1

ZADACI IZ DEFORMACIJA PRI SAVIJANJU

Zadatak 1: Čelična greda (E=20000kN/cm2) čiji je poprečni presek standardni profil T120,
opterećena je silom F=2kN i kontinualnim opterećenjem q=3kN/m. F
q
Odrediti ugib na sredini raspona i nagib kod desnog oslonca.
Rešenje: Sila F na prepustu redukuje se na oslonac B i dodaje se spreg A B
1m
4m
M  F  1  2  1  2kNm . Sila u osloncu ne utiče na ugib i nagib pa je:
f K  f K( q )  f K( M ) ............(1)
   ( q )   ( M ) ..................(2)
- za gredu sa kontinualnim opterećenjem (str.75): (l=4m, q=3kN/m)
5 ql 4 5  3  4 4 10 ql 3 3  43 8
f  z l / 2    f K( q )       (q)   
384 B 384 B B 24 B 24 B B
- za gredu sa spregom kod desnog oslonca (str.77): (l=4m, M=2kNm)
Ml 2 Ml 2  42 22  4 2,67
f  z l / 2     f K( M )    ( M ) 
  
16 B 3B 16 B B3B B
E=20000kN/cm2 ; za profil T120 (str. 72) I x  366cm4 B  EI x  2  104  366  732  104 kNcm2
10 2 8kNm3 8 106 kNcm3
Ugib: (1)→ f K  f K( q )  f K( M )      1,09cm
B B B 732 10 4 kNcm2
8 2,67  5,33kNm2  5,33 10 4 kNcm2 180
Nagib: (2)     ( q )   ( M )      0,00728rad   0,417 0
B B B 732 10 4 kNcm2 
2
A B Zadatak 2: Čelična greda (E=20000kN/cm ), dužine 2m, čiji je poprečni
l/2 presek pravougaonik osnovice 2cm i visine 10cm, opterećena je silom
l/2
F F=48kN. Odrediti ugib na sredini raspona.
Rešenje: Za gredu sa silom na sredini (str.73)
Fl 3  48  23 8
(l=2m, F=-48kN zbog suprotnog smera) f max   fC  
48B 48B B
Savojna krutost: E=20000kN/cm2; pravougaoni presek (str. 19) I x  bh  2 10  166,67cm 4
3 3

12 12
Ugib: f C   8   8kNm   8 10 kNcm
3 3 6
B  EI x  2  104  166,67  333,33  104 kNcm2  2,4cm
B B 4
333,33 10 kNcm2

Zadatak 3: Čelična konzola (E=20000kN/cm2), dužine 1m, čiji je presek dat na slici, opterećena je
silom F=10kN i kontinualnim opterećenjem q=20kN/m. Odrediti ugib na kraju konzole.
Rešenje: f B  f B( q )  f B( F ) ............(1)
y
F
- za konzolu sa silom na kraju (str.78): (l=1m, F=10kN) q
9cm
6

A B x
Fl 3 10 13 3,33
f  z l    fB  (F )
 l/2 l/2
3
3B 3B B 6
- za konzolu sa kontinualnim opter. od polovine do kraja raspona
41 ql 4 41  20 14 2,13
(str.79): (l=1m, q=20kN/m) f  z l    f B( q )  
384 B 384 B B
Savojna krutost: E=20000kN/cm2; za presek (str. 19)
BH 3  bh3 6  93  3  63
 310,5cm 4 → B  EI x  2 10  310,5  6,2110 kNcm
4 6 2
Ix  
12 12
2,13 3,33 5,46kNm3 5,46  106 kNcm3
Ugib: (1)→ f B      0,88cm
B B B 6,21  106 kNcm2
 2

Zadatak 4: Čelična greda (E=20000 kN/cm2), dužine l=2 m, čiji je poprečni presek a) standardni
T140 profil i b) presek dat na slici, opterećena je silom
F=20 kN i kontinualnim opterećenjem q= 20 kN/m. F
q
Odrediti ugib na sredini raspona grede i nagib u levom
osloncu.
A B
Rešenje: C
0,5m 0,5m 0,5m
Ugib na sredini raspona grede i nagib u levom osloncu: 0,5m

