Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

3. ПРОРАЧУН МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Материјал и конструкциони облик машинског дела имају највећи утицај на његову

носивост и радни век. Машински елементи прорачунавају се са циљем да се за
одређене радне услове одреде њихове димензије. Проверава се и способност
машинских делова да под датим условима извршавају жељену функцију. У том
смислу, најчешће се проверава степен сигурности у раду који зависи од чврстоће
машинских делова).

3.1 Радно оптерећење

Механичко оптерећење машинских делова је у виду система сила и спрегова.

Силе и спрегови настају као последица отпора које машине савладавају вршећи
користан рад (нпр. отпори: резања, кретења возила и трења, притисци течности).
Машински елементи изложени су и дејству унутрашњих (запреминских) сила, као што
су сила земљине теже и сила инерције. Према томе, укупно оптерећење машинског
дела је последица радних и унутрашњих отпора.
Први корак при прорачуну машинских елемената је одређивање оптерећења
којима су они изложени у раду – израчунавање радних оптерећења. Основне
карактеристике радног оптерећења су: правац, смер, интензитет, промена током
времена: F , M , T = f (t ) и број промена ( n = 103...106 ). Врсте радних оптерећења су:
• сила F ,
• момент савијања M и
• момент увијања T .
У зависности од вредности Fd (минималног, одн. доњег оптерећења) и Fg
(највећег, одн. горње вредности оптерећења) промена оптерећења може бити
различита, што се узима у обзир фактором асиметрије циклуса R f . R f се назива још и
као фактор асиметрије радног оптерећења, а рачуна се према следећем изразу:
Fd
Rf = = −1,...,1 .
Fg
Fg − Fd
Амплитуда оптерећења рачуна се према изразу: Fa = , a средња вредност
2
Fg + Fd
оптерећења према изразу: Fsr = .
2
Карактер промене радног оптерећења дат је на слици 3.1 а). Али због
поједностављења, оптерећење током времена може бити (слика 3.1 б-г):

• статичко (непроменљиве величине) где је фактор асиметрије радног

оптерећења R f = 1 ,
• хармонијски променљиво (периодично променљиво) где се фактор
асиметрије радног оптерећења крече у опсегу: 0 < R f < 1 и
• ударно.

1
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

F F

t t
а) б)

Fa
Fg
Fsr
Fd
t
в)

t
г)
Слика 3.1 Карактер оптерећења: а) општи случај, б) статичко оптерећење,
в) периодично променљиво оптерећење и г) ударно оптерећење

Периодично променљиво оптерећење, односно динамичко оптерећење може

бити:
• једносмерно променљиво (слика 3.2 а), где је фактор асиметрије радног
оптерећења R f = 0 и Fd = 0 и
• наизменично променљиво (слика 3.2 б), где је фактор асиметрије радног
оптерећења R f = −1 јер су Fg и Fd истог интензитета, а супротног смера .

F
Fa
Fg

t
Fsr

а)

F
t
Fg
Fd

б)
Слика 3.2 Врсте периодично променљивог оптерећења

2
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

3.2 Радни напон

Машински делови трпе напрезања услед дејства спољашњег оптерећења.

Напрезање је карактерисано појавом напона и деформација. Напон је унутрашњи
отпор у материјали сведен на јединицу површине попречног пресека. Радни напони су
номиналне вредности напона које се генеришу у попречном пресеку машинског дела у
предвиђеним радним условима. На слици 3.3 дат је приказ расподеле нормалних
напона када нема промене величине попречног пресека машинског дела за следећа
напрезања: затезање, савијање, увијање и смицање.

Слика 3.3 Расподела номиналних напона за проста напрезања

У зависности од положаја спољашњих сила у односу на део, разликујемо пет основних

видова напонских стања. Видови оптерећења су: 1. аксијално оптерећење (затезање
или притисак штапова), 2. смицање, 3. увијање, 4. савијање и 5. контактно напрезање.

