FIZIKA I MERENJA

- Predavanja – II nedelja -

Kabinet za Fiziku
Univerzitet u Beogradu - Mašinski fakultet
RAD, SNAGA I ENERGIJA
ZAKONI ODRŽANJA
ENERGIJE
Pojam rada sile u mehanici – mehanički rad
Kada sila vrši rad ?

Ako dejstvo neke sile F
utiče na
pomeranje tj. kretanje datog tela, usled ta sila vrši rad tokom
postojanja komponente sile duž pravca pomenutog kretanja.
kretanja,

ta sila vrši
Ako sila ima komponentu čiji se smer pozitivan rad
poklapa sa smerom pomeranja tela
(AF > 0)

Ako sila ima komponentu čiji je smer ta sila vrši

suprotan od smera pomeranja tela negativan rad
(AF < 0).

https://i.pinimg.com/originals/63/86/d0/6386d06600e27ae71e4ed0865ae78912.gif
Neki primeri kada sila vrši rad:

AF > 0, AFt < 0,

AFg = 0 i AN = 0

AFg > 0, AFt < 0

AN = 0
Rad sile trenja je negativan, jer se
sila trenja suprotstavlja
uspostavljenom kretanju.
 
Primer 1 – rad konstantne sile, F const

AF ?
Aktivna komponenta sile:

Fs F cos

Samo aktivna komponenta sile vrši rad.

Matematički izraz za određivanje rada konstantne sile:

   

A F r F r cos  F , r F r cos 
Merna jedinica za rad je džul: [J] = [Nm].

Džul je jednak radu konstantne sile od 1 N, pri pomeraju tela od 1m u pravcu i smeru
delovanja sile.
Kod pravolinijskog jednosmernog kretanja za vektor pomeraja može da se koristi i
 
oznaka: r s , pa se može pisati i:
   
  
A  F s F s cos  F , s F s cos Fs s

Slučajevi u okviru navedenog primera 1:

A>0 za 0   < /2 , jer je: cos > 0 .


A=0 za  = /2 , jer je: cos = 0 (npr. rad sile N je uvek AN = 0).

A<0 za /2 <    , jer je: cos < 0 (npr. AFt < 0).

A0 A 0 A0
 n 
Ako na telo deluje sila Frez  i 1
F i , onda se rad te sile može izraziti kao:

ex   n ex   n ex  n

A Frez s 
  
Fi  s 
  
Fi s  Aiex Rad je aditivna veličina!
 i 1  i 1 i 1
 Rad sile gravitacije u gravitacionom polju Zemlje

pri spuštanju tela: pri podizanju tela: pri horizontalnom

pomeranju:
a) slobodan pad a) podizanje vertikalno naviše
  
   Fg  r
Fg   r Fg   r
AF > 0
= 0, =  , = /2
cos=1 cos = -1
AFg = 0
AFg > 0 AFg < 0

b) spuštanje niz strmu ravan b) penjanje uz strmu ravan

 < /2    > /2

N Ft 
N
 2
m F
 m
AFg > 0 
AFg < 0 Ft AF > 0 h
   Rad sile gravitacije ne
 mg 1
mg
zavisi od oblika putanje i
AFg= mgh > 0 AFg - mgh < 0 dužine pređenog puta, već
samo od visine sa koje telo
pada, ili na koju se penje!
Primer 2 – Krivolinijsko kretanje tela pod dejstvom promenljive sile:

F const

U toku elementarnog vremenskog intervala dt

telo izvrši elementarni pomeraj, pri čemu važi:
  
 dr ds , pa se može pisati dr ds

 F const na putu ds.

