝜕 2 𝛾𝑥𝑧 𝜕 2 𝛾𝑦𝑧

= + − 𝟒
𝜕𝑦𝜕𝑧 2 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑦𝜕𝑥 𝜕𝑥 2
𝜕 2 𝜀𝑦 1 𝜕 2 𝛾𝑥𝑦 𝜕 2 𝛾𝑦𝑧 𝜕 2 𝛾𝑥𝑧

= + − 𝟓
𝜕𝑥𝜕𝑧 2 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑦 𝜕𝑦 2
𝜕 2 𝜀𝑧 1 𝜕 2 𝛾𝑥𝑧 𝜕 2 𝛾𝑦𝑧 𝜕 2 𝛾𝑥𝑦

= + − 𝟔
𝜕𝑥𝜕𝑦 2 𝜕𝑦𝜕𝑧 𝜕𝑥𝜕𝑧 𝜕𝑧 2
Jednaĉine (1) – (6) nazivaju se Saint-Vesantli uslovi kompatibilnosti ili uslovi poklapanja
deformacija. Oni moraju biti ispunjeni u svakoj taĉci tela da bi se iz njih pomeranja ispravno
mogla odrediti.

28) VEZA NAPON-DEFORMACIJA (HUKOV ZAKON) ZA PROSTORNO

STANJE NAPONA.
– idealno elastiĉno telo (homogeno, izotropno)
1. osnova idealnog elastiĉnog tela je linearna veza izmeĊu napona i dilatacije

𝜍
𝜍𝑧𝑧 = 𝐸 ∗ 𝜀𝑧𝑧 i 𝜀𝑧𝑧 = 𝑧𝑧 , a popreĉna dilatacija je 𝜀𝑝 = −𝜇𝜀𝑧𝑧 ;
𝐸
2. dilatacija usled jednog glavnog napona ne zavisi od druga dva; vaţi princip
nezavisnosti tj. princip linearnog superponiranja;
3. pravci glavnih napona se poklapaju sa pravcima glavnih dilatacija;
𝜍1 𝜍2 𝜍3
𝑒1 = −𝜇 −𝜇
𝐸 𝐸 𝐸
𝜍2 𝜍1 𝜍3
𝑒2 = −𝜇 −𝜇
𝐸 𝐸 𝐸
𝜍3 𝜍1 𝜍2
𝑒3 = −𝜇 −𝜇
𝐸 𝐸 𝐸
VEZA IZMEĐU NAPONA I DEFORMACIJE ZA PROIZVOLJNI KOORDINATNI

SISTEM:
𝑥 cos 𝛼 , cos 𝛽 , cos 𝛾

𝑦 cos 𝛼1 , cos 𝛽1 , cos 𝛾1
𝜍𝑥𝑥 = 𝜍1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝜍2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝜍3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾

𝜀𝑥 = 𝑒1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑒2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝑒3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾 = 1
𝜍1 𝜍2 𝜍3
𝑒1 = −𝜇 −𝜇  𝑐𝑜𝑠 2 𝛼
𝐸 𝐸 𝐸
𝜍2 𝜍1 𝜍3
𝑒2 = −𝜇 −𝜇  𝑐𝑜𝑠 2 𝛽
𝐸 𝐸 𝐸
𝜍3 𝜍1 𝜍2
𝑒3 = −𝜇 −𝜇  𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
𝐸 𝐸 𝐸

𝑒1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑒2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝑒3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾 =

1
= 𝜍 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝜍2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝜍3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
𝐸 1
− 𝜇 𝜍1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾 + 𝜍2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾 + 𝜍3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽
1
𝜀𝑥 = 𝜍 − 𝜇 𝜍1 1 − 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝜍3 1 − 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 + 𝜍4 1 − 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
𝐸 𝑥𝑥
1
𝜀𝑥 = 𝜍 − 𝜇 𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3 − 𝜍1 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 − 𝜍2 𝑐𝑜𝑠 2 𝛽 − 𝜍3 𝑐𝑜𝑠 2 𝛾
𝐸 𝑥𝑥
1
𝜀𝑥 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑥𝑥
𝐸 𝑥𝑥
1
𝜀𝑥 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 𝟏
𝐸 𝑥𝑥
1
𝜀𝑦 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑧𝑧 𝟐
𝐸 𝑦𝑦
1
𝜀𝑧 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 𝟑
𝐸 𝑧𝑧
Veza izmeĊu tangencijalnih napona i klizanja:

cos 𝛼 cos 𝛼1 + cos 𝛽 cos 𝛽1 + cos 𝛾 cos 𝛾1 = 0
𝜏𝑥𝑦 = 𝜍1 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝜍2 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝜍3 cos 𝛾 cos 𝛾1
1
𝛾 = 𝑒1 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝑒2 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝑒3 cos 𝛾 cos 𝛾1
2 𝑥𝑦
𝑒1 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝑒2 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝑒3 cos 𝛾 cos 𝛾1 =

1
= 𝜍 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝜍2 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝜍3 cos 𝛾 cos 𝛾1
𝐸 1
− 𝜇 𝜍1 cos 𝛽 cos 𝛽1 + cos 𝛾 cos 𝛾1 + 𝜍2 cos 𝛼 cos 𝛼1 + cos 𝛾 cos 𝛾1
+ 𝜍3 cos 𝛼 cos 𝛼1 + cos 𝛽 cos 𝛽1
1 1
𝛾𝑥𝑦 = 𝜏 + 𝜇 𝜍1 cos 𝛼 cos 𝛼1 + 𝜍2 cos 𝛽 cos 𝛽1 + 𝜍3 cos 𝛾 cos 𝛾1
2 𝐸 𝑥𝑦
1 1
𝛾𝑥𝑦 = 𝜏 + 𝜇𝜏𝑥𝑦
2 𝐸 𝑥𝑦
1 1+𝜇
𝛾𝑥𝑦 = 𝜏
2 𝐸 𝑥𝑦

2 1+𝜇 𝐸
𝛾𝑥𝑦 = 𝜏𝑥𝑦 𝟒 𝑀𝑜𝑑𝑢𝑙 𝑘𝑙𝑖𝑧𝑎𝑛𝑗𝑎: 𝐺 =
𝐸 2 1+𝜇
2 1+𝜇
𝛾𝑦𝑧 = 𝜏𝑦𝑧 𝟓 𝜏𝑥𝑦 𝜏𝑦𝑧 𝜏𝑥𝑦
𝐸 𝛾𝑥𝑦 = ; 𝛾𝑦𝑧 = ; 𝛾𝑥𝑧 =
2 1+𝜇 𝐺 𝐺 𝐺
𝛾𝑥𝑧 = 𝜏𝑥𝑧 𝟔
𝐸
Jednaĉine od (1) do (6) predstavljaju generalisani Hukov zakon.
𝐸𝜀𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 − 𝜇 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 1 1 ∗ 𝜇 + (2)

𝐸𝜀𝑦 = 𝜍𝑦𝑦 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑧𝑧 2 2 − 3
𝐸𝜀𝑧 = 𝜍𝑧𝑧 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦 3
𝐸 𝜇𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 = −𝜇 2 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑦𝑦 − 𝜇𝜍𝑧𝑧 = 𝜍𝑦𝑦 1 − 𝜇 2 − 𝜍𝑧𝑧 𝜇 1 + 𝜇
𝐸 𝜀𝑦 − 𝜀𝑧 = 𝜍𝑦𝑦 − 𝜇𝜍𝑧𝑧 − 𝜍𝑧𝑧 − 𝜇𝜍𝑦𝑦 = 𝜍𝑦𝑦 1 + 𝜇 − 𝜍𝑧𝑧 1 − 𝜇 2
𝐸
𝜍𝑦𝑦 = 𝜍𝑧𝑧 + 𝜀 − 𝜀𝑧
1+𝜇 𝑦
𝐸
𝐸 𝜇𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 = 𝜍𝑧𝑧 + 𝜀 − 𝜀𝑧 1 − 𝜇 2 − 𝜍𝑧𝑧 𝜇 1 + 𝜇
1+𝜇 𝑦
𝐸
𝐸 𝜇𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 = 𝜍𝑧𝑧 1 − 𝜇 2 − 𝜇 1 + 𝜇 + 1 + 𝜇 1 − 𝜇 𝜀𝑦 − 𝜀𝑧
1+𝜇
𝜍𝑧𝑧 1 + 𝜇 1 − 𝜇 − 𝜇 1 + 𝜇 = 𝐸 𝜇𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 − 𝐸 1 − 𝜇 𝜀𝑦 − 𝜀𝑧
𝜍𝑧𝑧 1 + 𝜇 1 − 2𝜇 = 𝐸 𝜇𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 − 𝜀𝑦 + 𝜇𝜀𝑦 + 𝜀𝑧 − 𝜇𝜀𝑧
𝜍𝑧𝑧 1 + 𝜇 1 − 2𝜇 = 𝐸 𝜀𝑧 1 − 𝜇 + 𝜇 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦
𝐸
𝜍𝑧𝑧 = 𝜀 1 − 𝜇 − 𝜇𝜀𝑧 + 𝜇𝜀𝑧 + 𝜇 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦
1 + 𝜇 1 − 2𝜇 𝑧
𝐸
𝜍𝑧𝑧 = 𝜀 1 − 2𝜇 + 𝜇 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 + 𝜀𝑧
1 + 𝜇 1 − 2𝜇 𝑧
 komponentalni naponi su izraţeni preko komponentalnih deformacija
𝐸 𝜇
𝜍𝑧𝑧 = 𝜀𝑧 + 𝐼
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀
𝐸 𝜇
𝜍𝑥𝑥 = 𝜀𝑥 + 𝐼
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀
𝐸 𝜇
𝜍𝑦𝑦 = 𝜀𝑦 + 𝐼
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀

𝜏𝑥𝑦 = 𝐺𝛾𝑥𝑦 ; 𝜏𝑦𝑧 = 𝐺𝛾𝑦𝑧 ; 𝜏𝑥𝑧 = 𝐺𝛾𝑥𝑧 ;
𝐸 𝜇
𝜍1 = 𝑒1 + 𝐼
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀
𝐸 𝜇
𝜍2 = 𝑒2 + 𝐼 𝜀𝑥 + 𝜀𝑦 + 𝜀𝑧 = 𝑒1 + 𝑒2 + 𝑒3 = 𝐼𝜀
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀
𝐸 𝜇
𝜍3 = 𝑒3 + 𝐼
1+𝜇 1 − 2𝜇 𝜀
29) MOMENTI INERCIJE.
 mera inertnosti tela pri rotacionom kretanju;

 mera inertnosti je svojstvo tela da se odupre promeni stanja mirovanja;
𝑠𝑡𝑎𝑡𝑖č𝑘𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎𝑡
𝑆𝑥 ≝ 𝑦𝑑𝑎
𝑝𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑒 𝑧𝑎 𝑥 − 𝑜𝑠𝑢
𝐴
𝑠𝑡𝑎𝑡𝑖č𝑘𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎𝑡
𝑝𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑒 𝑧𝑎 𝑥 − 𝑜𝑠𝑢;
𝑆𝑦 ≝ 𝑥𝑑𝑎
𝑧𝑎 𝑜𝑠𝑢 𝑠𝑖𝑚𝑒𝑡𝑟𝑖𝑗𝑒 = 0;
𝐴
𝑧𝑎 𝑡𝑒š𝑖š𝑛𝑢 𝑜𝑠𝑢 = 0;
𝑎𝑘𝑠𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑥 ≝ 𝑦 2 𝑑𝐴
𝑧𝑎 𝑥 − 𝑜𝑠𝑢; 𝑢𝑣𝑒𝑘 > 0;
𝐴
𝑎𝑘𝑠𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑦 ≝ 𝑥 2 𝑑𝐴
𝑧𝑎 𝑦 − 𝑜𝑠𝑢;
𝐴
𝑐𝑒𝑛𝑡𝑟𝑖𝑓𝑢𝑔𝑎𝑙𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑥𝑦 ≝ 𝑥𝑦𝑑𝐴
𝑧𝑎 𝑜𝑠𝑒 𝑥 𝑖 𝑦; 𝑚𝑜ž𝑒 <, >, = 0;
𝐴
𝑝𝑜𝑙𝑎𝑟𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎𝑡
𝐼𝑂 ≝ 𝜌2 𝑑𝐴
𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒
𝐴
𝐼𝑂 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦

OSOBINE:
1)
𝑥𝑑𝐴 𝑆𝑦
𝑥𝑇 = = ≠0 𝑆𝑦 = 0
𝐴 𝐴
x i y su teţišne ose
𝑦𝑑𝐴 𝑆𝑥 𝑆𝑥 = 0
𝑦𝑇 = = ≠0
𝐴 𝐴
2)
𝐼𝑥 > 0
𝐼𝑦 > 0
>
𝐼𝑥𝑦 =0
<
3)
𝐼𝑂 = 𝜌2 𝑑𝐴 = 𝑥 2 + 𝑦 2 𝑑𝐴 = 𝑥 2 𝑑𝐴 + 𝑦 2 𝑑𝐴 = 𝐼𝑦 + 𝐼𝑥
30) IZRAĈUNAVANJE MOMENATA INERCIJE ZA PRESEK OBLIKA

PRAVOUGAONIKA I KRUGA.
𝐼𝑥 = 𝑦 2 𝑑𝐴
𝐴
𝑑𝐴 = 𝑎𝑑𝑦
𝑕
𝐼𝑥 = 𝑦 2 𝑎𝑑𝑦
𝑂
𝑕
𝑦3 𝑎𝑕3
𝐼𝑥 = 𝑎 =
3 𝑂
3
𝑎3 𝑕
𝐼𝑦 =
3

𝐼𝑂 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦
𝐼𝑂 = 𝜌2 𝑑𝐴 𝑑𝐴 = 2𝜌𝜋𝑑𝜌
𝐴
𝐼𝑂 = 𝜌2 2𝜌𝜋𝑑𝜌
𝑂
𝐼𝑂 = 2𝜋 𝜌3 𝑑𝜌
𝑂
𝑅
𝜌4 𝑅4 𝜋
𝐷 = 2𝑅 𝐼𝑂 = 2𝜋 =
2 𝑂
2
4
𝜋 𝐷 𝜋 4 𝑅4 𝜋
𝐼𝑜 = = 𝐷 𝐼𝑥 = 𝐼𝑦 =
2 2 32 2
Hajgens – Štajnerova teorema:

 za svaku osu koja je paralelna teţišnoj osi moţemo naći moment inercije;
2
𝑕
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥1 + 𝑎𝑕
2
𝑎𝑕3 𝑎𝑕3 𝑎𝑕3

𝐼𝑥1 = − =
3 4 12
𝑎3 𝑕
𝐼𝑦1 = 𝐼𝑥1𝑦1 = 0
12
𝐼𝑥𝑦 = 𝐼𝑥1𝑦1 + 𝑥𝑇 𝑦𝑇 𝐴
𝑕 𝑎
𝐼𝑥𝑦 = 𝑎𝑕
2 2
𝑎 2 𝑕2
𝐼𝑥𝑦 =
4

ZADATAK 1
𝑇2 0, 0,5
𝑏𝑕3 3 ∗ 13
𝐼𝑥2 = = = 0,25 𝑐𝑚4
12 12
𝑏 3 𝑕 33 ∗ 1
𝐼𝑦2 = = = 2,25 𝑐𝑚4
12 12
𝐼𝑥2𝑦2 = 0 𝑚2 = 0,5 − 2,67 = −2,17 𝑐𝑚
𝑇1 0, 3
𝑏𝑕3 5 ∗ 43
𝐼𝑥1 = = = 26,67 𝑐𝑚4
12 12
𝑏 3 𝑕 53 ∗ 4
𝐼𝑦1 = = = 41,67 𝑐𝑚4
12 12
𝐼𝑥1𝑦1 = 0 𝑚1 = 3 − 2,67 = 0,33 𝑐𝑚
2
𝑖=2 𝑦𝑖 𝐴𝑖 3 ∗ 20 + 0,5 ∗ 3
𝑦𝑇 = 2 = = 2,67 𝑐𝑚
𝑖=1 𝐴𝑖 20 + 3
𝑚1 = 3 − 2,67 = 0,33 𝑐𝑚 𝑚2 = 0,5 − 2,67 = −2,17 𝑐𝑚

2
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥𝑖 + 𝑚𝑖 2 𝐴𝑖 = 26,67 + 0,332 ∗ 20 + 0,25 + −2,17 2

∗ 3 = 43,225 𝑐𝑚4 = 𝐼2
𝑖=1
𝐼𝑦 = 𝐼𝑦𝑖 + 𝑚𝑖 2 𝐴𝑖 = 41,67 + 2,25 = 43,92 𝑐𝑚4 = 𝐼1

𝑖=1 →0
𝐼𝑥𝑦 = 0

31) IZRAĈUNAVANJE MOMENATA INERCIJE ZA PRESEK OBLIKA

TROUGLA.
𝐼𝑥 = 𝑦 2 𝑑𝐴
𝐴
𝑑𝐴 = 𝜉𝑑𝑦
𝜉 𝑕−𝑦 𝑎
= ⇒ 𝜉 = 𝑕−𝑦
𝑎 𝑕 𝑕
𝑎
𝑑𝐴 = 𝑕−𝑦
𝑕
𝑕 𝑕
𝑎 2
𝑎 2 3
𝑎 𝑕4 𝑕4 𝑎𝑕4 𝑎𝑕3
𝐼𝑥 = 𝑦 𝑕 − 𝑦 𝑑𝑦 = 𝑕𝑦 − 𝑦 𝑑𝑦 = − = =
𝑕 𝑕 𝑕 3 4 𝑕 12
0 0 12
𝑎3 𝑕
𝐼𝑦 =
12
𝐼𝑥𝑦 = 𝑥𝑦𝑑𝐴
𝐴
𝑑𝐴 = 𝑑𝑥𝑑𝑦
𝐼𝑥𝑦 = 𝑥𝑦𝑑𝑥𝑑𝑦
𝑎 𝑕 𝑎 𝑕
𝑕− 𝑥 𝑕− 𝑥
𝑎 𝑦2 𝑎
𝐼𝑥𝑦 = 𝑦𝑑𝑦 𝑑𝑥 = 𝑥 𝑑𝑥
0 2 0
0 0
𝑎 𝑎
2
1 𝑕 1 𝑕2 𝑕2 1 𝑕2 𝑎2 𝑕2 𝑎3 𝑕2 𝑎4 𝑎2 𝑕2
𝐼𝑥𝑦 = 𝑥 𝑕− 𝑥 𝑑𝑥 = 𝑥 𝑕2 − 2 𝑥 + 2 𝑥 2 𝑑𝑥 = −2 3 + 2 =
2 𝑎 2 𝑎 𝑎 2 2 𝑎 𝑎 4 24
0 0

32) IZRAĈUNAVANJE MOMENATA INERCIJE ZA DVA KOORDINATNA

SISTEMA ĈIJE SU OSE PARALELNE.
𝑥 = 𝑥𝑇 + 𝑢
𝑦 = 𝑦𝑇 + 𝜈
𝐼𝑥 = 𝑦 2 𝑑𝐴 = 𝑦𝑇 + 𝜈 2 𝑑𝐴 =
𝐴 𝐴
= 𝑦𝑇 2 + 2𝑦𝑇 𝜈 + 𝜈 2 𝑑𝐴 =
𝐴
= 𝑦𝑇 2 𝑑𝐴 + 2𝑦𝑇 𝜈 2 𝑑𝐴
𝐴 𝐴
𝑆𝑢 = 𝜈𝑑𝐴 𝑢 → 𝑡𝑒ž𝑖š𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑎

𝐴
𝐼𝑢 → 𝑠𝑜𝑝𝑠𝑡𝑣𝑒𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑥 = 𝑦𝑇 2 𝐴 + 𝐼𝑢 = 𝐼𝑢 + 𝑚2 𝐴
𝑚2 𝐴 → 𝑝𝑜𝑙𝑜ž𝑎𝑗𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒
𝐼𝑦 = 𝑥 2 𝑑𝐴 = 𝑥𝑇 + 𝑢 2 𝑑𝐴 = 𝑥𝑇 2 + 2𝑥𝑇 𝑢 + 𝑢2 𝑑𝐴 = 𝑥𝑇 2 𝑑𝐴 + 2𝑥𝑇 𝑢𝑑𝐴 + 𝑢2 𝑑𝐴

𝐴 𝐴 𝐴 𝐴 𝐴 𝐴
𝑠𝑡𝑎𝑡𝑖č𝑘𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎𝑡 𝑝𝑜𝑣𝑟š𝑖𝑛𝑒

2𝑥𝑇 𝑢𝑑𝐴 →
𝑧𝑎 𝑡𝑒ž𝑖š𝑛𝑢 𝑜𝑠𝑢
𝐴
𝐼𝜈 → 𝑠𝑜𝑝𝑠𝑡𝑣𝑒𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑦 = 𝜈𝑇 2 𝐴 + 𝐼𝜈 = 𝐼𝜈 + 𝑛2 𝐴
𝑛2 𝐴 → 𝑝𝑜𝑙𝑜ž𝑎𝑗𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒
𝐼𝑥𝑦 = 𝑥𝑦𝑑𝐴 = 𝑥𝑇 + 𝑢 𝑦𝑇 + 𝜈 𝑑𝐴 = 𝑥𝑇 𝑦𝑇 + 𝑥𝑇 𝜈 + 𝑦𝑇 𝑢 + 𝑢𝜈 𝑑𝐴 =
𝐴 𝐴 𝐴
= 𝑥𝑇 𝑦𝑇 𝑑𝐴 + 𝑥𝑇 𝜈𝑑𝐴 + 𝑦𝑇 𝑢𝑑𝐴 + 𝑢𝜈𝑑𝐴

𝐴 𝐴 𝐴 𝐴
𝐼𝑢𝜈 → 𝑠𝑜𝑝𝑠𝑡𝑣𝑒𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

𝐼𝑥𝑦 = 𝐼𝑢𝜈 + 𝑥𝑇 𝑦𝑇 𝐴
𝑥𝑇 𝑦𝑇 𝐴 → 𝑝𝑜𝑙𝑜ž𝑎𝑗𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒

33) VEZA IZMEĐU MOMENATA INERCIJE ZA DVA MEĐUSOBNO

NAGNUTA KOORDINATNA SISTEMA.
𝑢 = 𝑂𝐾 + 𝐾𝐷 = 𝑥 cos 𝛼 + 𝑦 sin 𝛼
𝜈 = 𝑅𝑃 − 𝐷𝑃 = 𝑦 cos 𝛼 − 𝑥 sin 𝛼
𝐼𝜈 = 𝑢2 𝑑𝐴 = 𝑥 cos 𝛼 + 𝑦 sin 𝛼 2 𝑑𝐴 =
𝐴 𝐴
= 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 𝑥 2 𝑑𝐴 + 2 sin 𝛼 cos 𝛼 𝑥𝑦𝑑𝐴 +

𝐴 𝐴
+ 𝑠𝑖𝑛2 𝛼 𝑦 2 𝑑𝐴
𝐴
𝐼𝜈 = 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼𝐼𝑦 + 𝑠𝑖𝑛2 𝛼𝐼𝑥 + sin 2𝛼 𝐼𝑥𝑦
𝐼𝜈 = 𝐼𝑦 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 + 𝐼𝑥 𝑠𝑖𝑛2 𝛼 + 𝐼𝑥𝑦 sin 2𝛼
𝐼𝑢 = 𝜈 2 𝑑𝐴 = 𝑦 cos 𝛼 − 𝑥 sin 𝛼 2 𝑑𝐴 = 𝑐𝑜𝑠 2 𝛼 𝑦 2 𝑑𝐴 − 2 sin 𝛼 cos 𝛼 𝑥𝑦𝑑𝐴 + 𝑠𝑖𝑛2 𝛼 𝑥 2 𝑑𝐴

𝐴 𝐴 𝐴 𝐴 𝐴
𝐼𝑥 → 𝜍𝑥𝑥
2 2
𝐼𝑢 = 𝐼𝑥 𝑐𝑜𝑠 𝛼 + 𝐼𝑦 𝑠𝑖𝑛 𝛼 − 𝐼𝑥𝑦 sin 2𝛼 𝐼𝑦 → 𝜍𝑦𝑦
𝐼𝑥𝑦 → −𝜏
𝜍𝑛 = 𝜍𝑥𝑥 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + 𝜍𝑦𝑦 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 + 𝜏 sin 2𝜑
𝐼𝑢𝑣 = 𝑢𝜈𝑑𝐴 = 𝑥 cos 𝛼 + 𝑦 sin 𝛼 𝑦 cos 𝛼 − 𝑥 sin 𝛼 𝑑𝐴

𝐴 𝐴
𝐼𝑢𝑣 = 𝐼𝑥 sin 𝛼 cos 𝛼 − 𝐼𝑦 sin 𝛼 cos 𝛼 + 𝐼𝑥𝑦 cos 2𝛼
𝐼𝑥 − 𝐼𝑦
𝐼𝑢𝑣 = sin 2𝛼 + 𝐼𝑥𝑦 cos 2𝛼
2
𝜏𝑛 = sin 2𝜑 − 𝜏 cos 2𝜑
2

34) GLAVNI MOMENTI INERCIJE. INVARIJANTE MOMENTA INERCIJE.
 ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije nazivaju se glavni momenti inercije;

 ose za koje momenti inercije imaju ekstremne vrednosti nazivaju se glavne ose
inercije;
 centrifugalni moment inercije je nula ako:
 jedna osa je osa simetrije:
 za glavne ose
𝑑𝐼𝑢 −2𝐼𝑥𝑦
= 0, 𝑡𝑔2𝜑 ∗ =
𝑑𝛼 𝐼𝑥 − 𝐼𝑦
𝐼𝑥 +𝐼𝑦 1 2 𝐼𝑥 +𝐼𝑦 1 2
𝐼1 = +2 𝐼𝑥 − 𝐼𝑦 + 4𝐼𝑥𝑦 2 ; 𝐼2 = −2 𝐼𝑥 − 𝐼𝑦 + 4𝐼𝑥𝑦 2 ; 𝐼12 = 0 ;
2 2
1. invarijanta: 𝐼1 + 𝐼2 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦 𝐼𝑥 𝐼𝑥𝑦 𝐼1 0
𝐼𝑥𝑦 𝐼𝑦 0 𝐼2
2. invarijanta: 𝐼1 ∗ 𝐼2 = 𝐼𝑥 ∗ 𝐼𝑦 − 𝐼𝑥𝑦 2
35) SAVIJANJE.
Štap je opterećen na savijanje ako je opterećen sistemom sila i spregova koji leţe u ravni koja
sadrţi osu štapa.