(𝑞) (𝐹)
𝑓𝐶 = 𝑓𝐶 + 𝑓𝐶
𝐺2 − 𝑧𝑎 𝑔𝑟𝑒𝑑𝑢 𝑜𝑝𝑡𝑒𝑟𝑒ć𝑒𝑛𝑢 𝑠𝑖𝑙𝑜𝑚 𝐹 𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑖𝑛𝑖 𝑟𝑎𝑠𝑝𝑜𝑛𝑎(𝑠𝑡𝑟. 5 𝑢 𝑑𝑜𝑑𝑎𝑡𝑘𝑢):
𝐹 ∙ 𝑙3 𝐹 ∙ 𝑙2
𝑓max =
; 𝛼=
48 ∙ 𝔹 16 ∙ 𝔹
(𝐹) 20 ∙ 23 3,33 (𝐹) 20 ∙ 22 5
𝑓𝐶 = = ; 𝛼𝐴 = =
48 ∙ 𝔹 𝔹 16 ∙ 𝔹 𝔹
𝐺8 − 𝑧𝑎 𝑔𝑟𝑒𝑑𝑢 𝑜𝑝𝑡𝑒𝑟𝑒ć𝑒𝑛𝑢 𝑘𝑜𝑛𝑡𝑖𝑛𝑢𝑎𝑙𝑛𝑖𝑚 𝑜𝑝𝑡𝑒𝑟𝑒ć𝑒𝑛𝑗𝑒𝑚 𝑞 (𝑠𝑡𝑟. 6 𝑢 𝑑𝑜𝑑𝑎𝑡𝑘𝑢):
57 ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 4 11 ∙ 𝑞 ∙ 𝑙 3
𝑓max = ;𝛼=
6144 ∙ 𝔹 384 ∙ 𝔹
4
(𝑞) 57 ∙ 20 ∙ 2 2,97 (𝑞) 11 ∙ 20 ∙ 23 4,58
𝑓𝐶 = = ; 𝛼𝐴 = =
48 ∙ 𝔹 𝔹 384 ∙ 𝔹 𝔹
3,33 + 2,97 6,3 [kNm3 ] 6,3 ∙ 106 [kNcm3 ] 5 + 4,58 9,58 ∙ 104 [kNcm2 ]
𝑓𝐶 = = = 𝛼 𝐴 = =
𝔹 𝔹 [kNcm2 ] 𝔹 𝔹 𝔹

a) Standardni profil T140: Ix = 660 cm4.

𝔹 = 𝐸 ∙ 𝐼𝑥 = 2 ∙ 104 ∙ 660 = 13,2 ∙ 106 kNcm2

x 6,3 ∙ 106
𝑓𝐶 = = 0,477 cm = 4,77 mm
13,2 ∙ 106
9,58 ∙ 104 180
𝛼𝐴 = = 0,00726 rad ∙ = 0,416° = 0°24, 58,,
1320 ∙ 104 π
b) B = 8 cm; b = 4 cm; h 8 cm; H = 12 cm

y B∙H 3 -b∙h3 8∙123 -4∙83

Ix = = =981,33 cm4
12 12
12

𝔹 = 𝐸 ∙ 𝐼𝑥 = 2 ∙ 104 ∙ 981,33 = 19,6 ∙ 106 kNcm2

8

x
6,3 ∙ 106
𝑓𝐶 = = 0,3214 cm = 3,214 mm
19,6 ∙ 106

4 9,58 ∙ 104 180

𝛼𝐴 = 4
= 0,00488 rad ∙ = 0,28° = 0°16, 48,,
8 cm 1960 ∙ 10 π
 3

Zadatak 5: Čelična greda (E=20000 kN/cm2) dužine 2,5 m, čiji je poprečni presek dat na
slici,opterećena je silom F = 48 kN. Odrediti ugib
na sredini raspona grede i nagib u osloncima A i B.

Rešenje:
Redukovana sila F na osloncu B daje moment:
𝑀 = 𝐹 ∙ 0,5 = 48 ∙ 0,5 = 24 𝑘𝑁𝑚
Ugib na sredini raspona grede je izazvan dejstvom sile F na polovini dužine grede i momenta u
desnom osloncu:
(𝐹) (𝑀)
𝑓𝐶 = 𝑓𝐶 + 𝑓𝐶

𝐹 ∙ 𝑙3 𝑀 ∙ 𝑙 2 48 ∙ 23 24 ∙ 22 2 ∙ 106 [𝑘𝑁𝑐𝑚3 ]
𝑓𝐶 = − = − =
48 ∙ 𝔹 16 ∙ 𝔹 48 ∙ 𝔹 16 ∙ 𝔹 𝔹
Nagib na osloncu A i B:
𝐹 ∙ 𝑙 2 𝑀 ∙ 𝑙 48 ∙ 22 24 ∙ 2 4 ∙ 104 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ]
𝛼𝐴 = − = − =
16 ∙ 𝔹 6 ∙ 𝔹 16 ∙ 𝔹 6∙𝔹 𝔹

