Mehanika I 2

Mehanika 1
Prethodno predavanje
Statika je deo mehanike koji se bavi:

 OdreĎivanjem uslova ravnoteţe krutih tela koja su
izloţena mehaničkom dejstvu
 Slaganjem sila i svoĎenjem sistema na prostiji
Korišćeni i definisani pojmovi:

 Apsolutno kruto telo
 Mehaničko dejstvo
 Pojam mirovanja i kretanja

 Pojam referentnog tela
 Pojam ravnoteţe
 Sila - prva mera mehaničkog dejstva
Mehanika 1
Pojam krutog tela u mehanici

T
A B
AB=const
Apsolutno kruto telo T je telo kod koga
rastojanje AB, izmeĎu bilo koje dve tačke
tela, pod dejstvom sila ostaje
nepromenjeno (AB=const) Apsolutno kruto telo je
idealizacija koja se uvodi u
mehanici 2
1
Mehanika 1
Pojam mehaničkog kretanja
 Sva tela u prirodi se kreću

 Ljudi u odnosu na zemlju
 Zemlja u odnosu na Sunce
 Sunčev sistem se kreće kroz prostor
 U prirodi ne postoji apsolutno

mirovanje i apsolutno kretanje
Mehanika 1
Prema mogućnosti kretanja tela
 Slobodna
 Slobodno pomeranje iz jednog
poloţaja u drugi: let aviona u
vazduhu, ispaljen projektil, paraglajder
 Vezana
 Ograničenje kretanja nekim drugim
telom: voz po šinama, lift u zgradi,
automobil, brod
4
2
Prema mogućnosti kretanja
tela – slobodna tela
Prema mogućnosti kretanja tela –

vezana tela
3
Mehanika 1
Mehanička veza
Mehanička veza je telo koje

onemogućava slobodno kretanje
drugom telu
Mehanika 1
Referentno telo
z
Referentno telo je telo u T
odnosu na koje se izučava A
kretanje ili mirovanje B

drugih tela k
j y
i
Najčešće za to referentno telo x

veţemo koordinatni sistem da bi u
njemu vršili proračune
8
4
Mehanika 1
Ravnoteţa tela
Za telo se kaţe da je u ravnoteţi

ukoliko ne menja svoj poloţaj u
odnosu na referentno telo, odnosno ne
kreće se u odnosu na njega
Mehanika 1
Prva mera mehaničkog dejstva - SILA
 Sila je mera mehaničkog dejstva

 Sila teţi da izazove kretanje tela
ukoliko telo miruje ili da promeni
oblik postojećem kretanju ukoliko
se telo kretalo
 Sila je vektorska veličina
10
5
Mehanika 1
Prva mera mehaničkog dejstva - SILA
Sila je definisana
 Pravcem dejstva
z
 Smerom dejstva
 Intezitetom Fz
 Napadnom tačkom
dejstva k
F Fy
    y
i
F  Fx i  Fy j  Fz k 0 j
Fx
x 11
Mehanika 1
Sile mogu biti
 Aktivne – mogu da izazovu kretanje (sila teţe,

elektromagnetna sila...)
 Pasivne – ne izazivaju kretanje (reakcije veza, sile
trenja...)
Prema mestu dejstva:
 Spoljašnje – sile kojima drugo telo deluje na
posmatrano
 Unutrašnje – sile meĎusobnog dejstva delića tela
unutar tog tela
12
6
Mehanika 1
Sile prema dejstvu mogu biti
 Koncentrisane – deluju na tačno

odreĎenom mestu u jednoj tački
 Kontinualne sile – deluju u nizu tačaka
 Površinske deluju na površinu kontakta izmeĎu
dva tela
 Zapreminske deluju na svaki delić posmatranog
tela
13
Mehanika 1
Sistem sila
 Ukoliko na telo
Fn-1
istovremeno deluje F2
F1
više sila onda one

formiraju sistem sila
F3
Fn
F4 F5
14
7
Mehanika 1
Sistem sila
 Ukoliko jedan sistem sila moţemo da zamenimo
drugim sistemom, a da se pri tom stanje
mirovanja ili kretanja ne poremeti , tada su ta
dva sistema sila EKVIVALENTNA.
Fn-1 F1 F1
F2 F2
S1 S2
F3
Fn Fn
F4 F5 F3
15
Mehanika 1
Rezultanta sistema sila