PRAVO SAVIJANJE (ima

transverzalnih sila) se javlja
kada ravan opterećenja sadrţi
jednu od glavnih osa inercije.
Presek neutralne površi i ravni

opterećenja je elastična
linearnost štapa (deformisana
osa štapa).
Presek neutralne površi i

popreĉnog preseka je
neutralna osa.

36) ODREĐIVANJE NAPONA PRI ĈISTOM SAVIJANJU.

DIMENZIONOSANJE.
𝜌 − 𝑝𝑜𝑙𝑢𝑝𝑟𝑒č𝑛𝑖𝑘 𝑘𝑟𝑖𝑣𝑖𝑛𝑒
𝑚𝑛 = 𝜌𝑑𝜑 2 (1) 𝑦𝑑𝜑 ∆(𝑑𝑧)

= =
(2) 𝜌𝑑𝜑 𝑑𝑧
𝑚′𝑛′ = 𝜌 + 𝑦 𝑑𝜑 = 𝑑𝑧 + ∆(𝑑𝑧)
𝜌𝑑𝜑 + 𝑦𝑑𝜑 = 𝑑𝑧 + ∆(𝑑𝑧) 𝑦
𝐸 = 𝜀𝐸
𝑦𝑑𝜑 = 𝑑𝑧 (1) 𝜌
𝑦
𝜍=𝐸
𝜌
Ĉisto pravo savijanje:
1) 𝑥𝑖 ≡ 0
2) 𝑦𝑖 ≡ 0
3) 𝑧𝑖 ≡ 𝐴
𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴
4) 𝑀𝑥 = 𝐴
𝑦𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 − 𝑀 = 0
5) 𝑀𝑦 = 𝐴
𝑥𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 0
6) 𝑀𝑧 = 0

𝑦 𝐸 𝑥 − 𝑡𝑒ž𝑖š𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑎;
3° 𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 𝐸 𝑑𝐴 = 𝑦𝑑𝐴 = 0 ⇒ 𝑆𝑥 = 0 ∗ 𝑛𝑒𝑢𝑡𝑟𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑎
𝜌 𝜌 𝑝𝑟𝑜𝑙𝑎𝑧𝑖 𝑘𝑟𝑜𝑧 𝑡𝑒ž𝑖š𝑡𝑒;
𝐴 𝐴 𝐴
𝐸 𝐸
5° 𝑥𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 𝑥𝑦𝑑𝐴 = 0 = 𝑥𝑦𝑑𝐴 = 0 ∗ 𝑥, 𝑦 − 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑛𝑒 𝑜𝑠𝑒 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒;
𝜌 𝜌
𝐴 𝐴 𝐴
𝐼𝑥 =0
𝐸 𝐸
4° 𝑀𝑥 = 𝑦𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 𝑦 𝑦𝑑𝐴 = 𝑦 2 𝑑𝐴
𝜌 𝜌
𝐴 𝐴 𝐴
𝐼𝑥
𝐸
𝑀𝑥 = 𝐼𝑥
𝜌
𝑜𝑠𝑛𝑜𝑣𝑛𝑎 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎
1 𝑀𝑥
= → 𝐵𝑒𝑟𝑛𝑢𝑙𝑖𝑗𝑒𝑣𝑒
𝜌 𝐸𝐼𝑥
𝑡𝑒𝑜𝑟𝑒𝑚𝑒 š𝑡𝑎𝑝𝑜𝑣𝑎
1 𝜍𝑧𝑧
=
𝜌 𝐸𝑦
𝜍𝑧𝑧 𝑀𝑥
=
𝐸𝑦 𝐸𝐼𝑥
𝑀𝑥
𝜍𝑧𝑧 =
I𝑥
Dimenzionisanje:
𝑀𝑥 𝑚𝑎𝑥 𝐼𝑥 𝑜𝑡𝑝𝑜𝑟𝑛𝑖
𝜍𝑚𝑎𝑥 = 𝑦𝑚𝑎𝑥 ⇒ 𝜍𝑚𝑎𝑥 ≤ 𝜍𝑑 = 𝑊𝑥 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡
𝐼𝑥 𝑦𝑚𝑎𝑥 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒
𝑀𝑥 𝑚𝑎𝑥
𝑦𝑚𝑎𝑥 ≤ 𝜍𝑑 𝑀𝑥 𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑥 ≤ 𝜍𝑑
𝑊𝑥
𝑀𝑥 𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑥 𝑀𝑥 𝑚𝑎𝑥
≤ 𝜍𝑑 𝑊𝑥 ≥
𝑦𝑚𝑎𝑥 𝜍𝑑
3
𝑏𝑕3
𝑏𝑕 𝑏𝑕2
𝐼𝑥 = ; 𝑊𝑥 = 12 =
12 𝑕 6
2

ZADATAK 1
Dato:
𝐹, 𝑙, 𝑡 = ⋯
Naći:
𝜍𝑅 𝑃 =?
1 𝑥𝑖 = 0
2 𝑦𝑖 = −2𝐹 + 𝐹𝐶 + 𝐹𝐷 = 0
3 𝑀𝑐 = 𝐹 ∗ 𝑙 + 𝐹 ∗ 0 ∗ 2𝑙 − 𝐹 ∗ 3𝑙 = 0
2 ⇒ 𝐹𝐶 = 2𝐹 − 𝐹𝐷
−𝐹 ∗ 𝑙 + 𝐹 ∗ 3𝑙 2𝐹𝑙
3 ⇒ 𝐹𝐷 = = =𝐹 𝐹𝐶 = 2𝐹 − 𝐹 = 𝐹
2𝑙 𝑙
𝑃
𝑀𝑥 𝑃 𝑃
𝜍𝑅 = 𝑦𝑅 𝑀𝑥 = −𝐹𝑙
𝐼𝑥
3 3
4𝑡 5𝑡 2𝑡 3𝑡
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥1 − 𝐼𝑥2 = − = 41,67𝑡 4 − 4,5𝑡 4 = 37,17𝑡 4
12 12
𝑦𝑅 = −1,5𝑡
𝑃
−𝐹𝑙 1,5 𝐹𝑙
𝜍𝑅 = 4
∗ −1,5𝑡 =
37,17𝑡 37,17 𝑡 3

37) ĈISTO KOSO SAVIJANJE.
1 2
𝜍𝑧𝑧 = 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑧𝑧
1
𝑀𝑥 2
𝑀𝑦
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦 ; 𝜍𝑧𝑧 = 𝑥 ;
𝐼𝑥 𝐼𝑦
𝑀𝑥 𝑀𝑦
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦+ 𝑥
𝐼𝑥 𝐼𝑦
𝑀𝑥 = 𝑀 sin 𝜑 ; 𝑀𝑦 = 𝑀 cos 𝜑 ;
𝑀 sin 𝜑 𝑀 cos 𝜑 sin 𝜑 cos 𝜑

𝜍𝑧𝑧 = 𝑦+ 𝑥 ⇒ 𝜍𝑧𝑧 = 𝑀 𝑦+ 𝑥
𝐼𝑥 𝐼𝑦 𝐼𝑥 𝐼𝑦
Neutralna osa:
𝜍𝑧𝑧 = 0
sin 𝜑 cos 𝜑
𝑦+ 𝑥=0 − 𝑡𝑎č𝑘𝑒 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑖𝑚𝑎 𝑗𝑒 𝑛𝑜𝑟𝑚𝑎𝑙𝑛𝑖 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎𝑘 𝑛𝑢𝑙𝑖
𝐼𝑥 𝐼𝑦
sin 𝜑 cos 𝜑
𝑦=− 𝑥
𝐼𝑥 𝐼𝑦
𝑰𝒙 𝐜𝐨𝐬 𝝋 𝑰𝒙
𝒚=− 𝒙 𝒕𝒈𝝍 = 𝒄𝒕𝒈𝝋
𝑰𝒚 𝐬𝐢𝐧 𝝋 𝑰𝒚
, 𝒎𝒂𝒙𝝈𝒛𝒛 ≤ 𝝈𝒅

ZADATAK 1
Dato:
𝑎, 𝑀 = ⋯
Naći:
𝜍𝑧𝑧 𝐴 , 𝜍𝑧𝑧 𝐵 , 𝜍𝑧𝑧 𝐶 =?
2
𝑎 2
𝑎 2 2 2
𝑏𝑕3 𝑎4 𝑕 3 1 𝑎 2 𝑎 2 𝑎4
𝐼𝑥 = = = 𝐼𝑦 = 𝑝 + 𝑞3 = 2 =
36 36 72 12 12 2 2 24
sin 𝜑 cos 𝜑 𝑀 = −𝑀
𝜍𝑧𝑧 = 𝑀 𝑦+ 𝑥
𝐼𝑥 𝐼𝑦 𝜑 = 45°
𝑎 2 1𝑎 2
𝐴 ,
2 3 2
sin 45° 𝑎 2 cos 45° 𝑎 2 𝑀
𝜍𝑧𝑧 𝐴 = −𝑀 4 ∗ + 4 ∗ = −24 3
𝑎 6 𝑎 2 𝑎
72 24
2𝑎 2
𝐵 0, −
3 2
sin 45° 2𝑎 2 𝑀
𝜍𝑧𝑧 𝐵 = −𝑀 4 ∗ − = 24
𝑎 3 2 𝑎3
72
𝑎 2 1𝑎 2
𝐶 − ,
2 3 2
sin 45° 𝑎 2 cos 45° 𝑎 2

𝜍𝑧𝑧 𝐶 = −𝑀 4 ∗ + 4 ∗ − =0
𝑎 6 𝑎 2
72 24

38) EKSCENTRIĈNI PRITISAK I ZATEZANJE.
D(a,b) 𝑀 = 𝐹𝑐
𝑎 = 𝑐 ∗ cos 𝜑
𝑏 = 𝑐 ∗ sin 𝜑
𝜍𝑧𝑧 = 𝜍𝑧𝑧 1 + 𝜍𝑧𝑧 2 + 𝜍𝑧𝑧 3
𝐹
𝜍𝑧𝑧 1 = −
𝐴
𝑀𝑥
𝜍𝑧𝑧 2 =− 𝑦 𝑀𝑥 = 𝑀 sin 𝜑
𝐼𝑥
𝑀𝑦
𝜍𝑧𝑧 3 =− 𝑥 𝑀𝑦 = 𝑀 cos 𝜑
𝐼𝑦
𝑏 𝑎
𝐹 𝑀𝑥 𝑀𝑦 𝐹 𝐹 𝑐 sin 𝜑 𝐹 𝑐 cos 𝜑 𝐹 𝑏 𝑎
𝜍𝑧𝑧 =− − 𝑦− 𝑥=− − 𝑦− 𝑥=− 1+ 𝑦+ 𝑥
𝐴 𝐼𝑥 𝐼𝑦 𝐴 𝐼𝑥 𝐼𝑦 𝐴 𝐼𝑥 𝐼𝑦
𝐼𝑥
𝑖𝑥 2 = 𝑖𝑥 − 𝑝𝑜𝑙𝑢𝑝𝑟𝑖𝑡𝑖𝑠𝑎𝑘 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒 𝑧𝑎 𝑜𝑠𝑢 𝑥
𝐴
𝐼𝑦
𝑖𝑦 2 = 𝑖𝑦 − 𝑝𝑜𝑙𝑢𝑝𝑟𝑖𝑡𝑖𝑠𝑎𝑘 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒 𝑧𝑎 𝑜𝑠𝑢 𝑦
𝐴
𝑭 𝒂 𝒃
𝝈𝒛𝒛 = ∓ 𝟏+ 𝟐𝒙+ 𝟐𝒚
𝑨 𝒊𝒚 𝒊𝒙
Dimenzionisanje:
𝜍𝑧𝑧 𝑚𝑎𝑥 ≤ 𝜍𝑑
𝑭 𝒂 𝒃
∓ 𝟏+ 𝟐𝒙+ 𝟐𝒚 ≥ 𝝈𝒅
𝑨 𝒊𝒚 𝒊𝒙
𝒎𝒂𝒙

Neutralna osa:
𝜍𝑧𝑧 = 0
𝑎 𝑏
1+ 2 𝑥+ 𝑦=0
𝑖𝑦 𝑖𝑥 2
𝑎 𝑏
− 2 𝑥− 𝑦=1
𝑖𝑦 𝑖𝑥 2
𝑥 𝑦
2 + =1
𝑖𝑦 𝑖 2
− 𝑎 − 𝑥
𝑏
𝑖𝑦 2 𝑖𝑥 2
𝑚=− ; 𝑛=− ;
𝑎 𝑏
𝑠𝑒𝑔𝑚𝑒𝑛𝑡𝑛𝑖
𝑥 𝑦
+ =1 𝑜𝑏𝑙𝑖𝑘
𝑚 𝑛 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑒
39) ISPITIVANJE ZAVISNOSTI IZMEĐU POLOŢAJA NAPADNE TAĈKE

SILE I POLOŢAJA NEUTRALNE OSE.
1. sluĉaj:
𝐷1 𝑎1 , 𝑏1
𝑥 𝑦
2+ =1
𝑖𝑦 𝑖 2
− − 𝑥
𝑎1 𝑏1
𝑖𝑥 2 𝑖𝑦 2 𝑖𝑦 2 𝑖𝑥 2
𝑥+ 𝑦=− ∗
𝑏1 𝑎1 𝑎1 𝑏1
𝑖𝑦 2 𝑖𝑥 2 𝑖𝑦 2 𝑖𝑥 2
𝑦=− 𝑥− ∗
𝑎1 𝑏1 𝑎1 𝑏1
𝑖𝑥 2 𝑎1 𝑖𝑥 2 𝑖𝑥 2 𝑎 2 𝑖𝑥 2
𝑦1 = − ∗ 𝑥 − ; 𝑦2 = − ∗ 𝑎 − ;
𝑖𝑦 2 𝑏1 𝑏1 𝑖𝑦 2 𝑏2 𝑏2
 Za sve sluĉajeve opterećenja kada napadne taĉke sila leţe na pravoj koje prolaze kroz
teţište odgovarajuće neutralne ose su meĊusobno paralelne.

2. sluĉaj:
𝑥 𝑦
2 + =1
𝑖𝑦 𝑖 2
− 𝑎 − 𝑥
𝑏
𝑥1 𝑦1
2 + =1
𝑖𝑦 𝑖 2
− 𝑎 − 𝑥
𝑏
𝑥=𝑎
𝑦=𝑏
 Ako se napadne taĉke sila nalaze na pravoj koja ne sadrţi teţište preseka, sve
neutralne ose za posmatrane napadne taĉke sila prolaze kroz istu taĉku (A).
40) JEZGRO PRESEKA.
 Kontura jezgra preseka je geometrijsko mesto taĉaka koje odgovaraju poloţaju

aksijalnih sila za koje je neutralna osa tangentna na konveksni omotaĉ konture
preseka.
 Površina ograniĉena konturom preseka je jezgro preseka.

Analitiĉki izraz za odreĊivanje jezgra preseka:
𝑘: 𝑥 2 + 𝑦 2 − 𝑟 2 = 0 𝑓 𝑥, 𝑦 = 0
𝑌−𝑦 = 𝑘 𝑋−𝑥
𝑑𝑦
𝑘=
𝑑𝑥
𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑑𝑓 = 𝑑𝑥 + 𝑑𝑦 = 0
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑑𝑦 = 𝑑𝑓 − 𝑑𝑥 𝑑𝑓 0
𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝑡𝑒ž𝑖
𝜕𝑓
𝑑𝑦
= − 𝜕𝑥
𝑑𝑥 𝜕𝑓
𝜕𝑦
𝜕𝑓
𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑌 − 𝑦 = − 𝜕𝑥 𝑋 − 𝑥 ⇒ 𝑌− 𝑦=− 𝑋+ 𝑥 ⇒ 𝑋+ 𝑌= 𝑥+ 𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑦 𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑋 𝑌
𝜕𝑥 𝜕𝑦
+ =1
𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑥+ 𝑦 𝑥+ 𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝑋 𝑌 𝑋 𝑌
+ =1 ⇒ + =1
𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝑚 𝑛
𝑥+ 𝑦 𝑥+ 𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝑖𝑦 2 𝜕𝑓
𝑖𝑦 2 2
𝑖𝑦 𝑥+ 𝑦 ∗
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝑚=− ⇒ − = ⇒ 𝑎 = − 𝑎 𝜕𝑥 𝑎 = 𝜓1 𝑥, 𝑦
𝑎 𝑎 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑥+ 𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝑖𝑥 2 𝜕𝑓
2
𝑖𝑥 2
𝑖𝑥 𝑥+ 𝑦 ∗
𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝑏 𝜕𝑦
𝑛=− ⇒ − = ⇒𝑏=− 𝑏 = 𝜓2 𝑥, 𝑦
𝑏 𝑏 𝜕𝑓 𝜕𝑓 𝜕𝑓
𝑥+ 𝑦
𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝑓 𝑥, 𝑦 ⇒ 𝑦 = 𝑔(𝑥)
−1
𝑎 = 𝜓1 𝑥, 𝑔(𝑥) = 𝜓1 𝑥 ⇒ 𝑥 = 𝜓1 (𝑎)
−1
𝑏 = 𝜓2 𝑥, 𝑔(𝑥) = 𝜓2 𝑥 ⇒ 𝑏 = 𝜓2 𝜓1 (𝑎)

ZADATAK 1
𝑓 𝑥, 𝑦 = 𝑥 2 + 𝑦 2 − 𝑅 2
𝑇𝑅 4
𝐼𝑥 = 𝐼𝑦 = 𝐴 = 𝑅2 𝜋
4
𝑇𝑅 4
𝐼𝑥 𝐼𝑦 4 𝑅2
𝑖𝑥 2 = 𝑖𝑦 2 = = = 2 =
𝐴 𝐴 𝑅 𝜋 4
𝜕𝑓 𝜕𝑓
= 2𝑥 = 2𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝑅2 𝑅2
𝑖𝑦 2 ∗ 2𝑥 𝑥 𝑅2 𝑥 𝑥
𝑎=− 𝜕𝑥 =− 24 = − 4 = − ∗ = −
𝜕𝑓 𝜕𝑓 2𝑥 + 2𝑦 2 𝑥2 + 𝑦2 4 𝑅2 4
𝑥+ 𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝜕𝑓 𝑅2 𝑅2
𝑖𝑥 2 ∗ 2𝑦 4 𝑦 = −𝑅 ∗ 𝑦 = −𝑦
2
𝑏=− 𝜕𝑥 = − 4 = −
𝜕𝑓 𝜕𝑓 2𝑥 2 + 2𝑦 2 𝑥2 + 𝑦2 4 𝑅2 4
𝑥+ 𝑦
𝜕𝑥 𝜕𝑦
2 2
𝑥 2 𝑦 2 𝑥 2 𝑦 2 𝑥 2 + 𝑦 2 𝑅2
𝑎 +𝑏 = − + − = + = =
4 4 16 16 16 16
2 2
𝑅 𝑅
𝑎2 + 𝑏 2 = 𝑏= − 𝑎2
4 4
ZADATAK 2
𝐼𝑥 = 43,225 𝑐𝑚4
𝐼𝑦 = 43,917 𝑐𝑚4
𝐴 = 23 𝑐𝑚2
𝐼𝑥
𝑖𝑥 2 = = 1,88 𝑐𝑚2
𝐴
𝐼𝑦
𝑖𝑦 2 = = 1,91 𝑐𝑚2
𝐴

𝑖𝑦 2 1,88 𝑐𝑚2
𝑎=− 𝑎1 = −
𝑚 −2,33 𝑐𝑚
𝑖𝑥 2 1,91 𝑐𝑚2
𝑏=− 𝑎1 = −
𝑛 −2,5 𝑐𝑚
m n a b
𝑛1 − 𝑛1 ∞ -2,3 0 0,81 𝐷1 0, 0.81
𝑛2 − 𝑛2 -2,5 ∞ 0,764 0 𝐷2 0.764, 0
𝑛3 − 𝑛3 -4,17 4,17 0,458 -0,451 𝐷3
𝑛4 − 𝑛4 ∞ 2,67 0 0,704 𝐷4
𝑛5 − 𝑛5 4,17 4,17 -0,458 -0,451 𝐷5
𝑛6 − 𝑛6 2,5 ∞ -0,764 0 𝐷6
P(-2.5, 1.67)
Q(-1.5, 2.67)
𝑦2 − 𝑦1
𝑌 − 𝑦1 = ∗ 𝑋 − 𝑥1
𝑥2 − 𝑥1
2,67 − 1,67
𝑌 − 1,67 = ∗ 𝑋 + 2,5
−1,5 + 2,5
𝑌 − 1,67 = 1 𝑋 + 2,5
𝑌 = 𝑋 + 2,5 + 1,67
𝑌 = 𝑋 + 4,17
𝑥=0 𝑌 = 4,17
𝑦=0 𝑋 = −4,17

41) ĈISTO SMICANJE.