𝐹 ∙ 𝑙2 𝑀 ∙ 𝑙 48 ∙ 22 24 ∙ 2 4 ∙ 104 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ]
𝛽𝐵 = − + =− + =
16 ∙ 𝔹 3 ∙ 𝔹 16 ∙ 𝔹 3∙𝔹 𝔹

Za standardni profil I12 na strani 3 u dodatku radnog materijala:

(1)
𝐼𝑥1 = 𝐼𝑥 = 328 𝑐𝑚4 , ℎ = 12 𝑐𝑚.
Moment inercije pravougaonog poprečnog preseka:
𝑏 ∙ ℎ3 1 ∙ 123
𝐼𝑥2 = 𝐼𝑥 (2) = = = 144 𝑐𝑚4
12 12
Ukupni moment inercije za dati presek:
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥1 + 2 ∙ 𝐼𝑥2 = 328 + 2 ∙ 144 = 616 𝑐𝑚4
Savojna krutost:
𝔹 = 𝐼𝑥 ∙ 𝐸 = 616 ∙ 2 ∙ 104 = 12,32 ∙ 106 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ]
= 1232 ∙ 104 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ]
Ugib na polovini raspona grede:
2 ∙ 106 [𝑘𝑁𝑐𝑚3 ]
𝑓𝐶 = = 0,162 𝑐𝑚
12,32 ∙ 106
Nagib na osloncu A:
4 ∙ 104 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ] 180
𝛼𝐴 = 4
= 0,003246 𝑟𝑎𝑑 ∙ = 0,186°
1232 ∙ 10 𝜋
Nagib na osloncu B:
4 ∙ 104 [𝑘𝑁𝑐𝑚2 ] 180
𝛽𝐵 = 4
= 0,003246 𝑟𝑎𝑑 ∙ = 0,186°
1232 ∙ 10 𝜋
 4

ZADACI IZ EKSCENTRIČNOG NAPREZANJA

Zadatak 1: Kratak čelični stub, poprečnog preseka koji se sastoji od dva pravougaonika
osnovice b/2=1cm i h=3cm, pritisnut je u tački N0 ekscentričnom aksijalnom silom
F=25kN. a) Naći glavne centralne momente inercije. b) Naći odsečke neutralne ose i

h
nacrtati je a potom sračunati vrednosti normalnog napona i nacrtati dijagram napona.
Rešenje: presek se sastoji iz dva pravougaonika,
obrasci za momente inercije uzimaju se sa str 19.
b
A1  bh  1  3  3cm 2 A  2 A1  6cm 2
bh 3 1  33
Ix  2  2  4,5cm 4
12 12
b h
3
 13  3 
Iy  2   0,5 2  A1   2    0,5 2  3  2cm 4
 12   12 
I1 4,5
I1  I max  I x  4,5cm4  i12    0,75cm2
A 6
I 2
I 2  I min  I y  2cm4  i22  2   0,33cm2
A 6
Koordinate napadne tačke N0: u0=0 , v0=1,5cm
i2 0,33 i2 0,75
Odsečci neutralne ose: a0   2    b0   1    0,5cm
u0 0 v0 1,5

Računanje napona:    F 1  v  v0  u  u0    F 1  v  v0  u  0    F 1  v  v0 

A i12 i22  A i12 i22  A i12 
F  vv  25  1,5 1,5  kN
 N0   1  2 0    1    16,67 2  166,7 MPa
A i1  6  0,75  cm
F  v  v0  25   1,5 1,5  kN
A  1  2    1    8,33 2  83,3MPa
A i1  6  0,75  cm
Zadatak 2: Kratak čelični stub, prikazanog poprečnog preseka (standardni profil I20), pritisnut je u
tački N0 ekscentričnom aksijalnom silom F=80kN. Naći odsečke neutralne ose i nacrtati je a potom
sračunati vrednosti normalnog napona i nacrtati dijagram napona.
Rešenje: Podaci za poprečni presek uzimaju se sa str. 71 za presek I20:
h  200mm  20cm A  33,5cm2 I x  2140cm4 I y  117cm4 .
Pošto je presek zaokrenut u odnosu na položaj u tablicama biće: I y  2140cm4 I x  117cm4
I1 2140
I1  I max  I y  2140cm4  i12    63,88cm2
A 33,5
I 117
I 2  I min  I x  117cm4  i22  2   3,49cm2
A 33,5
Koordinate napadne tačke N0: u0=0 , v0=10cm
i22 3,49 i12 63,88
Odsečci neutralne ose: 0
a       b0     6,4cm
u0 0 v0 10
Računanje napona:    F 1  v  v0  u  0    F 1  v  v0 
   
