Mehanika 1

Prethodno predavanje
Statika je deo mehanike koji se bavi:
Odreivanjem uslova ravnotee krutih tela koja su
izloena mehanikom dejstvu
Slaganjem sila i svoenjem sistema na prostiji
Korieni i definisani pojmovi:
Apsolutno kruto telo
Mehaniko dejstvo
Pojam mirovanja i kretanja
Pojam referentnog tela
Pojam ravnotee
Sila - prva mera mehanikog dejstva
1

Mehanika 1

Pojam krutog tela u mehanici

T

AB=const

Apsolutno kruto telo T je telo kod koga

rastojanje AB, izmeu bilo koje dve take
tela, pod dejstvom sila ostaje
Apsolutno kruto telo je
nepromenjeno (AB=const)

idealizacija koja se uvodi u

2
mehanici

Mehanika 1

Pojam mehanikog kretanja

Sva tela u prirodi se kreu

Ljudi u odnosu na zemlju

Zemlja u odnosu na Sunce
Sunev sistem se kree kroz prostor

U prirodi ne postoji apsolutno

mirovanje i apsolutno kretanje

Mehanika 1

Prema mogunosti kretanja tela

Slobodna

Slobodno pomeranje iz jednog

poloaja u drugi: let aviona u

vazduhu, ispaljen projektil, paraglajder

Vezana

Ogranienje kretanja nekim drugim

telom: voz po inama, lift u zgradi,
automobil, brod

Mehanika 1

Mehanika veza
Mehanika veza je telo koje
onemoguava slobodno kretanje
drugom telu

Mehanika 1

Referentno telo
Referentno telo je telo u
odnosu na koje se izuava
kretanje ili mirovanje
k
drugih tela

A
B
j

i
x
Najee za to referentno telo
veemo koordinatni sistem da bi u
njemu vrili proraune
6

Mehanika 1

Ravnotea tela
Za telo se kae da je u ravnotei
ukoliko ne menja svoj poloaj u
odnosu na referentno telo, odnosno ne
kree se u odnosu na njega

Mehanika 1

Prva mera mehanikog dejstva - SILA

Sila je mera mehanikog dejstva

Sila tei da izazove kretanje tela
ukoliko telo miruje ili da promeni
oblik postojeem kretanju ukoliko
se telo kretalo
Sila je vektorska veliina

Mehanika 1

Prva mera mehanikog dejstva Sila je definisana

Pravcem dejstva
Smerom dejstva
Intezitetom
Napadnom takom
dejstva

F Fx i Fy j Fz k

SILA

z
Fz
k

Fy

i
Fx

Mehanika 1

Sile mogu biti

Aktivne mogu da izazovu kretanje (sila tee,

elektromagnetna sila...)

Pasivne ne izazivaju kretanje (reakcije veza, sile

trenja...)

Prema mestu dejstva:

Spoljanje sile kojima drugo telo deluje na

posmatrano

Unutranje sile meusobnog dejstva delia tela

unutar tog tela

10

Mehanika 1

Sile prema dejstvu mogu biti

Koncentrisane deluju na tano

odreenom mestu u jednoj taki

Kontinualne sile deluju u nizu taaka

Povrinske deluju na povrinu kontakta izmeu

dva tela
Zapreminske deluju na svaki deli posmatranog
tela

11

Mehanika 1

Sistem sila

Ukoliko na telo
istovremeno deluje
vie sila onda one
formiraju sistem sila

Fn-1

F1

F2

F3
Fn
F4

F5

12

Mehanika 1

Sistem sila

Ukoliko jedan sistem sila moemo da zamenimo

drugim sistemom, a da se pri tom stanje
mirovanja ili kretanja ne poremeti , tada su ta
dva sistema sila EKVIVALENTNA.
Fn-1

F1

F1

F2

F2

S2

S1

F3

Fn

Fn
F4

F3

F5

13

Mehanika 1

Rezultanta sistema sila

Ukoliko sistem sila moemo da zamenimo samo

jednom silom a da se pri tom stanje mirovanja ili
kretanja ne poremeti , tada je ta sila
REZULTANTA SISTEMA SILA.