PRIMER 1:
 Ĉisto smicanje se primenjuje kod veza izmeĊu dva

elementa.
 Štap koji je opterećen dvema silama istog
intenziteta, a suprotnog smera, ĉije su napadne linije
parallne i na malom rastojanju, opterećen je na čisto
smicanje koje se javlja na delu štapa izmeĊu ravni u
kojima deluju sile.
 Ravni u kojima deluju sile su ravni klizanja.
𝑑𝑅
𝜏= 𝐹=𝜏 𝑑𝐴
𝑑𝐴
𝐹 = 𝜏𝐴𝑠
𝑑𝑅 = 𝜏𝑑𝐴
𝑝𝑛 = 𝜍𝑛 + 𝜏𝑛
𝐹𝑆
𝑥𝑖 = 𝐹 − 𝑑𝑅 = 0 𝜏=
𝐴𝑆
PRIMER 2:
𝜍 −𝜍
𝜀1 = 𝜀𝑥 = −𝜇
𝐸 𝐸
1
𝜀𝑥 = 𝜍 1+𝜇
𝐸
1+𝜇 𝜍
𝜀2 = 𝜀𝑦 = −
𝐸

𝜍𝑛 = 𝜍𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 + −𝜍 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 = 𝜍𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 − 𝜍𝑠𝑖𝑛2 𝜑 = 𝜍 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 − 𝑠𝑖𝑛2 𝜑
𝝈𝒏 = 𝝈 𝐜𝐨𝐬 𝟐𝝋
𝜍 − −𝜍
𝜏𝑛 = sin 2𝜑
2
𝝉𝒏 = 𝝈 𝐬𝐢𝐧 𝟐𝝋
𝜑 = 45° 𝜏𝑛 = 𝜍 𝜍=0
𝐵 ′ 𝐷 ′ = 𝑑 + ∆𝑑
𝐴′ 𝐶 ′ = 𝑑 − ∆𝑑
𝜋 𝛾 𝐴′ 𝑀
𝑡𝑔 − = ′ =
4 2 𝐵𝑀
𝑑 − ∆𝑑
2 𝑑 − ∆𝑑
= =
𝑑 + ∆𝑑 𝑑 + ∆𝑑
2
∆𝑑
𝜋 𝛾 𝑑 1−
𝑡𝑔 − = 𝑑 = 1−𝜀 𝜀=
𝛾
4 2 ∆𝑑 1+𝜀 2
𝑑 1+
𝑑
𝛾 𝛾
𝜋 𝛾 1 − 𝑡𝑔 𝛾 𝛾 𝜋 𝛾 1−
𝑡𝑔 − = 2 ⇒ 𝛾 𝑣𝑒𝑜𝑚𝑎 𝑚𝑎𝑙𝑖: 𝑡𝑔 = ⇒ 𝑡𝑔 − = 2
4 2 𝛾 2 2 4 2 𝛾
1 + 𝑡𝑔 2 1+2
Dimenzionisanje:
𝜏𝑚𝑎𝑥 ≤ 𝜏𝑑
𝛾 𝜏 𝑬
= 1+𝜇 ⇒ 𝝉= 𝜸 ⇒ 𝝉=𝑮∗𝜸
2 𝐸 𝟐∗ 𝟏−𝝁
𝐸
Modul klizanja: 𝐺 =
2∗ 1−𝜇

42) TORZIJA GREDE KRUŢNOG POPREĈNOG PRESEKA.
 Štap je izloţen uvijanju ako je opterećen sistemom spregova koji leţe u ravnima
upravnim na osu štapa.
𝑀𝑧 = 𝑀𝐴 + 𝑚1 − 𝑚2
𝑀𝐴 = 𝑚2 − 𝑚1
𝑀𝑁 = 𝑀′ 𝑁 ′
𝑃𝑄 = 𝑃′ 𝑄′
𝐻𝑢𝑘𝑜𝑣
𝜏1 = 𝐺𝛾1 →
𝑧𝑎𝑘𝑜𝑛

𝑑𝑅
𝑝𝑛 = =𝜏
𝑑𝐴
𝑀𝑧 = 𝑀𝑡 − 𝜌𝜏𝑑𝐴 = 0
𝑀𝑡 = 𝜌𝜏𝑑𝐴
𝜏 ≠ 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 𝜏=𝜏 𝜌
𝐵𝐵′ = 𝑙 ∗ 𝛾1 = 𝑅𝜃
𝐷𝐷′ = 𝑙 ∗ 𝛾 = 𝜌𝜃
𝑙 ∗ 𝛾1 𝑅𝜃
=
𝑙 ∗ 𝛾 = 𝜌𝜃
𝑅
𝐺𝛾1 = 𝐺𝛾
𝜌
𝜌 𝑅 𝑣𝑒𝑧𝑎 𝑖𝑧𝑚𝑒đ𝑢
𝜏 = 𝜏1 ⇒ 𝜏1 = 𝜏 → 𝑡𝑎𝑛𝑔𝑒𝑛𝑐𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑖𝑕
𝑅 𝜌 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎 𝑛𝑎 𝑜𝑚𝑜𝑡𝑎č𝑢

𝜌 𝜏1
𝑀𝑡 = 𝐴
𝜌𝜏𝑑𝐴 = 𝐴
𝜌𝜏1 𝑑𝐴 = 𝐴
𝜌2 𝑑𝐴
𝑅 𝑅
𝐼𝑂
𝐼𝑂 = 𝜌2 𝑑𝐴
𝐴
𝜏1 𝑀𝑡
𝑀𝑡 = 𝐼 ⇒ 𝜏1 = 𝑅
𝑅 𝑂 𝐼𝑜
𝜏1 𝑀𝑡 𝜏 𝑀𝑡
= ⇒ =
𝑅 𝐼𝑜 𝜌 𝐼𝑜
𝑀𝑡
𝜏= 𝜌 𝜏𝑚𝑎𝑥 = 𝜏
𝐼𝑜
43) ODREĐIVANJE UGLA UVIJANJA KOD ŠTAPOVA KRUŢNOG

POPREĈNOG PRESEKA.
𝐶𝐶′ = 𝛾1 𝑑𝑧 = 𝑅𝑑𝜃
𝑩 𝐵
𝛾1
𝑑𝜃 = 𝑑𝑧
𝑅
𝐴 𝐴
𝐵
𝐵 𝑀𝑡
𝛾1 𝐼𝑂
𝜃𝐵𝐴 = 𝑑𝑧 𝜃𝐵𝐴 = 𝑑𝑧
𝑅 𝐺𝑅
𝐴
𝐴
𝐵
𝜏1 𝑩
𝜃𝐵𝐴 = 𝑑𝑧 𝑴𝒕
𝐺𝑅 𝜽𝑩𝑨 = 𝒅𝒛 → 𝒖𝒈𝒂𝒐 𝒕𝒐𝒓𝒛𝒊𝒋𝒆
𝐴 𝑮𝑰𝑶
𝑨

𝑙
𝑀𝑡
𝜃𝐵𝐴 = 𝑑𝑧
𝐺𝐼𝑂
𝑂
𝑙
𝑀𝑡
𝜃𝐵𝐴 = 𝑑𝑧
𝐺𝐼𝑂
𝑂
𝑀𝑡 ∗ 𝑙 𝑁𝑙
𝜃𝐵𝐴 = ∆𝑙 =
𝐺 ∗ 𝐼𝑜 𝑎𝑛𝑎𝑙𝑜𝑔𝑖𝑗𝑎 𝐸𝐴
𝑡𝑜𝑟𝑧𝑖𝑜𝑛𝑎 𝑎𝑘𝑠𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑎
𝑘𝑟𝑢𝑡𝑜𝑠𝑡 𝑘𝑟𝑢𝑡𝑜𝑠𝑡
ZADATAK 1
Dato: M,a,d,G
Naći: 𝜏𝑚𝑎𝑥 , 𝜃𝐵𝐴

𝑀𝑧 = 𝑀𝐴 + 𝑀 + 2𝑀 = 0 𝑀𝐴 = 𝑀 − 2𝑀 = −𝑀
𝑀𝑡 𝑑
𝜏= ∗
𝐼𝑜 2
1 1
𝑀𝑡 1 𝑑 −𝑀 𝑑 𝑀
𝑀𝑡 = 𝑀𝐴 = −𝑀 𝜏𝑚𝑎𝑥 = ∗ = 𝜋 ∗ = −16 3
𝐼𝑜 2 4 2 𝜋𝑑
32 𝑑
𝑀𝑡 2 𝑑 −2𝑀 𝑑 𝑀
𝑀𝑡 2 = 𝑀𝐴 − 𝑀 = −2𝑀 𝜏𝑚𝑎𝑥 2
= ∗ = 𝜋 ∗ = −32 3 = 𝜏𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑜 2 4 2 𝜋𝑑
32 𝑑
𝑀𝑡 1 𝑎 𝑀 ∗ 𝑎 ∗ 32 𝑀𝑡 2 2𝑎 −2𝑀 ∗ 2𝑎 ∗ 32
𝜃𝐶𝐴 = =− 𝜃𝐵𝐶 = =
𝐺𝐼𝑜 𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑4 𝐺𝐼𝑜 𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑4
𝑀∗𝑎
𝜃𝐵𝐴 = 𝜃𝐵𝐶 + 𝜃𝐶𝐴 = −160
𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑4
44) DIMENZIONISANJE ŠTAPOVA IZLOŢENIH UVIJANJU.
1) Prema naponu (uslov ĉvrstoće):

𝑀𝑡
𝜏𝑚𝑎𝑥 ≤ 𝜏𝑑 𝑅 ≤ 𝜏𝑑
𝐼𝑂
𝑀𝑡
𝜏𝑚𝑎𝑥 = 𝜏1 = 𝑅
𝐼𝑜
𝑰𝑶
𝑾𝒕 = → 𝒐𝒕𝒑𝒐𝒓𝒏𝒊 𝒎𝒐𝒎𝒆𝒏𝒕 𝒕𝒐𝒓𝒛𝒊𝒋𝒆
𝑹
𝑴𝒕
𝑾𝒕 ≥
𝝉𝒅
4
𝜋 𝜋 𝑑 𝜋 4
𝐼𝑂 = 𝑅 4 = = 𝑑
4 2 2 32
𝜋 4
𝑑 𝜋 3
𝑊𝑡 = 32 = 𝑑
𝑑 16
2
𝜋 3 𝑀𝑡
𝑑 ≥
16 𝜏𝑑
𝟑 𝟏𝟔𝑴𝒕
𝒅≥
𝝅𝝉𝒅

2) Prema deformaciji:
𝑴𝒕 𝒍 𝜽 𝒔𝒑𝒆𝒄𝒊𝒇𝒊č𝒏𝒊 𝒖𝒈𝒂𝒐 𝒖𝒗𝒊𝒋𝒂𝒏𝒋𝒂

𝜽= →
𝑮𝑰𝑶 𝒍 (𝒑𝒐 𝒋𝒆𝒅𝒊𝒏𝒊𝒄𝒊 𝒅𝒖ž𝒊𝒏𝒆)
𝜃 𝜃
≤
𝑙 𝑚𝑎𝑥 𝑙 𝑑
𝑀𝑡 𝜃 𝑴𝒕
≤ 𝑰𝑶 ≥
𝐺𝐼𝑂 𝑙 𝑑 𝜽
𝑮
𝒍 𝒅
45) STATIĈKI NEODREĐENI ZADACI PRI UVIJANJU.
ZADATAK (primer)
Dato: M,d,a,G
𝜃𝐵𝐴 = ∅
𝜃𝐵𝐴 = 𝜃𝐶𝐴 + 𝜃𝐵𝐶 = ∅ 𝑀𝑡 2 = 𝑀𝐴 − 𝑀 𝑀𝑡 1 = 𝑀𝐴
𝑀𝑡 1 3𝑎 𝑀𝐴 3𝑎 𝑀𝑡 2 3𝑎 𝑀𝐴 − 𝑀 2𝑎
𝜃𝐶𝐴 = = 𝜃𝐵𝐶 = =
𝐺𝐼𝑂1 𝐺𝐼𝑂1 𝐺𝐼𝑂2 𝐺𝐼𝑂2

32
35𝑀𝐴 = 32𝑀 𝑀𝐴 = 𝑀
35
32 3
𝑀𝐵 = 𝑀 − 𝑀𝐴 = 𝑀 − 𝑀= 𝑀
35 35
𝑀𝐴 3𝑎 𝑀𝐴 − 𝑀 2𝑎 𝐺𝐼𝑂1
+ =0 
𝐺𝐼𝑂1 𝐺𝐼𝑂2 𝑎
𝜋 2
𝜋
𝐼𝑂1 = 2𝑑 = 16𝑑4 𝐼𝑂1
32 32 = 16
𝜋 4 𝐼𝑂2
𝐼𝑂2 = 𝑑
32
𝐼𝑂1
3𝑀𝐴 + ∗ 2 𝑀𝐴 − 𝑀 = 0
𝐼𝑂2
3𝑀𝐴 + 16 ∗ 2 𝑀𝐴 − 𝑀 = 0
1
𝑀𝑡 1 32 2𝑑 64 𝑀
𝜏𝑚𝑎𝑥 = 𝑑= 𝑀∗ 4 = = 𝜏𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑂1 35 𝜋𝑑 35 𝜋𝑑 3
2
𝑀𝑡 2 𝑑 −𝑀𝐵 𝑑 3𝑀32𝑑 48 𝑀
𝜏𝑚𝑎𝑥 = = =− 4
=−
𝐼𝑂2 2 𝐼𝑂2 ∗ 2 35𝜋𝑑 2 35 𝜋𝑑 3
𝑀𝐴 ∗ 3𝑎 32𝑀 ∗ 3𝑎 ∗ 2 192 𝑀𝐴
𝜃𝐶𝐴 = = =
𝐺𝐼𝑂1 35𝐺𝜋𝑑4 35 𝐺𝜋𝑑 4
46) UVIJANJE ŠTAPOVA PROIZVOLJNOG PRESEKA.
𝑰𝒕 − 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑖𝑛𝑒𝑟𝑐𝑖𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑖 𝑡𝑜𝑟𝑧𝑖𝑗𝑖

𝑾𝒕 − 𝑜𝑡𝑝𝑜𝑟𝑛𝑖 𝑚𝑜𝑚𝑒𝑛𝑡 𝑝𝑟𝑖 𝑡𝑜𝑟𝑧𝑖𝑗𝑖
𝑰𝒕 = 𝜶𝒂𝟒
𝑾𝒕 = 𝜷𝒂𝟑
𝝉𝟏 = 𝜸𝝉𝒎𝒂𝒙
𝑴𝒕
𝝉𝒎𝒂𝒙 =
𝑾𝒕
𝑴𝒕 𝒍
𝜽=
𝑮𝑰𝒕

47) SAVIJANJE SILAMA. DEFINICIJA I ODREĐIVANJE NORMALNIH I

TANGENCIJALNIH NAPONA.
𝑇 ≠ 0, 𝑀 ≠ 0
𝐸
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦
𝜌
Hipoteza Ţuravskog:
1) 𝑇𝑧𝑥 = 0
2)
Pri savijanju štapa silama, tangencijalni naponi u preseku površi u kojoj su upravni na ravan
opterećenja, mogu se zanemariti, a tangencijalni naponi koji su paralelni ravni opterećenja su
konstantna duţ prave koja je paralelna osi savijanja.

1° 𝑥𝑖 = 0
2° 𝐹𝑇 = 𝜏𝑑𝐴
𝐴
2° 𝑦𝑖 = −𝐹𝑇 + 𝜏𝑑𝐴 = 0
𝐸
𝐴 3° 𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 𝑦𝑑𝐴 = 0 𝑆𝑥 = 0
𝜌
𝐴 𝐴
3° 𝑧𝑖 = − 𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 = 0
𝐸 𝐸
𝐴
4° 𝑀 = 𝜍𝑧𝑧 𝑦𝑑𝐴 = 𝑦 2 𝑑𝐴 = 𝐼𝑥
𝜌 𝜌
𝐴 𝐴
𝐸 1 𝑀𝑥
4° 𝑀𝑥 = 𝑀 − 𝜍𝑧𝑧 𝑦𝑑𝐴 𝐼 ⇒ =
𝜌 𝑥 𝜌 𝐸𝐼𝑥
𝐴 𝑀𝑥 𝐸 1 𝐺
𝜍𝑧𝑧 =𝜍= 𝑦 ; 𝜍= 𝑦 ; =
𝐼𝑥 𝜌 𝜌 𝐸𝑦
5° 𝑀𝑦 = 𝜍𝑧𝑧 𝑥𝑑𝐴 = 0
𝐴 𝐸
5° 𝜍𝑧𝑧 𝑥𝑑𝐴 = 𝑥𝑦𝑑𝐴 = 0
𝜌
𝐴 𝐴
6° 𝑀𝑧 = 𝜏𝑥𝑑𝐴 = 0 𝐼𝑥 = 0
𝑥, 𝑦 − 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑛𝑒 𝑜𝑠𝑒
𝐴
6° 𝜏𝑥𝑑𝐴 = 0
𝐴
𝑀+𝑑𝑀
𝜍𝑧𝑧 + 𝑑𝜍𝑧𝑧 = 𝑦
𝐼𝑥

𝑧𝑖 = 0
𝜕𝜍𝑧𝑧
− 𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 + 𝜍𝑧𝑧 + 𝑑𝑧 𝑑𝐴 − 𝜏𝑏 𝑦 𝑑𝑧 = 0
𝜕𝑧
𝐴𝑐 𝐴𝑐
𝑀 + 𝑑𝑀
− 𝜍𝑧𝑧 𝑑𝐴 + 𝑦𝑑𝐴 − 𝜏𝑏 𝑦 𝑑𝑧 = 0
𝐼𝑥
𝐴𝑐
𝑀 𝑀 𝑑𝑀
− 𝑦𝑑𝐴 + 𝑦𝑑𝐴 + 𝑦𝑑𝐴 − 𝜏𝑏 𝑦 𝑑𝑧 = 0
𝐼𝑥 𝐼𝑥 𝐼𝑥
𝐴𝑐 𝐴𝑐 𝐴𝑐
𝑑𝑀
𝜏𝑏 𝑦 𝑑𝑧 = 𝑦𝑑𝐴
𝐼𝑥
𝐴𝑐
𝑑𝑀
𝑑𝑀 𝑦𝑑𝐴 𝐹𝑇 𝑆𝐶
𝑦𝑑𝐴 ⇒ 𝜏 = 𝑑𝑧
𝐴𝑐
𝜏𝑏 𝑦 𝑑𝑧 = ⇒ 𝜏=
𝐼𝑥 𝐼𝑥 𝑏 𝑦 𝐼𝑥 𝑏 𝑦
𝐴𝑐

48) DIJAGRAM TANGENCIJALNIH NAPONA ZA PRAVOUGAONI I

KRUŢNI POPREĈNI PRESEK.
1) Pravougaoni presek
𝐹𝑇 𝑆𝐶 𝑏𝑕3
𝜏= 𝐼𝑥 = 𝑏 𝑦 = 𝑏 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡
𝐼𝑥 𝑏 𝑦 12
𝑕/2 𝑕/2 2
1 𝑏 𝑕
𝑆𝐶 = 𝑦𝑑𝐴 = 𝜂 𝑏𝑑𝜂 = 𝑏 𝜂2 = − 𝑦2
𝑦 2 𝑦 2 2
𝐴𝑐 𝑑𝐴
𝑕 𝑕
−𝑦
𝑆𝐶 = 𝐴𝐶 ∗ 𝑦𝑇1
𝑕
=𝑏 −𝑦 𝑦+2
𝑕
=𝑏 −𝑦 2+𝑦 =𝑏 𝑕−𝑦 𝑕
+𝑦
2 2 2 2 2 2 2
2
𝑏 𝑕
𝑆𝐶 = − 𝑦2
2 2
2 2
𝑏 𝑕 𝑏 𝑕2 4𝑦 2 2𝑦
𝐹𝑇 ∗ 2 − 𝑦2 𝐹𝑇 ∗ 2 ∗ 4 1 − 2 𝐹𝑇 ∗ 3 ∗ 1 −
2 𝑕 𝑕
𝜏= = =
𝑏𝑕3 𝑏 2 𝑕3 2 ∗ 𝑏𝑕
12 ∗ 𝑏 12
3 𝐹𝑇
𝜏𝑚𝑎𝑥 =
2𝐴

2) Kruţni presek
𝐹𝑇 𝑆𝐶
𝜏=
𝐼𝑥 𝑏 𝑦
2
𝜋 𝑏 𝑦
𝐼𝑥 = 𝑅 4 2
𝑅 = + 𝑦2 𝑏 𝑦 = 2 𝑅2 − 𝑦 2
4 2
2
𝜉 𝜂
+ 𝜂2 = 𝑅2 ⇒ 𝜉 𝜂 = 2 𝑅2 − 𝜂2
2
𝑅 𝑅
𝑆𝐶 = 𝑦𝑑𝐴 = 𝜂𝜉 𝜂 𝑑𝜂 = 2 𝜂 𝑅 2 − 𝜂2 𝑑𝜂
𝐴𝑐 𝑦 𝑦
𝑅2 − 𝜂2 = 𝑡
−2𝜂𝑑𝜂 = 2𝑡𝑑𝑡
0 𝑅 2 −𝑦 2
𝑅 2 −𝑦 2
2
𝑆𝐶 = −2 𝑡 𝑡 2 𝑑𝑡 =2 𝑡 𝑑𝑡 = 𝑡 3
2
3 0
𝑅 2 −𝑦 2 0
1 1
𝑆𝐶 = 2 𝑅 2 − 𝑦 2 𝑅 2 − 𝑦 2 = 𝑏(𝑦) 𝑅 2 − 𝑦 2
3 3
1
𝐹𝑇 3 𝑏(𝑦) 𝑅 2 − 𝑦 2 𝐹𝑇 𝑅 2 − 𝑦 2
𝜏 𝑦 = =
𝐼𝑥 𝑏 𝑦 3𝐼𝑥
𝐹𝑇 𝑅 2 4𝐹𝑇 4𝐹𝑇
𝜏𝑚𝑎𝑥 = = 2
=
3𝐼𝑥 4𝜋𝑅 3𝐴

49) GLAVNI NAPONI PRI SAVIJANJU SILAMA.
𝑀𝑥 𝐹𝑇 𝑆𝐶
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦 𝜏 = 𝜏𝑧𝑦 =
𝐼𝑥 𝐼𝑥 𝑏 𝑦
0 0 0
𝜍 = 0 0 𝜏𝑦𝑧 → 𝑟𝑎𝑣𝑎𝑛𝑠𝑘𝑜 𝑠𝑡𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛𝑎
0 𝜏𝑧𝑦 𝜏𝑧𝑧
𝜍𝑧𝑧 1
𝜍1,2 = ± 𝜍 2 + 4𝜏 2
2 2 𝑧𝑧
2𝜏
𝑡𝑔2𝜑 ∗ =
𝜍𝑧𝑧
𝜏=0 𝑡𝑔2𝜑 ∗ = 0 𝜑1 ∗ = 0
2𝜑2 ∗ = 180° 𝜑2 ∗ = 90°
𝜋
𝜍𝑧𝑧 = 0 𝑡𝑔2𝜑 ∗ = ∞ 𝜑∗ =
4

50) DIFERENCIJALNA JEDNAĈINA LINIJE. IZVOĐENJE,

LINEARIZACIJA I REŠAVANJE.
𝑢, 𝜗, 𝜔
1 𝑀𝑥
=
𝜌 𝐸𝐼𝑥
1 𝑦″
= 3
𝜌
1 + 𝑦′ 2 2
1 𝑑𝜃 1 𝑑2 𝑦
𝑑𝑠 = 𝜌𝑑𝜃 = = ∗ 𝑐𝑜𝑠 3 𝜃
𝜌 𝑑𝑠 𝜌 𝑑𝑥 2
𝑑𝑥 = 𝑑𝑠 cos 𝜃
𝑑𝑦 = 𝑑𝑠 sin 𝜃 1 𝑑2 𝑦 1
= ∗ 3
𝜌 𝑑𝑥 2
𝑑𝑦 1 + 𝑑𝜌2 𝜃 2
= 𝑡𝑔𝜃
𝑑𝑥
𝑑2 𝑦
1 𝑑𝑥 2
𝑑2 𝑦 1 𝑑𝜃 𝑑𝑠 =
2
= 2
∗ ∗ 𝜌 3
𝑑𝑥 𝑐𝑜𝑠 𝜃 𝑑𝑠 𝑑𝑥 1 + 𝑑𝜌2 𝜃 2
𝑑2 𝑦 1 1 1 1 𝑦″
= ∗ ∗ =
𝑑𝑥 2 𝑐𝑜𝑠 2 𝜃 𝜌 cos 𝜃 𝜌 3
1 + 𝑦′ 2 2

1 𝜗″ 1 𝑀𝑥
= 3 =
𝜌 2
𝜌 𝐸𝐼𝑥
1 + 𝜗′ 2
→0
1 𝑀𝑥
≈ ±𝜗 ″ ⇒ 𝜗″ = ±
𝜌 𝐸𝐼𝑥
Kod savijanja silama grede uticaj smiĉićih napona se zanemaruje. Elementarna linearizacija
predstavlja meru deformacije pri savijanju. Oblik elementarne linarizacije zavisi od
opterećenja štapa i krutosti.
Primena:
 pri utvrĊivanju krutosti i da su deformacije grede u dozvoljenim granicama;
 za formiranje dopunskih jednaĉina kod statiĉki neodreĊenih greda na osnovu
geometrijskih uslova deformacija;
𝑑𝜗 ′ 𝑀𝑥 𝑀𝑥
=− 𝑑𝜗 ′ = − 𝑑𝑧
𝑑𝑧 𝐸𝐼𝑥 𝐸𝐼𝑥
𝑑𝜗 𝑀𝑥 𝑀𝑥
= 𝜗′ = − 𝑧+𝑐 𝑑𝜗 = − 𝑑𝑧 + 𝑐 𝑑𝑧
𝑑𝑧 𝐸𝐼𝑥 𝐸𝐼𝑥
𝑀𝑥
𝜗= − 𝑑𝑧 + 𝑐 𝑧 + 𝐷
𝐸𝐼𝑥

ZADATAK 1
Dato: l, q, E, I
Naći: υ(z)=?
𝑀𝑥 𝑧
υ″ 𝑧 = − 𝐼 = 𝐼𝑥
𝐸𝐼
𝑞𝑧 2 𝑞𝑙 𝑞𝑧 2
𝑀𝑥 𝑧 = 𝐹𝐴 𝑧 − = 𝑧−
2 2 2
″
1 𝑞𝑙 𝑞𝑧 2 ′
1 𝑞𝑙 𝑞𝑧 2
υ =− 𝑧− 𝑑υ = − 𝑧− 𝑑𝑧
𝐸𝐼 2 2 𝐸𝐼 2 2
1 𝑞𝑙 𝑧 2 𝑞 𝑧 3 1 𝑞𝑙 𝑧 2 𝑞 𝑧 3
υ′ = − − +𝐶 𝑑υ = − − + 𝐶 dz
𝐸𝐼 2 2 2 3 𝐸𝐼 2 2 2 3
1 𝑞𝑙 𝑧 3 𝑞 𝑧 4
υ=− − + 𝐶𝑧 + 𝐷
𝐸𝐼 4 3 6 4
Konstante se odreĊuju iz graniĉnih uslova:

υ 0 = 0, ⇒ D=0
1 ql 3 q
υ l = 0, ⇒ υ l =− l − l4 + Cl = 0
EI 12 24
1 𝑞𝑙 3
𝐶=
𝐸𝐼 24
1 𝑞𝑙𝑧 3 𝑞 4 𝑞𝑙 3
υ=− − 𝑧 + 𝑧
𝐸𝐼 12 24 24𝐸𝐼
𝑞𝑙 4 𝑧 𝑧 3 𝑧 4
υ= −2 +
24𝐸𝐼 𝑙 𝑙 𝑙

OdreĊivanje maksimalnog ugiba:
l
υ𝑚𝑎𝑥 = υ z =
2
′
1 𝑞𝑙 𝑧 2 𝑞 𝑧 3 1 𝑞𝑙 3
υ =0 ⇒ − − +
𝐸𝐼 2 2 2 3 𝐸𝐼 24
l
𝑙 3 − 6𝑙𝑧 2 + 4𝑧 3 = 0 ⇒ z=
2
5 ql4
υ𝑚𝑎𝑥 = υ l2 =
384 EI
NAGIBI NAD OSLONCIMA:
𝑙𝑒𝑣𝑖 𝑜𝑠𝑙𝑜𝑛𝑎𝑐 → 𝛼 = υ′ 0 𝑡𝑔𝛼 ≈ 𝛼
𝑞𝑙 3
𝛼 = υ′ 0 = 𝐶 =
24𝐸𝐼
𝑞𝑙 3
𝑑𝑒𝑠𝑛𝑖 𝑜𝑠𝑙𝑜𝑛𝑎𝑐 → 𝛽 = υ′ 𝑙 = −
24𝐸𝐼
51) ODREĐIVANJE ELASTIĈNE LINIJE ZA RAZLIĈITE SLUĈAJEVE

OPTEREĆENJA GREDA I KONZOLA.
1) KONZOLA:
𝑀𝑥 𝑧
υ″ = − 𝐼 = 𝐼𝑥
𝐸𝐼
𝑀𝑥 𝑧 = −𝐹(𝑙 − 𝑧)
𝐹 𝐹
υ″ = 𝑙−𝑧 𝑑υ′ = 𝑙 − 𝑧 𝑑𝑧
𝐸𝐼 𝐸𝐼
′
𝐹 𝑧2 𝐹 𝑧2
υ = 𝑙𝑧 − +𝐶 𝑑υ = 𝑙𝑧 − + 𝐶 𝑑𝑧
𝐸𝐼 2 𝐸𝐼 2
F z2 1 z3
υ= l − + Cz + D
EI 2 2 3

Graniĉni uslovi:
υ 0 = 0, ⇒ D=0
υ′ 0 = 0, ⇒ C=0
l
F z2 z3 F3 z 2 z 3
υ= l − = 3 −
EI 2 6 6EI l l
Fl3
υ𝑚𝑎𝑥 = υ l =
3EI
Fl2
𝛼 = υ′ l =
2EI
2) PROSTA GREDA:
𝑀𝑥 𝑧
υ″ = − 𝐼 = 𝐼𝑥
𝐸𝐼
𝑚
𝑀𝑥 𝑧 = 𝑚 − 𝑧
𝑙
1 𝑚 1 𝑚
υ″ = − 𝑚− 𝑧 𝑑υ′ = − 𝑚− 𝑧 𝑑𝑧
𝐸𝐼 𝑙 𝐸𝐼 𝑙
1 𝑚 𝑧2 1 𝑚 𝑧2
υ′ = − 𝑚𝑧 − +𝐶 𝑑υ = − 𝑚𝑧 − + 𝐶 𝑑𝑧
𝐸𝐼 𝑙 2 𝐸𝐼 𝑙 2
1 z2 𝑚 𝑧 3
υ=− m − + Cz + D
𝐸𝐼 2 2𝑙 3
Graniĉni uslovi (uslovi oslanjanja):

υ 0 = 0, ⇒ D=0
ml
υ l = 0, ⇒ C=
3EI
1 𝑚𝑧 2 𝑚 𝑧 3 ml
υ=− − +
𝐸𝐼 2 𝑙 6 3EI

ml2 z z 2 z 3
υ= 2 −3 +
6EI l l l
𝑚𝑙 𝑚𝑙
𝛼 = υ′ 0 = 𝛽 = υ′ 𝑙 = − (− → 𝑘𝑣𝑎𝑑𝑟𝑎𝑛𝑡)
3𝐸𝐼 6𝐸𝐼
3) GREDA:
𝑎<𝑏
𝑏 𝑎
𝐹𝐴 = 𝐹 𝐹𝐵 = 𝐹
𝑙 𝑙
𝑀𝑥 𝑧
υ″ = − 𝐼 = 𝐼𝑥
𝐸𝐼
𝑏
𝑀𝑥1 = 𝐹 𝑧1 0 ≤ 𝑧1 ≤ 𝑎 𝑧1 , 𝑧2 𝑠𝑒 𝑚𝑒𝑟𝑖 𝑜𝑑 𝑘𝑜𝑜𝑟𝑑𝑖𝑛𝑎𝑡𝑛𝑜𝑔
𝑙
𝑏 𝑝𝑜č𝑒𝑡𝑘𝑎 𝐴 ‼!
𝑀𝑥2 = 𝐹 𝑧2 − 𝐹 𝑧2 − 𝑎 𝑎 ≤ 𝑧2 ≤ 𝑎 + 𝑏
𝑙
1°
1 𝑏
𝜐1 ″ = − 𝐹 𝑧1 0 ≤ 𝑧1 ≤ 𝑎
𝐸𝐼 𝑙
′
𝑏 𝑧1 2
𝐸𝐼𝜐1 = − 𝐹 + 𝐶1
𝑙 2
𝑏 𝑧1 3
𝐸𝐼𝜐1 = − 𝐹 + 𝐶1 𝑧1 + 𝐷1
𝑙 6
2°
1 𝑏
𝜐2 ″ = − 𝐹 𝑧2 − 𝐹 𝑧2 − 𝑎 𝑎 ≤ 𝑧2 ≤ 𝑎 + 𝑏
𝐸𝐼 𝑙
𝑏 𝑧2 2 𝑧2 − 𝑎 2
𝐸𝐼𝜐2 ′ = − 𝐹 −𝐹 + 𝐶2
𝑙 2 2
𝑏 𝑧2 3 𝑧2 − 𝑎 3
𝐸𝐼𝜐2 = − 𝐹 −𝐹 + 𝐶2 𝑧2 + 𝐷2
𝑙 6 6

Graniĉni uslovi:
1) υ1 0 = 0
2) υ2 𝑙 = υ2 𝑎 + 𝑏 = 0
3) υ1 𝑎 = υ2 𝑎 ← 𝑝𝑜𝑚𝑒𝑟𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑛𝑎 𝑟𝑎𝑠𝑡𝑜𝑗𝑎𝑛𝑗𝑢 𝑎
4) υ1 ′ 𝑎 = υ2 ′ 𝑎 ← 𝑛𝑎𝑔𝑖𝑏
1) 𝐷1 = 0
4) 𝐶1 = 𝐶2
𝑏 𝑎3 𝑏 𝑎3
3) − 𝐹 + 𝐶1 𝑎 = −𝐹 + 𝐶2 𝑎 + 𝐷2
𝑙 6 𝑙 6
𝐷1 = 𝐷2 = 0
𝑏 𝑙−𝑎 3
2) 𝐸𝐼𝜐2 𝑙 = −𝐹 𝑎3 + 𝐹 + 𝐶2 𝑙 + 𝐷2 = 0
𝑙 6
𝑏 𝑙2 𝑏3 𝑏 2
𝐶2 = 𝐹 −𝐹 =𝐹 𝑙 − 𝑏2
𝑙 6 6𝑙 6𝑙
REŠENJE:
𝐹𝑏 2
υ1 ′ = 𝑙 − 𝑏 2 − 3𝑧1 2
6𝑙𝐸𝐼
𝐹𝑏 2 3𝑙 𝐹𝑏𝑧2 2 𝑧2 − 𝑎 2
𝐹𝑏𝑙 𝐹𝑏 3
υ2 ′ = 𝑙 − 𝑏 2 − 3𝑧2 2 + 𝑧 −𝑎 2
=− −𝐹 + −
6𝑙𝐸𝐼 𝑏 2 2𝑙𝐸𝐼 2𝐸𝐼 6𝐸𝐼 6𝑙𝐸𝐼
𝐹𝑏𝑧1 2
υ1 = 𝑙 − 𝑏 2 − 𝑧1 2
6𝑙𝐸𝐼
𝐹𝑏 𝑧1 3 𝐹𝑏 𝑙 2 𝐹𝑏 3 𝐹𝑙 3 𝑏𝑧1 3 𝑏𝑧1 𝑏 3 𝑧1
𝐸𝐼𝜐1 = − + 𝑧1 − 𝑧1 = − 4 + 2 − 4
𝑙 6 𝑙 6 6𝑙 6 𝑙 𝑙 𝑙
𝐹𝑙 3 𝑏 𝑧 𝑏2 𝑧 2
𝐸𝐼𝜐1 = 1− 2 − 2 0 ≤ 𝑧1 ≤ 𝑎
6 𝑙𝑙 𝑙 𝑙
𝐹𝑏 𝑧2 3 𝑧2 − 𝑎 3
𝐹𝑏𝑙 𝐹𝑏 3
𝐸𝐼𝜐2 = − −𝐹 + 𝑧2 − 𝑧
6 6 6 6 6𝑙 2
3
𝐹𝑙 3 𝑏 𝑧 𝑏2 𝑧 2 𝑧−𝑎
𝐸𝐼𝜐2 = 1− 2 − 2 + 𝑎 ≤𝑧 ≤𝑎+𝑏
6 𝑙𝑙 𝑙 𝑙 𝑙
NAGIB TANGENTE:
𝐹𝑎𝑏 𝑏
𝛼 = 𝜐′ 0 = 1+
6𝐸𝐼 𝑙
′
1 𝐹𝑎𝑏 𝑎
𝛽=𝜐 𝑙 =− 1+
6 𝐸𝐼 𝑙
ZA a=b=l/2
𝐹𝑙 3
𝜐𝑚𝑎𝑥 = 𝜐 𝑙2 =
48𝐸𝐼
𝐹𝑙 2
𝛼 = −𝛽 =
16𝐸𝐼

52) SUPERPONIRANJE DEFORMACIJA.
ZADATAK 1
Dato:
F, q, E, I
Naći:
𝜗𝑐 =?
𝑞 𝐹
𝜗𝐶 = 𝜗𝐶 + 𝜗𝐶
𝑞 5𝑞𝑙 4
𝜗𝐶 =
384 𝐸𝐼
𝐹 𝐹𝑙 4
𝜗𝐶 =
48𝐸𝐼
5𝑞𝑙 4 𝐹𝑙 4
𝜗𝐶 = +
384 𝐸𝐼 48𝐸𝐼
𝑞 𝐹
𝛼𝐴 = 𝛼𝐴 + 𝛼𝐴
𝑞
𝑞𝑙 3
𝛼𝐴 =
24𝐸𝐼
𝐹
𝐹𝐿2
𝛼𝐴 =
16𝐸𝐼
𝑞𝑙 3 𝐹𝐿2
𝛼𝐴 = +
24𝐸𝐼 16𝐸𝐼

ZADATAK 2
Dato: 𝜗𝐶1
F, l, E, I=Ix 𝑡𝑔𝛽 =
𝑙
Naći: 𝜗𝐶1 = 𝑡𝑔𝛽 ∗ 𝑙 = 𝛽𝑙

𝜗𝑐 =?
𝑡𝑔𝛽 = 𝛽
M=Fl
𝑀3𝑙
𝛽=
3𝐸𝐼
𝑀3𝑙 𝐹𝑙 3 𝐹𝑙 3
𝜗𝐶1 = 𝑙= 𝜗𝐶2 =
3𝐸𝐼 𝐸𝐼 3𝐸𝐼
𝐹𝑙 3 𝐹𝑙 3 4 𝐹𝑙 3
𝜗𝐶 = 𝜗𝐶1 + 𝜗𝐶2 = + =
𝐸𝐼 3𝐸𝐼 3 𝐸𝐼
𝑀 3𝑙 2
𝜗𝐷 = −
16𝐸𝐼

ZADATAK 3
Dato:
F, l, E, I
Naći:
𝜗𝑐 =?
𝐹 2𝑙 3
𝜗𝐶1 =
3𝐸𝐼
𝜗𝐶2 = 𝛽𝑚𝑎𝑥 ∗ 𝑙
𝐹 2𝑙 2
𝜗𝐶2 = ∗𝑙
2𝐸𝐼
8 𝐹𝑙 3 2𝐹𝐿3
𝜗𝑐 = + =
3 𝐸𝐼 𝐸𝐼
14 𝐹𝑙 3
=
3 𝐸𝐼
ZADATAK 4
Dato: 𝐹𝑙 3 𝑀𝑡𝑙
F, l, a, E. Ix, μ 𝜗𝐶1 = 𝜗𝐶2 = 𝜃𝐵𝐴 𝑎 = 𝑎=
3𝐸𝐼𝑥 𝐺𝐼𝑂
𝐹𝑎𝑙
Naći: 𝑀𝑡𝑙 = 𝑎
𝐺2𝐼𝑥
𝜗𝑐 =? 𝜃𝐵𝐴 =
𝐺𝐼𝑂
𝜗𝐶 = 𝜗𝐶1 + 𝜗𝐶2 =
M=Fa
𝐹𝑙 3 𝐹𝑎2 𝑙
= +
3𝐸𝐼𝑥 𝐺2𝐼𝑥

53) ZAVISNOST OBLIKA ELASTIĈNE LINIJE OD POPREĈNOG PRESEKA

I OPTEREĆENJA.
PRIMER
Štap promenljivog popreĉnog preseka:
𝑀𝑥 𝑧
𝜗″ = −
𝐸𝐼𝑥 𝑧
𝑏 𝑧 𝑕3
𝐼𝑥 𝑧 =
12
𝑀𝑥 𝑧 = −𝐹 𝑙 − 𝑧
𝑏 𝑧 𝑙−𝑧 𝐵
= ⇒ 𝑏 𝑧 = 𝑙−𝑧
𝐵 𝑙 𝑙
𝐵 𝑙 − 𝑧 𝑕2
𝐼𝑥 𝑧 =
12𝑙
𝑀𝑥 𝑧 𝐹 𝑙 − 𝑧 12𝑙
𝐸𝜗 ″ = − 𝐸𝜗 ″ =
𝐼𝑥 𝑧 𝐵(𝑙 − 𝑧)𝑕3
12𝐹𝑙
𝐸𝜗 ′ = 𝑧 + 𝐶1
𝐵𝑕3
12𝐹𝑙 𝑧 2
𝐸𝜗 = + 𝐶1 𝑧 + 𝐶2
𝐵𝑕3 2
𝜗 0 =0 𝐶2 = 0
𝜗′ 0 = 0 𝐶1 = 0
6𝐹𝑙𝑧 2 6𝐹𝑙𝑧 2
𝜗= 𝜗𝑚𝑎𝑥 =𝜗 𝑧=𝑙 =
𝐸𝐵𝑕3 𝐸𝐵𝑕3

ZADATAK 1
Dato:
F, q, l, Ix, Iy, υ
Naći:
fC=?
𝑞 𝑞𝑙 4
𝜗𝐶1 = 𝜗𝐶 =
8𝐸𝐼𝑥
𝐹 𝐹 sin 𝜑 𝑙 3
𝜗𝐶2 = 𝜗𝐶 =
3𝐸𝐼𝑥
𝐹
𝐹 cos 𝜑 𝑙 3
𝑢𝐶 = 𝑢𝐶 =
3𝐸𝐼𝑦
𝑞𝑙 4 𝐹 sin 𝜑 𝑙 3
𝜗𝐶 = +
8𝐸𝐼𝑥 3𝐸𝐼𝑥
𝑓𝐶 = 𝜗𝐶 2 + 𝑢𝐶 2
54) STATIĈKI NEODREĐENI PROBLEMI PRI SAVIJANJU NOSAĈA I

RAMOVA.
Prost štap prenosi samo sile u pravcu svoje ose.

Gredni štap prenosi sile proizvoljnog pravca.
Ravan nosač je nosaĉ ĉiji elementi zadovoljavaju uslov da se ravan opterećenja poklapa sa
glavnom ravni.
Štapovi se vezuju zglobno i kruto. Zglobna veza spreĉava relativno translatorno pomeranje.
Kruta veza spreĉeva relativnu translaciju i rotaciju. Krutu vezu obrazuju kruti uglovi. Ako u
vezi ima n štapova tada postoji (n-1) kruti ugao.
Štapovi i kruti uglovi su unutrašnji elementi i oni sprečavaju relativna pomeranja tačaka
nosača.
Pomeranja taĉaka nosaĉa prema spoljašnjim telima spreĉavaju oslonci i uklještenja.
Oslonac spreĉava pomeranja u jednom pravcu – to je pravac oslanjanja. Upravno na taj pravac
nosaĉ moţe da se pomera. Zbog toga se oslonac naziva pokretno leţište. Ako se jedna taĉka
grednog nosaĉa oslanja na dva oslonca, oni formiraju nepokretno leţište.

Uklešteni presek štapa spreĉava samo obrtanje. U konstrukcijama ukleštenje dolazi zajedno sa
nepokretnim leţištem i naziva se uklešteno leţište.
Oslonci i ukleštenja su spoljašnji elementi nosača.
Taĉke na krajevima štapa u kojima su štapovi meĊusobno vezani zovu se čvorovi nosača.
Svaki štap vezuje samo dva ĉvora.
Linijski nosači su oni sistemi koji u granicama elastiĉnosti materijala mogu da spreĉe
pomeranja odreĊenih taĉaka u meĊusobnom i u odnosu na stalnu taĉku u prostoru. Takav
sistem je kinematički stabilan, odnosno ĉvorovi se mogu pomerati ili obrtati samo ako se
neki štap deformiše ili ako se neki oslonac pomeri ili uklještenje obrne.
Sistem štapova ĉiji ĉvorovi se mogu pomerati, a da se ni jedan štap ne deformiše, ni jedno
ukleštelje ne obrne i ni jedan oslonac ne pomeri, je kinematički labilan (mehanizam).
Broj pomeranja ĉvorova u ravni je 2 (u, v). Ako u sistemu imamo K ĉvorova, broj pomeranja
je 2K. Uslovi kompatibilnosti pomeranja ĉvorova odnose se na geometriju deformacije
nosaĉa i predstavljaju veze izmeĊu pomeranja ĉvorova s jedne strane i deformacijskih veliĉina
štapova, pomeranje osloncca i obrtanja ukleštenja sa druge strane.
Broj uslova kompatibilnosti = 𝑧𝑂 + 𝑧Š + 𝑧𝑘 + 𝑧𝑢 .

Ako je = 2𝐾 sistem je kinematiĉki stabilan.
Ako je > 2𝐾 sistem je statiĉki neodreĊen.
− 2𝐾 = 𝑛 (statiĉka neodreĊenost)
Ako je < 2𝐾 sistem je statiĉki preodreĊen.
Onaj broj veza pri kome sistem ostaje kinematiĉki nepomerljiv jeste neophodan ili potreban
broj veza, a svaka veza preko potrebnog broja naziva se „prekobrojnom vezom“. Sve veze
izmeĊu elemenata se mogu podeliti na spoljašnje i unutrašnje. Statiĉka neodreĊenost moţe se
razmatrati kao spoljašnja statiĉka neodreĊenost i kao unutrašnja statiĉka neodreĊenost.
PRIMERI:
𝑧𝑜 =3
𝑧𝑢 =0
𝑧𝑘 =2
𝑧š =3
K=4 2K=8

𝑧𝑜 =3
𝑧𝑢 =0
𝑧𝑘 =6
𝑧š =6
15
K=6 2K=12
𝑧𝑜 =8
𝑧𝑢 =2
𝑧𝑘 =10
𝑧š =11
31
K=1 2K=22
55) METODA SILA.

Zasniva se na odreĊivanju statiĉki odreĊenog sistema uklanjanjem suvišnih veza. Na mestu
uklonjene veze dodaje se odgovarajuće statiĉke veliĉine (sile i spregovi).To su statički
nepoznate.
Postupak rešavanja zadatka:

1. ukloniti onoliko veza koiki je stepen statiĉke neodreĊenosti;
2. na dobijenom osnovnom statiĉki odreĊenom sistemu uticaj uklonjenih veza
zamenjujemo silama (statiĉki nepoznatim);
3. za statiĉki odreĊen sistem treba odrediti pomeranja na mestu gde su uklonjene veze;
pomeranja zavise od spoljašnjeg opterećenja i statiĉki nepoznatih;
4. odrediti kolika je vrednost pomeranja u zadatom sistemu (nejĉešće je nula); to su
geometrijski uslovi deformacije;
5. statiĉke jednaĉine ravnoteţe i geometrijski uslovi deformacija daju potreban broj
jednaĉina za odreĊivanje otpora oslonca i unutrašnjih sila;

ZADATAK 1
Dato:
M, l, E, I
Naći:
reakcije oslonca
𝑧𝑖 = 𝑧𝐴 = 0
𝑦𝑖 = −𝑦𝐴 − 𝑦𝐵 − 𝑦𝐶 = 0
𝑀𝐴 = 𝑦𝐵 ∗ 𝑙 + 𝑦𝐶 ∗ 2𝑙 − 𝑀 = 0
𝑧𝑜 = 4
𝑧𝑢 = 0
𝑧𝑘 = 1 K=3
𝑧š = 2 2K=6
7 1
yB – statiĉki nepoznata
𝑦𝐵
𝜗𝐵 = 𝜗𝐵 + 𝜗𝐵𝑀 = 0
1
𝑦𝐶 = 𝑀 − 𝑦𝐵 ∗ 𝑙
𝑦𝐵 2𝑙 3 2𝑙
𝑦𝐵
𝜗𝐵 =−
48𝐸𝐼 1 3
𝑦𝐶 = 𝑀− 𝑀
𝑀 2𝑙 2 2𝑙 2
𝜗𝐵𝑀 =
16𝐸𝐼 𝑀
𝑦𝐶 = −
4𝑙
𝑦𝐵 2𝑙 3 𝑀 2𝑙 2
− + =0
48𝐸𝐼 16𝐸𝐼 𝑦𝐴 = −𝑦𝐵 − 𝑦𝐶
𝑦𝐵 8𝑙 3 𝑀4𝑙 2 12𝐸𝐼 3 𝑀 𝑀
− + =0  ∗ 𝑦𝐴 = − ∗ +
48𝐸𝐼 16𝐸𝐼 𝑙2 2 𝑙 4𝑙
−2𝑦𝐵 𝑙 + 3𝑀 = 0 5𝑀
𝑦𝐴 = −
4 𝑙
3 𝑀
𝑦𝐵 = ∗
2 𝑙

ZADATAK 2
Dato:
q, l, E, I
Naći:
reakcije oslonca
𝑧𝑖 = 𝑧𝐴 = 0
𝑦𝑖 = −𝑦𝐴 − 𝑦𝐵 + 𝑞𝑙 = 0
𝑙2
𝑀𝐴 = −𝑀𝐴 − 𝑞 + 𝑦𝐵 𝑙 = 0
2
𝑧𝑜 = 3
𝑧𝑢 = 1
𝑧𝑘 = 0 K=2
𝑧š = 1 2K=4
5 1
ne biramo zA=0
yA – kinematiĉki nepoznata
yB – statiĉki nepoznata
𝑞 𝑦𝐵
𝜗𝐵 = 𝜗𝐵 + 𝜗𝐵 =0
𝑞𝑙 4
𝜗𝐵𝑞 =
8𝐸𝐼
𝑦 𝑦𝐵 𝑙 3
𝜗𝐵 𝐵 =−
3𝐸𝐼
𝑞𝑙 4 𝑦𝐵 𝑙 3 24𝐸𝐼
− =0  ∗
8𝐸𝐼 3𝐸𝐼 𝑙3
3
3𝑞𝑙 − 8𝑦𝐵 = 0 𝑦𝐵 = 𝑞𝑙
8
𝑞𝑙 2 3 2 𝑞𝑙 2
𝑀𝐴 = − + 𝑞𝑙 = −
2 8 8
3 5
𝑦𝐴 = −𝑦𝐵 + 𝑞𝑙 = − 𝑞𝑙 + 𝑞𝑙 = 𝑞𝑙
8 8

𝑀𝐴 𝑞
𝛼𝐴 = 𝛼𝐴 + 𝛼𝐴 =0
𝑀𝐴
𝑀𝐴 𝑙
𝛼𝐴 =
3𝐸𝐼
𝑞
𝑞𝑙 3
𝛼𝐴 =
24𝐸𝐼
𝑀𝐴 𝑙 𝑞𝑙 3 24𝐸𝐼
+ =0  ∗
3𝐸𝐼 24𝐸𝐼 𝑙
8𝑀𝐴 = −𝑞𝑙 2
𝑞𝑙 2
𝑀𝐴 = −
8
ZADATAK 3
Dato:
F, q, E, t, l, F=ql
Naći:
+
𝜍𝑚𝑎𝑥 =?
𝐵−𝜀
𝜏𝑇 =?
𝜗𝑝 =?