1. Аксијално затезање и аксијални притисак правих призматичних штапова

Ако се нападне линије спољашњих сила поклапају са осом дела, а њихови смерови
дејства су окренути упоље, тада имамо случај затезања, слика 3.4 а). Ако су смерови
дејства сила окренути један према другом имамо случај притиска, слика 3.4 б).
Основна деформација дела, (овде штапа) је његово издужење односно скраћење

3
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

F
зависно од смера сила. Напон на затезање рачуна се према изразу: σ z = , где је F
A
оптерећење машинског дела у виду аксијалне силе, а A  mm 2  површина попречног
F
пресека штапа. Напон притиска рачуна се према изразу: σ p = .
A

F F

F
а) Затезање б) Притисак
Слика 3.4 Аксијално затезање и аксијални притисак правих призматичних штапова

Штапови код којих је дужина штапа према попречном пресеку релативно велика, под
дејством аксијалне силе се деформишу се на тај начин што њихова оса из
праволинијског облика прелази у криволинијски облик. Такав случај деформације
аксијално притиснутих штапова назива се извијање, слика 3.5.

F F

Слика 3.5 Извијање

4
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

2. Смицање

Део је изложен смицању ако на њега делују попречне силе које теже да помере један
пресек у односу други у правцу дејства сила, слика 3.6. Деформације се јављају у виду
клизања – померања два бесконачно блиска попречна пресека. Напон смицања рачуна
F
се према изразу: τ s = . A  mm 2  је површина попречног пресека штапа изложена
A
дејству смичуће силе F .

F
F

Површина смицања(клизања)
Слика 3.6 Смицање
3. Увијање
Део је изложен увијању ако је оптерећен обртним моментима који леже у равни која је
управна на осу штапа, слика 3.7. Основна деформација је заокретање једног попречног
пресека за угао θ у односу на други попречни пресек. Напон на увијање рачуна се као:
T
τu = , где је T [ Nmm ] оптерећење у виду момента увијања (обртни момент), а
Wp
W p  mm3  поларни отпорни момент попречног пресека машинског дела.

Mu Mu
θ

Слика 3.7 Увијање

4. Савијање
Део је изложен савијању ако је оптерећен силама и спреговима који леже у равни
(раван оптерећења) која пролази кроз осу штапа.
Ако у равни оптерећења делују само спрегови, онда је у питању случај чистог
савијања, слика 3.8.

5
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

Ако у равни оптерећења делују, поред спрегова и попречне силе тада је у питању
савијање силама, слика 3.9. Основне деформације код савијања су угиб греде y као
и нагиб греде (заокретање попречног пресека греде).
M
Напон на савијање рачуна се према изразу: σ s = , где је M [ Nmm ] оптерећење у
W
виду момента савијања, а W  mm3  аксијални отпорни момент попречног пресека
машинског дела.

z
M M

y l Раван оптерећења
Слика 3.8 Чисто савијање

z
F
F
y l Раван оптерећења
Слика 3.9 Савијање силама

5. Контактно напрезање
Контактно (површинско) напрезање, скр. површински притисак настаје на додирним
површинама два машинска дела под дејством радног оптерећења у виду сила које
притискају један део према другом, слика 3.10. Израз за површински притисак је:
F
p= , где је Ak  mm 2  контактна површина (пројекција додирне површине на раван
Ak
управну на правац дејства силе F .

6
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

3.10 Контактно напрезање

3.3 Димензионисање делова - прорачун носивости

У зависности од врсте напрезања машинског дела квалитативно се дефинише његова

геометрија. Са аспекта носивости машинског дела квантитативно се утврђује његова
геометрија, односно врши се његово димензионисање. Делови се димензионишу тако
да при експлоатацији могу да пренесу задата оптерећења без настанка критичних
појава. За прорачун носивости потребни су: радно оптерећење, геометријски облик и
материјал машинског дела. Шематски приказ прорачуна носивости, односно провере
степена сигурности машинског дела дат је на слици 3.11.