 Ukoliko sistem sila moţemo da zamenimo samo
jednom silom a da se pri tom stanje mirovanja ili
kretanja ne poremeti , tada je ta sila
REZULTANTA SISTEMA SILA.
F1 FR
F2
S1 S1
Fn
F3
16
8
Mehanika 1
Uravnoteţen sistem sila

 Sistem sila je uravnoteţen ukoliko pri
njegovom delovanju telo ne menja
svoje prvobitno stanje kretanja ili
mirovanja
17
Aksiome statike
 Aksiomi statike
 Veze i reakcije veza
18
9
Mehanika 1
Aksiome statike
 Aksiome su istine koje se matematički
ne dokazuju
 Aksiome su formirane na osnovu
opaţanja i eksperimentalnih ispitivanja
 Teoreme su istine koje se matematički
na osnovu aksioma dokazuju. Teoreme
su izvedene iz aksioma
19
Mehanika 1
Aksiome statike
Statika se temelji na nekoliko postavki – aksioma
1. Aksioma o uravnoteţenim silama
2. Aksioma o mehaničkom dejstvu
3. Aksioma o paralelogramu sila
4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu
5. Aksioma o solidifikaciji
6. Aksioma o vezama
20
10
Mehanika 1
– aksioma
Aksioma 1
o uravnoteţenim silama
 Ako na slobodno F2
kruto telo deluju dve
sile, to telo će biti u
ravnoteţi, ako su te
dve sile istog pravca,
intenziteta, a F1
suprotnog smera.
21
Mehanika 1
– aksioma
Aksioma 1
o uravnoteţenim silama prva posledica
 Uravnoteţene sile su dve

sile koje deluju duţ iste F2
napadne linije, sa istim
intenzitetom, a suprotnim
smerom
 Ako na telo deluje jedna
sila ono ne moţe da bude
F1
u ravnoteţi
Ravnoteţa tela pod dejstvom dve sile
22
11
Aksioma 1 – aksioma
 Uravnoteţene sile su dve sile koje deluju duţ

iste napadne linije, sa istim intenzitetom, a
suprotnim smerom
23
Mehanika 1
– aksioma
Aksioma 2
o mehaničkom dejstvu
M
Mehaničko dejstvo datog F2 Mn F1
sistema sila i spregova
koji deluju na kruto telo -F M1
F
se ne menja, ako se tom M1
sistemu dodaju ili oduzmu Fn
 dve uravnoteţene sile ili F3 M3
 dva uravnoteţena sprega. M2 -M
( M ,- M ) ( F , -F )
24
12
Mehanika 1
– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
prva posledica: sila-klizajući vektor
 Sila koja deluje na kruto A

telo moţe se pomerati
duţ svoje napadne linije,
a da se pri tome ne
promeni njeno B
mehaničko dejstvo na C
F
telo
 Ukoliko deluje na kruto
telo sila je klizajući Pomeranje sile duž
vektor njene napadne linije
25
 Sila koja deluje na kruto telo moţe se pomerati

duţ svoje napadne linije, a da se pri tome ne
promeni njeno mehaničko dejstvo na telo
 Ukoliko deluje na kruto telo sila je klizajući vektor
26
13
Mehanika 1

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku
 Ako na kruto telo u tački

A deluje sila F, moţe se F
paralelno pomeriti u
tačku B ako se dejstvu
te sile doda dejstvo h A
sprega M čije je dejstvo B
Fxh
27
Mehanika 1

Aksioma 2
 Dodavanjem dve sile istog F

pravca, paralelnog pravcu F
sile u tački A, a suprotnih A
smerova intenziteta istog B
intezitetu sile u tački A.
-F
+F, i -F u tački B
28
14
Mehanika 1

Aksioma 2
 Aksijalno dejstvo –F u B i +F u
A se poništava F
 Ostaje nastali moment i F
pomerena sila
A
B
M = BA x F
M =Fxh
-F
29
Mehanika 1

