Факултет инжењерских наука у Крагујевцу

ТРИБОЛОГИЈА МАШИНСКИХ СИСТЕМА

-Извештај са вежби-

Студент: Професор:

Милош Манојловић 450/2017 Др Блажа Стојановић

Крагујевац, 2018.
 Вежба 2. – Сила и коефицијент трења

Трење које се јавља у механичким системима у којима се врши пренос масе и енергије
је тзв. спољашње трење и јавља се на контактним површинама два тела у додиру при
релативном кретању једног у односу на друго уз присуство нормалног оптерећења
контакта и представља однос кретања у тангенцијалном правцу. Поред овог спољашњег
трења постоји унутрашње трење које се јавља при деформацији материјала и одвија се
у равни смицања.

У зависности од врсте кретања, разликујемо:

 Трење мировања
 Трење клизања
 Трење котрљања

Основна величина којом се кватифицира трење је сила трења F t. У пракси се често

користе друге величине као што су:

 Коефицијент трења, који представља однос силе трења и нормалног оптерећења

Ft
контакта μ=
Fn
 Коефицијент утрошеног рада на трење који представља однос између рада
утрошеног на савладавање силе трења и укупне количине рада утрошеног на
Wt
остваривање кретања μ= .
Wn

Поред ових величина треба додати још и максималну силу трења (слика 8.) која се
јавља на самом почетку кретања једног тела по другом, односно при преласку из стања
мировања у стање кретања, сила трења расте од нуле до неке максималне вредности
која је при даљем кретању нешто мања и константна.

Слика 1. Трење клизања

2
Крајем 18. века познати француски научник Coulomb је доказао да коефицијент трења
није независтан од оптерећења у зони контакта и предложио је израз за одређивање
силе и коефицијента трења:

A
F T = A+ B F n μ= +B
FT

Адхезиона теорија трења је развијена тридесетих година прошлог века у Енглеској од

стране Bowden и Tabor. Они су се водили чињеницом да се контакт између два чврста
тела остварује по врховима неравнина, што зачи да је површина контакта веома мала, а
реални притисци на контактним површинама изузетно велики, што доводи до појаве
пластичних деформација у зони контакта. На следећој слици је приказан јединични
контакт који је остварен између два чврста тела.

Слика 2. Јединични контакт

Сила трења, састоји се из адхезионе силе трења ( A s τ ) и деформационе компоненте силе

трења ( pc ), може се написати: F Т = A s τ + pc , где је A s= Ar што представља површину
смицања, τ чврстоћу материјала, pc силу потребну да се оствари кретање неравнина
тврђег тела кроз контактни слој тела мање тврдоће.

Ако занемаримо деформациону компоненту силе трења, она се може изразити:

Fn τ
F Т = A s τ=
po

На основу ове силе, коефицијент трења је:

FТ τ
μ= =
Fn po

Полазна предпоставка за модификовану атхезиону теорију трења јесте да раст реалне

површине контакта Ar не зависи само од величине нормалног оптерећења F n, већ и од

3
тангенцијалних напрезања који се појављују у зони додира при кретању једног тела по
другом. По овој теорији израз за коефицијент трења има облик:

FТ τs C
μ= = =
F n p α ∙ ( 1−C 2 )1 /2

при чему: τ s представља критичну вредност напрезања на смицање у слоју материјала у

зони контакта, p је нормално напрезање, C је константа која узима у обзир разлику
између критичне вредности напрезања на смицање контактног слоја и напрезања на
смицање основног материјала, α је константа која узима у обзир механичке
карактеристике материјала елемената у контакту.

Tomlinson је 1929. године поставио молекуларну теорију трења. Она се базира на

чињеници да се у зонама додира два тела јављају привлачне и одбојне молекуларне
силе. Ова теорија не узима у обзир постојање трећег елемента трибомеханичког
система (мазива).

Укупан рад који се троши на формирање молекуларних веза на путу x при кретању
једног елемента трибомеханичког система по другом износиће KW. Из тога следи да је:

KW =μpnx , где је W енергија молекуларних веза.

Израз за одређивање коефицијента трења:

C 1 Wn
μ=
l Fn

Молекуларну механичку теорију трења предложио је руски триболог И. В.

Крагељски 1939. године који је кренуо од чињенице коју је поставио Coulomb, да је
сила трења двојаке природе. Сила трења која се јавља у зонама контакта
трибомеханичких система се састоји из два дела, и то од молекуларне компоненте силе
трења ( F Tm) и од деформационе компоненте( F Td), и може се написати:

F T =F Tm + F Td

Молекуларном механичком теоријом трења уведен је и појам „треће тело“ у коме се

развијају триболошки процеси за време остваривања контакта елемената
трибомеханичког система било које врсте.

4
 Слика 3. Структура трећег тела

Мерни инструмент за извођење вежбе

За извођење ове вежбе у којој вршимо мерење силе трења и коефицијента трења
користимо уређај Трибометар TPD-95 који је приказан на следећој слици.Овај уређај се
користи за триболошка испитивања и компјутерски је подржан.

Слика 4. Трибометар TPD-95

Контак се остварује по систему Blok on disk а испитивање се може вршити са и без

подмазивања. На овом уређају је могуће вршити промену брзине помоћу варијатора у
опсегу од 0,2 до 2,5 m/s, док нормална сила има домен од 0 до 500 N.

Димензије блока су: bb=6,35 mm, lb=15,75 mm, hb=10,1 mm.

Димензије диска су: Dd=35 mm, bd=6,35 mm.