 
Elementarni rad sile: dA F ds

Ukupni rad sile F const na putu s, od položaja
1 do položaja 2: s  s  
A F ds F ds cos Ð  
 F, ds 
   
Fs F cos Ð  
 F, ds 
  ex
Ako na telo deluje Frez const na putu s, rad te sile je:

ex 
ex
s
A Frez ds
0

ex ex
Drugi izrazi za dA i A :

   
 d p   d s  dr  
dAex Frez
ex
ds  ds dp  dp  dp 
dt dt dt

2 2
Ukupan rad rezult. spoljašnje sile na  
Aex dAex  dp
putu od položaja 1 do 2:
1 1
Rad konzervativne sile

Tela deluju jedna na druga silama, tj. nalaze se u ogdovarajućem polju.

 Ako se polja (i sile koje u njima deluju) ne menjaju u toku vremena za njih kažemo
da su stacionarna.
 Ako sile koje deluju u nekom polju zavise od
rastojanja između tela, a pravci im prolaze kroz
zajednički centar, takve sile su centralne, a polje
koje stvaraju je centralno polje.

Uopšteni matematički izraz za centralne sile je

oblika:  
F F r r0

Tipičan primer ovih sila i centralnog polja je gravitaciono polje Zemlje (kao na slici).

Ukoliko je sila stacionarna i centralna, onda je ona konzervativna sila.

Polje konzervativne sile je tzv. potencijalno polje.

1. Rad konzervativne sile ne zavisi od oblika putanje koju telo prelazi, već samo od
početnog i krajnjeg položaja tela.

a 2

b
A1a 2  A1b 2
1

2. Rad konzervativne sile po zatvorenoj putanje jednak je nuli.

 
A121 F ds 0

Konzervativne sile „čuvaju“ (konzerviraju) mehaničku eneriju.

Neki primeri konzervativnih sila:  gravitaciona sila,

 elektrostatička sila,
 sila elastičnosti,
 sila potiska.
Rad nekozervativne sile

Sila je nekonzervativna ako njen rad zavisi od oblika i dužine putanje kojom je telo
prešlo iz početnog u konačno stanje.

a 2
 
b A1a 2  A1b 2 A121 F ds 0
1

Rad nekonzervativne sile duž zatvorene putanje je različit od nule.

Nekonzervativne sile „troše“ (rasipaju) mehaničku energiju, tj. pretvaraju

mehaničku energiju u neki drugi oblik energije.

Tipični primeri nekonzervativnih sila su:

sila trenja, sila otpora vazduha i sl.
Snaga
Srednja snaga : A
Psr 
t

Merna jedinica za snagu: [1 W] = [1 J/s].

James Watt
Trenutna snaga: 1736 – 1819

Brojno je jednaka brzini vršenja rada od strane sile:

   
dA F ds  ds  dr  
P  F  F  F 
dt dt dt dt
t
A ? A  Pdt
t
Pojam mehaničke energije tela: Emeh
Energija
- Skalarna fizička veličina koja predstavlja meru
različitih oblika kretanja materije.

Energija je mera sposobnosti tela da izvrši rad.

James Prescot Joule
Oblici energije:  mehanička energija
1818 – 1889
 nemehanički oblici energije

Mehanička energija
Emeh je mera sposobnosti tela da izvrši rad usled toga što ima određeni položaj u nekom
polju konzervativnih sila (potencijalnom polju) i/ili usled toga što ima neku brzinu.

Osnovi oblici mehaničke energije

Kinetička energija Emeh Ek  E p Potencijalna energija

(određena položajem tela
(određena impulsom tela)
u polju neke konzervativne sile)
 Ako spoljašnja sila vrši rad pri kretanju nekog tela, ili energija tela
ako telo vrši rad nad okolinom se menja

Rad je uvek jednak promeni nekog oblika energije tela, ili promeni
nekog oblika energije datog sistema tela !

Energija i rad izražavaju istom mernom jedinicom: [J].

 Energija karakteriše stanje tela (telo može da poseduje energiju).

