КОНСТРУКЦИЈА И ПРОРАЧУН

ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА
22 ПРОРАЧУН ТОЧКОВА
 УВОД
 Сви ново-пројектовани типови точкова морају задовољити веома
обимне и ригорозне услове (EN 13979-1 и UIC510-5)
 Геометријски услови (да се различити типови точкова користе на истим
железничким возилима)
 Термомеханички услови (да код точкова кочених папучама не дође до
лома услед термичких оптерећења)
 Механички услови (да не дође до напрснућа точка услед замора)
 Акустички услови (да ново-пројектовани точак не ствара већу буку од
неког референтног точка за дату примену)
 ОПТЕРЕЋЕЊА ТОЧКА
 Силе у интеракцији точак-шина
 Вертикална компонента Q
 Бочна компонента Y
 Подужна компонента T (има занемарљиво мали утицај у односу на
претходне две компоненте па се занемарује)
 У било којој тачки точка М под утицајем датих сила јавља се просторно
(тродимензионално) стање напона
 Дефинише се у односу на аксијални a, радијални r
и тангенцијални правац t локалног координатног
система
 У прорачуну се мора узети у обзир и утицај
пресованог сколопа точак-осовина а код точкова
за веће брзине и утицај центрифугалног убрзања
 МЕРОДАВНА ОПТЕРЕЋЕЊА ЗА ПРОРАЧУН ТОЧКА
 Услед обртања силе у интеракцији точак-шина (мењају се стохастички)
изазивају у точку троосно стање динамичких напона
 Сложена оптерећења точка сведена су на одређени број меродавних
случајева оптерећења точка
 Узима се у обзир кретање точка на типичним деловима пруге на којима се
јављају оптерећења која могу довести до оштећења тела точка (правац,
кривина, скретница, укрсница,…)
 Меродавне вертикалне и бочне силе су приближно независне од брзине
 Центрифугална сила услед обртања точка зависи од брзине и има утицај
само код возова великих брзина
 Меродавни случајеви оптерећења за прорачун точка базирају на:
 Статичком оптерећењу по точку (за вертикалне и бочне силе)
 Брзини (за центрифугалну силу)
 Морају се узети у обзир и напони услед пресованог склопа точак-
осовина
 МЕРОДАВНА ОПТЕРЕЋЕЊА ЗА ПРОРАЧУН ТОЧКА
 1. случај оптерећења
 Обухвата кретање на правом колосеку када делује само вертикална сила у
интеракцији точак-шина на номиналном кругу котрљања

=
Fz 1, 25 ⋅ Q0
Fy = 0

Q0 – статичко оптерећење по точку

 МЕРОДАВНА ОПТЕРЕЋЕЊА ЗА ПРОРАЧУН ТОЧКА
 2. случај оптерећења
 Обухвата кретање кроз кривине → вертикална сила делује у корену венца
водећег точка а бочна сила делује на венцу 10 mm испод номиналног
круга котрљања
=
Fz 1, 25 ⋅ Q0
F=
y1 0, 6 ⋅ Q0 - за неводеће осовине
F=
y1 0, 7 ⋅ Q0 - за водеће осовине

Q0 – статичко оптерећење по точку

 МЕРОДАВНА ОПТЕРЕЋЕЊА ЗА ПРОРАЧУН ТОЧКА
 3. случај оптерећења
 Обухвата прелазак скретница и укрсница → водећи точак наилази на
канал и губи ослонац за венац а привремено вођење осовинског склопа
преузима супротан точак који се унутрашњом страном ослања на шину
=
Fz 1, 25 ⋅ Q0
Fy 2 =
−0, 6 ⋅ Fy1 = −0,36 ⋅ Q0 - за неводеће осовине
−0, 6 ⋅ 0, 6 ⋅ Q0 =
Fy 2 =
−0, 6 ⋅ Fy1 = −0, 42 ⋅ Q0 - за водеће осовине
−0, 6 ⋅ 0, 7 ⋅ Q0 =