FR

F1

F2

S1
F3

S1
Fn
14

Mehanika 1

Uravnoteen sistem sila

Sistem sila je uravnoteen ukoliko pri

njegovom delovanju telo ne menja
svoje prvobitno stanje kretanja ili
mirovanja

15

Aksiome statike
Aksiomi statike
Veze i reakcije veza

16

Mehanika 1

Aksiome statike

Aksiome su istine koje se matematiki

ne dokazuju
Aksiome su formirane na osnovu
opaanja i eksperimentalnih ispitivanja
Teoreme su istine koje se matematiki
na osnovu aksioma dokazuju. Teoreme
su izvedene iz aksioma
17

Mehanika 1

Aksiome statike
Statika se temelji na nekoliko postavki aksioma
1. Aksioma o uravnoteenim silama
2. Aksioma o mehanikom dejstvu
3. Aksioma o paralelogramu sila
4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu
5. Aksioma o solidifikaciji
6. Aksioma o vezama
18

 aksioma
o uravnoteenim silama

Mehanika 1

Aksioma 1

Ako na slobodno
kruto telo deluju dve
sile, to telo e biti u
ravnotei, ako su te
dve sile istog pravca,
intenziteta, a
suprotnog smera.

F2

F1
19

Mehanika 1

aksioma
o uravnoteenim silama prva posledica
Aksioma 1

Uravnoteene sile su dve

sile koje deluju du iste
napadne linije, sa istim
intenzitetom, a suprotnim
smerom
Ako na telo deluje jedna
sila ono ne moe da bude
u ravnotei

F2

F1

Ravnotea tela pod dejstvom dve sile

20

10

Mehanika 1

aksioma
o mehanikom dejstvu
Aksioma 2

Mehaniko dejstvo datog

sistema sila i spregova
koji deluju na kruto telo
se ne menja, ako se tom
sistemu dodaju ili oduzmu
dve uravnoteene sile ili
dva uravnoteena sprega.

M
F1

Mn

F2

-F

M1

M1

Fn
M3

F3
M2

-M

M ,-M ) ( F , -F )
21

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

prva posledica: sila-klizajui vektor
Aksioma 2

Sila koja deluje na kruto

telo moe se pomerati
du svoje napadne linije,
a da se pri tome ne
promeni njeno
mehaniko dejstvo na
telo
Ukoliko deluje na kruto
telo sila je klizajui
vektor

B
C

Pomeranje sile du
njene napadne linije
22

11

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

druga posledica: Redukcija sile za taku
Aksioma 2

Ako na kruto telo u taki

A deluje sila F, moe se
paralelno pomeriti u
taku B ako se dejstvu
te sile doda dejstvo
sprega M ije je dejstvo
Fxh

23

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

druga posledica: Redukcija sile za taku
Aksioma 2

Dodavanjem dve sile istog

pravca, paralelnog pravcu
sile u taki A, a suprotnih
smerova intenziteta istog
intezitetu sile u taki A.

F
F

-F
+F, i -F u taki B
24

12

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

druga posledica: Redukcija sile za taku
Aksioma 2

Aksijalno dejstvo F u B i +F u
A se ponitava
Ostaje nastali moment i
F
pomerena sila

M = BA x F

M =Fxh

B
-F

25

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

druga posledica: Redukcija sile za taku
Aksioma 2

Dodavanjem dve sile istog

pravca, paralelnog pravcu
sile u taki A, a suprotnih
smerova intenziteta istog
intenzitetu sile u taki A.
Dobija se pomerena sila u
taku B i dejstvo sprega M
dve sile koje deluju u
takama A i B

B
M
M = BA x F
26

13

Mehanika 1

aksioma o mehanikom dejstvu

druga posledica: Redukcija sile za taku
Aksioma 2

B
M
M = BA x F

Ako na kruto telo u taki A deluje sila F , moe se

paralelno pomeriti u taku B ako se dejstvu te sile doda
dejstvo sprega M ije je dejstvo Fxh

27

Mehanika 1

aksioma
o paralelogramu sila
Aksioma 3

Dve sile koje deluju u istoj

napadnoj taki, imaju
rezultantu u istoj napadnoj
taki koja je u pravcu
dijagonale paralelograma
konstruisanog nad datim
silama