𝑦𝐵 𝑞 𝐹
𝜗𝐵 = 𝜗𝐵 + 𝜗𝐵 + 𝜗𝐵 = 0
𝑦𝐵 𝑦 𝐵 4𝑙 3
𝜗𝐵 =−
48𝐸𝐼
𝑞 5𝑞 4𝑙 4
𝜗𝐵 =
384𝐸𝐼
𝐹 𝐹𝑙 4𝑙 2
𝜗𝐵 =−
16𝐸𝐼
𝑦𝐵 4𝑙 3 5𝑞 4𝑙 4 𝐹𝑙 4𝑙 2
− + −− =0
48𝐸𝐼 384𝐸𝐼 16𝐸𝐼
𝑦𝐵 ∗ 64 ∗ 𝑙3 5𝑞 ∗ 16 ∗ 16 ∗ 𝑙4 𝐹𝑙 ∗ 16𝑙2
− + — =0
3
4𝑦 𝑙 10 𝑞𝑙 4 𝑞𝑙 4
− 𝐵 + − =0
3 𝐸𝐼 3 𝐸𝐼 𝐸𝐼
3
10 𝑞𝑙 4 4 𝑦𝐵 𝑙
−1 =
3 𝐸𝐼 3 𝐸𝐼
3
7 𝑞𝑙 4 4 𝑦𝐵 𝑙 3𝐸𝐼
=  ∗
3 𝐸𝐼 3 𝐸𝐼 𝑙3
4
7𝑞𝑙 = 4𝑦𝐵 𝑦𝐵 = 𝑞𝑙
7
Uslovi ravnoteţe:
𝑧𝑖 = 𝑧𝐴 = 0
𝑦𝑖 = 𝑞 ∗ 4𝑙 + 𝐹 − 𝑦𝐴 − 𝑦𝐵 − 𝑦𝐶 = 0
𝑀𝐴 = 𝑦𝐵 ∗ 2𝑙 + 𝑦𝐶 ∗ 4𝑙 − 𝐹 ∗ 5𝑙 − 𝑞 ∗ 4𝑙 ∗ 2𝑙 = 0
1 1 7 19
𝑦𝐶 = 5𝐹 + 8𝑞𝑙 − 2𝑦𝐵 = 5𝑞𝑙 + 8𝑞𝑙 − 𝑞𝑙 = 𝑞𝑙
4 4 2 8
19
𝑦𝐶 = 𝑞𝑙
8
7 19
𝑦𝐴 = 4𝑞𝑙 + 𝐹 − 𝑦𝐵 − 𝑦𝐶 = 4𝑞𝑙 + 𝑞𝑙 − 𝑞𝑙 − 𝑞𝑙
2 8
7
𝑦𝐴 = 𝑞𝑙
8

+ 𝑀𝐶 +
𝜍𝑚𝑎𝑥 = ∗ 𝑦𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑥
𝑀𝐶 = −𝐹𝑙
3 3
4𝑡 5𝑡 2𝑡 3𝑡 500𝑡 4 54𝑡 4 446𝑡 4 223 4
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥1 − 𝐼𝑥2 = − = − = = 𝑡
12 12 12 12 12 6
+ −𝐹𝑙 5 15𝑙
𝜍𝑚𝑎𝑥 = ∗ − 𝑡 =
223 4 2 223𝑡 3
𝑡
6
𝐹𝑇 𝐵−𝜀 𝛿𝑡
𝜏 𝑇𝐵−𝜀 =
𝐼𝑥 ∗ 𝑏𝑇
7 9
𝐹𝑇 𝐵−𝜀 = 𝑦𝐴 − 𝑞 ∗ 2𝑙 = 𝑞𝑙 − 2𝑞𝑙 = − 𝑞𝑙
8 8
𝑆𝑇 = 𝑆𝑇 1 + 𝑆𝑇 2
5 5 3 3 25 3 9 3 41 3
𝑆𝑇 = 4𝑡 ∗ 𝑡 ∗ 𝑡 − 2𝑡 ∗ 𝑡 + 𝑡 = 𝑡 − 𝑡 = 𝑡
2 4 2 4 2 4 4
9 41 3
− 𝑞𝑙 ∗ 𝑡 27 ∗ 41 𝑞𝑙
= 223 4 = −
8
𝐵−𝜀
𝜏𝑇 = 4
𝑡4 ∗ 2𝑡 223 ∗ 32 𝑡
6
𝑞
𝜗𝑝 = 𝜗 𝑀𝐵
+ 𝜗𝑝 + 𝜗𝑝𝐹 = 0
𝑀𝐵 2𝑙 2 5𝑞 2𝑙 4 −𝐹𝑙 2𝑙 2
𝜗𝑝 = + +
𝑀𝐵 = 𝑦𝐴 ∗ 2𝑙 − 𝑞 ∗ 2𝑙 2

56) KONTINUALNI NOSAĈI. JEDNAĈINA TRI MOMENTA

(KLAPEJRONOVA JEDNAĈINA).
𝛼𝐾 = −𝛽𝐾
𝛼+𝛽 𝐾 =0
𝜑𝐾𝑙 = 𝜑𝐾𝑑 = 0
𝑀𝐾 𝑙𝐾+1 𝑀𝐾+1 𝑙𝐾+1

𝜑𝐾𝑙 = + + 𝛼𝑠
3𝐸𝐼𝐾+1 6𝐸𝐼𝐾+1
𝑀𝐾 𝑙𝐾 𝑀𝐾−1 𝑙𝐾
𝜑𝐾𝑑 = − − − 𝛽𝑠
3𝐸𝐼𝐾 6𝐸𝐼𝐾
𝑀𝐾 𝑙𝐾+1 𝑀𝐾+1 𝑙𝐾+1 𝑀𝐾 𝑙𝐾 𝑀𝐾−1 𝑙𝐾
+ + 𝛼𝑠 = − − − 𝛽𝑠
3𝐸𝐼𝐾+1 6𝐸𝐼𝐾+1 3𝐸𝐼𝐾 6𝐸𝐼𝐾
𝑀𝐾−1 𝑙𝐾 𝑀𝐾 𝑙𝐾+1 𝑀𝐾 𝑙𝐾 𝑀𝐾+1 𝑙𝐾+1

+ + + = − 𝛼𝑠 + 𝛽𝑠  ∗ 6𝐸𝐼𝐾
6𝐸𝐼𝐾 3𝐸𝐼𝐾+1 3𝐸𝐼𝐾 6𝐸𝐼𝐾+1
𝑙𝐾 𝑙𝐾
𝑀𝐾−1 𝑙𝐾 + 2𝑀𝐾 𝑙𝐾 + 𝑙𝐾+1 + 𝑀𝐾+1 𝑙𝐾+1 = −6𝐸𝐼𝐾 𝛼𝑠 + 𝛽𝑠
𝑙𝐾+1 𝑙𝐾+1

ZADATAK 1
Dato:
q, l, E, I
Naći:
reakcije oslonca
1* statiĉki neodreĊen
𝑀𝐾 = 𝑀𝐵 𝑙𝐾 = 𝑙
𝑀𝐾−1 = 𝑀𝐴 = 0 𝑙𝐾+1 = 2𝑙
𝑀𝐾+1 = 𝑀𝐶 = 0 𝑙𝐾 = 𝑙𝐾+1 = 𝑙
𝑞(2𝑙)3
𝛼𝑆 =
24𝐸𝐼
𝑙𝐾 𝑙𝐾
𝑀𝐾−1 𝑙𝐾 + 2𝑀𝐾 𝑙𝐾 + 𝑙𝐾+1 + 𝑀𝐾+1 𝑙𝐾+1 = −6𝐸𝐼𝐾 𝛼𝑠 + 𝛽𝑠
𝑙𝐾+1 𝑙𝐾+1
𝑞(2𝑙)3
0 + 2𝑀𝐵 𝑙 + 2𝑙 ∗ 1 + 0 = −6𝐸𝐼
24𝐸𝐼
𝑞8𝑙 3
6𝑀𝐵 𝑙 = −6𝐸𝐼
24𝐸𝐼
1
6𝑀𝐵 𝑙 = −2𝑞𝑙 3 ⇒ 𝑀𝐵 = − 𝑞𝑙 3
3
𝑧𝑖 = 𝑧𝐴 = 0
𝑦𝑖 = −𝑦𝐴 − 𝑦𝐵 ′ = 0
𝑀𝐴 = 𝑦𝐵 ′ 𝑙 + 𝑀𝐵 = 0
1 1 1 𝑞𝑙
𝑦𝐵 ′ = −𝑀𝐵 = ∗ 𝑞𝑙 2 =
𝑙 𝑙 3 3
𝑞𝑙
𝑦𝐴 = −𝑦𝐵 = −
3

𝑦𝑖 = 𝑞 ∗ 2𝑙 − 𝑦𝐵 ″ − 𝑦𝐶 = 0
𝑀𝐵 = 𝑦𝐶 ∗ 𝑙 − 𝑀𝐵 − 𝑞 ∗ 2𝑙 2 = 0
1 1 𝑞𝑙 3 1 5 5
𝑦𝐶 = 𝑀𝐵 + 2𝑞𝑙 2 = − + 2𝑞𝑙 2 = ∗ 𝑞𝑙 3 = 𝑞𝑙
2𝑙 2𝑙 3 2𝑙 3 6
5 7
𝑦𝐵 ″ = 2𝑞𝑙 − 𝑦𝐶 = 2𝑞𝑙 − 𝑞𝑙 = 𝑞𝑙
6 6
𝑞𝑙 7 9
𝑦𝐵 = + 𝑞𝑙 = 𝑞𝑙
3 6 6
2
𝑞 2𝑙 𝑞4𝑙 2 𝑞𝑙 2
𝑓= = =
8 8 2
𝑇 = 𝑦𝐶 − 𝑞𝑧0 = 0
𝑦𝐶 5
𝑧0 = = 𝑙
𝑇 6
𝐵𝐶
𝑧0 2
𝑀𝑚𝑎𝑥 = 𝑦𝐶 𝑧0 − 𝑞 =
2
5 5 5 21
= 𝑞𝑙 𝑙 − 𝑞 𝑙
6 6 6 2

57) METOD DEFORMACIJSKOG RADA.
𝐸 = 𝐸𝐾 + П
𝐸𝑡 − 𝐸𝑡0 = 𝐴
𝐸𝐾 = 𝐸𝐾 =0
𝑡 𝑡=0
П − П0 = 𝐴
П=𝐴
𝑈 = 𝐴 → 𝑢𝑛𝑢𝑡𝑟𝑎š𝑛𝑗𝑎 𝑒𝑛𝑒𝑟𝑔𝑖𝑗𝑎 𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑎
Rad spoljašnjih sila pri statiĉkom opterećenju jednak je unutrašnjoj energiji deformaciji. Pri
rasterećenju tela, unutrašnje sile vrše rad na raĉun unutrašnje energije deformacije.
𝑑𝐴 = 𝐹 ∗ 𝑑𝑟
𝑑𝐴 = 𝐹𝑑𝑟 cos  𝐹 , 𝑑𝑟 = 𝐹𝑑𝑟
𝜆1
𝑑𝐴 = 𝐹𝑑𝑟 = 𝑐𝜆𝑑𝜆
0

𝐹 = 𝑐𝜆
𝑐 − 𝑘𝑜𝑛𝑠𝑡𝑎𝑛𝑡𝑎 𝑜𝑝𝑟𝑢𝑔𝑒
𝜆1
𝜆2 𝑐 𝜆1 2
⇒ 𝐴=𝑐 = = 𝑐 𝜆1
2 0
2
KLAPEJRONOV STAV:
Rad spoljašnjih sila pri statiĉkom opterećenju jednak je polovini one vrednosti koju bi imao
da sila od poĉetka iznosi u punom iznosu.
𝐹1 𝜆1 𝐹2 𝜆2 𝐹𝑛 𝜆𝑛
𝐴= + + ⋯+
2 2 2
1 1
𝑈= 𝑝𝑛 𝑥𝑢 + 𝑝𝑛 𝑦𝜗 + 𝑝𝑛 𝑧 𝜔 𝑑𝐴 + 𝑥𝑢 + 𝑦𝜗 + 𝑧𝜔 𝜌𝑑𝑉
2 2
𝐴 𝑉
58) DEFORMACIJSKI RAD IZRAŢEN PREKO NORMALNIH I

TANGENCIJALNIH NAPONA. SPECIFIĈNI DEFORMACIJSKI RAD.
𝐹1 𝜆1 𝜍𝑥𝑥 0 0
𝐴=𝑈 𝐴= 𝜍= 0 0 0
2
0 0 0
∆𝑑𝑥
𝑑𝐴 = 𝜍𝑥𝑥 𝑑𝑥𝑑𝑦𝑑𝑧
2
∆𝑑𝑥
𝜀𝑥 = ⇒ ∆dx = εx dx
𝑑𝑥
𝜀𝑥
𝑑𝐴 = 𝜍𝑥𝑥 𝑑𝑦𝑑𝑧 𝑑𝑥
2
𝜍𝑥𝑥 𝜀𝑥
𝑑𝐴 = 𝑑𝑉 = 𝑑𝑈
2
1
𝑑𝑈 = 𝜍 𝜀 𝑑𝑉
2 𝑥𝑥 𝑥

𝑑𝑈
= 𝑢∗
𝑑𝑉 𝑠𝑝𝑒𝑐𝑖𝑓𝑖 č𝑛𝑖
𝑑𝑒𝑓𝑜𝑟𝑚𝑎𝑐𝑖𝑗𝑠𝑘𝑖
𝑟𝑎𝑑
𝜍𝑥𝑥 𝜀𝑥 𝜍𝑥𝑥
𝑢∗ = 𝜀𝑥 =
2 𝐸
𝜍𝑥𝑥 2 1 𝜍𝑥𝑥 2
𝑢∗ = 𝑢= 𝑑𝑉
2𝐸 2 𝐸
𝑉
𝛾𝑑𝑧 𝜏𝛾
𝑑𝐴 = 𝜏𝑑𝑥𝑑𝑦 = 𝑑𝑉 = 𝑑𝑈
2 2
𝑑𝑈 ∗
𝜏
=𝑢 𝛾=
𝑑𝑉 𝐺
∗
𝜏𝛾 𝜏2 1 𝜏2
𝑢 = = 𝑢= 𝑑𝑉
2 2𝐺 2 𝐺
𝑉
59) DEFORMACIJSKI RAD ZA SLUĈAJ PROSTORNOG STANJA NAPONA.
𝑢= 𝑢∗ 𝑑𝑉
𝑉
𝜍𝑥𝑥 𝜀𝑥 𝜍𝑦𝑦 𝜀𝑦 𝜍𝑧𝑧 𝜀𝑧

𝑢∗ = + + +
2 2 2
𝜏𝑥𝑦 𝛾𝑥𝑦 𝜏𝑥𝑧 𝛾𝑥𝑧 𝜏𝑦𝑧 𝛾𝑦𝑧
+ + +
2 2 2

1
𝜀𝑥 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧
𝐸 𝑥𝑥
1
𝜀𝑦 = 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑧𝑧
𝐸 𝑦𝑦
1
𝜀𝑧 = 𝜍𝑧𝑧 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦
𝐸
1
𝑢∗ = 𝜍 𝜍 − 𝜇 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑦𝑦 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑧𝑧 𝜍𝑧𝑧 − 𝜇 𝜍𝑥𝑥 + 𝜍𝑦𝑦
2𝐸 𝑥𝑥 𝑥𝑥
1
+ 𝜏 2 + 𝜏𝑦𝑧 2 + 𝜏𝑥𝑧 2
2𝐺 𝑥𝑦
1 1
𝑢∗ = 𝜍𝑥𝑥 2 + 𝜍𝑦𝑦 2 + 𝜍𝑧𝑧 2 − 2𝜇 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑦𝑦 + 𝜍𝑥𝑥 𝜍𝑧𝑧 + 𝜍𝑦𝑦 𝜍𝑧𝑧 + 𝜏𝑥𝑦 2 + 𝜏𝑦𝑧 2 + 𝜏𝑥𝑧 2
2𝐸 2𝐺
60) DEFORMACIJSKI RAD KOD AKSIJALNO OPTEREĆENIH ŠTAPOVA I

KOD UVIJANJA.
𝜍𝑥𝑥 2
𝑢∗ =
2𝐸
𝑁(𝑧) 𝑁 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡
𝜍𝑥𝑥 =
𝐴(𝑧) 𝐴 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡
1 𝑁(𝑧)
𝑢= 𝑢∗ 𝑑𝑉 = 𝑑𝑉
2𝐸 𝐴(𝑧)
𝑉
𝑙
1 𝑁2 𝑧
𝑢= 𝑑𝐴 𝑑𝐴
2𝐸 𝐴2 𝑧
0 𝐴
𝑙
1 𝑁2 𝑧
𝑢= 𝑑𝐴 𝑑𝑧
2𝐸 𝐴2 𝑧
0 𝐴
1 𝑁2 𝑙
𝑢= ∗
2𝐸 𝐴

ZADATAK 1
Dato:
F, a, d, E
Naći:
V=?
𝑧𝑖 = 𝐹𝐴 + 𝐹 − 𝐹𝐵 = 0
3
∆𝑙 = 0 ∆𝑙 = ∆𝑙𝑖
𝑖=1
−𝐹𝐴 2𝑎 −𝐹𝐴 𝑎 −𝐹𝐴 − 𝐹 𝑎 4𝐸𝑑 2

2
+ 2
+ =0  ∗
𝐸4𝑑 𝐸𝑑 𝐸𝑑2 𝑎
−2𝐹𝐴 − 4𝐹𝐴 − 4𝐹𝐴 − 𝐹 = 0
−10𝐹𝐴 = 4𝐹
2
𝐹𝐴 = − 𝐹
5
2 3
𝐹𝐵 = 𝐹𝐴 + 𝐹 = − 𝐹 + 𝐹 = 𝐹
5 5

𝑢 = 𝑢1 + 𝑢2 + 𝑢3
2 2
𝐹 2𝑎 4𝐹 2 𝑎 𝐹2
𝑢1 = 5 = =
2𝐸4𝑑 2 25𝐸4𝑑2 25𝐸𝑑 2
2 2
𝐹 𝑎 4𝐹 2 𝑎 2𝐹 2 𝑎
𝑢2 = 5 2 = =
2𝐸𝑑 2 ∗ 25𝐸𝑑 2 25𝐸𝑑 2
3 2
− 𝐹 𝑎 9𝐹 2 𝑎
𝑢3 = 5 =
2𝐸𝑑 2 2 ∗ 25𝐸𝑑 2
𝐹2 2𝐹 2 𝑎 9𝐹 2 𝑎
𝑢= + +
25𝐸𝑑2 25𝐸𝑑2 2 ∗ 25𝐸𝑑2
15 𝐹 2 𝑎
𝑢= >0 → 𝑢𝑣𝑒𝑘 𝑝𝑜𝑧𝑖𝑡𝑖𝑣𝑎𝑛
50 𝐸𝑑2
𝜏2 𝑀𝑡
𝑢∗ = 𝜏= 𝜌
2𝐺 𝐼𝑜
1
𝑢= 𝑢∗ 𝑑𝑉 = 𝜏 2 𝑑𝑉 =
2𝐺
𝑉 𝑉
2
1 𝑀𝑡
= 𝜌 𝑑𝑉
2𝐺 𝐼𝑜
𝑉
𝑑𝑉 = 𝑑𝐴𝑑𝑧
𝑙 𝑙
1 𝑀𝑡 2 2 1 𝑀𝑡 2
𝑢= 𝜌 𝑑𝐴 𝑑𝑧 = 𝜌2 𝑑𝐴 𝑑𝑧
2𝐺 𝐼𝑜 2𝐺 𝐼𝑜
0 0 𝐴
𝐼𝑜
𝑙
1 𝑀𝑡 2
𝑢= 𝑑𝑧
2𝐺 𝐼0
0
𝑀𝑡 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡
𝑀𝑡 2 𝑙
𝑢=
2𝐺𝐼𝑜

ZADATAK 1
Dato:
M, G, a, α
Naći:
u=?
𝑀𝑧 = 𝑀𝐴 + 𝑀 − 3𝑀 = 0
𝑀𝐴 = 3𝑀 − 𝑀 = 2𝑀
𝜋 4
𝜋 4 𝜋 4
𝐼𝑂1 = 2𝑑 = 𝑑 𝐼𝑂2 = 𝑑
32 2 32
𝑢 = 𝑢1 + 𝑢2 + 𝑢3
2
𝑀𝑡 1 2𝑎 2𝑀 2 ∗ 2𝑎 ∗ 2 8𝑀2 𝑎
𝑢1 = = =
2𝐺𝐼𝑂1 2𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑 4 𝐺𝜋𝑑 4
2
𝑀𝑡 2 𝑎 2𝑀 2 ∗ 𝑎 ∗ 32 64𝑀2 𝑎
𝑢2 = = =
2𝐺𝐼𝑂2 2𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑 4 𝐺𝜋𝑑 4
2
𝑀𝑡 3 𝑎 3𝑀 2 ∗ 𝑎 ∗ 32 144𝑀2 𝑎
𝑢3 = = =
2𝐺𝐼𝑂2 2𝐺 ∗ 𝜋 ∗ 𝑑 4 𝐺𝜋𝑑 4
8𝑀2 𝑎 64𝑀2 𝑎 144𝑀2 𝑎 216𝑀2 𝑎

𝑢= + + =
𝐺𝜋𝑑4 𝐺𝜋𝑑 4 𝐺𝜋𝑑4 𝐺𝜋𝑑 4

61) DEFORMACIJSKI RAD USLED MOMENTA SAVIJANJA I USLED

TRANSVERZALNIH SILA.
Čisto savijanje:
𝜍𝑧𝑧 2 𝑀𝑥
𝑢∗ = 𝜍𝑧𝑧 = 𝑦
2𝐸 𝐼𝑥
𝑑𝑉 = 𝑑𝐴 ∗ 𝑧
2
∗
1 𝑀𝑥
𝑢= 𝑢 𝑑𝑉 = 𝑦 𝑑𝑉
2𝐸 𝐼𝑥
𝑉 𝑉
𝑙 𝑙 𝑙
1 𝑀𝑥 2 1 𝑀𝑥 2 1 𝑀𝑥 2
𝑢= 𝑦 2 𝑑𝐴 𝑑𝑧 = 𝑦 2 𝑑𝐴 𝑑𝑧 = 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥 2 2𝐸 𝐼𝑥 2 2𝐸 𝐼𝑥 2
0 0 𝐴 0
𝐼𝑋
Savijanje silama:
𝑀𝑥 𝐹𝑇 𝑆𝐶
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦 𝜏𝑧𝑦 = 𝜏 =
𝐼𝑥 𝐼𝑥 ∗ 𝑏
𝜍𝑧𝑧 2 𝜏 2
𝑢∗ = +
2𝐸 2𝐺
2 2
∗
𝜍𝑧𝑧 2 𝜏2 1 𝑀𝑥 1 𝐹𝑇 𝑆𝐶
𝑢= 𝑢 𝑑𝑉 = 𝑑𝑉 + 𝑑𝑉 = 𝑑𝑉 + 𝑑𝑉
2𝐸 2𝐺 2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐼𝑥 ∗ 𝑏
𝑉 𝑉 𝑉 𝑉 𝑉
𝑙 𝑙 𝑙
1 𝑀𝑡 2 1 𝐹𝑇 2 𝑆𝐶 2 1 𝑀𝑡 2 1 𝐹𝑇 2 𝑆𝐶 2
𝑢= 𝑑𝑧 + 2 𝑑𝑉 = 𝑑𝑧 + 𝑑𝐴 𝑑𝑧 =
2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐼𝑥 ∗ 𝑏 2 2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐼𝑥 2 ∗ 𝑏 2
0 0 0
𝑙 𝑙
1 𝑀𝑡 2
1 2 𝑆𝐶 2
= 𝑑𝑧 + 𝐹𝑇 𝑑𝐴 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐼𝑥 2 ∗ 𝑏 2
0 0 𝐴
𝑆𝐶 2 𝑘 𝑘 − 𝑇𝑖𝑚𝑜š𝑒𝑛𝑘𝑜𝑣 𝑘𝑜𝑟𝑒𝑘𝑐𝑖𝑜𝑛𝑖 𝑓𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟

𝑑𝐴 = 𝑘 = 1,2 □
𝐼𝑥 2 ∗ 𝑏 2 𝐴
𝑘 = 1,1 ○
𝐴
𝑙 𝑙
1 𝑀𝑡 2 𝑘 𝐹𝑇 2
𝑢= 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐴
0 0

62) BETIJEVA I MAKSVELOVA TEOREMA.
𝐹1 𝜆11 𝐹2 𝜆22
𝐴𝛪 = + + 𝐹1 𝜆12
2 2
𝐹2 𝜆22 𝐹1 𝜆11
𝐴𝛪𝛪 = + + 𝐹2 𝜆21
2 2
𝐴𝐼 = 𝐴𝐼𝐼
𝐹1 𝜆11 𝐹2 𝜆22
+ + 𝐹1 𝜆12 =
2 2
𝐹2 𝜆22 𝐹1 𝜆11
= + + 𝐹2 𝜆21
2 2
𝐵𝑒𝑡𝑖𝑗𝑒𝑣𝑎
𝐹1 𝜆12 = 𝐹2 𝜆21 →
𝑡𝑒𝑜𝑟𝑒𝑚𝑎
Betijeva teorema:
Ako na telo deluju dva sistema sila (1 i 2) i ako je 𝑠1 pomeranje sistema 1, a 𝑠2 pomeranje
sistema 2, tada je rad sistema 1 na pomeranjima 𝑠2 isti kao rad sistema 2 na pomeranjima 𝑠1 .
𝐹1 𝜆11 𝐹2 𝜆22
𝐴= + + 𝐹1 𝜆12
2 2
𝐹1 𝜆11 𝐹2 𝜆22 𝐹1 𝜆12 𝐹1 𝜆12
𝐴= + + +
2 2 2 2
𝑛
𝐹1 𝜆11 𝐹2 𝜆22 𝐹1 𝜆12 𝐹2 𝜆21 𝐹𝑖 𝜉𝑖
𝐴= + + + 𝐴=
2 2 2 2 2
𝑖=0
𝐹1 𝐹2 𝐹1 𝜉1 𝐹2 𝜉2
𝛢= 𝜆11 + 𝜆12 + 𝜆22 + 𝜆21 = +
2 2 2 2
𝜉1 = 𝜆11 , 𝜆12 , … , 𝜆1𝑛
𝐹1 𝜆12 = 𝐹2 𝜆21
𝐹1 = 1 𝐹2 = 1 ⇒ 𝜆21 = 𝜆12
𝛿21 = 𝛿12
𝑀𝑎𝑘𝑠𝑣𝑒𝑙𝑜𝑣𝑖 𝑢𝑡𝑖𝑐𝑎𝑗𝑛𝑖
𝛿21 , 𝛿12 →
𝑘𝑜𝑒𝑓𝑖𝑐𝑖𝑗𝑒𝑛𝑡𝑖

Maskvelovstav o uzajamnosti pomeranja:

Ako na telo deluju jednaĉine sile F1 i F2 , onda je pomeranje napadne taĉke sile F1 u pravcu
sile F1 usled delovanja sile F2 jednako pomeranju napadne taĉke sile F2 u pravcu F2 usled
delovanja F1.
𝜉1 = 𝐹1 𝛿11 + 𝐹2 𝛿12 + ⋯ + 𝐹𝑛 𝛿1𝑛
63) KASTILJEVA TEOREMA.