 Rad karakteriše proces prelaska tela (sistema tela) iz jednog u drugo stanje,
pri čemu:
1) energija datog tela (sistema) prelazi iz jednog oblika u drugi, ili
2) telo (sistem) razmenjuje energiju sa okolinom, odnosno sa drugim telima.

https://i.chzbgr.com/full/5391389440/h0508BB38/crazy-crab-cat-chasing-laser-pointer
Kinetička energija tela: Ek
 Kinetička energija je energija koju telo ima usled toga što poseduje neku brzinu.
 Kinetička energija je mera sposobnosti tela da izvrši rad na račun svog kretanja.

 m
1 1
m2

Matematički izraz za Ek
U slučaju kada je m=const, važi:
      1  1
 
dAex  dp  d m  m d m d  2 m d  2 d m 2 / 2
2 2
   

dA ex d m 2 2   
          
 

d 2 d    d     d  2 d    d  d 2 / 2


d m 2 2 dEk Ek 
m 2 m 2 2
2

2m

p2
2m
 Aex Ek 2
ex
Sledi: dAex dEk   dEk
dA Aex Ek
0 Ek 1

Rad rezultujuće spoljašnje sile koja deluje na telo je jednak promeni Ek tog tela.

Zakon održanja kinetičke energije (Z.O.K.E)

Aex Ek
Iz:  Ek   Ek const
Aex 

Kinetička energija izolovanog tela ostaje konstantna!

Ako je rezultantna spoljašnja sila jednaka nuli (takvi sistemi tela se nazivaju izolovani
sistemi) njen rad je jednak nuli:
ex
Frez 0  A 0  Ek 0  Ek const .
 ili
Frezex 0  a 0  v 0  Ek const .
Pojam potencijalne energije tela: Ep
Potencijalna energija je mera sposobnosti tela da izvrši rad zahvaljujući njegovom
položaju u polju konzervativne sile.

Opšti izraz za potencijalnu energiju: E p  f r  E p  f  x , y, z 
Konkretan matematički izraz za Ep zavisi od:
 tipa (vrste) potencijalnog polja (vrste konzervativnih sila);
 izbora nultog (referentnog) nivoa za Ep
(Ep nije jednoznačno definisano, već je definisano do vrednosti neke konstante).
Odnos rada i Ep
 Ep = Ep (x, y, z)
ex
 Akonz zavisi samo od dA ex
konz  dE p ili A ex
konz  E p
početnog i krajnjeg
položaja tela.

Promena potencijalne energije definiše se kao rad izvršen nasuprot

konzervativnoj sili (znak -) prilikom promene položaja tela u odnosu na
referentni nivo.
Primer 1: Telo u gravitacionom polju Zemlje, na nadmorskoj visini h

Slučaj 1a): Ako za telo važi Ep=0 za h= (tj. referentni nulti nivo stavimo u
beskonačnost), onda za proizvoljno izabrano h važi:

Mzm
E p h    
 Rz  h 
Dokaz:
  M m  M m
dAkonz F g dr   z2 r0 dr   z2 dr
r r
0 
dr Mzm
dAkonz  dE p  dE p  M z m
r 2
 dE γ
Ep
p
r
r 2
dr


 1  1 1 M m M zm
  E p  M z m      M z m    z  E p  
 r r  r r r
gde je: r = RZ +h
Slučaj 1b):
Ako za telo važi Ep=0 za h=0 (referentni nivo je na površini Zemlje, na nultoj
nadmorskoj visini), onda za proizvoljno izabrano h važi:
mgh h
E p h  0  za h  Rz tj.  je : E p h  mgh
 1  h / Rz  Rz

Dokaz: dr
Sa prethodnog slajda je: dE p  M z m
r2
Ep Rz  h
dr  dr 1  

0
dE p   M zm
Rz
r2
 podsetnik:

r 2 
r 
Rz h
 1  1 1  h M mh mgh
E p  M z m      M z m     M z m  2z  
 r  Rz  h Rz  R z R z  h Rz  h   h 
Rz
 1    1  
 Rz   Rz 
Ako je h<< RZ , onda je h/ RZ <<1 , pa se dobija: E p mgh