Радно оптерећење, геометријски облик,

димензије машинског дела Материјал машинског дела

Радни напон Критични напон

Степен сигурности
Слика 3.11 Шематски приказ прорачуна носивости

3.3.1 Критична стања и напони машинских делова

Машински делови не могу исправно да функционишу у критичном стању. Тада

настају ломови (статички и динамички, тзв. запреминско разарање), пластичне (трајне)
деформације и различита површинска разарања машинског дела. Вредности напона
које доводе до појаве критичних стања машинског дела називају се критични напони.

7
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

Статички лом (тзв. кидање материјала) настаје при статичком или прогресивно
растућем оптерећењу. У зони лома јавља се контракција попречног пресека,
крупнозрнаста структура и тамна је површина материјала.
Динамички лом настаје услед замора материјала машинског дела. Почиње
појавом иницијалне прслине у зони концентрације напона на површинском слоју
машинског дела. Сталном променом напона прслина се шири, а носећи део пресека се
смањује све дотле док не постане толико мали да се машински део поломи. Зона лома
има две структуре: на месту ширења прслине је глатка, светла и ситнозрнаста, док је
на месту наглог прелома иста као код статичког лома.
Критични напони машинског дела одређују се експериментално, а обележавају се
као [σ ] , односно [τ ] .

3.3.2 Степен сигурности

Степен сигурности представља однос критичног и радног оптерећења, односно

напона у машинском делу и израчунава се према изразу:

S=
[σ ] , односно S =
[τ ] .
σ τ
Вредност степена сигурности је изузетно важан параметар за оцену стања
машинског дела. Критични напон очитавамо из одговарајућих таблица ( на основу
материјала машинског дела и врсте напрезања), док се радни напон рачуна на основу
радног оптерећења, геометријског облика и димензија машиндког дела. Вредност
израчунатог степена сигурности мора да обезбеди услов да радни напон буде мањи од
критичног при најмањем могућем критичном напону и највећем могућем радном
напону:
[σ ]
S = ≥ S min , S > 1 .
σ
У зависности од поузданости података о критичним и радним напонима S min може
се кретати у границама од 1,25 до 3. Провера степени сигурности машинских делова
може се вршити при: статичким и динамичким условима. Према томе постоји: а)
статички и б) динамички степен сигурности.
а) Статички степен сигурности
Користи се за проверу чврстоће машинског дела када је амплитуда промене
радног напона веома мала, или када је број промена напона мали=
( N s 103...5 ⋅104 ).

Критична стања која се јављају су: статички ломови и пластичне деформације.

Критични напони су: напон на граници течења Re (при ком настају трајне
деформације, на слици 3.12 је то тачка К1, односно прва критична појава) и затезна
чврстоћа Rm (напон при ком долази до кидања материјала, на слици 3.12 то је тачка
К2). Ове две вредности напона узимају се из одговарајућих табела и имају знатно
расипање вредности, а за прорачун се најчешће користе средње вредности. Нпр. ако је
вредност =Re 400 ÷ 550N/mm 2 , за прорачун одговорних конструкција (као што су на
пример делови авиона) узеће се Re = 530N/mm 2 , док за мање одговорне делове узеће
се Re = 400N/mm 2 .

8
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

σ
σM,Rm k2

σT,Re k1
K

O
ε
Слика 3.12 Веза напона и деформација σ − ε приликом затезања епрувете

За критични напон код легираног челика, челичног лива, алуминијумских,

бакарних и легура лаких метала користи се напон на граници течења материјала Re ,
односно R p 0,2 (као замена за Re код челика високе чврстоће). Rm се користи за
материјале код којих се Re не може уочити, као што је на пример сиви лив.
Код епрувета изложеним савијању и увијању критични напон мора да се рачуна
према изразима датим у одговарајућој табели (нпр. за општи конструкциони челик при
затезању је [σ=
] σ T ≈ Re , при савијању је [σ ]s = σ T ,s ≈ 1, 4 ⋅ Re ,а приликом увијања је
[τ ] =τ T ≈ 0, 7 ⋅ Re .
Статички степен сигурности против пластичних деформација (критична тачка К1)
рачуна се према следећем изразу:

