Proračun prema teoriji

graničnih stanja
Teorija graničnih stanja se zasniva na prihvatljivoj verovatnoći da će
projektovana konstrukcija da zadovolji sve zahteve u predviđenom veku
eksploatacije

Granično stanje preseka (odn. konstrukcije) podrazumeva takvo stanje pri

kome presek (odn. konstrukcija)
-gubi sposobnost da se odupre spoljašnjim uticajima
- dobija nedopustivo velike deformacije (ugibe)
- dobija nedopustivo velika lokalna oštećenja

Osnovna granična stanja konstrukcije su:

 Granično stanje nosivosti(granično stanje loma)

 Granično stanje upotrebljivosti(deformacija i prslina)
Granična stanja nosivosti su stanja pri kojima konstrukcija (ili njen
deo) gubi sposobnost da dalje prihvata uticaje spoljašnjih dejstava

Proračunom prema graničnim stanjima nosivosti se određuje

granično opterećenje pri kom dolazi do iscrpljenja nosivosti,
odnosno do loma.
Pretpostavke proračuna prema graničnim stanjima

 Raspodela dilatacija po visini preseka je linearna (važi Bernulijeva

hipoteza o ravnim presecima)
 Celokupno zatezanja prihvata armatura
 Veza σ − ε po visini pritisnute zone betona aproksimira se radnim
dijagramom betona (RDB)
 Veza σ − ε za čelik se aproksimira bilinearnim radnim dijagramom
čelika (RDČ)
Proračun preseka prema graničnim stanjima loma je dokazivanje da
granična nosivost preseka SR nije manja od granične vrednosti statičkog
uticaja u preseku Su

SR ≥ Su

Granična nosivost preseka SR zavisi od geometrije preseka i

mehaničkih karakteristika materijala SR = SR (Ab, Aa, σb, σa)

Granični uticaji u preseku Su dobijaju se kombinovanjem vrednosti

statičkih uticaja u eksploataciji Si uvećanih parcijalnim koeficijentima
sigurnosti γui

Su  gSg  pSp  S

Parcijalni koeficijenti sigurnosti γui definišu se Propisima BAB 87 u
zavisnosti od kombinacije opterećenja i vrednosti dilatacije u
armaturi εa.

Na primer, u slučaju dejstva stalnog i promenljivog opterećenja Sg i

Sp, granični uticaji se određuju prema izrazima:
U proračunu prema graničnim stanjima nosivosti, kriterijumi loma nisu
vrednosti dostignutih napona, već vrednosti dostignutih konvencionalno
usvojenih graničnih dilatacija.

U zavisnosti od materijala u kome su dostignute granične dilatacije,

razlikuju se tri vrste loma:

1 lom po betonu . . . εb = 3.5‰ 0 ≥ εa ≥ −10‰

2 lom po armaturi . . . εa = −10‰ 0 ≤ εb ≤ 3.5‰
3 simultani lom . . . εb = 3.5‰ εa = −10‰

Koristi se konvencija da su dilatacije pritisaka pozitivne, a zatezanja

negativne
AB elementi opterećeni na
savijnje
Smatra se da je nosač opterećen na savijanje, ako se u njegovim presecima
pojavljuju momenti savijanja i transverzalne sile.

Nosači koji su najčešće opterećeni na savijanje su grede i ploče.

Treba razlikovati: čisto savijanje, kada se u presecima nosača javljaju samo
momenti savijanja i savijanje silama, kada se u presecima osim momenata
javljaju i transverzalne sile.
Posmatraju se AB elementi na koje deluju samo momenti savijanja
(čisto pravo savijanje)

mogu da se razlikuju sledeće naponske faze:

1 Faza I . . . stanje bez prslina, aktivan ceo betonski presek

2 Faza II . . . stanje sa prslinama, aktivan samo pritisnuti deo
betonskog preseka
3 Faza III . . . lom preseka
Naponi dostižu vrednosti usled kojih u pritisnutoj zoni dolazi do
"plastifikacije" betona, odnosno vrednosti napona pritiska postaju veće od
računske čvrstoće betona na pritisak (fb). U zategnutoj zoni armatura
počinje da "teče" jer vrednosti napona zatezanje premašuju granicu
razvlačenja čelika. Za poprečni presek se može reći da se tada nalazi u
graničnom stanju loma.
Ovo je granični slučaj pa se na osnovu njega sprovodi kompletan postupak
dimenzionisanja grede.
Proračun AB elemenata
Pravougaoni poprečni presek - dijagrami napona i dilatacija

d visina poprečnog preseka

b širina poprečnog preseka
h statička visina
x rastojanje od pritisnute ivice do neutralne ose
n - n neutralna osa
Za rezultanta zatežućih sila u armaturi
Db rezultanta pritiskujućih sila u betonu
z krak sprega unutrašnjih sila
Proračun podrazumeva dimenzionisanje AB nosača što uključuje
određivanje njegovog oblika, dimenzija, marke betona i potrebne armature.

Razmatraćemo moguće slučajeve dimenzionisanje preseka

prema graničnom stanju loma.

1. Slobodno dimenzionisanje:
Zadati su: opterećenje, MB, i vrsta čelika
Treba odrediti: dimenzije preseka i potrebnu armaturu

2. Vezano dimenzionisanje:
Zadati su: opterećenje, MB, dimenzije preseka i vrsta čelika
Treba odrediti: potrebnu armaturu

3. Određivanje nosivosti preseka:

Zadati su: MB, dimenzije preseka, vrsta čelika i površina armature
Treba odrediti: nosivost preseka, odnosno momenat loma Ml
 Za  aAa rezultanta zatežućih sila u armaturi

Db    fb  x  b  fbsbh rezultanta pritiskujućih sila u betonu

Za  Db unutrašnje sile su jednake, a kako su suprotnog

smera formiraju spreg čiji je moment jednak
momentu loma, odnosno graničnoj nosivosti
preseka na savijanje.
zDb  Mu
Mu udaljenje Za (težišta armature Аа) оd pritisnute
hk ivice, koje se zove statička visina preseka
fb  b
Mu granični moment savijanja
k bezdimenzionalni koeficijent koga vadimo iz tablice
fb računska čvrstoća betona na pritisak

b širina preseka
 Aa fb povširina preseka armature
 s
bh a
 koeficijent armiranja

 % procenat armiranja

  s mehanički koeficijent armiranja

 %  mehanički procenat armiranja

bh fb
Aa   povširina preseka armature
100 a
Za proračun pravougaonih AB preseka napregnutih na savijanje
koriste se tablice 39 (lom po armaturi) и 40 (za slučaj loma po
betonu).

a  10‰ tablica 39

b (‰) k  %  s 
0,80 6,322 2,568 0,074 0,974
0,82 6,187 2,683 0,076 0,974
0,84 6,059 2,799 0,077 0,973
0,86 5,973 2,917 0,079 0,972