A i12 i22  A i12 
F  v  v0  80  10 10  kN
 N0   1  2    1   6,12 2  61,2MPa
A i1  33,5  63,88  cm
F  v  v0  80   10 10  kN
A   1  2    1   1,35 2  13,5MPa
A i1  33,5  63,88  cm
 5

Zadatak 3: Kratak čelični stub, prikazanog poprečnog preseka (b=2cm, h=3cm),

pritisnut je u tački N0 (0,5;1) ekscentričnom aksijalnom silom F=25kN. a) Naći N0
glavne centralne momente inercije. b) Naći odsečke neutralne ose i nacrtati je a

h
potom sračunati vrednosti normalnog napona i nacrtati dijagram napona. c)
Odrediti temena jezgra preseka.
Rešenje:
b
bh3 2  33 b3h 23  3
A  bh  2  3  6cm2 I x    4,5cm4 Iy    2cm4
12 12 12 12
I 4,5
I1  I max  I x  4,5cm4  i12  1   0,75cm2
A 6
I 2
I 2  I min  I y  2cm4  i22  2   0,33cm2
A 6

Koordinate napadne tačke N0:

u0=0,5cm , v0=1cm
Odsečci neutralne ose:
i22 0,33
a0     0,66cm
u0 0,5
i12 0,75
b0     0,75cm
v0 1
Najudaljenije su tačke A i B:
uA=1cm, vA=1,5cm, uB=-1cm, vB=-1,5cm
Računanje napona:
F  v v u u  25  1,5 1 1  0,5  kN
 A   1  A 2 0  A 2 0    1     18,81 2  188,1MPa
A i1 i2  6  0,75 0,33  cm
F  v v u u  25   1,5 1  1  0,5  kN
 B   1  B 2 0  B 2 0    1     10,48 2  104,8MPa
A i1 i2  6 0,75 0,33  cm
Jezgro preseka:
i22 0,33 i12 0,75
n1-n1: a1   b1  1,5cm u1    0 v1     0,5cm
a1  b1  1,5
N1(0; 0,5) tangenta n3-n3 je simetrična sa n1-n1 pa je N3(0; -0,5)

i22 i12 0,75

n2-n2: a2  1cm b2   u2    0,33cm v2    0
a2 b2 
N2(-0,33; 0) tangenta n4-n4 je simetrična sa n2-n2 pa je N4(0,33; 0)
 6

Zadatak 4: Kratak čelični stub, prikazanog poprečnog

preseka, opterećen je u tački N0 ekscentričnom
aksijalnom silom F=81 kN. Naći odsečke neutralne ose i
nacrtati je, a zatim sračunati vrednosti normalnog
napona i nacrtati dijagram napona.
Rešenje:

𝐴1 = 3 ∙ 6 = 18 𝑐𝑚2 , 𝐴2 = 15 ∙ 3 = 45 𝑐𝑚2 , 𝐴 = 2 ∙ 𝐴1 + 𝐴2 = 81 𝑐𝑚2

15 ∙ 33 6 ∙ 33 𝐼2
𝐼𝑥 = +2∙[ + 32 ∙ 18] = 384,75 𝑐𝑚4 → 𝐼𝑥 = 𝐼𝑚𝑖𝑛 = 𝐼2 → 𝑖22 = = 4,75 𝑐𝑚2
12 12 𝐴
3 3
3 ∙ 15 6 ∙3 𝐼1
𝐼𝑦 = +2∙ = 951,75 𝑐𝑚4 → 𝐼𝑦 = 𝐼𝑚𝑎𝑥 = 𝐼1 → 𝑖12 = = 11,75 𝑐𝑚2
12 12 𝐴
Koordinate napadne tačke N0: [u0=0; v0=7,5]; A[uA=0; vA= -7,5].
Odsečci neutralne ose:
𝑖22
𝑎0 = − = ∞
𝑢0
𝑖12
𝑏0 = − = −1,57𝑐𝑚
𝑣0
Računanje napona:
𝐹 𝑢0 ∙ 𝑢0 𝑣0 ∙ 𝑣0
𝜎𝑁0 = − ∙ (1 + + )
𝐴 𝑖22 𝑖12
𝐹 𝑣02
𝜎𝑁0 = − ∙ (1 + 0 + 2 )
𝐴 𝑖1
𝐹 7,52 𝑘𝑁
𝜎𝑁0 = − ∙ (1 + 0 + ) = −5,78
𝐴 11,75 𝑐𝑚2
𝐹 𝑢𝐴 ∙ 𝑢0 𝑣𝐴 ∙ 𝑣0
𝜎𝐴 = − ∙ (1 + + )
𝐴 𝑖22 𝑖12
𝐹 𝑣𝐴 ∙ 𝑣0
𝜎𝐴 = − ∙ (1 + 0 + )
𝐴 𝑖12
𝐹 (−7,5) ∙ 7,5 𝑘𝑁
𝜎𝐴 = − ∙ (1 + 0 + ) = 3,78
𝐴 11,75 𝑐𝑚2
 7

