1

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE (TPO)

Baza pitanja za II test (2011)

Na postavljeno pitanje treba odgovoriti zaokruzivanjem slova ispred ponuđenih odgovora.

1. Tehnologija plastičnog deformisanja obuhvata:

a) postupke skidanja strugotine,
b) procese kod kojih se pod dejstvom opterećenja trajno menja oblik polaznog komada,
c) procese pri kojima se delovi spajaju u neraskidivu vezu.

2. Po svojoj prirodi deformacije se dele na:

a) elastične i plastične,
b) male i velike,
c) gornje i donje.

3. Glavna osobina elastične deformacije je:

a) da nestaje sa prestankom dejstva spoljašnjeg opterećenja,
b) da se povećava sa porastom opterećenja sve do razaranja,
c) da se smanjuje sa porastom opterećenja.

4. Glavna osobina plastične deformacije je:

a) da nestaje sa prestankom dejstva spoljašnjeg opterećenja,
b) da ostaje trajno posle prestanka dejstva opterećenja,
c) da posle nje sledi elastična deformacija.

5. Osnovna osobina tehnologije plastičnog deformisanja jeste:

a) smanjenje deformacione sile,
b) ušteda materijala uz povećanje troškova energije,
c) neprekidnost strukture oblikovanog materijala, poboljšanje mehaničkih karakteristika i nepromenljivost
zapremine.

6. Glavni tehnološki postupci u okviru oblikovanja lima su:

a) savijanje, duboko izvlačenje, izvlačenje sa stanjenjem i druga oblikovanja,
b) valjanje, kovanje, vučenje
c) sabijanje, razdvajanje, odsecanje,
d) utiskivanje, kalibrisanje, oblikovanje eksplozijom.

7. Glavni tehnološki postupci u okviru masivnog (zapreminskog) oblikovanja su:

a) odsecanje na makazama, probijanje,
b) sabijanje, kovanje, istiskivanje,
c) rotaciono izvlačenje, vučenje žice, mikrodeformisanje.

8. Za pravilno dimenzionisanje alata i izbor mašina potrebno je:

a) proračunati komponente napona i deformacija, a zatim odrediti deformacione sile i radove,
b) odrediti strukturne promene pri deformisanju,
c) izvršiti radiografsko snimanje deformisanog komada.

9. Zbog čega je značajan devijator tenzora napona ?

a) utiče na pojavu razaranja materijala,
b) pod njegovim dejstvom izvodi se proces plastičnog deformisanja,
c) ) pod njegovim dejstvom izvodi se proces elastičnog deformisanja.

10. Izraz σe =
2
(σ 1 − σ 2 )2 + (σ 2 − σ 3 )2 + (σ 3 − σ 1 )2 predstavlja:
2
 2
a) hidrostatički napon,
b) efektivni ili ekvivalentni napon,
c) maksimalni normalni napon.

11. Koje su vrste naponskih stanja:

a) troosno (prostorno), ravansko i jednoosno,
b) savojno, torziono i smicajno
c) normalno i smicajno.

12. Deformacija predstavlja:

a) izduženje deformisanog tela,
b) ugao do koga se deformiše napregnuto telo,
c) meru promene oblika i dimenzija posmatrane zapremine tela.

13. Pokazatelji deformacije su:

a) linijska deformacija, ugaona deformacija, izduženje
b) kontrakcija, suženje, proširenje
c) apsolutna deformacija, relativna deformacija, deformacija površine, prirodna (logaritamska)
l1
14. Izraz ϕ = ln predstavlja:
l0
a) izduženje,
b) kontrakciju,
c) prirodnu ili logaritamsku deformaciju.

15. Deformaciona stanja mogu da budu:

a) jednoosna,
b) prostorna i ravanska
c) smicajna.

16. Brzina deformisanja predstavlja:

a) brzinu kretanja komada,
b) brzinu kretanja izvršnog organa mašine,
c) brzinu smicanja preseka.

17. Brzina deformacije je:

a) promena deformacije u jedinici vremena,
b) brzina zatezanja epruvete,
c) promena napona u jedinici vremena.

