Savijanje silama

1. Pri ekscentricnom naprezanju, ako se napadna tacka krece po pravoj koja ne prolazi kroz
teziste, neutralna linija se rotira oko tezista preseka
2. U tackama grede izlozenim torziji stanje napona je linearno
3. Pri savijanju silama, maksimalni smicuci napon ne mora biti u tezistu poprecnog preseka
4. U slucaju krutosti grede na savijanje, cetvrti izvod ugiba je jednak intenzitetu podeljenog
opterecenja u pravcu Z ose, podeljen sa krutosti na savijanje grede
5. Prema Mohr-Maxwell analogiji, ugib realnog nosaca odgovara vrednosti momenta savijanja u
odgovarajucem fiktivnom nosacu podeljen sa uporednom krutosti na savijanje

Elasto-plasticna analiza

1. U elastoplasticnoj analizi zakon superpozicije ne vazi

2. Prag tecenja pri savijanju je stanje koje odgovara trenutku nakon koga povecanjem opterecenja
nece doci do povecanja momenta savijanja u posmatranom preseku
3. Kod aksijalnog naprezanja grede, granicna vrednost normalne sile je veca od normalne sile na
pragu tecenja
4. Plasticni otporni moment ne zavisi od intenziteta napona na granici tecenja
5. Koeficijent oblika poprecnog preseka pri savijanju je jednak kolicniku granicne vrednosti
momenta savijanja I momenta savijanja na pragu tecenja.

Izvijanje grednog nosaca

1. Teorija grede gde se uslovi ravnoteze postavljaju na deformisanoj konfiguraciji naziva se teorija
prvog reda
2. Velicina kriticne sile ne zavisi od uslova oslanjanja na krajevima grede
3. Za neki ravnotezni sistem, kazemo da je stabilan, ako proizvoljna, mala, virtuelna pomeranja
dovode do povecanja potencijalne energije.
4. Slobodne duzine izvijanja predstavljaju rastojanje izmedju tacaka elasticne linije u kojima je
drugi izvod ugiba jednak nuli
5. Koeficijent duzine izvijanja za gredu koja je na jednom kraju ukljestena, dok je na drugom
kraju slobodna jednak je jednoj polovini.

Dimenzionisanje

1. Pri dimenzionisanju prema dozvoljenom naponu, koeficijent sigurnosti nikad nije veci od jedan
2. Pri linearnom stanju napona se moze koristiti hipoteza najvece energije distorzije
3. Devijatorski deo tenzora napona utice na vrednost uporednog napona prema hipotezi o
najvecem normalnom naponu. NE (HIDROSTATICKI UTICE-SFERNI DEO)
Elasto-plasticna analiza

1. Elastoplasticna analiza se zasniva na modelu idealnog elasto-plasticnog materijala

2. Prag tecenja pri savijanju je stanje koje odgovara formiranju plasticnog zgloba u preseku
3. Kod aksijalno napregnute grede, vrednost normalne sile na pragu tecenja je jednaka proizvodu
plasticnog otpornog momenta I napona tecenja
4. Polozaj bisektrise odredjen je na osnovu uslova ravnoteze unutrasnjih sila (napona) pri
dostizanju granicnog stanja pri savijanju
5. Plasticni otporni momenat je jednak zbiru apsolutnih vrednosti statickih momenata povrsina
iznad I ispod bisektrise u odnosu na bisektrisu
6. Koeficijent oblika poprecnog preseka pri savijanju ne zavisi od napona tecenja

Dimenzionisanje

1. Pri dimenzionisanju prema dozvoljenim naponima koeficijent sigurnosti je uvek manji od jedan
2. Pri troosnom stanju napona se moze koristiti hipoteza najveceg normalnog napona
3. Devijatorski deo tenzora utice na vrednost uporednog napona prema hipotezi o najvecem
smicucem naponu