Koncentracija napona

Koncentracija napona je pojava neravnomerne raspodele napona po

poprečnom preseku mašinskog dela usled nagle promene preseka.

U odnosu na raspodelu nominalnih napona, u jednoj zoni poprečnog preseka

napon se povećava, a u preostalom delu preseka se smanjuje. Ukupna suma
(integral) napona po površini poprečnog preseka jednaka je i za raspodelu sa
koncentracijom i bez koncentracije napona.
Napon je samo drugačije rasporedjen .

d B
F F

' 
k  k=f(d/B,d,…)

Za fizičku ilustraciju pojave koncentracije napona može se iskoristiti analogija

sa strujanjem fluida u cevi – hidrodinamička analogija.

Štap prikazan na slici može biti cev kroz koju struji fluid. Strujnice fluida su
analogne naponskim linijama u štapu. Otvor u štapu na ove naponske linije
deluje kao prepreka u strujnom polju fluida. Strujnice obilaze prepreku i
zgušnjavaju se neposredno pored bočnih površina prepreke. Na tim mestima su
lokalni pritisak i lokalna brzina strujanja povećani. Uvećan je na ovim mestima
lokalni protok fluida na račun smanjenja protoka dalje od prepreke.
 a) Geometrijska koncentracija napona za prosta naprezanja prikazana je
na slici 2.34.
Najveći (maksimalni) napon kodnosno k je neposredno pored
izvora koncentracije napona. To su žlebovi na mašinskim delovima, nagla
promena prečnika ili debljine, otvori i dr.
Geometrijski faktor koncentracije napona k zavisi isključivo od
geometrijskih parametara tj. od odnosa dimenzija mašinskog dela.
Veći je ako je promena poprečnog preseka veća. Može se smanjiti ako se
poveća radijus prelaznog zaobljenja ili radijus u korenu žleba.



F F
a)

αk 
M M

b)


αkτ
αk
τ
T T

c)

Geometrijska koncentracija napona za: a) zatezanje, b) savijanje i c) uvijanje

 b) Efektivna koncentracija napona osim uticaja geometrije mašinskog dela
obuhvata i uticaj plastičnih svojstava materijala od kojeg je mašinski deo
izradjen.

Nominalni naponi su odredjeni uz dve pretpostavke: da je štap gladak (bez

promene preseka) i da je od materijala neograničene elastičnosti (idealan
materijal).
U realnim uslovima ni jedna od ovih pretpostavki nije zadovoljena.
Mašinski delovi su sa izraženim diskontinuitetima poprečnog preseka
(obuhvaćeno sa αk), a materijali su elastični samo u ograničenom području.
Da je materijal neograničeno elastičan ekstremna veličina αk , mogla bi pri
porastu sile F da se linearno povećava neograničeno.

Realni materijali su medjutim, elastični samo u ograničenom području te se

povećavanje napona αk može odvijati samo do napona tečenja materijala Re.
Pri dostizanju ove granice, u tačkama poprečnog preseka gde je napon najveći
(αk) nastupaju lokalne plastične deformacije. Napon u tim tačkama prestaje
dalje da se povećava. Pri daljem povećanju sile F napon se povećava u onim
tačkama preseka, gde napon tečenja Re još nije dostignut. Rasporedjuje se na
one delove preseka gde je do tog trenutka bio smanjen.

U poredjenju sa geometrijskom koncentracijom napona dolazi do preraspodele,

deo sile preuzimaju manje opterećeni delovi poprečnog preseka.
Neravnomernost raspodele napona se smanjuje. Najveći napon je sada manji i
iznosi max=kjer je efektivni faktor koncentracije napona k manji od
geometrijskog k..
Osim toga, na mestima gde je napon dostigao nivo Re, nastupile su lokalne
plastične deformacije.
One dovode još i do ojačanja materijala koje je posledica plastičnog
deformisanja u hladnom stanju.

 
k 

k 


 
a) b) c)

Efektivna koncentracija napona: a) raspodela napona za geometrijsku i

efektivnu koncentraciju, b) karakteristika manje osetljivog čelika na
koncentraciju napona,
e) karakteristika osetljivog materijala na koncentraciju napona
c) Osetljivost materijala na koncentraciju napona izražava se stepenom
osetljivosti materijala na koncentraciju napona k koji pokazuje u kom se
stepenu smanjuje maksimalni napon usled lokalnih plastičnih deformacija.

βk σ  σ βk  1
ηk    0...1
αk σ  σ αk  1

Na koncentraciju napona manje su osetljivi plastičniji materijali, a osetljiviji su

oni sa višim nivoom granice elastičnosti.
Potpuno plastični materijali (ηk=0) nisu osetljivi na koncentraciju napona
(βk=1). Potpuno elastičan materijal je idealni materijal (ηk=1), neograničeno je
elastičan i krt. Najbliže ovom materijalu je staklo, vrlo je osetljivo na
koncentraciju napona (βk=αk).

Realni materijali su izmedju ovih granica k=0,4...0,95.

U grupu plastičnijih materijala spadaju liveno gvoždje, čelični liv, obojeni i laki
metali.
Takodje su manje osetljivi na koncentraciju napona i konstrukcioni čelici.
Jaki, visokolegirani čelici, odnosno čelici visoke čvrstoće veoma su osetljivi na
koncentraciju napona. Ova osetljivost zavisi i od veličine faktora k., manja je
za veće αk .

Na osnovu geometrijskog faktora koncentracije napona αk i stepena osetljivosti

materijala na koncentraciju napona k , efektivni faktor koncentracije napona je

βk  αk  1 ηk  1

Ovaj faktor ostvaruje efekat na dinamičku izdržljivost i predstavlja odnos

dinamičke izdržljivosti glatke epruvete i epruvete sa koncentracijom napona.