Rezultanta sila

FR = F1 + F2
FR

F2

F1
28

14

Mehanika 1

aksioma
o paralelogramu sila posledica
Aksioma 3

Dejstvo dve sile u istoj napadnoj taki

moe se zameniti delovanjem rezultante te
dve sile u toj taki

F1

FR

F2

FR

F2

F1

29

Mehanika 1

aksioma
o dejstvu i protivdejstvu
Aksioma 4

Dve tela deluju jedno na

drugo silama istog
pravca i intenziteta, ali
suprotnih smerova

F12 = - F21

F12
F

F21

T2

T1
Sile ne ine uravnoteen sistem jer ne deluju na isto telo

30

15

Mehanika 1

Aksioma 5

aksioma o solidifikaciji

Ako se bilo koje deformabilno telo

nalazi u ravnotei pod dejstvom sila i
spregova, onda e ostati u ravnotei i
ako deformabilno telo postane
apsolutno kruto telo.
OBRNUTO NE VAI
31

Mehanika 1

Aksioma 6

aksioma o vezama

Svako neslobodno ili vezano telo moe

se smatrati slobodnim, ako se veze
uklone i dejstvo tih mehanikih veza
zameni reakcijama veza

32

16

Mehanika 1

Veze i reakcija veza

Telo ije je pomeranje u prostoru

ometano drugim telom zove se
vezano (neslobodno) telo.
Svako telo koje ograniava
(spreava) pomeranje u prostoru
datog tela zove se VEZA.
33

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

F12
F

F21

T2

T1

Telo deluje na vezu silom optereenja veze

Na osnovu aksiome o dejstvu i protivdejstvu
i veza deluje na posmatrano telo silom istog
pravca i intenziteta, ali suprotnog smera
Sile kojima veza deluje na posmatrano telo
zovu se REAKCIJE VEZE
34

17

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

NERASTEGLJIVO UE

Ue se smatra lakim (zanemarljive

teine), idealno savitljivo i
nerastegljivo
Ue moe da slui kao veza jedino
kad je napregnuto na istezanje
Reakcija veze je U PRAVCU UETA
I USMERENA JE KA TAKI
VEANJA
Vezu zamenjujemo reakcijom i
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

35

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Glatka povr u statici je

povrina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
Reakcija veze je
USMERENA PO
ZAJEDNIKOJ NORMALI zajednika
tangenta
NA DODIRNU POVR
Vezu zamenjujemo
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

a
G
RA

Normala na
dodirnu povr

A
RA
Normala na
dodirnu povr

36

18

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Glatka povr u statici je

povrina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
Reakcija veze je
USMERENA PO
ZAJEDNIKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVR
Vezu zamenjujemo
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

a
G

A
A
RA Normala na
dodirnu povr

RA

37

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Glatka povr u statici je

povrina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
Reakcija veze je
USMERENA PO
ZAJEDNIKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVR
Vezu zamenjujemo
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

RA

B
RB
38

19

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

1.

RA
Vezu zamenjujemo
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

G
B
RB
39

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Telo deluje na glatku

povr SILOM PRITISKA
NA VEZU
Sila pritiska na vezu je
USMERENA PO
ZAJEDNIKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVR

-RA
-RB
B

40

20

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Glatka povr u statici je
povrina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko telo
kliza po njoj
Reakcija veze je USMERENA RA
PO ZAJEDNIKOJ
A
NORMALI NA DODIRNU
POVR

RB

B
41

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

G

a
RA

RA
A

A
RB

RB

Glatka povr u statici je povrina bez trenja koja se ne protivi silom

ukoliko telo kliza po njoj
Reakcija veze je USMERENA PO ZAJEDNIKOJ NORMALI NA
DODIRNU POVR
Vezu zamenjujemo reakcijom i dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
42

21

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Glatka povr u statici je povrina

bez trenja koja se ne protivi
silom ukoliko telo kliza po njoj
Reakcija veze je
USMERENA PO ZAJEDNIKOJ RA
NORMALI NA DODIRNU POVR
Vezu zamenjujemo reakcijom i
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze

A
RB

B
43

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVR I GLATKI OSLONAC

Telo deluje na glatku povr

SILOM PRITISKA NA VEZU
Sila pritiska na vezu je
USMERENA PO
ZAJEDNIKOJ NORMALI NA
DODIRNU POVR

RA
RB
A
B
44

22

Mehanika 1

CILINDRINI ZGLOB U PROSTORU

(ARNIR)

1.
2.