𝑛 𝑛
𝐹𝑖 ∗ 𝜆𝑖 𝐹𝑖 ∗ 𝜉𝑖
𝐴= 𝑈=
2 2
𝑖=0 𝑖=0
𝛢=𝑈
𝜉1 = 𝐹1 𝛿11 + 𝐹2 𝛿12 + ⋯ + 𝐹𝑛 𝛿1𝑛 𝑀𝑎𝑘𝑠𝑣𝑒𝑡𝑜𝑣

𝜉𝑖 = 𝐹1 𝛿𝑖1 + 𝐹2 𝛿𝑖2 + ⋯ + 𝐹𝑛 𝛿𝑖𝑛 𝑠𝑡𝑎𝑣
𝜉𝑖 = 𝐹𝑗 𝛿𝑖𝑗
𝑗 =0
𝑛 𝑛
𝐹𝑖 ∗ 𝜉𝑖 1 1
𝑈= = 𝐹𝑖 𝐹𝑗 𝛿𝑖𝑗 = 𝐹𝑖 𝐹𝑗 𝛿𝑖𝑗
2 2 2
𝑖=0 𝑖= 𝑗 =0 𝑖,𝑗
𝜉𝑗 = 𝐹1 𝛿𝑗 1 + 𝐹2 𝛿𝑗 2 + ⋯ + 𝐹𝑛 𝛿𝑗𝑛
𝜕𝜉𝑗
= 𝛿𝑗𝑖
𝜕𝐹𝑖
𝑛
1
𝐴=𝑈= 𝐹𝑖 𝜉𝑖
2
𝑖=0
𝑙
1 𝑁2 𝑎𝑘𝑠𝑖𝑗𝑎𝑙𝑛𝑎
𝑈= 𝑑𝑧 𝑁2 −
2𝐸 𝐴 𝑠𝑖𝑙𝑎
0
𝑙
1 𝑀𝑥 2
𝑈= 𝑑𝑧 𝑀𝑡 2 − 𝑠𝑎𝑣𝑖𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒
2𝐸 𝐼𝑥
0
𝑙 𝐹𝑇 2 − 𝑡𝑟𝑎𝑛𝑠𝑣𝑒𝑟𝑧𝑎𝑙𝑛𝑜
2
𝑘 𝐹𝑇 𝑇𝑖𝑚𝑜š𝑒𝑛𝑘𝑜𝑣
𝑈= 𝑑𝑧
2𝐺 𝐴 𝑘 − 𝑘𝑜𝑟𝑒𝑘𝑐𝑖𝑜𝑛𝑖
0
𝑓𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟

𝑛
𝐹𝑗 𝜉𝑗 𝐹1 𝜉1 𝐹2 𝜉2 𝐹𝑛 𝜉𝑛
𝑈 𝐹𝑖 = = + + ⋯+
2 2 2 2
𝑗 =0
𝑛
𝜕𝑈 𝜉𝑖 𝐹𝑗 𝜕𝜉𝑗
= + 𝛿𝑖𝑗 = 𝛿𝑗𝑖
𝜕𝐹𝑖 2 2 𝜕𝐹𝑖
𝑗 =1
𝑛
𝜕𝑈 𝜉𝑖 1 𝜉𝑖 1
= + 𝐹𝑗 𝛿𝑖𝑗 = + 𝜉 = 𝜉𝑖
𝜕𝐹𝑖 2 2 2 2 𝑖
𝑗 =1
𝜕𝑈 𝜕𝑈
= 𝜉𝑖 = 𝐹𝑗
𝜕𝐹𝑖 𝜕𝜉𝑗
Kastiljonov stav:
1. Ako deformacijski rad izrazimo u funkciji sila koje napadaju na telo onda je izvod
deformacijskog rada po jednoj od sila jednak projekciji pomeranja napadne taĉke sile
na pravac sile.
2. Ako deformacijski rad izrazimo u funkciji pomeranja napadnih taĉaka sila u pravcu tih
sila onda je izvod deformacijskog rada po jednom od pomeranja jednak odgovarajućoj
sili.
PRIMER 1
1.
𝑁=𝐹
𝑙 𝑙
1 𝑁2 1 𝐹2 𝐹2 𝑙
𝑈= 𝑑𝑧 = 𝑑𝑧 =
2𝐸 𝐴 2𝐸 𝐴 2𝐴𝐸
0 0
𝜕𝑈 2𝐹𝑙
𝜉= = = ∆𝑙
𝜕𝐹 2𝐴𝐸
2.
𝐹𝑙 3
𝜈𝐵 =
3𝐸𝐼𝑥
𝑙
1 𝑀𝑥 2
𝑈= 𝑑𝑧 𝑀𝑥 = −𝐹(𝑙 − 𝑧)
2𝐸 𝐼𝑥
0
𝑙 𝑙
3 𝑙
1 2 2
𝜕𝑈 𝐹 2
𝐹 𝑙−𝑧 𝐹𝑙 3
𝑈= 𝐹 (𝑙 − 𝑧) 𝑑𝑧 ⇒ = (𝑙 − 𝑧) 𝑑𝑧 = − =
2𝐸𝐼𝑥 𝜕𝐹 𝐸𝐼𝑥 𝐸𝐼𝑥 3 0
3𝐸𝐼𝑥
0 0

Primedba:
𝑑𝐴 = 𝑀𝑡 𝑑𝜑
𝑛 𝑚
𝐹𝑖 𝜉𝑖 𝑀𝑡𝑘 𝜑𝑘
𝑈 = 𝑈 𝐹, 𝑀𝑡 = 𝐴 = +
2 2
𝑖=1 𝑘=1
𝜕𝑈
= 𝜑𝑖
𝜕𝑀𝑡
PRIMER 2
𝑙
1 𝑀𝑡 2
𝑈= 𝑑𝑧
2𝐺 𝐼0
0
𝑙
𝑀2 𝑀2 𝑙
𝑈= 𝑑𝑧 =
2𝐺𝐼0 2𝐺𝐼0
0
𝜕𝑈 𝑀𝑙
= = 𝜃𝐵𝐴
𝜕𝑀 𝐺𝐼0
PRIMER 3
1 𝑀𝑥 2
𝑈= 𝑑𝑠
2𝐸 𝐼𝑥
𝐿
𝜕𝑈
𝑓𝑐 = 𝜗𝑐 =
𝜕𝐹
𝑑𝑠 = 𝑅𝑑𝜑
𝑀𝑥 = −𝐹𝑅 sin 𝜑
𝜕𝑀
= −𝑅 sin 𝜑
𝜕𝐹𝑥
𝜕𝑈 𝜕𝑈 𝜕𝑀 1 2𝑀𝑥 𝜕𝑀𝑥 1 𝜕𝑀𝑥

= ∗ = ∗ 𝑑𝑠 = 𝑀𝑥 𝑑𝑠
𝜕𝐹 𝜕𝑀 𝜕𝐹 2𝐸 𝐼𝑥 𝜕𝐹 𝐸𝐼 𝜕𝐹
𝐿 𝐿
𝜋 𝜋
2 2
𝜕𝑢 1
= −𝐹𝑅 sin 𝜑 −𝑅 sin 𝜑 𝑅𝑑𝜑 = 𝐹𝑅 3 𝑠𝑖𝑛2 𝜑𝑑𝜑
𝜕𝐹 𝐸𝐼𝑥
0 0

𝜋
2𝜋 2 𝜋
3 3
𝜕𝑢 𝐹𝑅 𝐹𝑅 1 − cos 2𝜑 𝐹𝑅 3 𝜑 sin 2𝜑 2
= 𝑠𝑖𝑛2 𝜑𝑑𝜑 = 𝑑𝜑 = −
𝜕𝐹 𝐸𝐼0 𝐸𝐼0 2 𝐸𝐼0 2 4 0
0 0
𝜕𝑢 𝐹𝑅 3 𝜋
= ∗
𝜕𝐹 𝐸𝐼0 4
64) PRIMENA KASTILJEVE TEOREME NA PROBLEME AKSIJALNO

OPTEREĆENIH ŠTAPOVA I TORZIJE.
PRIMER 1
∆𝑙 = 𝑓
𝜕𝑈
𝑓=
𝜕𝐹1
𝑙
2
1 𝐹 𝑧 𝜕𝐹 𝑧
𝑈= 𝑑𝑧 ; 𝐹 𝑧 = 𝐹1 ; =1
2𝐸 𝐴 𝜕𝐹1
0
𝑎 𝑏
𝜕𝑈 1 1 𝜕𝐹 𝑧 1 1 𝜕𝐹 𝑧 𝐹1 𝑎 𝑏
= 𝐹 𝑧 𝑑𝑧 + 𝐹 𝑧 𝑑𝑧 = +
𝜕𝐹1 𝐸 𝐴1 𝜕𝐹1 𝐸 𝐴2 𝜕𝐹1 𝐸 𝐴1 𝐴2
0 0
PRIMER 2
𝜕𝑈
𝜃𝐵𝐴 =
𝜕𝑀1
𝜕𝑈 𝜕𝑈 𝜕𝑀𝑡 1 𝜕𝑈 𝜕𝑀𝑡 2
= ∗ + ∗
𝜕𝑀1 𝜕𝑀𝑡 1 𝜕𝑀1 𝜕𝑀𝑡 2 𝜕𝑀1
𝑀𝑡 1 = 𝑀1 + 𝑀2
𝑀𝑡 2 = 𝑀2

𝑎 2 𝑏 2
1 𝑀𝑡 1 1 𝑀𝑡 2
𝑈= 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧
2𝐺 𝐼𝑂1 2𝐺 𝐼𝑂2
0 0
𝑎 𝑎 𝑎
𝜕𝑈 1 1 𝜕𝑀𝑡 1 1 2 𝜕𝑀𝑡 2 1
= 𝑀𝑡 𝑑𝑧 + 𝑀𝑡 𝑑𝑧 = 𝑀𝑡 1 + 𝑀𝑡 2 ∗ 1𝑑𝑧 =
𝜕𝑀1 𝐺𝐼𝑂1 𝜕𝑀1 𝐺𝐼𝑂2 𝜕𝑀1 𝐺𝐼𝑂1
0 0 0
𝑀1 + 𝑀2
= 𝑎
𝐺𝐼𝑂1
65) PRIMENA KASTILJEVE TEOREME NA PROBLEME SAVIJANJA.
ZADATAK 1
X – u pravcu sile;
fiktivna sila (jer nema
sile u taĉki u kojoj
gledamo pomeranje);
𝑞𝑧 2
𝐹𝐴 𝑧 −
2
𝑞𝑡 2
𝐹𝐵 𝑡 −
2
Dato:
q, l, E, Ix
Naći:
𝜗𝐶 =?
𝑞𝑙 𝑋
𝐹𝐴 = 𝐹𝐵 = +
2 2
𝑞𝑧 2 𝑞𝑙 𝑋 𝑞𝑧 2 𝑧
𝑀 𝑧 = 𝐹𝐴 𝑧 − = + 𝑧− =
2 2 2 2 2
𝜕𝑈
𝜗𝐶 =
𝜕𝑋 𝑋=0
𝜕𝑈 𝜕𝑈 𝜕𝑀
= ∗
𝜕𝑋 𝜕𝑀 𝜕𝑋
𝑙
2
1 𝑀 𝑧
𝑈= 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥
0

𝑙
𝜕𝑈 1 𝜕𝑀
= 𝑀 𝑑𝑧
𝜕𝑋 𝐸𝐼𝑥 𝜕𝑋 𝑋=0
0
𝑙 2 𝑙 2
2 𝑞𝑙 𝑋 𝑞𝑧 2 𝑧 2 𝑞𝑙 𝑧 3 𝑞 𝑧 4 5 𝑞𝑙 4
𝜗𝐶 = + 𝑧− 𝑑𝑧 = − =
𝐸𝐼𝑥 2 2 2 2 𝑋=0
𝐸𝐼𝑥 4 3 4 4 0
384 𝐸𝐼𝑥
0
𝜕𝑈
𝜗𝐵 =
𝜕𝐹1
𝐹1 = 𝐹2 = 𝐹
66) PRIMENA KASTILJANOVE TEOREME NA REŠAVANJE STATIĈKI

NEODREĐENIH PROBLEMA.
4*statiĉki neodreĊena
𝑓 = 𝑓 𝐹1 , 𝐹2 , … , 𝑞, 𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 = 0
𝑢1 = 0 𝑢2 = 0 𝑢3 = 0 𝑢4 = 0
𝜕𝑢 𝜕𝑢 𝜕𝑢 𝜕𝑢
=0 =0 =0 =0
𝜕𝑥1 𝜕𝑥2 𝜕𝑥3 𝜕𝑥4
Vaţi Kastiljanova teorema:

U svakoj konfiguraciji statiĉki neodreĊenog sistema deformacijski rad je u minimumu s
obzirom na izabranu statiĉki prekoojnu veliĉinu.

ZADATAK 1
Dato:
q, l, E, I
Naći:
reakcije=?
𝑥𝑖 = 𝑥𝐴 − 𝑥𝐶 = 0
𝑦𝑖 = 𝑦𝐴 − 𝑞𝑙 = 0
𝑞𝑙 2
𝑀𝐴 = −𝑥𝐶 𝑙 − − 𝑀𝐴 = 0
2
1*statiĉki neodreĊen
xC – statiĉki prekobrojna
𝜕𝑢
=0 𝑈 = 𝑢(𝑞, 𝑥𝐶 )
𝜕𝑥𝐶
𝑙
1
𝑢𝑖 = 𝑀𝑥𝑖 2 𝑑𝑧𝑖 𝑖 = 1,2
2𝐸𝐼
0
𝑀1 = −𝑥𝐶 𝑧1 0 ≤ 𝑧1 ≤ 𝑙
𝑞𝑧2 2
𝑀2 = −𝑥𝐶 𝑙 − 0 ≤ 𝑧2 ≤ 𝑙
2
𝑢 = 𝑢1 + 𝑢2
𝜕𝑢 𝜕𝑢 1 𝜕𝑀1 𝜕𝑢 2 𝜕𝑀2
= ∗ + ∗ =0
𝜕𝑥𝐶 𝜕𝑀1 𝜕𝑥𝐶 𝜕𝑀2 𝜕𝑥𝐶

𝑙 𝑙
1 𝜕𝑀1 1 𝜕𝑀2
2𝑀1 𝑑𝑧1 + 2𝑀2 𝑑𝑧 = 0  ∗ 𝐸𝐼
2𝐸𝐼 𝜕𝑥𝐶 2𝐸𝐼 𝜕𝑥𝐶 2
0 0
𝑙 𝑙
𝜕𝑀1 𝜕𝑀2
𝑀1 𝑑𝑧 + 𝑀2 𝑑𝑧 = 0
𝜕𝑥𝐶 1 𝜕𝑥𝐶 2
0 0
𝜕𝑀1 𝜕𝑀2
= −𝑧1 = −𝑙
𝜕𝑥𝐶 𝜕𝑥𝐶
𝑙 𝑙
𝑞𝑧2 2
−𝑥𝐶 𝑧1 −𝑧1 𝑑𝑧1 + −𝑥𝐶 𝑙 − −𝑙 𝑑𝑧2 = 0
2
0 0
𝑙 𝑙 𝑙
𝑞
𝑥𝐶 𝑧1 2 𝑑𝑧1 + 𝑥𝐶 𝑙 2 𝑑𝑧2 + 𝑙 𝑧2 2 𝑑𝑧2 = 0
2
0 0 0
𝑙 𝑙
𝑧1 3 𝑞 𝑧2 3
𝑥𝐶 + 𝑥𝑐 𝑙 2 𝑙0 + 𝑙 =0
3 0
2 3 0
𝑙3 3
𝑞 𝑙3
𝑥𝐶 + 𝑥𝐶 𝑙 + 𝑙 = 0
3 2 3
4 𝑞𝑙 4 𝑞𝑙
𝑥𝐶 𝑙 3 =− ⇒ 𝑥𝐶 = −
3 6 8
3𝑞𝑙 2
𝑀𝐴 = − 𝑦𝐴 = 𝑞𝑙
8
ZADATAK 2
Dato:
F, a, I, E
Naći:
reakcije=?
𝜗𝐶 =?

𝑥𝑖 = 𝑥𝐴 = 0
𝑦𝑖 = 𝑦𝐴 + 𝑦𝐵 − 𝐹 = 0
𝑀𝐴 = 𝑦𝐵 ∗ 4𝑎 − 𝐹𝑎 − 𝑀𝐴 = 0
1*statiĉki neodrenen
𝑦𝐵 − statički prekobrojan
𝑈 = 𝑈(𝐹, 𝑦𝐵 )
𝑀1 = 𝑦𝐵 𝑧1 0 ≤ 𝑧1 ≤ 0
𝑀2 = 𝑦𝐵 𝑎 + 𝑧2 0 ≤ 𝑧2 ≤ 2𝑎
𝑀3 = 𝑦𝐵 3𝑎 + 𝑧3 − 𝐹𝑧3 0 ≤ 𝑧3 ≤ 𝑎
3 𝑙𝑖
1
𝑈= 𝑈𝑖 𝑈𝑖 = 𝑀𝑖 2 𝑑𝑧𝑖
2𝐸𝐼
𝑖=0 0
𝜕𝑢
=0
𝜕𝑦𝐵
𝜕𝑢 𝜕𝑢1 𝜕𝑀1 𝜕𝑢2 𝜕𝑀2 𝜕𝑢3 𝜕𝑀3

= ∗ + ∗ + ∗ =0
𝜕𝑦𝐵 𝜕𝑀1 𝜕𝑦𝐵 𝜕𝑀2 𝜕𝑦𝐵 𝜕𝑀3 𝜕𝑦𝐵
𝑎 2𝑎 𝑎
2 𝜕𝑀1 2 𝜕𝑀2 2 𝜕𝑀3
𝑀1 𝑑𝑧1 + 𝑀2 𝑑𝑧2 + 𝑀3 𝑑𝑧 = 0  ∗ 2𝐸𝐼
2𝐸𝐼 𝜕𝑦𝐵 2𝐸𝐼 𝜕𝑦𝐵 2𝐸𝐼 𝜕𝑦𝐵 3
0 0 0
𝜕𝑀1 𝜕𝑀2 𝜕𝑀3

= 𝑧1 = 𝑎 + 𝑧2 = 3𝑎 + 𝑧3
𝜕𝑦𝐵 𝜕𝑦𝐵 𝜕𝑦𝐵
𝑎 2𝑎 𝑎
2 2
𝑦𝐵 𝑧1 𝑑𝑧1 + 2 𝑦𝐵 𝑎 + 𝑧2 𝑑𝑧2 + 2 𝑦𝐵 3𝑎 + 𝑧3 − 𝐹𝑧3 3𝑎 + 𝑧3 𝑑𝑧3 = 0
0 0 0
𝑎 2𝑎 𝑎
𝑧1 3
𝑦𝐵 + 2 𝑦𝐵 𝑎2 + 2𝑎𝑧2 + 𝑧2 2 𝑑𝑧2 + 2 𝑦𝐵 3𝑎 + 𝑧3 𝑧3 𝑑𝑧3 = 0
3 0 0 0
2𝑎
𝑎3 𝑧2 2 𝑧2 3
𝑦𝐵 + 2 𝑦𝐵 𝑎2 𝑧2 + 2𝑎 + +
3 2 3 0
𝑎 𝑎
2
𝑧3 2 𝑧3 3 𝑧3 2 𝑧3 3
+2 𝑦𝐵 9𝑎 𝑧3 + 6𝑎 + − 𝐹 3𝑎 + =0
2 3 0
2 3 0

𝑎3 26 3 37 9𝑎3 + 2𝑎3
𝑦𝐵 + 2𝑦𝐵 𝑎 + 2𝑦𝐵 𝑎3 = 2𝐹
3 3 3 6
127 11 3 11
𝑦𝐵 𝑎3 = 𝐹𝑎 ⇒ 𝑦𝐵 = 𝐹
3 3 127
11 44 83
𝑀𝐴 = 𝑦𝐵 4𝑎 − 𝐹𝑎 = 𝐹 ∗ 4𝑎 − 𝐹𝑎 = − 1 𝐹𝑎 = − 𝐹𝑎
127 127 127
11 116
𝑦𝐴 = 𝐹 − 𝑦𝐵 = 𝐹 − 𝐹= 𝐹
127 127
𝜕𝑢 𝜕𝑢1 𝜕𝑀1 𝜕𝑢2 𝜕𝑀2 𝜕𝑢3 𝜕𝑀3

𝑢𝑐 = = ∗ + ∗ + ∗
𝜕𝐹 𝜕𝑀1 𝜕𝐹 𝜕𝑀2 𝜕𝐹 𝜕𝑀3 𝜕𝐹
0 0
𝑎
1 𝜕𝑀3
𝜗𝐶 = 2𝑀3 𝑑𝑧3
2𝐸𝐼 𝜕𝐹
0
𝑎
1
𝜗𝐶 = 𝑦𝐵 3𝑎 + 𝑧3 − 𝐹𝑧3 −𝑧3 𝑑𝑧3
𝐸𝐼
0
𝑎 𝑎
1 2
𝜗𝐶 = 𝑦 −3𝑎𝑧3 − 𝑧3 𝑑𝑧3 + 𝐹 𝑧3 2 𝑑𝑧3
𝐸𝐼 𝐵
0 0
𝑎 𝑎
1 𝑧3 2 𝑧3 3 𝑧3 3
𝜗𝐶 = 𝑦 3𝑎 − +𝐹
𝐸𝐼 𝐵 2 3 0
3 0
1 𝑎2 𝑎3 𝑎3
𝜗𝐶 = 𝑦 3𝑎 − +𝐹
𝐸𝐼 𝐵 2 3 3
1 11 7𝑎3 𝑎3
𝜗𝐶 = 𝐹∗ +𝐹
𝐸𝐼 127 6 3