18. Uslovi plastičnosti određuju:

a) uslove deformisanja pri zatezanju,
b) uslove za ostvarenje prelaza iz elastičnog u plastično deformisanje,
c) uslove za ostvarenje maksimalne deformacije.

19. Deformacioni otpor (deformaciona čvrstoća, napon tečenja) se najlakše određuje kao:
a) ekvivalentni napon u blasti plastičnosti u uslovima jednoosnog naponskog stanja,
b) maksimalni normalni napon,
c) maksimalni smicajni napon.

20. Izrazom σ e =
2
(σ 1 − σ 2 )2 + (σ 2 − σ 3 )2 + (σ 3 − σ 1 )2 = K može da se predstavi:
2
a) definicija glavnog normalnog napona,
b) maksimalni smicajni napon,
c) energetski uslov plastičnosti.
 3

21. Izrazom σ max − σ min = K može da se predstavi:

a) maksimalni normalni napon,
b) uslov plastičnosti prema maksimalnom smicajnom naponu.
c) minimalni normalni napon,

22. Deformaciono ojačanje predstavlja:

a) povećanje tvrdoće materijala pri deformisanju,
b) porast napona tečenja sa povećanjem plastične deformacije uz pad plastičnosti materijala,
c) povećanje čvrstoće čelika legiranjem.

23. Efekat deformacionog ojačanja zavisi od:

a) naponskog stanja,
b) vrste tehnološkog postupka,
c) vrste materijala, temperature, brzine deformacije.

24. Aproksimacije krivih ojačanja su:

a) srednje vrednosti deformacionog otpora,
b) matematičke funkcije koje mogu sa dovoljnom tačnošću da zamene eksperimentalne krive,
c) srednje vrednosti kontaktnih napona.

25. Dijagram granične deformabilnosti pri zapreminskom oblikovanju predstavlja:

a) zavisnost deformacione čvrstoće od deformacije,
b) zavisnost granične efektivne deformacije od pokazatelja naponskog stanja,
c) zavisnost sile od hoda.

26. Dijagram granične deformabilnosti limova predstavlja:

a) zavisnost između glavnih deformacija u ravni lima u trenutku postizanja graničnih deformacija,
b) zavisnost glavnih napona u ravni lima od deformacije,
c) zavisnost deformacionog otpora od hoda alata.

27. U procesima obrade deformisanjem najveća vrednost kontaktnih pritisaka iznosi:

a) 10 MPa,
b) 2500 MPa,
c) 50 MPa.

28. Da li je trenje pri obradi deformisanjem štetno:

a) da, uvek,
b) ne, korisno je,
c) uglavnom, ali u nekim slučajevima može da bude i korisno.

29. Sile trenja na kontaktnim površinama predstavljanju:

a) normalne sile koje izazivaju normalne napone,
b) pritisne sile koje izazivaju površinski pritisak,
c) smicajne sile koje izazivaju smicajne napone.
30. Vrednosti koeficijenta trenja u procesima deformisanja uglavnom iznose:
a) 0,08 – 0,5
b) 1 – 1,8
c) 20,5 – 28,8.
31. Razdvajanje se izvodi dejstvom:
a) normalnih napona,
b) torzionih napona,
c) smicajnih napona.
32. Operacija odsecanja se izvodi na:
a) ekscentar presama,
 4
b) makazama sa pravim ili kružnim noževima,
c) mehaničkim presama.
33. Prosecanjem se dobijaju:
a) trake limova određene širine,
b) otvori na limovima,
c) delovi od lima sa spoljašnjom konturom.
34. Probijanjem se dobijaju:
a) uske trake lima,
b) unutrašnje konture (otvori) na delovima od lima,
c) spoljašnje konture na delovima od lima.
35. Na ekonomično iskorišćenje materijala pri prosecanju i probijanju utiču:
a) vrsta materijala,
b) raspored kontura komada na traci i tehnologičan oblik komada,
c) debljina lima i širina trake.
36. Alat na skici a) pripada grupi:
a) višesečnih alata za probijanje sa pločastim vođenjem,
b) kombinovanih alata bez vođenja,
c) alata za prosecanje sa stubnim vođenjem.