Cilindrini zglob je veza

dva tela sa osovinom
Reakcije veze su
PROSTORNA SILA
MOMENT u ravni
normalnoj na osu
osovine

Mz

Rz

My

Ry

Rx

F Fx i Fy j Fz k

M 0x i M y j M z k

45

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

cilindrini zglob u ravni

Cilindrini zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni
Reakcija veze je ravanska sila

F Fy j Fz k

a
46

23

Veze i reakcije veza

POKRETNI CILINDRINI ZGLOB
U PROSTORU

1.

2.

Cilindrini zglob je veza

dva tela sa osovinom i
mogunou kretanja po
leitu
Reakcije veze su
SILA u ravni koja sadri
osu cilindra
MOMENT u ravni
normalnoj na osu
osovine

Mehanika 1

z
Mz

Rz

My

Rx

F Fx i 0 j Fz k

M 0i M y j M zk

47

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

Pokretni cilindrini zglob u ravni

Pokretni cilindrini zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogunou kretanja po
leitu

Reakcije veze je normalna sila F Fz k

a
48

24

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

SFERNI ZGLOB

Sferni zglob je veza

koja omoguava
rotiranje oko bilo koje
ose u prostoru, a
spreava pomeranje u
svim pravcima
Reakcija veze je
SILA u PROSTORU

F Fx i Fy j Fz k
49

Mehanika 1

Veze i reakcije veza cilindrine VOICE

Voica je mehanika
veza kada tap prolazi
kroz otvor na tankoj
ploi, pri emu se
smatra da se kontakt
ostvaruje po liniji
Reakcija veze je
SILA u RAVNI PLOICE

Ry

X Rx

F Fx i Fy j 0k
50

25

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

UKLJETENJA u prostoru

1.
2.

Veza ukljetenja je
kada se zavari profil za
noseu konstrukciju ili
uzida greda u zid
Reakcije veze su
SILA u PROSTORU
MOMENT u PROSTORU

z
Mz

Rz
Ry

My

Rx

Mx

F Fx i Fy j Fz k

M M xi M y j M z k

51

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

UKLJETENJA u ravni

1.

2.

Veza ukljetenja je
kada se zavari profil za
noseu konstrukciju ili
uzida greda u zid
Reakcije veze su
SILA u RAVNI
MOMENT u RAVNI

F 0i Fy j Fz k

M M xi

52

26

Mehanika 1

Veze i reakcije veza LAKI TAP

Veza je ostvarena
lakim tapom
(zanemarljive
teine)
Reakcija veze je
SILA u PRAVCU
KRAJNJIH TAAKA

FAB

FCD

A
C

F Fx i Fy j 0k
53

Mehanika 1

Aksioma 6

aksioma o vezama

Svako neslobodno ili vezano telo moe

se smatrati slobodnim, ako se veze
uklone i dejstvo tih mehanikih veza
zameni reakcijama veza

54

27

Mehanika 1

Postupak reavanja zadataka

Uoiti telo ija se ravnotea izuava

Osloboditi telo veza, a njihovo dejstvo
zameniti odgovarajuim reakcijama
Uoiti o kakvom sistemu sila je re i
primeniti odgovarajue uslove
ravnotee
Uoiti nepoznate veliine
55

Mehanika 1

Rezime:

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Statika se temelji na nekoliko postavki

aksioma
Aksioma o uravnoteenim silama
Aksioma o mehanikom dejstvu
Aksioma o paralelogramu sila
Aksioma o dejstvu i protivdejstvu
Aksioma o solidifikaciji
Aksioma o vezama
56

28

Mehanika 1

Rezime:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Prikazani su primeri oslobaanja tela od veza zamenom

REAKCIJAMA veza
Veza uetom
Veza glatke povri
Veza nepokretnog cilindrinog zgloba
Veza pokretnog cilindrinog zgloba
Veza sfernim zglobom
Veza cilindrine voice
Veza ukljetenja
Laki tap kao veza
57

29