Zadatak 5: Kratak čelični stub, prikazanog poprečnog preseka, pritisnut je u

tački N0 ekscentričnom aksijalnom silom F=45 kN.
a) Naći glavne centralne momente inercije;
b) Naći odsečke neutralne ose i
nacrtati je, a potom sračunati vrednosti
normalnog napona inacrtati dijagram
napona.

Rešenje:
Težište je na y osi jer je to osa simetrije, tj. xC = 0.
𝐴1 = 15 ∙ 3 = 45 𝑐𝑚2
𝐴2 = 15 ∙ 3 = 45 𝑐𝑚2
𝐴 = 𝐴1 + 𝐴2 = 90 𝑐𝑚2
𝑦1 = 7,5 𝑐𝑚 ; 𝑦2 = 16,5 𝑐𝑚
𝐴1 ∙ 𝑦1 + 𝐴2 ∙ 𝑦2 45 ∙ 7,5 + 45 ∙ 16,5
𝑦𝐶 = = = 12 𝑐𝑚
𝐴 90
Momenti inercije: b1=3 cm; h1=15 cm; b2=15 cm; h2=3 cm
(1) (2)
𝐼𝑥 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑥 = [𝐼𝑥1 + (𝑦1 − 𝑦𝐶 )2 ∙ 𝐴1 ] + [𝐼𝑥2 + (𝑦2 − 𝑦𝐶 )2 ∙ 𝐴2 ]
𝑏1 ∙ ℎ13 𝑏2 ∙ ℎ23
𝐼𝑥 = [ + (𝑦1 − 𝑦𝐶 )2 ∙ 𝐴1 ] + [ + (𝑦2 − 𝑦𝐶 )2 ∙ 𝐴2 ]
12 12
3 ∙ 153 15 ∙ 33
𝐼𝑥 = [ + (7,5 − 12)2 ∙ 45] + [ + (16,5 − 12)2 ∙ 45] = 2700 𝑐𝑚4
12 12
(1) (2)
𝐼𝑦 = 𝐼𝑦 + 𝐼𝑦 = [𝐼𝑦1 + (𝑥1 − 𝑥𝐶 )2 ∙ 𝐴1 ] + [𝐼𝑦2 + (𝑥2 − 𝑥𝐶 )2 ∙ 𝐴2 ] = 𝐼𝑦1 + 𝐼𝑦2

𝑏1 3 ∙ ℎ1 𝑏2 3 ∙ ℎ2 33 ∙ 15 153 ∙ 3
𝐼𝑦 = + = + = 877,5 𝑐𝑚4
12 12 12 12
Ixy = 0; jer je osa y osa simetrije, pa su x i y glavne ose.
𝐼1 2700
𝐼1 = 𝐼𝑚𝑎𝑥 = 𝐼𝑥 = 2700 𝑐𝑚4 ⇒ (1) ≡ 𝑥 → 𝑖1 2 = = = 30 𝑐𝑚2
𝐴 90
𝐼2 877,5
𝐼2 = 𝐼𝑚𝑖𝑛 = 𝐼𝑦 = 877,5 𝑐𝑚4 ⇒ (2) ≡ 𝑦 → 𝑖2 2 = = = 9,75 𝑐𝑚2
𝐴 90
Napadna tačka: u0 = -7,5 cm; v0 = 6 cm; N0(-7,5; 6)
Odsečci neutralne ose:
𝑖22 9,75
𝑎0 = − =− = 1,3 𝑐𝑚 → 𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑖 (1)
𝑢0 −7,5
𝑖12 30
𝑏0 = − =− = −5 𝑐𝑚 → 𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑖 (2)
𝑣0 6
Najudaljenije tačke od neutralne ose n-n su tačke N0 i A.
 8