Aksioma 2
 Dodavanjem dve sile istog F

pravca, paralelnog pravcu
sile u tački A, a suprotnih
smerova intenziteta istog B
intenzitetu sile u tački A.
 Dobija se pomerena sila u M
tačku B i dejstvo sprega M
dve sile koje deluju u
tačkama A i B M = BA x F
30
15
Mehanika 1

Aksioma 2
F F
a
h A B
B
M
M = BA x F
Ako na kruto telo u tački A deluje sila F , moţe se
paralelno pomeriti u tačku B ako se dejstvu te sile doda
dejstvo sprega M čije je dejstvo Fxh
31
Aksioma 2 - druga posledica: Redukcija

sile za tačku
 Zamena točka
 Odviti zavrtnjeve za
vezu –potreban je
moment
 Ručno je na
raspolaganju ključ
 Delovanje silom na
kraj ključa
32
16
Aksioma 2 - druga posledica: Redukcija
sile za tačku
 Ključ je zahvatio
zavrtanj veze točka
 Sila radnika se
prenosi na zavrtanj
 Posledica pomeranja
je moment koji
odvija zavrtanj
33
Mehanika 1
Aksioma 3– aksioma
o paralelogramu sila
Rezultanta sila
Dve sile koje deluju u istoj
napadnoj tački, imaju FR = F1 + F2
rezultantu u istoj napadnoj
tački koja je u pravcu F2 FR
dijagonale paralelograma
konstruisanog nad datim
silama
A F1
34
17
Mehanika 1
o paralelogramu sila posledica
 Dejstvo dve sile u istoj napadnoj tački
moţe se zameniti delovanjem rezultante te
dve sile u toj tački
F2 FR
F2 FR
a A F1
A F1
35
o paralelogramu sila posledica
 Dejstvo dve sile u istoj napadnoj tački moţe se

zameniti delovanjem rezultante te dve sile u toj tački
 Sanke idu u pravcu rezultante sila kojima vuku psi
36
18
Mehanika 1
o dejstvu i protivdejstvu
Dve tela deluju jedno na F12 = - F21

drugo silama istog
pravca i intenziteta, ali
suprotnih smerova F12
F21
F T2
T1
Sile ne čine uravnoteţen sistem jer ne deluju na isto telo 37
Aksioma 4 – aksioma o dejstvu i protivdejstvu
 Sila kojom puška

deluje na puščano
zrno jednaka je sili
kojom zrno deluje
na pušku ali u
suprotnom pravcu
odnosno na rame
strelca
38
19
Mehanika 1
Aksioma 5 – aksioma o solidifikaciji
Ako se bilo koje deformabilno telo

nalazi u ravnoteţi pod dejstvom sila i
spregova, onda će ostati u ravnoteţi i
ako deformabilno telo postane
apsolutno kruto telo.
OBRNUTO NE VAŽI
39
Mehanika 1
Aksioma 6 – aksioma o vezama
Svako neslobodno ili vezano telo moţe

se smatrati slobodnim, ako se veze
uklone i dejstvo tih mehaničkih veza
zameni reakcijama veza
40
20
41
42
21
43
Mehanika 1
Veze i reakcija veza
 Telo čije je pomeranje u prostoru

ometano drugim telom zove se
vezano (neslobodno) telo.
 Svako telo koje ograničava
(sprečava) pomeranje u prostoru
datog tela zove se VEZA.
44
22
Mehanika 1
Veze i reakcije veza F12

F21
F T2
T1
 Telo deluje na vezu silom opterećenja veze

 Na osnovu aksiome o dejstvu i protivdejstvu
i veza deluje na posmatrano telo silom istog
pravca i intenziteta, ali suprotnog smera
 Sile kojima veza deluje na posmatrano telo
zovu se REAKCIJE VEZE
45
Mehanika 1
Veze i reakcije veza