67) UTICAJ TRANSVERZALNIH SILA NA UGIBE.
ZADATAK 1
Dato:
F, l, E, k, Ix , Ax
Naći:
𝜗𝐶 =?
𝑙 𝑙
1 𝑀𝑥 𝑧 2
𝑘 𝐹𝑇 2
𝑈= 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥 2𝐺 𝐴𝑥
0 0
𝐼 = 𝐼𝑥 𝐴 = 𝐴𝑥
𝜕𝑈
𝜗𝐶 =
𝜕𝐹
𝐹 𝑙
𝑀𝑥 𝑧 = 𝑧 0≤𝑧≤
2 2
𝐹
𝐹𝑇 =
2
𝜕𝑀𝑥 𝑧 𝜕𝐹𝑇 1
= =
𝜕𝐹 2 𝜕𝐹 2
𝑙/2 𝑙/2
1 𝑘
𝑈=2 𝑀𝑥 𝑧 2 𝑑𝑧 + 𝐹𝑇 2 𝑑𝑧
2𝐸𝐼 2𝐺𝐴
0 0
𝑙/2 𝑙/2
𝜕𝑈 1 𝜕𝑀𝑥 𝑧 𝑘 𝜕𝐹𝑇
=2 𝑀𝑥 𝑧 𝑑𝑧 + 𝐹𝑇 𝑑𝑧
𝜕𝐹 𝐸𝐼 𝜕𝐹 𝐺𝐴 𝜕𝐹
0 0
𝑙/2 𝑙/2
1 𝐹 𝑧 𝑘 𝐹1
𝜗𝐶 = 2 𝑧 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧
𝐸𝐼 2 2 𝐺𝐴 22
0 0
𝑙/2
𝐹 𝑙3 𝑘 𝐹𝑙 𝐹𝑙 3 𝑘𝐹𝑙
𝜗𝐶 = 2 + = +
4𝐸𝐼 3 0
𝐺𝐴 4 2 48𝐸𝐼 4𝐺𝐴
𝐹𝑙 3 12𝑘𝐸𝐼 𝐹𝑙 3 12𝑘𝐸𝐼 ∗ 2(1 + 𝜇) 𝐹𝑙 3 24𝑘𝐼(1 + 𝜇)

𝜗𝐶 = 1+ 2 = 1+ = 1 +
48𝐸𝐼 𝑙 𝐺𝐴 48𝐸𝐼 𝑙 2 𝐴𝐸 48𝐸𝐼 𝑙2 𝐴

68) PRIMENA DEDORMACIJSKOG RADA NA PROBLEME AKSIJALNO

OPTEREĆENIH ŠTAPOVA UZ TEMPERATURNU PROMENU.
𝐴=𝑈
𝑙
1 𝐹2
𝑈= 𝑑𝑧 𝐹𝛼 ∗ ∆𝑡 ∗ 𝑙
2𝐸 𝐴(𝑧)
0
∆𝑙 ∆𝑡 = 𝛼 ∗ ∆𝑡 ∗ 𝑙
𝜕𝑈
𝑓=
𝜕𝐹
∆𝑙 = ∆𝑙 (𝐹) + ∆𝑙 (∆𝑡)
𝐹𝑙
∆𝑙 = + 𝛼 ∗ ∆𝑡 ∗ 𝑙
𝐴𝐸
𝑙
1 𝐹2 𝐹2 𝑙 𝜕𝑈 𝐹𝑙
𝑈= 𝑑𝑧 + 𝐹𝑙𝛼∆𝑡 = + 𝐹𝑙𝛼∆𝑡 = + 𝑙𝛼∆𝑡
2𝐸 𝐴 2𝐴𝐸 𝜕𝐹 𝐴𝐸
0
69) MOROVI INTEGRALI.
𝜕𝑈
𝜉𝑖 = → 𝑝𝑜𝑚𝑒𝑟𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑛𝑎𝑝𝑎𝑑𝑛𝑒 𝑡𝑎č𝑘𝑒
𝜕𝐹𝑖
𝜕𝑈
𝜑𝑖 = → 𝑢𝑔𝑎𝑜 𝑜𝑏𝑟𝑡𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑒𝑠𝑒𝑘𝑎
𝜕𝑀𝑡𝑖
𝜕𝑈
𝑞𝑖 = → 𝑃𝑃 𝑠𝑎𝑣𝑖𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒
𝜕𝑄𝑖
Q – generalisana sila (sila i moment)

q – generalisana deformacija (pomeranje i obrtanje)
𝑛 𝑙𝑖
2
1 𝑀𝑥 𝑧 𝑖
𝑈= 𝑈𝑖 𝑈𝑖 = 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥
𝑖=0 0
𝑛 𝑙𝑖
2
𝑈= 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼𝑥
𝑖=0 0

𝑛 𝑙𝑖 𝑛 𝑙𝑖
2
𝜕𝑈 1 𝜕 𝑀𝑥 𝑧 𝑖 1 2 𝑀𝑥 𝑧 𝑖 𝜕 𝑀𝑥 𝑧 𝑖
𝜉𝑗 = = 𝑑𝑧 = 𝑑𝑧 =
𝜕𝐹𝑗 2𝐸 𝜕𝐹𝑗 𝐼𝑥 2𝐸 𝐼𝑥 𝜕𝐹𝑗
𝑖=0 0 𝑖=0 0
𝑛 𝑙𝑖
1 𝑀𝑥 𝑧 𝑖 𝜕 𝑀𝑥 𝑧 𝑖
= 𝑑𝑧
𝐸 𝐼𝑥 𝜕𝐹𝑗
𝑖=0 0
𝑀𝑥 𝑧 𝑖 = 𝐹1 𝑎1 + 𝐹2 𝑎2 + ⋯ + 𝐹𝑗 𝑎𝑗 + ⋯ + 𝐹𝑚 𝑎𝑚 + 𝑀1 𝑏1 + 𝑀2 𝑏2 + ⋯ + 𝑞1 𝑐1 + ⋯ + 𝑞𝑘 𝑐𝑘
𝜕 𝑀𝑥 𝑧 𝑖 𝑎𝑘𝑜 𝑠𝑢 𝑠𝑣𝑒 𝑠𝑖𝑙𝑒 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎𝑘𝑒 𝑛𝑢𝑙𝑖 𝑜𝑠𝑖𝑚 𝑠𝑖𝑙𝑒

= 𝑎𝑗 ; 𝑀𝑥𝑖 𝑗 = 𝑎𝑗
𝜕𝐹𝑗 𝐹𝑗 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑖𝑚𝑎 𝑖𝑛𝑡𝑒𝑛𝑧𝑖𝑡𝑒𝑡 1, 𝑡𝑎𝑑𝑎 𝑗𝑒:
𝑛 𝑙𝑖
𝜉𝑗 = 𝑀𝑥𝑖 𝑗 𝑑𝑧
𝐸 𝐼𝑥
𝑖=0 0
𝑀𝑥𝑖 𝑗 je moment od jediničnog opterećenja koje deluje na mestu gde se traži pomeranje.
𝑙𝑖
𝑀𝑥 𝑧 𝑖 𝑀𝑥𝑖 𝑗 𝑑𝑧 MOROVI INTEGRALI

0
Ako deformacijski rad zavisi od aksijalnih sila, moment savijanja oko obe glavne ose,
transverzalnih sila, momenta torzije, tada je:
𝑙 𝑙 𝑙 2 𝑙 𝑙
1 𝑁2 1 𝑀𝑥 𝑧 2
1 𝑀𝑦 𝑧 𝑘 𝐹𝑇 2 1 𝑀𝑡 𝑧 2
𝑈= 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧 + 𝑑𝑧
2𝐸 𝐴 2𝐸 𝐼𝑥 2𝐸 𝐼𝑦 2𝐺 𝐴 2𝐺 𝐼0
0 0 0 0 0
𝑙 𝑙 𝑙
𝜕𝑈 1 𝑁 1 𝑀𝑥 𝑧 1 𝑀𝑦 𝑧
𝑞𝑖 = = 𝑁𝑖 𝑑𝑧 + 𝑀𝑥 𝑧 𝑑𝑧 + 𝑀𝑦 𝑧 𝑑𝑧 +
𝜕𝑄𝑖 𝐸 𝐴 𝐸 𝐼𝑥 𝑖 𝐸 𝐼𝑦 𝑖
0 0 0
𝑙 𝑙
𝑘 𝐹𝑇 1 𝑀𝑡 𝑧
+ 𝐹𝑇 𝑖 𝑑𝑧 + 𝑀𝑡 𝑧 𝑑𝑧
𝐺 𝐴 𝐺 𝐼0 𝑖
0 0

70) IZRAĈUNAVANJE INTEGRALA PRIMENOM METODE

VEREŠĈAGINA.
Rešavanje 𝑀𝑀𝑑𝑧
𝐴(𝑙)
𝑀𝑀𝑑𝑧 = 𝑀𝑑𝐴 =
0
𝐴(𝑙)
= 𝐵𝑧 + 𝐶 𝑑𝐴 =
0
𝐴(𝑙) 𝐴(𝑙)
=𝐵 𝑧𝑑𝐴 + 𝐶 𝑑𝐴 =
0 0
= 𝐵𝑧𝐾 𝐴 𝑙 + 𝐶𝐴 𝑙 = 𝐵𝑧 + 𝐶 𝐴 𝑙 =
= 𝑀 𝑧𝐾 ∗ 𝐴(𝑙)
𝑀𝑀𝑑𝑧 = 𝑑𝐴 ∗ 𝑧 ∗ 𝑡𝑔𝛼 = 𝐴𝑧𝐾 𝑡𝑔𝛼 =

= 𝑀𝐾 𝐴
ZADATAK 1
Dato:
M, l, E, I
Naći:
𝜗𝐶 =?
𝑙 𝑙
1
𝜗𝐶 = 1 𝑀𝑀𝑑𝑧 = 𝑀𝑀𝑑𝑧
𝐸𝐼
0 0
1 𝑙 1 𝑀 𝑙 𝑙 1 𝑙 𝑀 1 𝑀𝑙 2 𝑀𝑙 2 3 𝑀𝑙 2 𝑀𝑙 2
𝜗𝐶 = ∗ ∗ ∗ + ∗ ∗ ∗ 2 +𝑀 = + = ∗ =
𝐸𝐼 2 3 2 4 2 6 4 2 𝐸𝐼 48 24 48 𝐸𝐼 16𝐸𝐼

71) KANONSKE JEDNAĈINE METODE SILA.

𝑙
𝜕𝑈 1
𝑞𝑖 = = 𝑀𝑥 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧
𝜕𝑄𝑖 𝐸𝐼𝑥
0
𝑀𝑥 = 𝐹1 𝑎1 + 𝐹2 𝑎2 + ⋯ + 𝐹𝑚 𝑎𝑚 + 𝑀1 𝑏1 + 𝑀2 𝑏2 + ⋯ + 𝑞1 𝑐1 + ⋯ + 𝑞𝑘 𝑐𝑘 + 𝑋1 𝑝1 + ⋯ + 𝑋𝑠 𝑝𝑠
𝑠 𝑠
𝑀𝑥 = 𝑀𝑥0 + 𝑋𝑗 𝑝𝑗 = 𝑀𝑥0 + 𝑋𝑗 𝑀𝑥 𝑗
𝑗 =1 𝑗 =1
𝑙 𝑙 𝑠
𝜕𝑈 1 𝑀𝑥 1
𝑥𝑖 = = 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧 = 𝑀𝑥0 + 𝑀𝑥 𝑗 𝑋𝑗 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧 =
𝜕𝑋𝑖 𝐸 𝐼𝑥 𝐸𝐼𝑥
0 0 𝑗 =1
𝑙 𝑠 𝑙
1
= 𝑀𝑥0 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧 + 𝑋𝑗 𝑀𝑥 𝑗 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧
𝐸𝐼𝑥
0 𝑗 =1 0
𝑙
1
𝛿𝑖0 = 𝑀𝑥0 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧
𝐸𝐼𝑥
0
𝑙
1
𝛿𝑖𝑗 = 𝑀𝑥 𝑗 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧
𝐸𝐼𝑥
0
𝑥𝑖 = 𝛿𝑖𝑗 𝑋𝑗 + 𝛿𝑖0
𝑗 =1
𝛿11 𝑋1 + 𝛿12 𝑋2 + ⋯ + 𝛿1,𝑠 𝑋𝑠 + 𝛿10 = 0
𝛿21 𝑋1 + 𝛿22 𝑋2 + ⋯ + 𝛿2𝑠 𝑋𝑠 + 𝛿20 = 0
𝛿𝑠1 𝑋1 + 𝛿𝑠2 𝑋2 + ⋯ + 𝛿𝑠𝑠 𝑋𝑠 + 𝛿𝑠0 = 0
𝑙 𝑙 𝑙 𝑙
1 𝑁0 1 𝑀𝑥0 1 𝑀𝑦0 𝑘 𝐹𝑇0
𝛿𝑖0 = 𝑁𝑖 𝑑𝑧 + 𝑀𝑥 𝑖 𝑑𝑧 + 𝑀𝑦 𝑖 𝑑𝑧 + 𝐹 𝑑𝑧 +
𝐸 𝐴 2𝐸 𝐼𝑥 2𝐸 𝐼𝑦 2𝐺 𝐴 𝑇 𝑖
0 0 0 0
𝑙
1 𝑀𝑡0
+ 𝑀𝑡 𝑖 𝑑𝑧
2𝐺 𝐼0
0

72) STABILNOST ELASTIĈNIH TELA. IZVIJANJE. KRITIĈNA TELA.
𝑁𝑚𝑎𝑥
𝜍𝑚𝑎𝑥 = ≤ 𝜍𝑑
𝐴
Kada je štap izloţen

aksijalnom naprezanju vaţi da
do sloma konstrukcije moţe
doći kada konstrukcija promeni oblik i ako su ispunjeni uslovi ĉvrstoće.
Vitki štapovi pri izvesnim vrednostima aksijalne sile dobijaju krivolinijski oblik. Ovaj oblik
deformacije se naziva izvijanje.
Ispitivanje i teorijske analize pokazuju da slom štapa moţe nastupiti pri znatno maloj
aksijalnoj sili od sile koja bi izazvala slom usled prekoraĉenja graniĉnih vrednosti ĉvrstoće pri
ĉistom pritisku.
Problem izvijanja je problem stabilnosti ravnoteţe izmeĊu spoljašnjih i unutrašnjih sila:
1. ako pod dejstvom aksijalne sile ptitiska štap zadrţava pravolinijski oblik onda je
ravnoteţa štapa stabilna;
2. ako štap promeni oblik ravnoteţa je nestabilna;
Sila pri kojoj nastaje izvijanje je kritiĉna sila.

Granična vrednost aksijalne sile pritiska pri kojoj štap iz stabilne pravolinijske forme prelazi
u nestabilni oblik ravnoteže zove se kritiĉna sila.
Ojlerov kriterijum stabilnosti ravnotežnog položaja:

 neki oblik ravnoteţe je nestabilan pod dejstvom datog sistema sila i uz date graniĉne
uslove ako postoji i neki drugi njemu blizak ravnoteţni poloţaj;
73) IZRAĈUNAVANJE KRITIĈNE SILE ZA ŠTAP ZGLOBNO OSLONJEN

NA OBA KRAJA.
𝑀(𝑧)
𝜗′ 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝑀 = 𝐹𝜗 𝑧
𝐹𝜗 𝑧
𝜗′ 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝐹
𝜗" 𝑧 + 𝜗 𝑧 =0
𝐸𝐼

smena:
𝐹
𝑘2 =
𝐸𝐼
𝜗" 𝑧 + 𝑘2𝜗 𝑧 = 0
𝜗 𝑧 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧
Graniĉni uslovi:
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐1 = 0
𝜗 𝑙 =0
𝜗 𝑧 = 𝑐1 sin 𝑘𝑧
𝑐1 sin 𝑘𝑧 = 0
sin 𝑘𝑙 = 0
𝑘𝑙 = 𝑛 = 1,2,3
𝑘 2 𝑙 2 = 𝑢2
2
𝑢2
𝑘 = 2
𝑙
𝐹 𝑢2 𝐮𝟐 𝐄𝐈𝐦𝐢𝐧
= 2 → 𝐅𝐂𝐑 =
𝐸𝐼 𝑙 𝐥𝟐
74) IZRAĈUNAVANJE KRITIĈNE SILE ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA JEDNOM,

A SLOBODAN NA DRUGOM KRAJU.
𝑀(𝑧)
𝜗" 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝑀 𝑧 = −𝐹 𝑓 ∗ 𝜗(𝑧)
𝐹 𝑓 ∗ 𝜗(𝑧)
𝜗" 𝑧 =
𝐸𝐼
𝐹
𝜗" − 𝑓−𝜗 =0
𝐸𝐼
𝐹
𝜗" + 𝜗−𝑓 =0
𝐸𝐼
smena:
𝐹
𝑘2 =
𝐸𝐼
𝜗" + 𝑘2 𝜗 − 𝑓 = 0

smena:
𝑢 =𝜗−𝑓
𝑢″ = 𝜗 ″
𝑢″ + 𝑘 2 𝑢 = 0
𝑢 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧
𝜗 𝑧 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧 + 𝑓
Graniĉni uslovi:
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐1 + 𝑓 = 0 ⇒ 𝑐1 = −𝑓
′
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐2 = 0
𝜗 𝑙 =0
𝜗 ′ = −𝑐1 𝑘 sin 𝑘𝑧 + 𝑐2 cos 𝑘𝑧
𝜗 = −𝑓 cos 𝑘𝑧 + 𝑓
𝑓 = −𝑓 cos 𝑘𝑙 + 𝑓
cos 𝑘𝑙 = 0
𝜋
𝑘𝑙 = 2𝑛 − 1 𝑛 = 1,2,3
2
𝜋2 𝜋2
𝑘 2 𝑙2 = ⇒ 𝑘2 =
4 4𝑙 2
𝐹 𝜋2 𝛑𝟐 𝐄𝐈
= ⇒ 𝐅𝐂𝐑 =
𝐸𝐼 4𝑙 2 𝟐𝐥 𝟐
75) IZRAĈUNAVANJE KRITIĈNE SILE ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA JEDNOM,

A ZGLOBNO OSLONJEN NA DRUGOM KRAJU.
𝑀(𝑧)
𝜗" 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝑀 𝑧 = 𝐹𝜗 𝑧 + 𝑄(𝑙 − 𝑧)
𝐹𝜗 𝑧 + 𝑄(𝑙 − 𝑧)
𝜗" = −
𝐸𝐼
𝐹𝜗 𝑧 + 𝑄(𝑙 − 𝑧)
𝜗" + =0
𝐸𝐼

𝐹 𝑄 𝐹
𝜗" + 𝜗 + (𝑙 − 𝑧) = 0 𝑘2 =
𝐸𝐼 𝐹 𝐸𝐼
𝑄
𝜗" + 𝑘2 𝜗 + (𝑙 − 𝑧) = 0
𝐹
𝑄
𝑢=𝜗+ (𝑙 − 𝑧)
𝐹
𝑢″ = 𝜗 ″
𝑢″ + 𝑘 2 𝑢 = 0
𝑢 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧
𝑄
𝜗 𝑧 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧 − (𝑙 − 𝑧)
𝐹
Graniĉni uslovi:
𝑄 𝑄
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐1 − 𝑙=0 ⇒ 𝑐1 = 𝑙
𝐹 𝐹
𝜗′ 0 = 0
𝜗 𝑙 =0
𝑄
𝜗 ′ = −𝑐1 𝑘 sin 𝑘𝑧 + 𝑐2 cos 𝑘𝑧 +
𝐹
𝑄 𝑄
0 = 𝑐2 𝑘 + ⇒ 𝑐2 = −
𝐹 𝐹𝑘
𝑄 𝑄 𝑄
𝜗= 𝑙 cos 𝑘𝑧 − sin 𝑘𝑧 − (𝑙 − 𝑧)
𝐹 𝐹𝑘 𝐹
𝑄 𝑄
0= 𝑙 cos 𝑘𝑙 − sin 𝑘𝑙
𝐹 𝐹𝑘
1
𝑙 cos 𝑘𝑙 = sin 𝑘𝑙
𝑘
sin 𝑘𝑙
𝑘𝑙 =
cos 𝑘𝑙
𝑘𝑙 = 𝑡𝑔𝑘𝑙
𝛑𝟐 𝐄𝐈𝐦𝐢𝐧
𝐅𝐂𝐑 = 𝟐
𝟐
𝟐 𝐥

76) IZRAĈUNAVANJE KRITIĈNE SILE ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA OBA

KRAJA.
𝑀(𝑧)
𝜗" 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝑀 𝑧 = 𝐹𝜗 𝑧 − 𝑀𝐾
𝐹𝜗 𝑧 − 𝑀𝐾
𝜗" 𝑧 = −
𝐸𝐼
𝐹𝜗 𝑧 − 𝑀𝐾
𝜗" 𝑧 + =0
𝐸𝐼
𝐹 𝑀𝐾
𝜗" 𝑧 + 𝜗 𝑧 − =0
𝐸𝐼 𝐹
𝐹
𝑘2 =
𝐸𝐼
𝑀𝐾
𝜗" 𝑧 + 𝑘2 𝜗 𝑧 − =0
𝐹
𝑀𝐾
𝑢 𝑧 =𝜗 𝑧 −
𝐹
𝑢″ = 𝜗 ″
𝑢″ + 𝑘 2 𝑢 = 0
𝑢 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧 (𝑜𝑝š𝑡𝑒 𝑟𝑒š𝑒𝑛𝑗𝑒)

𝑀𝐾
𝜗 𝑧 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧 +
𝐹
Graniĉni uslovi:
𝑀𝐾 𝑀𝐾
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐1 + =0 ⇒ 𝑐1 = −
𝐹 𝐹
𝜗′ 0 = 0
𝜗 𝑙 =0
𝜗 ′ = −𝑐1 𝑘 sin 𝑘𝑧 + 𝑐2 cos 𝑘𝑧

0 = −𝑐2 𝑘 ⇒ 𝑐2 = 0
𝑀𝐾 𝑀𝐾
𝜗 𝑧 =− cos 𝑘𝑧 +
𝐹 𝐹
𝑀𝐾 𝑀𝐾
0=− cos 𝑘𝑧 +
𝐹 𝐹

− cos 𝑘𝑙 + 1 = 0
cos 𝑘𝑙 = 1
𝑘𝑙 = 2𝑛𝜋 𝑛 = 1,2,3
2 2 2 2
4𝜋 2
𝑘 𝑙 = 4𝜋 ⇒ 𝑘 = 2
𝑙
𝐹 4𝜋 2 4𝜋 2 𝐸𝐼 𝛑𝟐 𝐄𝐈𝐦𝐢𝐧
= 2 ⇒ 𝐹𝐶𝑅 = ⇒ 𝐅𝐂𝐑 = 𝟐
𝐸𝐼 𝑙 𝑙2 𝐥
𝟐
77) PRIMENA DEFORMACIJSKOG RADA NA ODREĐIVANJE KRITIĈNE

SILE PRI IZVIJANJU.
𝐴=𝑈
𝑙
1 𝑀2
𝐹𝐶𝑅 ∗ ∆= 𝑑𝑧
2𝐸 𝐼
0
𝑀
𝜈″ = − ⇒ 𝑀 = −𝜈 ″ 𝐸𝐼
𝐸𝐼
𝑙
1 𝜈″ 2
𝐸2 𝐼2
𝐹𝐶𝑅 ∗ ∆= 𝑑𝑧 =
2𝐸 𝐼
0
𝑙
1
= 𝐸𝐼 𝜈 ″ 2
𝑑𝑧
2
0
∆= 𝑙 − 𝑧 ∗
𝑧∗
𝑠= 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧
0
𝑧∗ 𝑙−∆
𝑙= 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧 = 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧
0 0
𝑙 𝑙
𝑙= 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧 − 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧
0 𝑙−∆

𝑙 𝑙 𝑙 𝑙 𝑙
1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧 = 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧 − 𝑙 = 1 + 𝜈 ′ 2 𝑑𝑧 − 𝑑𝑧 = 1 + 𝜈′ 2 − 1 𝑑𝑧
𝑙−∆ 0 0 0 0
𝑓(𝑥)𝑑𝑥 = 𝑏 − 𝑎 𝑓 𝜉 ; 𝑎≤𝜉≤𝑏
𝑎
𝑙− 𝑙−∆ =∆
𝑙
∆ ∗ 1 + 𝜈′ 2 (𝜉) = 1 + 𝜈′ 2 − 1 𝑑𝑧
0
𝑓′ 0 1
𝑓 𝑥 = 1+𝑥 =𝑓 0 + 𝑥+⋯=1+ 𝑥+⋯
1! 2
𝑙 2
1 2 𝜈′
∆ 1 + 𝜈′ 𝜉 +⋯ = 1+ + ⋯ − 1 𝑑𝑧
2 2
0
𝑙
1 ′ 2
∆= 𝜈 𝑑𝑧
2
0
𝑙 𝑙
1 2 1
𝐹𝐶𝑅 ∗ 𝜈′ 𝑧 𝑑𝑧 = 𝐸𝐼 𝜈 ″ 2 𝑑𝑧
2 2
0 0
𝑙
0
𝐸𝐼 𝜈 ″ 2 𝑑𝑧
𝐹𝐶𝑅 = 𝑙 𝑅𝑒𝑗𝑙𝑖𝑗𝑒𝑣 𝑘𝑜𝑙𝑖č𝑛𝑖𝑘
0
𝜈′ 2 𝑑𝑧
78) KRITIĈNI NAPON PRI IZVIJANJU. DIMENZIONISANJE.