Ep je pri pomeranju tela iz položaja 1 u položaj 2 uvek ista (za data dva
položaja), bez obzira na to gde se postavi nulti (referentni) nivo za proračun E p
tela.
Primer 2: Epe = ? za elastično deformisanu oprugu, ako u položaju
nedeformisane opruge važi: Epe = 0
 
Elastična sila je jednaka: F  kx i
pa se iz definicije promene potencijalne energije dobija:
   
 dE pe  
dAe Fe dx Fe dx cos F , dx Fe dx cos   Fe dx  kxdx

E pe x x
 dE pe k x dx  E pe k x dx
0 0 0
kx 2
E pe 
2

https://thumbs.gfycat.com/UglyWarmheartedLeopardseal-size_restricted.gif
Zakon održanja mehaničke energije (Z.O.M.E)
Rad svih spoljašnjih sila je jednak: A ex  Akonz
ex ex
 Anekonz

Sa prethodnih slajdova imamo: A ex E k i ex

Akonz  E p

ex
sledi: E k  E p  Anekonz
ex
Anekonz E k  E p  E k  E p 
ex
Anekonz ΔE meh E meh2  E meh1

Ukoliko je:
ex
Anekonz  Emeh   Emeh const

Zakon o održanju mehaničke energije (ZOME).

Ako na telo deluju samo konzervativne sile, ukupna mehanička energija tela je
konstantna.

https://solpass.org/5s/images/roller.gif
Primer primene Z.O.M.E. - Energija kod LHO duž x ose
Kinetička energija harmonijskog oscilovanja:

Po definiciji kinetičke energije važi: Ek m  / 

dx
Brzina harmonijskog oscilovanja je određena izrazom:    A cos t   
dt
Ek  
  
m  mA  cos t    
 

Maksimalna vrednost Ek (u ravnotežnom mmax m  A
Ek max  
položaju) iznosi:  
Potencijalna energija harmonijskog oscilovanja:

Potencijalna energija elastično deformisane opruge je: E p kx / 

Kod LHO za zavisnost elongacije od vremena važi: x  A sin t   

Ep 
kx 


kA sin t    m  A sin t   
  
Maksimalna vrednost Ep (u amplitudnom kA m  A
E pmax  
položaju) iznosi:  
 Ukupna mehanička energija harmonijskog oscilovanja:

Emeh Ek  E p Kod LHO je Emeh =const.

Tokom LHO, Ek postepeno prelazi u Ep i obrnuto!

kA m  A
Emeh  E pmax Ek max  
 
m  kx 
Emeh Ek  E p   
 



mA  cos  t     k A sin t    
 
mA   mA 

 


 

cos t    sin t   
 


Ako disipativne sile (sile otpora sredine) deluju

na sistem i vrše rad, tada Emeh const  to
oscilovanje nije HO (oscilacije su prigušene).
 Zakon održanja ukupne energije (Z.O.E)
Ako na telo, pored konzervativnih deluju i nekonzervativne sile, imamo:
ex
A ex ex
 Akonz  ex
Anekonz A ex
E k Akonz  E p

ex
Anekonz E k  E p  E k  E p 

ex
Anekonz ΔE meh E meh2  E meh1

Promena mehaničke energije tela na koje deluju i nekonzervativne sile jednaka

je radu nekonzervativnih sila.

Z.O.E: Ukupna energije tela (sistema) je konstantna.

Energija se ne može stvariti ni uništiti, već se samo jedan oblik energije

pretvara u drugi.
 Pretvaranje jednog oblika energije u drugi

Hemijska Mehanička Hemijska Svetlosna

Električna Svetlosna Hemijska Mehanička

Svetlosna Hemijska Električna Toplotna

https://thumbs.gfycat.com/MildColdIrishterrier-size_restricted.gif
https://thumbs.gfycat.com/ShortIllAmericankestrel-size_restricted.gif