Sk. a)
37. Alat za prosecanje na sk. b) spada u alate:
a) bez vođenja,
b) sa stubnim vođenjem,
c) sa kombinovanim (stubnim i pločastim) vođenjem,
d) sa pločastim vođenjem.

Sk. b)
 5
38. U postupke oblikovanja savijanjem spadaju (treba zaokružiti slova ispred svih tačnih odgovora):
a) valjanje,
b) ugaono savijanje,
c) vučenje žice,
d) profilno savijanje na specijalnim (abkant) presama,
e) profilno savijanje pomoću valjaka,
f) ultrazvučna obrada lima,
g) kružno savijanje,

39. Neutralna osa je:

a) geometrijska osa deformisanih komada,
b) linija na kojoj su smicajni naponi jednaki nuli,
c) linija koja ne menja svoju dužinu pri deformisanju savijanjem.

40. Zbog svojih osobina neutralna osa se koristi za:

a) definisanje napona savijanja,
b) određivanje dužine polaznog komada (razvijenog stanja),
c) definisanje plastičnih deformacija.

b ⋅ s2
41. Izraz M σ = R M ⋅ n ⋅ , Nmm predstavlja:
4
a) moment inercije,
b) moment unutrašnjih sila pri čisto plastičnom savijanju,
c) moment spoljašnjih sila pri čisto plastičnom savijanju.

b ⋅ s2
42. Izraz Mσ = RP ⋅ , Nmm predstavlja:
4
a) otporni moment preseka,
b) moment unutrašnjih sila pri čisto plastičnom savijanju,
c) moment unutrašnjih sila pri elastično plastičnom savijanju.

43. Izraz FS =
2M
(1 + sin ϕ ) predstavlja:
l
a) deformacionu silu prosecanja,
b) deformacionu silu pri dvougaonom savijanju simetričnog komada,
c) deformacionu silu jednougaonog savijanja.

44. Sila kalibrisanja pri savijanju zavisi od:

a) momenta savijanja,
b) sile savijanja,
c) specifičnog pritiska i površine.

2M ϕ
45. Izraz F = ctg predstavlja:
rn 2
a) deformacionu silu probijanja,
b) deformacionu silu jednougaonog savijanja u zatvorenom alatu,
c) deformacionu silu jednougaonog savijanja u otvorenom alatu,

46. Profilnim savijanjem na tzv. abkant presama najčešće se dobijaju:

a) ugaono savijeni profili velike dužine,
b) savijeni delovi manjih dimenzija,
c) delovi sa jednom savijenom zonom.

47. Postupak tzv. čistog dubokog izvlačenja odnosi se na izradu:

a) cilindričnog komada sa ili bez oboda,
 6
b) koničnog komada,
c) komada kvadratnog preseka..

48. Alati za duboko izvlačenje imaju sledeće najvažnije radne delove:

a) pritiskivač i matricu,
b) držač lima i prsten za izvlačenje,
c) izvlakač, matricu i držač lima.

49. Osnovna funkcija držača lima je:

a) savijanje preko zaobljenja matrice,
b) sprečavanje pojave nabora na obodu komada,
c) skidanje gotovog komada posle izvlačenja.

50. Osnovni pokazatelji stepena deformisanja pri dubokom izvlačenju su:

a) kontrakcija preseka i izduženje,
b) stepen i koeficijent izvlačenja, relativna i prirodna deformacija,
c) smanjenje prečnika oboda i stanjenje lima.

− R0 − D
51. Izraz σ r = β ⋅ K ln = β ⋅ K ln 0 predstavlja:
r1 d1
a) napon pri jednougaonom savijanju,
b) napon smicanja pri odsecanju,
c) radijalni zatežući napon na obodu tela koje se izvlači.

2μFD
52. Izraz σ trd = predstavlja:
d 1 πs
a) napon pri jednoosnom zatezanju,
b) smicajni napon pri prosecanju,
c) napon usled trenja na obodu komada koji se izvlači.

( )
53. Izraz σ trm = (σ r + σ trd ) e μ⋅α − 1 se odnosi na:
a) tangencijalni napona na obodu dela koji se izvlači,
b) napon usled trenja pri klizanju preko zaobljenja ivice matrice.
c) zatežući napon u cilindričnom zidu komada.