NERASTEGLJIVO UŽE
 Uţe se smatra lakim (zanemarljive

teţine), idealno savitljivo i
nerastegljivo A A
 Uţe moţe da sluţi kao veza jedino
kad je napregnuto na istezanje
 Reakcija veze je U PRAVCU UŢETA
I USMERENA JE KA TAČKI
a R
VEŠANJA
 Vezu zamenjujemo reakcijom i G G
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
46
23
Mehanika 1

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC
 Glatka površ u statici je

površina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
 Reakcija veze je
USMERENA PO a
ZAJEDNIČKOJ NORMALI zajednička G G
NA DODIRNU POVRŠ tangenta

RA
A A
 Vezu zamenjujemo RA
reakcijom i dobijamo Normala na

dodirnu površ
Normala na
dodirnu površ
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze 47
Mehanika 1


površina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
USMERENA PO
a
G G
ZAJEDNIČKOJ NORMALI A
NA DODIRNU POVRŠ A
 Vezu zamenjujemo RA Normala na RA
reakcijom i dobijamo dodirnu površ
48
24
Mehanika 1


površina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj A RA A
USMERENA PO
ZAJEDNIČKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVRŠ G
a G
 Vezu zamenjujemo B
reakcijom i dobijamo B
slobodno telo na koje RB
49
Mehanika 1

1. Vezu zamenjujemo RA A
reakcijom i dobijamo
G
B
RB
50
25
Mehanika 1

A
 Telo deluje na glatku -RA
površ SILOM PRITISKA
NA VEZU
-RB
 Sila pritiska na vezu je
USMERENA PO
B
ZAJEDNIČKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVRŠ
51
Mehanika 1

 Glatka površ u statici je G

površina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko telo
kliza po njoj
 Reakcija veze je USMERENA RA
PO ZAJEDNIČKOJ A
NORMALI NA DODIRNU
POVRŠ
RB B
52
26
Mehanika 1

G
G
a
RA RA
A A
RB B RB B
 Glatka površ u statici je površina bez trenja koja se ne protivi silom

ukoliko telo kliza po njoj
 Reakcija veze je USMERENA PO ZAJEDNIČKOJ NORMALI NA
DODIRNU POVRŠ
 Vezu zamenjujemo reakcijom i dobijamo slobodno telo na koje
53
Mehanika 1

 Glatka površ u statici je površina

bez trenja koja se ne protivi G
silom ukoliko telo kliza po njoj
USMERENA PO ZAJEDNIČKOJ RA
NORMALI NA DODIRNU POVRŠ A
 Vezu zamenjujemo reakcijom i
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze RB B
54
27
Mehanika 1

 Telo deluje na glatku površ

SILOM PRITISKA NA VEZU
 Sila pritiska na vezu je RA
USMERENA PO
ZAJEDNIČKOJ NORMALI NA RB
DODIRNU POVRŠ A
55
Mehanika 1
CILINDRIČNI ZGLOB U PROSTORU

(ŠARNIR)
Mz
 Cilindrični zglob je veza
dva tela sa osovinom
Reakcije veze su
Rz
 My
Ry y
1. PROSTORNA SILA X Rx
2. MOMENT u ravni
normalnoj na osu
osovine    
F  Fx i  Fy j  Fz k
   
M  0x i  M y j  M z k
56
28
Mehanika 1

cilindrični zglob u ravni
 Cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni
 Reakcija veze je ravanska sila
  
F  Fy j  Fz k
a
57
Mehanika 1
POKRETNI CILINDRIČNI ZGLOB
U PROSTORU
 Cilindrični zglob je veza z
dva tela sa osovinom i

Mz
mogućnošću kretanja po
leţištu Rz
My
y
 Reakcije veze su X Rx
1. SILA u ravni koja sadrţi

osu cilindra
2. MOMENT u ravni    
normalnoj na osu F  Fx i  0 j  Fz k
osovine    
M  0i  M y j  M zk
58
29
Mehanika 1

Pokretni cilindrični zglob u ravni
 Pokretni cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogućnošću kretanja po
leţištu  
 Reakcije veze je normalna sila F  Fz k
a
59
Mehanika 1

SFERNI ZGLOB
 Sferni zglob je veza

koja omogućava
rotiranje oko bilo koje
ose u prostoru, a
sprečava pomeranje u
svim pravcima
SILA u PROSTORU
   