ST =
[σ ] , односно приликом:
σ
σT σ T ,s τ
затезања ST ,z = , савијања ST , s = и увијања ST ,u = T .
σz σs τu
Статички степен сигурности против кидања (критична тачка К2) рачуна се према
изразу:

S=
[=
σ]
σM
, σ= Rm , односно приликом:
M
σ σ M

σ σ M, s τ
затезања S M,z = M , савијања S M, s = и увијања S M,u = M .
σz σs τu
б) Динамички степен сигурности
Обележава се као S D и представља однос динамичке издржљивости машинског
дела σ DM и горње границе до које се мења радни напон σ g . Користи се за проверу
сигурности машинских делова од лома услед замора материјала и одређује се према
изразу:
σ DM
SD = .
σg
На слици 3.9 дата је Велерова крива (крива динамичке издржљивости). Велерова
крива са логаритамском поделом дата је на слици 3.13. Називи и основно објашњење
величина датих на слици су:

9
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

σ D - трајна динамичка издржљивост је највећи напон који епрувета може да издржи

без појаве лома при неограниченом броју циклуса промена напона,
N D - гранични број циклуса промена напона изнад којег динамичка издржљивост не
зависи од броја промена N , односно издржљивост постаје трајна,
m - експонент Велерове криве, дефинише нагиб криве, при већим вредностима
експонента мањи је нагин криве
σ N - временска динамичка издржљивост (временски ограничена) је напон при ком
долази до разарања после ограниченог (коначног) броја циклуса промена
напона N ,
σ DM - трајна динамичка издржљивост машинског дела,
σ A - амплитуда динамичке издржљивости (чврстоће) епрувете и
σ SR - средња вредност цикличне промене трајне динамичке издржљивости.
Са дијаграма на слици 3.13 види се да је :
σ=
D σ SR + σ A .

Велерова крива, σNm N=const

σsr σN1 σ
σN2
σA1
σA2 σA
σD(трајна динамичка чврстоћа епрувете)
σsr σD=σsr+σA
t N1 N2 ND N(број циклуса)
гранични број циклуса
Слика 3.13 Велерова крива
Трајна динамичка чврстоћа при једносмерном променљивом напону обележава
се као σ D( 0) , а при наизменично променљивом напону као σ D( −1) .

Машина за динамичко испитивање назива се пулзатор. За једну тачку, нпр. N1 ,

потребно је минимално 10 епрувета. Насупрот томе, приликом статичког испитивања
епрувета затезањем на машини кидалици, за једну тачку са σ − ε дијаграма довољно је
само 2 епрувете.

logσ

σ N=const
m
N

σ
D

logN
N D

Слика 3.13 Велерова крива у логаритамском координатном систему

K D је фактор динамичке чврстоће, његова вредност је увек већа од 1 ( K D > 1 ).

10
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

Трајна динамичка чврстоћа машинског дела (у зависности од врсте нападног

оптерећења и фактора асиметрије напона) може се израчунати као:
σD σ D (0) σ D ( −1)
σ DM ≈ , σ D (0) M ≈ , σ D ( −1) M ≈
KD KD KD
τD τ D (0) τ D ( −1)
τ DM ≈ , τ D (0) M ≈ , τ D ( −1) M ≈
KD KD KD

3.3.3 Дозвољени напон

Дозвољени напон је највећи радни напон који може да савлада машински део у
току радног века а да са сигурношћу не дође до критичних појава. Израчунава се на
основу критичног напона и усвојеног степена сигурности као:

σ doz =
[σ ] , односно τ doz =
[τ ] .
S S
Радни напон мора бити мањи или једнак дозвољеном напону: σ ≤ σ doz ,

и ово је заправо услов приликом одређивања попречних димензија машинског дела

(димензионисање машинског дела). На слици 3.14 дат је затегнут цилиндрични део који
треба димензионисати.