𝜋𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛 𝜋 2 𝐸𝐼 𝜋 2 𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛 𝜋 2 𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛

𝐹𝐶𝑅 = ; 𝐹𝐶𝑅 = ; 𝐹𝐶𝑅 = 2 ; 𝐹𝐶𝑅 = 2
𝑙2 2𝑙 2 2 𝑙
2 𝑙 2
𝜋 2 𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛
𝐹𝐶𝑅 = 𝑙𝑟 − 𝑟𝑒𝑑𝑢𝑘𝑜𝑣𝑎𝑛𝑎 𝑑𝑢ž𝑖𝑛𝑎
𝑙𝑟 2
𝐹𝐶𝑅
𝜍𝐶𝑅 =
𝐴
𝜋 2 𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛 𝜋 2 𝐸𝑖𝑚𝑖𝑛 2
𝜍𝐶𝑅 = =
𝑙𝑟 2 𝐴 𝑙𝑟 2
𝐼𝑚𝑖𝑛
𝑖𝑚𝑖𝑛 2 =
𝐴
𝜋2 𝐸 𝜋2 𝐸 𝑙𝑟 𝜋2 𝐸
𝜍𝐶𝑅 = ⇒ 𝜍𝐶𝑅 = ⇒ 𝜆= ⇒ 𝜍𝐶𝑅 =
𝑙𝑟 2 𝑙𝑟 2 𝑖𝑚𝑖𝑛 𝜆 2
2 𝑖𝑚𝑖𝑛
𝑖𝑚𝑖𝑛
VITKOST ŠTAPA:
𝜍𝐶𝑅 ≤ 𝜍𝑃
𝜋2 𝐸
≤ 𝜍𝑃
𝜆 2
𝑒
𝜆2 ≥ 𝜋 = 𝜆∗
𝜍𝑃
1. oblast elastiĉnosti
𝜆 > 𝜆∗
𝐹𝐶𝑅 𝜋 2 𝐸𝐼𝑚𝑖𝑛
𝜍𝐶𝑅 = 𝐹𝐶𝑅 =
𝐴 𝑙𝑟 2
𝐹𝐶𝑅
𝐹=
𝑛

2. oblast plastiĉnosti
𝜆0 ≤ 𝜆 ≤ 𝜆∗
𝜍𝐶𝑅 = 𝑎 − 𝑏𝜆 = 𝜍𝑇
𝐹𝐶𝑅
𝐹𝐶𝑅 = 𝜍𝐶𝑅 𝐴 𝐹=
𝑛
3. oblast ţilavosti
𝜍𝐶𝑅 = 𝜍𝑚
𝜆 < 𝜆0
𝜍𝑛 = 𝜍𝑅 (ž𝑖𝑙𝑎𝑣 𝑚𝑎𝑡𝑒𝑟𝑖𝑗𝑎𝑙)
𝜍𝑚 = 𝜍𝑀 (𝑘𝑟𝑡 𝑚𝑎𝑡𝑒𝑟𝑖𝑗𝑎𝑙)
𝐹𝐶𝑅
𝐹𝐶𝑅 = 𝜍𝐶𝑅 𝐴 𝐹=
𝑛
OMEGA POSTUPAK:
𝐹
= 𝜍𝐶𝑅 𝑑
𝐴
𝜍𝑑 𝜍𝑑
𝜔= ⇒ 𝜍𝐶𝑅 𝑑 =
𝜍𝐶𝑅 𝑑 𝜔
𝐹 𝜍𝑑
=
𝐴 𝜔
79) EKSCENTRIĈNI PRITISAK VITKIH GREDA.
𝑀
𝜗" = − 𝑀 = 𝐹(𝜗 + 𝑒)
𝐸𝐼
1 𝐹
𝜗" = − 𝐹 𝜗+𝑒 𝑘2 =
𝐸𝐼 𝐸𝐼

𝑢 =𝜗+𝑒
𝜗" + 𝑘2𝑢 = 0
𝜗 = 𝑐1 cos 𝑘𝑧 + 𝑐2 sin 𝑘𝑧 − 𝑒
Graniĉni uslovi:
𝜗 0 =0 ⇒ 𝑐1 = 𝑒
𝑒(1 − cos 𝑘𝑙)
𝜗 𝑙 =0 ⇒ 𝑒 cos 𝑘𝑙 + 𝑐2 sin 𝑘𝑙 − 𝑒 ⇒ 𝑐2 =
sin 𝑘𝑙
𝑒(1 − cos 𝑘𝑙)

𝜗 = 𝑒 cos 𝑘𝑧 + sin 𝑘𝑧 − 𝑒
sin 𝑘𝑙
𝑙
𝑧=
2
𝑙 𝑙 𝑒(1 − cos 𝑘𝑙) 𝑙
𝜗𝑚𝑎𝑥 = 𝜗 = 𝑒 cos 𝑘 + sin 𝑘 −𝑒
2 2 sin 𝑘𝑙 2
𝑙 (1 − cos 𝑘𝑙) 𝑙
𝜗𝑚𝑎𝑥 = 𝑒 cos 𝑘 + sin 𝑘 −1
2 sin 𝑘𝑙 2
𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙
1 − cos = 1 − 𝑐𝑜𝑠 2 + 𝑠𝑖𝑛2 = 1 − 1 + 𝑠𝑖𝑛2 + 𝑠𝑖𝑛2 = 2𝑠𝑖𝑛2
2 2 2 2 2 2
𝑘𝑙
𝑙 2𝑠𝑖𝑛2 2 𝑘𝑙
𝜗𝑚𝑎𝑥 = 𝑒 cos 𝑘 + sin − 1
2 2𝑠𝑖𝑛2 𝑘𝑙 cos 𝑘𝑙 2
2 2
1 𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙 𝑘𝑙
𝜗𝑚𝑎𝑥 = 𝑒 𝑐𝑜𝑠 2 + 𝑠𝑖𝑛2 −1 𝑐𝑜𝑠 2 + 𝑠𝑖𝑛2 = 1
𝑘𝑙 2 2 2 2
cos 2
1
𝜗𝑚𝑎𝑥 = 𝑒 −1
𝑘𝑙
cos 2
𝑀𝑚𝑎𝑥 = 𝐹(𝜗𝑚𝑎𝑥 + 𝑒)
𝐹 𝐹𝑒 1 𝐹 𝐹𝑒 1
𝜍𝑚𝑎𝑥 = + = +
𝐴 𝑊 cos 𝑘𝑙 𝐴 𝑊 1 − 𝐹
2 𝐹𝐶𝑅
4 2 𝐹𝐶𝑅 𝑙 2
cos 𝑥 = 1 − 𝑥 𝐸𝐼 =
𝜋2 𝜋2
𝑘𝑙 4 𝑘 2 𝑙2 𝑙2 𝐹 𝐹𝑙 2 𝜋 2 𝐹
cos = 1 − 2 = 1− 2 =1− 2 2 =1−
2 𝜋 4 𝜋 𝐸𝐼 𝜋 𝑙 𝐹𝐶𝑅 𝐹𝐶𝑅

80) SAVIJANJE KRIVIH ŠTAPOVA.
𝐶𝐶 ′ 𝑦 ∗ ∆𝑑𝜑 𝑦 ∆𝑑𝜑
𝜀𝑧 = = =
𝐵𝐶 (𝑦 + 𝜌)𝑑𝜑 (𝑦 + 𝜌) 𝑑𝜑
𝑦 ∆𝑑𝜑
𝜍𝑧𝑧 = 𝜍 = 𝐸
(𝑦 + 𝜌) 𝑑𝜑
𝑧𝑖 = 𝜍𝑑𝐴
(𝐴)
𝑀𝑥 = 𝑀 − 𝜍𝑑𝐴 = 0
(𝐴)
𝑦 ∆𝑑𝜑
𝐸 𝑑𝐴 = 0
(𝑦 + 𝜌) 𝑑𝜑
(𝐴)
𝑦
𝑑𝐴 = 0
(𝑦 + 𝜌)
(𝐴)

𝑟−𝜌
𝑑𝐴 = 0
𝑟
(𝐴)
𝜌 𝐴
𝑑𝐴 = 𝑑𝐴 𝜌=
𝑟 𝑑𝐴
(𝐴) (𝐴) (𝐴) 𝑟
∆𝑑𝜑 𝑦
𝑀= 𝐸 𝑦𝑑𝐴
𝑑𝜑 (𝑦 + 𝜌)
(𝐴)
𝑦 𝑟−𝜌 𝑦
𝑦𝑑𝐴 = 𝑑𝐴 = 𝑦𝑑𝐴 − 𝜌 𝑑𝐴
(𝑦 + 𝜌) 𝑟 𝑟
(𝐴) (𝐴) (𝐴) (𝐴)
∆𝑑𝜑 ∆𝑑𝜑
𝑀= 𝐸𝑦𝑑𝐴 = 𝐸𝑆𝑥 𝑆𝑥 = 𝑦𝑑𝐴 = 𝐴 𝑟0 − 𝜌 = 𝐴𝑒
𝑑𝜑 𝑑𝜑
(𝐴)
∆𝑑𝜑 𝑀 𝑦 𝑀
= 𝜍=𝐸
𝑑𝜑 𝐸𝑆𝑥 (𝑦 + 𝜌) 𝐸𝑆𝑥
𝑀 𝑦
𝜍=
𝑆𝑥 (𝑦 + 𝜌)
81) SPECIFIĈNI DEFORMACIJSKI RAD NA PROMENI ZAPREMINE I

PROMENI OBLIKA.
𝜍1 = 𝑝 + 𝜍1 ′ 𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3 = 3𝑝 + 𝜍1 ′ + 𝜍2 ′ + 𝜍3 ′
𝜍2 = 𝑝 + 𝜍2 ′ 𝜍1 ′ + 𝜍2 ′ + 𝜍3 ′ = 0 𝑝𝑟𝑒𝑡𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑘𝑎
𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3
𝜍3 = 𝑝 + 𝜍3 ′ 𝑝=
3
Naponi „p“ menjaju zapreminu tela a ne menjaju njegov oblik, dok naponi 𝜍1 ′ , 𝜍2 ′ , 𝜍3 ′
menjaju oblik ali ne i zapreminu.

1 1
𝜀𝑉 = 𝑒1 + 𝑒2 + 𝑒3 = 𝜍 ′ − 𝜇 𝜍2 ′ + 𝜍3 ′ + 𝜍 ′ − 𝜇 𝜍1 ′ + 𝜍3 ′ +
𝐸 1 𝐸 2
1
+ 𝜍3 ′ − 𝜇(𝜍1 ′ + 𝜍2 ′ )
𝐸
1 − 2𝜇
𝜀𝑉 ′ = 𝜍1 ′ + 𝜍2 ′ + 𝜍3 ′ = 0
𝐸
𝑢∗ = 𝑢𝑉∗ + 𝑢𝑓∗
1 2
𝑢𝑉∗ = 𝑝 + 𝑝2 + 𝑝2 − 2𝜇 𝑝2 + 𝑝2 + 𝑝2
2𝐸
2
1 1 − 2𝜇 3 1 − 2𝜇 𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3
𝑢𝑉∗ = 3𝑝2 − 2𝜇3𝑝2 = 3𝑝2 =
2𝐸 2𝐸 2𝐸 9
𝟏 − 𝟐𝛍 𝐬𝐩𝐞𝐜𝐢𝐟𝐢č𝐧𝐢 𝐝𝐞𝐟𝐨𝐫𝐦𝐚𝐜𝐢𝐣𝐬𝐤𝐢 𝐫𝐚𝐝
𝐮∗𝐕 = 𝛔𝟏 + 𝛔𝟐 + 𝛔𝟑 𝟐
→
𝟐𝐄 𝐧𝐚 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐞𝐧𝐢 𝐳𝐚𝐩𝐫𝐞𝐦𝐢𝐧𝐞
1 1 − 2𝜇
𝑢𝑓∗ = 𝜍 2 + 𝜍2 2 + 𝜍3 2 − 2𝜇 𝜍1 𝜍2 + 𝜍2 𝜍3 + 𝜍1 𝜍3 − 𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3 2
2𝐸 1 6𝐸
2
𝜍1 + 𝜍2 + 𝜍3 = 𝜍1 2 + 𝜍2 2 + 𝜍3 2 + 2𝜍1 𝜍2 + 2𝜍2 𝜍3 + 2𝜍1 𝜍3
𝟏+𝛍 𝐬𝐩𝐞𝐜𝐢𝐟𝐢č𝐧𝐢 𝐝𝐞𝐟𝐨𝐫𝐦𝐚𝐜𝐢𝐣𝐬𝐤𝐢

𝐮∗𝐟 = 𝛔𝟏 − 𝛔𝟐 𝟐
+ 𝛔𝟐 − 𝛔𝟑 𝟐
+ 𝛔𝟏 − 𝛔𝟑 𝟐
→ 𝐫𝐚𝐝 𝐧𝐚 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐞𝐧𝐢
𝟔𝐄
𝐨𝐛𝐥𝐢𝐤𝐚
82) HIPOTEZE O SLOMU. UPOREDNI NAPONI.

UPOREDNI NAPONI:
a) linearno stanje napona:
- svi naponi imaju isti pravac (ĉisto savijanje, aksijalno naprezanje);
𝐹
𝜍 = 𝜍𝑧𝑧 𝜍=
𝐴
0 0 0
𝜍 = 0 0 0 𝜍 ≤ 𝜍𝑑
0 0 𝜍𝑧𝑧
b) prostorno stanje napona:
𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑥𝑦 𝜏𝑥𝑧 𝜍1 0 0

𝜍 = 𝜏𝑦𝑥 𝜍𝑦𝑦 𝜏𝑦𝑧 𝜍 = 0 𝜍2 0 𝑢 𝑠𝑖𝑠𝑡𝑒𝑚𝑢 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑛𝑖𝑕 𝑜𝑠𝑎
𝜏𝑧𝑥 𝜏𝑧𝑦 𝜍𝑧𝑧 0 0 𝜍3

HIPOTEZE O SLOMU:
1. hipoteza najvećeg normalnog napona:
Otkaz konstrukcije nastaje kada najveći nosrmalni napon (𝜍1 ) dostigne kritiĉnu vrednost
normalnog napona (𝜍𝑑𝑜𝑧𝑣𝑜𝑙𝑗𝑒𝑛𝑜 ) pri linearnom stanju napona.
𝜍1 > 𝜍2 > 𝜍3 𝜍1 ≤ 𝜍𝑑
𝜍𝐸𝐾𝑉 = 𝜍1
2. hipoteza najvećeg tangencijalnog napona:

Otkaz konstrukcije nastaje kada najveći tangencijalni napon dostigne vrednost kritiĉnog
tangencijalnog napona pri linearnom stanju napona.
𝜍1 − 𝜍2 𝜍2 − 𝜍3 𝜍1 − 𝜍3 𝜍
𝜏𝑚𝑎𝑥 = 𝑚𝑎𝑥 ; ; ⇒ 𝜏𝑚𝑎𝑥 =
2 2 2 2
𝜍𝐸𝐾𝑉 = 𝑚𝑎𝑥 𝜍1 − 𝜍2 ; 𝜍2 − 𝜍3 ; 𝜍1 − 𝜍3
𝜍𝐸𝐾𝑉 ≤ 𝜍𝑑
3. hipoteza najveće dilatacije:

Otkaz konstrukcije nastaje kada najveća dilatacija 𝜀𝑚𝑎𝑥 distigne vrednost kritiĉne dilatacije
pri kojoj dolazi do otkaza konstrukcije za sluĉaj linearnog stanja napona.
1
𝜀𝐸𝐾𝑉 = 𝑒1 = 𝜍 − 𝜇(𝜍2 + 𝜍3 )
𝐸 1
𝜍
𝜀=
𝐸
𝜍𝐸𝐾𝑉 = 𝜍1 − 𝜇 𝜍2 + 𝜍3 𝜍𝐸𝐾𝑉 ≤ 𝜍𝑑
4. hipoteza najvećeg deformacijaskog rada na promeni oblika tela:

Otkaz konstrukcije nastaje kada najveći specifiĉni deformacijski rad na promeni oblika
dostigne vrednost kritiĉnog specifiĉnog deformacijskog rada na promeni oblika pri otkazu
konstrukcije kod linearnog stanja napona.
1+𝜇
𝑢𝑓∗ = 𝜍1 − 𝜍2 2
+ 𝜍2 − 𝜍3 2
+ 𝜍1 − 𝜍3 2
6𝐸
1+𝜇 2
𝑢𝑓∗ = 𝜍
3𝐸
1 2 2 2
𝜍𝐸𝐾𝑉 = 𝜍 − 𝜍2 + 𝜍2 − 𝜍3 + 𝜍1 − 𝜍3
2 1
𝜍𝐸𝐾𝑉 ≤ 𝜍𝑑

83) NAPONSKA STANJA.

1. AKSIJALNO NAPREZANJE(linearno homogeno stanje)
𝐹 𝐹𝑙
𝜍= ; ∆𝑙 = ;
𝐴 𝐸𝐴
2. ĈISTO SAVIJANJE(pravo; linearno nehomogeno)
𝑀𝑥 𝑀𝑥
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦; 𝜗″ = − ;
𝐼𝑥 𝐸𝐼𝑥
3. UVIJANJE
𝑀𝑡 𝑀𝑡 𝑙
𝜏= 𝜌; 𝜃= ; 𝐺𝐼0 − 𝑡𝑜𝑟𝑧𝑖𝑜𝑛𝑎 𝑘𝑟𝑢𝑡𝑜𝑠𝑡
𝐼0 𝐺𝐼0
4. SAVIJANJE SILAMA(pravo)
𝑀𝑥 𝐹𝑇 𝑆𝑇 𝜍 1
𝜍= 𝑦; 𝜏= ; 𝜍1,2 = ± 𝜍 2 + 4𝜏 2 ;
𝐼𝑥 𝐼𝑥 𝑏 2 2
5. ĈISTO KOSO SAVIJANJE(linearno nehomogeno stanje)
𝑀𝑥 𝑀𝑦
𝜍𝑧𝑧 = 𝑦+ 𝑥 → 𝑛𝑎𝑝𝑜𝑛 𝑢 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑐𝑢 𝑜𝑠𝑒 𝑧
𝐼𝑥 𝐼𝑦
𝐼𝑥
𝑦=− 𝑐𝑡𝑔𝜑 ∗ 𝑥 → 𝑛𝑒𝑢𝑡𝑟𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑎
𝐼𝑦
6. EKSCENTRIĈNI PRITISAK(linearno nehomogeno stanje)
𝐹 𝑢 𝜗
𝜍𝑧𝑧 = ± 1+ 2𝑥+ 2𝑦 ;
𝐴 𝑖𝑦 𝑖𝑥
𝑥 𝑦 𝑖𝑦 2 𝑖𝑥 2
+ =1 → 𝑛𝑒𝑢𝑡𝑟𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑎; 𝑚=− ; 𝑛=− ;
𝑚 𝑛 𝑎 𝑏
7. IZVIJANJE
𝜋 2 𝐸𝐼 𝑙𝑟
𝐹𝐶𝑅 = 2 ; 𝜆= – 𝑧𝑎𝑣𝑖𝑠𝑖 𝑜𝑑 𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑙𝑎𝑛𝑗𝑎𝑛𝑗𝑎
𝑙𝑟 𝑖𝑚𝑖𝑛
8. SMICANJE
𝐹𝑠
𝜏𝑠 = ; 𝜏 = 𝐺𝛾 − 𝐻𝑢𝑘𝑜𝑣 𝑧𝑎𝑘𝑜𝑛 𝑧𝑎 𝑠𝑚𝑖𝑐𝑎𝑛𝑗𝑒
𝐴𝑠

OTPORNOST MATERIJALA Skripta (Građevina NS)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OTPORNOST MATERIJALA Skripta (Građevina NS)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 1

50) Diferencijalna jednaĉina linije. IzvoĊenje, linearizacija i rešavanje.

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 2

Ojlerov kriterijum stabilnosti:

Nauka koja se bavi iznalaţenjem i obradom principa i metoda proraĉunavanja, ispitivanja i

Deformacija tela je posledica delovanja sila i

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 3

3) METOD PRESEKA. VEKTOR NAPONA.

Metod preseka (princip Ojlera i Košija):

𝑃𝑠𝑟 - srednji vektor napona 𝑚𝑛 - vektor naponskog sprega

𝑃𝑛 - vektor napona 𝑃𝑛 – zavisi od taĉke i poloţaja 𝑛

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 4

4) HIPOTEZE OTPORNOSTI MATERIJAL.

5. Bernulijeva hipoteza ravnih preseka

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 5

6. Hipoteza o zameni statiĉkog opterećenja njemu ekvivalentnim (Sen-Venanov

Homogeno stanje napona

5) TREZOR NAPONA. KOMPONENTALNI NAPONI.

𝑃𝑥 = 𝜍𝑥𝑥 𝑖 + 𝜏𝑥𝑦 𝑗 + 𝜏𝑥𝑧 𝑘

𝑃𝑥 , 𝑃𝑦 , 𝑃𝑧 → Vektori napona za koordinatne ravni

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 6

𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥

 Matrica napona je simetriĉna. Ima 6 nepoznatih elemenata.

6) VEKTOR NAPONA ZA PROIZVOLJNO ORIJENTISANU RAVAN.

𝑛 = cos 𝛼 ∗ 𝑖 + cos 𝛽 ∗ 𝑗 + cos 𝛾 ∗ 𝑘

Površine strana tetraedra:

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 7

𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥

𝑃𝑛 𝑥 𝜍𝑥𝑥 𝜏𝑦𝑥 𝜏𝑧𝑥 𝑛𝑥

VEKTOR NAPONA za proizvoljno orijentisanu ravan je linearna transformacija jediniĉnog

Normalni i tangencijalni naponi:

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 8

7) LINEARNO STANJE NAPONA.

𝜍𝑥𝑥 → jedino je ovaj broj ≠0

8) AKSIJALNO NAPREZANJE. ZATEZANJE I PRITISAK.

pravac spoljašnje normale

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 9

9) UZDUŢNA I POPREĈNA DILATACIJA ŠTAPA. IZDUŢENJE PRI

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 10

𝛾𝑚𝑛 = lim 𝐴1 𝑂1 𝐵1 − 90

1 Δl – izduţenje pri zagrevanju

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 11

10) HUKOV ZAKON (LINEARNA ZAVISNOST).

𝜍 =𝐸∗𝜀 -koliko istezanje, tolika sila;

- geometrijsko tumaĉenje: E=tgα -modul elastiĉnosti

11) PRORAĈUN ŠTAPOVA NA ZATEZANJE I PRITISAK.

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 12

12) STAV O IZDUŢENJU ŠTAPA ĈIJA JE JEDNA TAĈKA NEPOKRETNA.

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 13

Stav o izduţenju (vaţi samo za štap ĉija je jedna taĉka nepokretna):

13) STATIĈKI NEODREĐENI PROBLEMI KOD AKSIJALNO

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 14

Statiĉki neodreĊen – broj reakcija veći od broja jednaĉina uslova ravnoteţe.

𝑥𝑖 = −𝑁1 sin 𝛼1 + 𝑁2 sin 𝛼2 = 0 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 1

𝑦𝑖 = 𝑁1 cos 𝛼1 + 𝑁3 + 𝑁2 cos 𝛼2 − 𝐹 = 0 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑎č𝑖𝑛𝑎 2

3 nepoznate-2 statiĉki uslovi ravnoteţe=1*statički neodređen

statiĉki neodreĊen ⇒ kada uslovi

∆𝑙1 = 𝜌 cos 𝛼1 − 𝛽 = 𝜌 cos 𝛼1 cos 𝛽 − 𝜌 sin 𝛼1 sin 𝛽 /∗ sin 𝛼2

∆𝑙1 sin 𝛼2 + ∆𝑙2 sin 𝛼1 = ∆𝑙3 sin 𝛼1 + 𝛼2 ⇒ geometrijski uslov deformacije

Jednačine 1, 2 i 3 rešiti preko sistema 3 jednačine sa tri nepoznate.

Rešenja (profesorka dala rešenja):

Piroševaĉki Nebojša GR 18/2014 STRANA: 15