Normalni napon:
uA = 7,5 cm; vA = 3 cm; A(7,5; 3)
𝐹 𝑢0 ∙ 𝑢𝐴 𝑣0 ∙ 𝑣𝐴
𝜎𝐴 = − ∙ (1 + + )
𝐴 𝑖22 𝑖12
45 (−7,5) ∙ 7,5 6 ∙ 3
𝜎𝐴 = − ∙ (1 + + )
90 9,75 30
𝑘𝑁
𝜎𝐴 = 2,08 = 20,8 𝑀𝑃𝑎
𝑐𝑚2
𝐹 𝑢0 ∙ 𝑢0 𝑣0 ∙ 𝑣0
𝜎𝑁0 = − ∙ (1 + + )
𝐴 𝑖22 𝑖12
415 (−7,5)2 62
𝜎𝑁0 = − ∙ (1 + + )
9 9,75 30
𝑘𝑁
𝜎𝑁0 = −3,98 = −39,8 𝑀𝑃𝑎
𝑐𝑚2
𝐹 45
𝜎𝐶 = − =−
𝐴 90
𝑘𝑁
𝜎𝐶 = −0,5 𝑐𝑚2 = −5 𝑀𝑃𝑎
 9

ZADACI IZ STATIČKI NEODREĐENIH NOSAČA

Zadatak 1: Dati statički neodređeni nosač, raspona l=2m, opterećen je q
kontinualnim opterećenjem q=20kN/m. Odrediti prekobrojnu nepoznatu B
C
reaktivnu silu metodom superpozicije. Zatim odrediti ostale nepoznate l/2 l/2
reaktivne sile.
Rešenje: n  3; j  2  k  n  j  3  2  1
Metoda superpozicije
Uklanjanja se pokretni oslonac C i dodaje vertikalna sile FC koja treba da
spreči pomeranje u vertikalnom pravcu kao kada je oslonac C postojao.
Dopunska jednačina: f C  0  f C  f C C  0 .......(1)
(q) (F )

- za gredu opterećenu kontinualnim opterećenjem (str.75):

5 ql 4 5  20  2 4 4,17
f C( q )   
384 B 384B B
- za gredu opterećenu silom na polovini raspona
(str.73):
Fl 3 ( FC )  23 0,167FC
fC 
( FC )
 
48B 48B B
(zamenjeni su podaci: l  2m, q  20kN / m, F  FC )

4,17 0,167FC 4,17

(1)→   0 / B  4,17  0,167FC  0  FC   25kN
B B 0,167
Statički uslovi ravnoteže (sa početne slike), uzimajući da je Fq  q  l  20  2  40kN :
 M A  0, FB  2  FC  1  Fq 1  0.......(1)
 Yi  0, FA  Fq  FC  FB  0 ......(2)
15
(1)  2 FB  25  40  0  2 FB  15  0  2 FB  15  FB   7,5kN
2
(2)  FA  40  25  7,5  0  FA  7,5  0  FA  7,5kN

Zadatak 2: Dati statički neodređeni nosač, raspona l=4m, opterećen je

q
A B kontinualnim opterećenjem q=2kN/m. Odrediti prekobrojnu nepoznatu
reaktivnu silu metodom superpozicije. Zatim odrediti ostale nepoznate
l/2 l/2
reaktivne sile.
Rešenje: n  3; j  2  k  n  j  3  2  1
Metoda superpozicije
Uklanjanja se pokretni oslonac B i dodaje vertikalna sile FB koja treba
da spreči pomeranje u vertikalnom pravcu kao kada je oslonac B
postojao.
Dopunska jednačina:
f B  0  f B( q )  f B( FB )  0 .......(1)

- za konzolu opterećenu silom na kraju

raspona (str.78):
Fl 3 ( FB )  43 21,33FB
f B( FB )   
3B 3B B
- za konzolu opterećenu kontinualnim opterećenjem (str.79):
 10

41 ql 4 41 2  4 4 54,67
f 
B
(q)
 