F F

l
Слика 3.14 Затезање цилиндричнох машинског дела

Поступак одређивања пречника d датог машинског дела је следећи:

σ z ≤ σ doz
F d 2π
σz
= = ,A
A 4
F
≤ σ doz
d 2π
4
4⋅ F
d≥
π ⋅ σ doz
Пречник d се усваја.

3.3.4 Сложено напрезање

Сложено напрезање подразумева дејство два или више напона у попречном

пресеку машинског дела. Напони могу бити:
• истородни ( сви нормални или сви тангентни) и
• разнородни (нормални и тангентни).
Када је машински део изложен затезању и савијању је пример за истородне
напоне. Овај пример је дат на слици 3.15 . RS означава радно стање машинског дела.

11
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

Критични напони за проста напрезања су:

[σ ]z - само затезање када нема савијања и

[σ ]s - само савијање када нема затезања.

[σ =
]z σ T ≈ Re

[σ ]s = σ T , s ≈ 1, 4 ⋅ Re

[σ ]z
tgα =
[σ ]s
Ако се затезање повећава, онда се смањује могућност преношења савијања.
Зависност између критичних напона код истородног напрезања је линеарна, као што се
види на слици 3.15.

σs
F F

Ms
l
Ms σz σs
σs
[σs]
α

S=1
RS

σs
σz
σz [σz]
σiz=σz+σs tgα
Слика 3.15 Машински део напрегнут истородним напонима
Током експлоатације машинског дела (то је његово радно стање) присутне су
само еластичне деформације, тако да је увек иста количина еластичних деформација
услед затезања и савијања на правој која пролази кроз радно стање ( RS ):

σz +σs =
const.

Замишљени (тзв. фиктивни или еквивалетни) напон услед затезања означава се

као σ iz , а рачуна се према следећем изразу:

σ iz = σ z + σ s ⋅ tgα ,

12
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

[σ ]z [σ ]z
tgα = ⇒ σ iz = σ z + σ s ⋅ .
[σ ]s [σ ]s
Степен сигурности се рачуна као однос критичног и радног напона, односно:
[σ ]z
• степен сигурности приликом затезања је S z = ,а
σz
[σ ]s
• степен сигурности приликом савијања је S s = , и ако се последњи израз
σs
подели са [σ ]z , добија се следеће:
[σ ]z
σ iz = σ z + σ s ⋅ / : [σ ]z
[σ ]s
σ iz σz σ
= + s
[σ ]z [σ ]z [σ ]z
1 1 1
= +
S S z Ss
1 S z + Ss S z ⋅ Ss
= ⇒ Укупни степен сигурности је према томе : S = .
S S z ⋅ Ss S z + Ss

Сложено напрегнут машински део разнородним напонима приказан је на слици

3.16.
T T u σs

Ms
l
Ms u σs
σs
[σs]

S=1 (елипса-линија критичне појаве)

[ ]
Слика 3.16 Машински део напрегнут разнородним напонима
(на савијање и увијање)

Повећано учешће увијања машинског дела τ u смањује могућност преношења

напона на савијање σ z . Критични напони код сложеног напрезања машинског дела
разнородним напонима су:

13
 Одсек за саобраћај, машинство и инжењерство заштите - АТССБ

Машински елементи

[τ ]u - само увијање када нема савијања и

[σ ]s - само савијање без увијања.
Парцијални степени сигурности су:
[τ ]u [σ ]s
за увијање Su = , а приликом савијања S s = .
τu σs
Еквивалентни напон услед савијања се рачуна према изразу:
 [σ ]
2

σ is = σ s +  s ⋅τ u  .
2
 [τ ] 
 u 
Укупни степен сигурности за разнородна напрезања машинског дела рачуна се
као:
1 1 1
= 2 2
+ 2
S Su Ss
1 Su 2 + S s 2 S s ⋅ Su
= ⇒ Укупни степен сигурности је према томе : S = .
S 2
Su ⋅ S s
2 2
Su 2 + S s 2

14