Fs Rm
54. Izraz σ sav = = predstavlja:
π d 1s rM
2 +1
s
a) napon jednougaonog savijanja,
b) napon dvougaonog savijanja,
c) napon usled savijanja i ispravljanja lima pri izvlačenju.

55. Koji su osnovni načini naknadnih operacija dubokog izvlačenja?

a) direktno (istosmerno) i obratno (suprotnosmerno),
b) u dvostepenim alatima,
c) u koračnim alatima.

56. Zatezna rebra se koriste u alatima za:

a) višeugaono savijanje,
b) izvlačenje cilindričnih tela,
c) izvlačenje tela pravougaone i složene geometrije.

57. Izraz D 0 = 4 ⋅ d n H C + d d2 + 2( πd d rn + 4rn2 ) , mm predstavlja:

 7
a) prečnik gotovog komada pri čistom dubokom izvlačenju,
b) prečnik razvijenog stanja pri čistom dubokom izvlačenju,
c) obim komada pri prosecanju.

58. Za duboko izvlačenje se koriste prese:

a) isključivo dvostrukog dejstva,
b) jednostrukog dejstva sa pomoćnim jastukom,
c) jednostrukog, dvostrukog i trostrukog dejstva.

59. Osnovni parametri procesa izvlačenja prema kojima se bira mašina su:
a) sila, rad, sila držanja, dimenzije i radni hod alata, brzina i veličina serije,
b) samo sila i deformacioni rad,
c) samo dimenzije alata i brzina.

60. Masivno (zapreminsko) oblikovanje podrazumeva:

a) obradu lima i šipkastog materijala,
b) uglavnom kovanje delova,
c) obradu trodimenzionalnih (prostornih) delova.

61. Masivno oblikovanje je prema naponsko−deformacionom stanju:

a) praktično isto kao obrada lima,
b) sa nekim elementima obrade lima i kovanja,
c) različito od obrade lima zbog postojanja složenih troosnih naponskih stanja.

62. Sabijanjem se izvodi:

a) smanjenje početne visine komada uz istovremeno povećanje poprečnih dimenzija.
b) kovanje u kalupu,
c) presovanje u univerzalnim alatima.

63. Masivno oblikovanje metala između dva kalupa koji su u relativnom kretanju sa većim brzinama i pri
udarnom dejstvu je:
a) kovanje,
b) slobodno sabijanje,
c) istiskivanje.

64. Zagrevanje metala pri kovanju se izvodi zbog:

a) promene strukture metala i legura,
b) smanjenja deformacionog otpora, odnosno povećanja plastičnosti,
c) smanjenja opterećenja alata.

65. Najvažnija prednost kovanja u odnosu na druge tehnologije, ogleda se u sledećem:

a) kratko vreme izrade,
b) mehaničkim i strukturnim osobinama (neprekidna vlaknasta struktura) uz ekonomično korišćenje
materijala,
c) estetski izgled oblikovanog komada.

66. U tehničkom smislu kovanje može biti:

a) grubo i fino,
b) sa većom i manjom brzinom mašine,
c) slobodno kovanje i kovanje u alatima.

67. Slobodno kovanje predstavlja:

a) ručno kovanje čekićem i nakovnjem,
b) kovanje na kovačkim mašinama uz korišćenje jednostavnog univerzalnog alata, najčešće u pojedinačnoj i
maloserijskoj proizvodnji,
c) kovanje bez ograničenja broja udaraca.
 8
68. Na kojim mašinama se najčešće izvodi toplo kovanje u kalupima:
a) na kovačkim čekićima i mehaničkim kovačkim presama,
b) na kovačkim valjcima,
c) na horizontalnim kovačkim mašinama.

69. Brzina kretanja bata kovačkih čekića je:

a) do 2 m/s,
b) i preko 10 m/s,
c) najviše 5 m/s.

70. Brzina pritiskivača kovačkih presa je:

a) slično kao kod čekića oko 10 m/s,
b) do 3 m/s,
c) najčešće do 0,5 m/s.

71. Kod kovačkih čekića gravure se nalaze:

a) u jednom alatu,
b) u toliko alata koliko ima operacija,
c) u najviše dva alata.