F  Fx i  Fy j  Fz k
60
30
Mehanika 1
Veze i reakcije veza cilindrične VOĐICE
 VoĎica je mehanička
veza kada štap prolazi z
kroz otvor na tankoj
ploči, pri čemu se Ry y
smatra da se kontakt X Rx
ostvaruje po liniji
SILA u RAVNI PLOČICE
   
F  Fx i  Fy j  0k
61
Mehanika 1

UKLJEŠTENJA u prostoru
z
 Veza uklještenja je Mz
kada se zavari profil za

noseću konstrukciju ili Rz
My
uzida greda u zid
Ry y
Rx
Reakcije veze su
X
 Mx
   
1. SILA u PROSTORU F  Fx i  Fy j  Fz k
   
2. MOMENT u PROSTORU M  M xi  M y j  M z k
62
31
Mehanika 1

UKLJEŠTENJA u ravni
 Veza uklještenja je
kada se zavari profil za
noseću konstrukciju ili
uzida greda u zid
 Reakcije veze su
   
1. SILA u RAVNI F  0i  Fy j  Fz k
 
2. MOMENT u RAVNI M  M xi
63
Mehanika 1
Veze i reakcije veza LAKI ŠTAP
 Veza je ostvarena
FAB FCD
lakim štapom
(zanemarljive
teţine) B
D
SILA u PRAVCU A
KRAJNJIH TAČAKA
C
   
F  Fx i  Fy j  0k
64
32
Mehanika 1

se smatrati slobodnim, ako se veze
65
Mehanika 1
Postupak rešavanja zadataka

 Uočiti telo čija se ravnoteţa izučava
 Osloboditi telo veza, a njihovo dejstvo
zameniti odgovarajućim reakcijama
 Uočiti o kakvom sistemu sila je reč i
primeniti odgovarajuće uslove
ravnoteţe
 Uočiti nepoznate veličine
66
33
Mehanika 1

se smatrati slobodnim , ako se veze
Mehanika 1
Ravnoteţa sistema tela
 U praksi čest slučaj je odrediti uslove

ravnoteţe više tela vezanih tela
istovremeno
 Ravnoteţu tela koja meĎusobno deluju
jedno na drugo
 Radi se o ravnoteţi sistema tela
34
Mehanika 1
Ravnoteţa sistema tela primer
 Sistem tela dva teška štapa ,teţina po G, vezana zglobno B i

sredinama spojeni uţetom
 za štap BC je vezana horizont. uţetom kugla, Q,
poluprečnika R
 oslonjen u tački A nepokretni, u tački C pokretni oslonac
Mehanika 1
35
Mehanika 1
 Sistem zamenjen jednim telom oslonjenim u tačkama A i

C sa opterećenjima i reakcijama veza
 A nepokretan oslonac
 C pokretan oslonac
Mehanika 1
 Sistem zamenjen jednim telom oslonjenim u tačkama A i

C sa opterećenjima i reakcijama veza
 A nepokretan oslonac
 C pokretan oslonac
36
Mehanika 1
 Aksioma 6: svako telo se moţe smatrati slobodnim ako se

veze zamene odgovarajućim reakcijama veza
 vezu A nepokretnim osloncem i C pokretnim osloncem
zamenjujemo odgovarajućim reakcijama
Mehanika 1

Pokretni cilindrični zglob u ravni
 Pokretni cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogućnošću kretanja po
leţištu  
 Reakcije veze je normalna sila F  Fz k
a
74
37
Mehanika 1

cilindrični zglob u ravni
 Cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni
 Reakcija veze je ravanska sila
  