384 B 384B B
(zamenjeni su podaci: l  4m, q  2kN / m, F  FB )
54,67 21,33FB 54,67
(1)→   0 / B  54,67  21,33FB  0  FB   2,56kN
B B 21,33
l
Statički uslovi ravnoteže (sa početne slike), uzimajući da je Fq  q   2  2  4kN :
2
 M A  0, M A  FB  4  Fq  3  0.......(1)
 Yi  0, FA  Fq  FB  0 ......(2)
(1)  M A  10,24  12  0  M A  1,76  0  M A  1,76kNm
(2)  FA  4  2,56  0  FA  1,44  0  FA  1,44kN
Zadatak 3: Dati statički neodređeni nosač, raspona l=4m, opterećen je q
kontinualnim opterećenjem q=10kN/m. Odrediti prekobrojnu nepoznatu A B
reaktivnu silu metodom tri momenta. Zatim odrediti ostale nepoznate C
l/2 l/2
reaktivne sile.
Rešenje:
n  3; j  2  k  n  j  3  2  1
Metoda tri momenta

Pošto je k=1, potrebno je formirati jednu gredu na tri oslonca i napisati

jednačinu:
M l  ll  2M s ll  ld   M d  ld  6 B αd   βl 
Ml  0 Ms  MC Md  0

0  2  2M C 2  2  0  2  6 B  d
(q)

 0 .........(1)

Za desnu gredu (koristeći izraz za nagib sa str. 75):

ql3 10  23 80
 , ld  2m   ( q )  
24B 24B 24B
80 20
(1)  8M C  6B   8M C  20  MC   2,5kN
24B 8

Za levu gredu AC može se pisati:

 M C  0, M C  FA  2  0
2,5
2,5  2 FA  0  2 FA  2,5  FA    1,25kN
2
Statički uslovi ravnoteže (sa početne slike),
l
uzimajući da je Fq  q   10  2  20kN :
2
 M B  0, FA  4  FC  2  Fq  1  0.......(1)
 Yi  0, FA  Fq  FC  FB  0 ......(2)
25
(1)  5  2 FC  20  0  2 FC  25  0  2 FC  25  FC   12,5kN
2
(2)   1,25  20  12,5  FB  0  FB  8,75  0  FB  8,75kN
 11

Zadatak 4: Čelična konzola dužine 2,4 m,

opterećena je, prema slici, kontinualnim
opterećenjem q=10 kN/m i silom F=10 kN.
Odrediti prekobrojnu reaktivnu silu a)metodom tri

momenta i b)metodom superpozicije.

𝑘𝑁
Rešenje: 𝐹 = 10 𝑘𝑁; 𝑞 = 10 𝑚

𝑛 = 3(𝐹𝐴 , 𝑀𝐴 , 𝐹𝐵 ); 𝑗 = 2 (∑ 𝑌𝑖 = 0; ∑ 𝑀 = 0)
→𝑘 = 𝑛−𝑗 = 1
a) Metoda tri momenta:
𝑀𝐵 = 𝐹 ∙ 0,4 = 10 ∙ 0,4 = 4 𝑘𝑁𝑚
𝑀𝑙 ∙ 𝑙𝑙 + 2 ∙ 𝑀𝑠 ∙ (𝑙𝑙 + 𝑙𝑑 ) + 𝑀𝑑 ∙ 𝑙𝑑 = 6 ∙ 𝔹 ∙ (∑ 𝛼𝑑 − ∑ 𝛽𝑙 )
𝑞
0 + 2 ∙ 𝑀𝐴 ∙ (0 + 2) + 4 ∙ 2 = 6 ∙ 𝔹 ∙ (𝛼𝑑 − 0)

(𝑞)
𝑞 ∙ 𝑙𝑑 3 10 ∙ 23
G6 (na str.6 u dodatku): 𝛼𝑑 = 𝛼𝑑 = =
24 ∙ 𝔹 24 ∙ 𝔹
80
4 ∙ 𝑀𝐴 + 8 = 6 ∙ 𝔹 ∙ ⇒ 4 ∙ 𝑀𝐴 = −8 + 20 ⇒ 𝑀𝐴 = 3 𝑘𝑁𝑚
24 ∙ 𝔹
Cela greda: 𝐹𝑞 = 𝑞 ∙ 2 = 20 𝑘𝑁
∑ 𝑀𝐴 = 0; 𝑀𝐴 − 𝐹𝑞 ∙ 1 + 𝐹𝐵 ∙ 2 − 𝐹 ∙ 2,4 = 0 ⇒ 𝐹𝐵 = 20,5 𝑘𝑁

∑ 𝑌𝑖 = 0; 𝐹𝐴 − 𝐹𝑞 + 𝐹𝐵 − 𝐹 = 0 ⇒ 𝐹𝐴 + 𝐹𝐵 = 30 ⇒ 𝐹𝐴 = 9,5 𝑘𝑁

b) Metoda superpozicije:
Uklještenje je zamenjeno nepokretnim osloncem,
tako da dopunska jednačina glasi:

𝛼𝐴 = 0
𝛼𝐴 = 𝛼𝐴 (𝑀𝐴 ) + 𝛼𝐴 (𝑞) + 𝛼𝐴 (𝑀𝐵 ) = 0
𝑀∙𝑙 𝑀𝐴 ∙2 2 ∙ 𝑀𝐴 80 8
G11: 𝛼 = − → 𝛼𝐴 𝑀𝐴 = − − + − = 0/∙ 24 ∙ 𝔹
3∙𝔹 3∙𝔹 3 ∙ 𝔹 24 ∙ 𝔹 6 ∙ 𝔹
𝑞∙𝑙3 10∙23 −2 ∙ 𝑀𝐴 ∙ 8 + 80 − 32 = 0
G6: 𝛼 = → 𝛼𝐴 𝑞 =
24∙𝔹 24∙𝔹
−16 ∙ 𝑀𝐴 = −48
𝑀∙𝑙 4∙2
G12: 𝛼 = − → 𝛼𝐴 𝑀𝐵 = − 𝑀𝐴 = 3 𝑘𝑁𝑚
6∙𝔹 6∙𝔹

Dalje se pristupa rešavanju na isti način kao kod metode tri momenta.
Cela greda: 𝐹𝑞 = 𝑞 ∙ 2 = 20 𝑘𝑁
∑ 𝑀𝐴 = 0; 𝑀𝐴 − 𝐹𝑞 ∙ 1 + 𝐹𝐵 ∙ 2 − 𝐹 ∙ 2,4 = 0 ⇒ 𝐹𝐵 = 20,5 𝑘𝑁

∑ 𝑌𝑖 = 0; 𝐹𝐴 − 𝐹𝑞 + 𝐹𝐵 − 𝐹 = 0 ⇒ 𝐹𝐴 + 𝐹𝐵 = 30 ⇒ 𝐹𝐴 = 9,5 𝑘𝑁
 12

ZADACI IZ IZVIJANJA
Zadatak 1: Stub visine h napravljen je od profila U20. Naći
kritičnu silu za dve različite visine: a) h=1,8 m; b) h=1 m,
ako je materijal Č0460 (Rp=180 Mpa; E=21*104 MPa).
Rešenje:
Iz tablica za profil U20: A=32,2 cm2 ; Imin=Iy=148 cm4

𝐼𝑚𝑖𝑛 148
𝑖𝑚𝑖𝑛 = √ =√ = 2,14 𝑐𝑚
𝐴 32,2

Granična vitkost štapa:

𝐸 21 ∙ 104
𝜆𝑝 = 𝜋 √ = 𝜋√ = 107,3
𝑅𝑝 180

a) Redukovana dužina izvijanja: 𝑙𝑟 = 2 ∙ ℎ = 3,6 𝑚

Vitkost štapa:
𝑙𝑟 360
𝜆𝑟 = = = 168 > 𝜆𝑝 → 𝑂𝑗𝑙𝑒𝑟𝑜𝑣 𝑜𝑏𝑟𝑎𝑧𝑎𝑐
𝑖𝑚𝑖𝑛 2,14
𝜋 2 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼𝑚𝑖𝑛 𝜋 2 ∙ 2,1 ∙ 104 ∙ 148
𝐹𝑘 = = = 236,7 𝑘𝑁
𝑙𝑟 2 3602
𝑘𝑁
𝐸 = 21 ∙ 104 𝑀𝑃𝑎 = 2,1 ∙ 104 ; 𝑙 = 3,6 𝑚 = 360 𝑐𝑚
𝑐𝑚2 𝑟
b) Redukovana dužina izvijanja: 𝑙𝑟 = 2 ∙ ℎ = 2 𝑚
Vitkost štapa:
𝑙𝑟 200
𝜆𝑟 = = = 93,46 < 𝜆𝑝 → 𝑇𝑒𝑡𝑚𝑎𝑗𝑒𝑟𝑜𝑣 𝑜𝑏𝑟𝑎𝑧𝑎𝑐
𝑖𝑚𝑖𝑛 2,14
Iz tablica za Č0460: 𝜎𝑘 = 32 − 0,1 ∙ 𝜆𝑟
𝑘𝑁
𝜎𝑘 = 32 − 0,1 ∙ 93,46 = 22,65 = 226,5 𝑀𝑃𝑎
𝑐𝑚2
𝐹𝑘 = 𝜎𝑘 ∙ 𝐴 = 22,65 ∙ 32,2 = 729,3 𝑘𝑁