Q0 – статичко оптерећење
по точку
 ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ
 Наведена оптерећења не представљају макисмално већ неко
еквивалентно оптерећење за које се сматра да у радном веку точка
изазове 10 милиона циклуса оптерећења меродавних за проверу на
замор
 То не искључује мањи број циклуса са оптерећењима већим од наведених
 Под наведеним оптерећењима точак треба да задовољи трајну
динамичку издржљивост
 Три меродавна случаја оптерећења подразумевају да ће се точак
током свог радног века кретати на пругама где учешће кривина са
радијусом мањим или једнаким 800 m износи мање од 24 %
 Нпр. на прузи Београд-Бар присуство кривина радијуса до 800 m је 42,8 %
а на прузи Београд-Ниш 25,2 %
 У таквим случајевима где је интензитет оптерећења точкова већи (уз
мањи број циклуса) потребна су сложена експериментална испитивања
меродавног спектра оптерећења
 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА
 Прорачун се спроводи применом методе коначних елемената (МКЕ)
 При моделирању се као меродаван узима точак са пречником на
дозвољеној граници истрошења
 Пресовани склоп осовина-точак се моделира помоћу контактних
елемената или се симулира задавањем одговарајућег контактног притиска
 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА


σ xx σ xy σ xz 
[σ ] = σ yx σ yy σ yz 

σ zx σ zy σ zz 

 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА


σ 1 0 0 
[σ ] =  0 σ 2 0 
 0 0 σ 3  SO
 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА
 За сваки чвор модела мора се одредити највећи главни напон σimax
чији се правац узима као меродаван за примену једноосног
критеријума напона
 Максимални напон точка σmax добија се као највећа компонента од
нормалних напона у свим посматраним случајевима оптерећења у правцу
напона σimax
 Минимални напон точка σmin добија се као најмања компонента од
нормалних напона у свим посматраним случајевима оптерећења у правцу
напона σimax
 Због обртања точка напони у сва три случаја оптерећења имају
периодичан карактер → компоненте просторног напонског стања се
стално мењају
 У прорачуну се користи једноосни критеријум замора → напони се пореде
са динамичком чврстоћом добијеном испитивањем епрувете или реалног
објекта при пулсирајућем једноосном затезању
 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА
 Правци главних напона су веома блиски радијалном и тангенцијалном
правцу
 Напони у та два правца су сличног реда величине
 Због тога се мора наћи амплитудни распон у оба правца што гарантује
да је узет најнеповољнији случај за проверу замора
 За појаву напрслина услед замора меродаван је распон напона који се у
појединим тачкама појављује услед обртања точка и услед различитих
случајева оптерећења → морају се анализирати напони у свим тачкама
точка и морају се идентификовати тачке са највећим распонима напона
(тај поступак је јако сложен и могућ са специфичним софтвером)
 ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА
 За сваки чвор модела одређује се меродавни средњи напон σm и
меродавни амплитудни напон σa
σ max + σ min
σm =
2
σ − σ min
σ a = max
2

 Израчунати амплитудни напон за сваки чвор модела пореди се са

дозвољеним амплитудним напоном из одговарајућег Гудман-Смитовог
или сличног дијаграма
 ДОКАЗИВАЊЕ ЧВРСТОЋЕ И ДОЗВОЉЕНИ НАПОНИ
 Први услов
 Да еквивалентни напони по вон-Мизесовој хипотези у свим чворовима
модела и у свим случајевима оптерећења буду мањи од границе течења
 За стандардни челик за моноблок точкове R7 граница течења износи
Re=52 kN/cm2
 Други услов
 Да максимални амплитудни напон σa у датој тачки точка одређен по
претходно изложеној методологији буде мањи од дозвољеног напона на
замор
 Дозвољени напон на замор одређује се испитивањем на замор точка у
природној величини
 ЛИТЕРАТУРА
 Горан Симић, Вагони – Конструкција и прорачун, Машински факултет
Београд, 2013.
 Драган Петровић, Владимир Александров, Железничка возила –
Основе, Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, 2013.
ДИСКУСИЈА ???