72. Da li se pri radu čekića dozvoljava sudar kalupa:

a) ne, jer to znači havariju alata,
b) da,
c) dozvoljava se, ali pri maloj brzini bata.

73. Da li se pri radu kovačke prese dozvoljava sudar kalupa:

a) da, analogno kovačkim čekićima,
b) ne, jer bi to dovelo do opasnog preopterećenja mašine,
c) da, ali u slučaju posebnih alata.

74. Koje su faze kovanja:

a) grubo kovanje i fino kovanje,
b) uvodno i slobodno,
c) pripremno, prethodno i završno.

75. Podeona površina pri kovanju predstavlja:

a) ravan podele otkovka na dve jednake zapremine,
b) površinu kontakta otkovka i kalupa,
c) površinu sastava gornjeg i donjeg kalupa, odnosno površinu podele gravure.

76. Označiti znakom + na skici 1 ispravan položaj otkovka odnosno podeone ravni.

Sk. 1

77. Koja je svrha kovačkih nagiba i radijusa:

a) olakšavanje izvlačenja otkovka iz gravure i smanjivanje otpora pri tečenju metala,
 9
b) pojednostavljenje naknadne obrade,
c) lakša montaža komada.

78. Šta se podrazumeva pod pojmom pločica pri kovanju:

a) deo alata za kovanje,
b) polazni komad za kovanje,
c) umetak za korekciju grešaka pri kovanju,
d) umetak za zatvaranje otvora na otkovku.

79. Koja je svrha zatvaranja otvora pločicom na otkovku:

a) lakša izrada alata,
b) lakše tečenje metala i ispunjavanje gravure uz naznačavanje otvora,
c) manja sila kovanja.

80. Šta predstavlja engleska kovanica time to market ?

a) potrebu smanjenja vremena razvoja proizvoda i ostalih aktivnosti do njegove pojave na tržištu,
b) potrebu reklame proizvoda posle njegove pojave na tržištu,
c) povećanje vremena razvoja zbog zahteva za kvalitetom proizvoda.

81. Konkurentni inženjering (concurrent engineering) podrazumeva:

a) pojačanu konkurenciju na tržištu,
b) konkurenciju zaposlenih na razvoju proizvoda u jednoj firmi ,
c) paralelno odvijanje faza razvoja proizvoda i postojanje jedinstvene baze podataka.

82. Reverzibilni inženjering podrazumeva:

a) izradu elemenata i podsklopova obrnutim redom: od složenijih ka prostijim,
b) projektovanje gde je polaz fizički objekat koji se raznim tehnikama prevodi u 3D CAD model,
c) izradu radnih predmeta u alatima gde su zamenjena mesta gornjeg i donjeg kalupa.

83. Kovanica Rapid Prototyping (RP) označava:

a) postupak brzog projektovanja,
b) brzu izradu alata,
c) postupke brze izrade modela i prototipova proizvoda na samo jednom kompjuterizovanom uređaju.

84. RP postupak stereolitografije koristi dejstvo:

a) lasera na tečni fotopolimer,
b) tečnog veziva na prah,
c) toplote na lako topljivu plastičnu masu.

85. RP postupak laserskog selektivnog sinterovanja koristi dejstvo:

a) lasera na tečni fotopolimer,
b) lasera na prah,
c) lasera na lako topljivu plastičnu masu.

86. RP postupak 3D štampanja koristi dejstvo:

a) lasera na praškasti materijal,
b) kapljica vezivnog materijala na prah,
c) lasera na polimerne materijale.

87. RP postupak termodžet štampanja koristi dejstvo:

a) lasera na plastične mase,
b) toplote na praškasti materijal,
c) toplote na termoplastične mase.

88. RP LOM postupak koristi dejstvo:

a) lasera na trakaste materijale (plastične mase, papir, lim),
b) toplote na plastične folije,
 10
c) toplote na plastičnu žicu .

89. Izraz Rapid Tooling podrazumeva:

a) brzu izradu alata uz pomoć RP postupaka,
b) brzu izradu alata na NC mašinama,
c) brzo projektovanje alata.