F  Fy j  Fz k
a
75
Mehanika 1
 slobodno telo sa reakcijama veza
38
Mehanika 1
 slobodno telo sa reakcijama veza
Mehanika 1
 Za prikazano telo sa reakcijama veza postavljaju se uslovi

ravnoteţe za sistem u ravni
 Tri jednačine i tri nepoznate sistem je rešiv
39
Mehanika 1
 Da bi se odredile unutrašnje sileu sistemu rastavlja se

analizirani sistem na komponente
 Rastavljanjem u zglobu B, uţe koje povezuje teške štapove
i odvajanjem kugle i kanapa
Mehanika 1
 Da bi se odredile unutrašnje sileu sistemu rastavlja se

analizirani sistem na komponente
 Rastavljanjem u B i odvajanjem kugle i kanapa
40
Mehanika 1
 Rešava se kugla dve

sile i dva uslova
ravnoteţe SD D
 Sistem tri sučeljne sile
i odreĎuje se SD i NE Q
NE
Mehanika 1
 zamenom sila u rešavaju se sile u štapu AB
41
Mehanika 1
 OdreĎuju se i sile na štapu BC
Mehanika 1
Rezime:
Statika se temelji na nekoliko postavki –
aksioma
1. Aksioma o uravnoteţenim silama
2. Aksioma o mehaničkom dejstvu
3. Aksioma o paralelogramu sila
4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu
5. Aksioma o solidifikaciji
6. Aksioma o vezama
84
42
Mehanika 1
Rezime:
Prikazani su primeri oslobaĎanja tela od veza zamenom
REAKCIJAMA veza
1. Veza uţetom
2. Veza glatke površi
3. Veza nepokretnog cilindričnog zgloba
4. Veza pokretnog cilindričnog zgloba
5. Veza sfernim zglobom
6. Veza cilindrične voĎice
7. Veza uklještenja
8. Laki štap kao veza
85
43

Mehanika I 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika I 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mehanika 1

Statika je deo mehanike koji se bavi:

Korišćeni i definisani pojmovi:

 Pojam mirovanja i kretanja

 Sila - prva mera mehaničkog dejstva

Pojam krutog tela u mehanici

Pojam mehaničkog kretanja

 Sva tela u prirodi se kreću

 Sunčev sistem se kreće kroz prostor

 U prirodi ne postoji apsolutno

Prema mogućnosti kretanja tela

Prema mogućnosti kretanja tela –

Mehanička veza je telo koje

kretanje ili mirovanje B

Najčešće za to referentno telo x

Za telo se kaţe da je u ravnoteţi

Prva mera mehaničkog dejstva - SILA

 Sila je mera mehaničkog dejstva

Prva mera mehaničkog dejstva - SILA

Sile mogu biti

 Aktivne – mogu da izazovu kretanje (sila teţe,

Sile prema dejstvu mogu biti

 Koncentrisane – deluju na tačno

više sila onda one

Rezultanta sistema sila

Uravnoteţen sistem sila

2. Aksioma o mehaničkom dejstvu

3. Aksioma o paralelogramu sila

4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu

 Uravnoteţene sile su dve

 Uravnoteţene sile su dve sile koje deluju duţ

sistemu dodaju ili oduzmu Fn

 dve uravnoteţene sile ili F3 M3

 dva uravnoteţena sprega. M2 -M

– aksioma o mehaničkom dejstvu

 Sila koja deluje na kruto A

 Sila koja deluje na kruto telo moţe se pomerati

– aksioma o mehaničkom dejstvu

 Ako na kruto telo u tački

– aksioma o mehaničkom dejstvu

 Dodavanjem dve sile istog F

– aksioma o mehaničkom dejstvu

– aksioma o mehaničkom dejstvu

 Dodavanjem dve sile istog F

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2 - druga posledica: Redukcija

 Dejstvo dve sile u istoj napadnoj tački moţe se

Dve tela deluju jedno na F12 = - F21

Sile ne čine uravnoteţen sistem jer ne deluju na isto telo 37

Aksioma 4 – aksioma o dejstvu i protivdejstvu

 Sila kojom puška

Aksioma 5 – aksioma o solidifikaciji

Ako se bilo koje deformabilno telo

Aksioma 6 – aksioma o vezama

Svako neslobodno ili vezano telo moţe

Aksioma 6 – aksioma o vezama

Veze i reakcija veza

 Telo čije je pomeranje u prostoru

Veze i reakcije veza F12

 Telo deluje na vezu silom opterećenja veze

Veze i reakcije veza

 Uţe se smatra lakim (zanemarljive

Veze i reakcije veza