При испитивању контакт је у првом случају остварен између две челичне површине, а у
другом између челика и алуминијума. Испитивање је вршено при: 700 o/min, 1100 o/min
и 1400 o/min.

5
 Приказ резултата вежбе

Измерене улазне вредности су приказане у табели 1.

Табела 1.

Ft
Челик-челик
Fn1=9,4 N Fn2=15,8 N Fn3=22,2 N Fn4=28,6 N

подмазивање са μ без μ са μ без μ са μ без μ са μ без μ

700 o/min 4,515 4,837 6,708 7,417 8,643 10,19 10,578 12,9
1100 o/min 3,999 4,386 6,128 6,45 8,127 8,256 9,997 10,191
1400 o/min 2,903 4,193 4,902 6,321 7,998 8,578 9,804 10,449
Ft
Челик-
алуминијум Fn1=9,4 N Fn2=15,8 N Fn3=22,2 N Fn4=28,6 N

подмазивање са μ без μ са μ без μ са μ без μ са μ без μ

700 o/min 4,386 4,708 6,7 7,611 9,159 9,868 11,094 12,255
1100 o/min 4,837 4,193 6,579 6,192 8,385 8,256 10,578 11,029
1400 o/min 4,644 4,386 6,256 6,708 8,026 8,772 10,062 9,933

Ft
Коефицијент трења можемо одредити: μ=
Fn

Све израчунате вредности су приказане у табели 2.

Табела 2.

Ft
Челик-челик
Fn1=9,4 N Fn2=15,8 N Fn3=22,2 N Fn4=28,6 N

подмазивање са μ без μ са μ без μ са μ без μ са μ без μ

0,48 0,514 0,42 0,46 0,389 0,45 0,36 0,4
700 o/min 4,515 4,837 6,708 7,417 8,643 10,19 10,578 12,9
0319 574 4557 943 324 9009 986 51
0,42 0,4 0,38 0,40 0,366 0,37 0,34 0,3
1100 o/min 3,999 4,386 6,128 6,45 8,127 8,256 9,997 10,191
5426 665 7848 822 081 1892 9545 56
0,30 0,4 0,31 0,40 0,360 0,38 0,34 0,3
1400 o/min 2,903 4,193 4,902 6,321 7,998 8,578 9,804 10,449
883 46 0253 006 27 6396 2797 65
Ft
Челик-
алуминијум Fn1=9,4 N Fn2=15,8 N Fn3=22,2 N Fn4=28,6 N

6
подмазивање са μ без μ са μ без μ са μ без μ са μ без μ
0,46 0,5 0,42 0,48 0,412 0,44 0,38 0,4
700 o/min 4,386 4,708 6,7 7,611 9,159 9,868 11,094 12,255
659 008 405 170 568 4505 7902 28
0,51 0,4 0,41 0,39 0,377 0,37 0,36 0,3
1100 o/min 4,837 4,193 6,579 6,192 8,385 8,256 10,578 11,029
457 46 6392 189 703 1892 986 85
0,49 0,4 0,39 0,42 0,361 0,39 0,35 0,3
1400 o/min 4,644 4,386 6,256 6,708 8,026 8,772 10,062 9,933
404 665 5949 455 532 5135 1818 49

Циљ саме вежбе је графичка интерпретација зависности коефицијента трења и бројева

обртања као и силе трења и нормалне силе за сва три случаја бројева обртања.

На следећој слици је приказана зависност између коефицијента трења и бројева

обртања у случају контакта челика о челик са и без подмазивања.

Č-Č са подмазивањем
0.5
0.48
0.46
0.44 Fn1
Fn2
0.42
Fn3
0.4 Fn4
0.38
0.36
0.34
0.32
0.3
700 1100 1400

Č-Č без подмазивања

0.53
0.51
0.49
Fn1
0.47 Fn2
0.45 Fn3
0.43 Fn4
0.41
0.39
0.37
0.35
700 1100 1400

Слика 5. Зависност коеф. трења и бројева обртања у случају контакта челик о челик

7
Приказ зависности коефицијента трења и бројева бројева обртања у случају контакта
челика и алуминијума са и без подмазивања је приказан на следећеој слици.

Č-Al са подмазивањем
0.55

0.5 Fn1
Fn2
0.45 Fn3
Fn4
0.4

0.35

0.3
700 1100 1400

Č-Al без подмазивања

0.55

0.5
Fn1
Fn2
0.45
Fn3
Fn4
0.4

0.35

0.3
700 1100 1400

Слика 6. Зависност коеф. трења о бројева обртања у случају контакта челика и

алуминијума

Графички приказ за случај са и без подмазивања, где је на x оси представљена

вредност нормалних сила, док је на y оси представљена сила трења, за контакте челик о
челик и челик о алуминијум.

8
 Č-Č са подмазивањем
12

10

8 n=700 o/min
n=1100 o/min
6 n=1400 o/min

0
Fn1 Fn2 Fn3 Fn4

Č-Č без подмазивања

14
12
10 n=700 o/min
8 n=1100 o/min
n=1400 o/min
6
4
2
0
Fn1 Fn2 Fn3 Fn4

Č-Al са подмазивањем
12

10

8 n=700 o/min
n=1100 o/min
6 n=1400 o/min

0
Fn1 Fn2 Fn3 Fn4

9
 Č-Al без подмазивања
14

12

10
n=700 o/min
8 n=1100 o/min
n=1400 o/min
6

0
Fn1 Fn2 Fn3 Fn4

Слика 7. Зависност нормалне силе од силе трења за контактни пар челик – челик и
челик - алуминијум

10