TD Skripta - Prof. Banjac

Скрипта из термодинамике
PITA
1
УВОД
-термодинамика се појављује са парном машином 1849 и дефинише се као наука

која изучава све процесе који се тичу промене топлоте (температуре)
Основни принципи термодинамике (постулати):

1. ако издвојите део простора, он ће постати термодинамички уравнотежен
2. ако имате три тела А,В,С и тело В има исту температуру као А и С значи
да тела А и С имају исту температуру, тј. могуће је температуру мерити
помоћу неког другог упоредног тела.
1. енергија је неуништива (ЗОЕ) (квантитативан)

2. енергија може само да прелази са вишег на нижи ниво (квалитативан)
3. немогуће је постићи температуру од 0 K (јер би морали уложити ∞ рад)
-тела не поседују топлоту
-Основни појмови:
термодинамка је део физике, описује процесе преношења енергије, тј.
кретање материје. Основна мера за кретање материје је енергија
(квалитативно)
границе физичког система
материја
(физички -издвојен физички простор на који дејствује
систем) околина (спољашње енергетско дејство)
-стање физичког система карактеришу величине
стања
-на овакав систем може да делује и физичко поље
-величине стања:
-количина наелектрисања
-количина магнетизма
-количина радиоактивности
-унутрашња енергија
-притисак , температура, запремина
-издвојили смо физички систем, заменили спољашње дејство неким силама.

Треба наћи зависност између промене величине стања у функцији од
спољашњих енергетских утицаја.
-физичке особености у физичком стању се морају знати да би се нашла ова веза
2
-термодинамика:
термодинамички простор
(термомеханички)
супстанца
Q (топлота)
спољашњи енергетски утицаји
W (механички радови)
-материја (маса):
-супстанца (поседује масу мировања)
-енергетска поља (поседују масу кретања)
ТДС-термодинамички систем
-топлотне (термомеханичке) величине стања:

p [ Pa ] - притисак
T [ K ] - температура
V  m3  - запремина
-енергетске величине стања:
U [ J ] - унутрашња енергија
H [ J ] - енталпија
Ek , E p , EH (хемијска енергија) [J ]
G [ J ] - Гидсова функција
F [ J ] - Хелмхолц функција
S [ J / K ] -ентропија
-спољашњи енергетски утицаји:
-тела не поседују топлоту већ унутрашњу енергију, то је стање
-топлота → топлотирање, када на тело дејствује топлота
-топлота је процес преношења енергије, пошто је процес не може га
поседовати тело
-имамо два тела, једно на вишој, друго на нижој температури. Оном на нижој се
преноси енергија, то је топлота → спољашњи енергетски утицај који делује на
тело мењајући величине стања.
-топлота је спољашњи енергетски утицај који делује на тело и мења му
величине стања
-механички рад је спољашњи енергетски утицај
-техничка (класична-јер се тако развијала у прошлости) термоднамика
(емпиријска) изучава системе са великим бројем честица
-температура гасова је пропорционална брзини кретања молекула (свим
кретањима: транслаторно,ротационо, осцилаторно), тј. укупној кинетичкој
енергији. Температура се може мерити на основу промене запремине. Не
интересују нас појединачни молекул, само опште карактеристике.
-статистичка термодинамика проучава, налази статистичке, средње вредности
особина молекула.
3
-интересује нас макростање система, ТД се бави равнотежним стањем ТМС
- p2 ≠ p1 ; T2 ≠ T1 - систем није уравнотежен
-ако ТМС изолујемо од свих спољашњих утицаја он ће прећи у стање
термомеханичке равнотеже
- p -механичка равнотежа; T -термичка равнотежа; c -хемијска
равнотежа(концентрација)
-у неравнотежном стању T = T ( x, y, z, t ) t [ s ] -време
-у равнотежном стању T = T ( t )
(1) Q (2)
-униформна расподела температуре
T1 T2 (униформна својства)
-време релаксације система- време преласка из неравнотежног у равнотежно

стање ( 500m / s ; 5i109 судара / s -код атома; ово време је кратко, за нас
тренутно)
-подела ТМС (ТДС)
-ТМС према граници система делимо на отворене и затворене:

-затворени су они чије границе недозвољавају пропуштање супстанце
ван граница, материја остаје унутра; отворени ТМС дозвољавају напуштање и
довођење супстанце (контурна запремина)
-границе могу бити покретне и непокретне
-проточни системи: границе су замишљени контурни простор, могу бити
стационарни и нестационарни
-дифузиони системи- немају видљив проток, маса система је променљива али
нема видљивог протока.
-Адијатермни (непропусни) ТМС

а- негација
дија-пропусни
термни- топлотно
-изолација (затворени адијатермни)
-турбина (проточни адијатермни систем)
-затворен адијатермни систем (адијабатски)
-изолован ТМС (адијабатски, непокретан) , на њега се односи I принцип ТД
-системе делимо према агрегатном стању материје
-хомогеним ТМС се подразумева такав ТМС који у оквиру својих граница има
непроменљив хемијски састав, физичка својства и вредности величина стања.
-математички посматрано, основна особина хомогеног система је да је скаларно

поље ма које произвољне величине стања независно од координата
4
-морамо да дефинишемо физичке особине- униформност свих физичких
величина се подразумева
-у ширем смислу- хомогеност система дозвољава промене физичких, али не сме

бити скоковита.
- сви хомогени системи су и изотропни (виши ниво хомогености) што значи да

величине не зависе од правца који посматрамо
-нехомогени системи су такви ТМС који се састоје од две или више хомогених
области или фаза. Различите фазе раздвојене су границама фаза или фазним
површинама на којима обично долази до скоковите промене хемијског састава,
физичких особина и вредости величина стања.
{хемиски састав,агрегатно стање}-на основу тога разврставамо нехомогене

ТМС
1. исто агрегатно стање, различит хемијски састав, двофазни,
двокомпонентни (вода и уље)
2. различито агрегатно стање, двофазни, једнокомпонентни (вода и лед)
-подела величина стања:

-термомеханичке- лако се мере (T , p, V )
-унутрашње ( H , S ,..)
-интезивне p, T
-екстензивне (све остале) V , U , H , S
равнотежно стање:
n
-укупна запремина V = ∑ Vi
i =1
n
-унутрашња енергија U = ∑U i и тако за све екстензивне величине
i =1
стања
n n
p ≠ ∑ pi T ≠ ∑ Ti - независни од масе
i =1 i =1
-специфичне величине стања- када екстензивне величине стања (њихове

вредности) поделимо са масом
-све специфичне величине стања пишемо малим словом
V  m3  U J  H J 
v=   u=   h=
m  kg  m  kg  m  kg 
-сада можемо рећи за сваки делић да има исту специфичну запремину,
унутрашњу енергију, енталпију,...
5
-моларне величине стања- када сваку величину стања поделимо са количином
V  m3  U  J 
материје Vm =   Um = gde je Vm = M iv , U m = M iu
n  mol  n  mol 
-притисак: интезивна величина стања, лако се мери, у ТД дефинише механичку

равнотежу система
-притисак код гасова- униформно поље, притисак је свуда исти
-притисак код течности- нехомогено поље
по II Њутновом закону
d ( mi iWni )
= Fu ,i W − брзина молекула
dt
F F
p= Fu = ∑ Fu ,i → p = u -када је у униформном кретању
A A
Fu
код течности p = lim
A→∞ A
-тражимо средњу вредност силе којом гас делује на зид, Fu , sr = Fu , и ово важи за
велики број молекула (континуалан притисак)
-код система за мало молекула, не важи, јер постоји празан временски ход без
удара, за ТМС мора бити доста молекула
-врсте притисака:
-апсолутни притисак p [ Pa ]
-барометарски притисак (притисак околине pamb , ( pb , pa -атмосферски))
први га је измерио Торичели у 17. веку
pamb = ρ Hg i g i∆x
F mg V ρ g A∆x ρ g
p= = = = = ∆x ρ g
A A A A
(влажност ваздуха такође утиче на притисак)
p
pe > 0 pamb
pe > 0
p p
-манометарска разлика притисака (надпритисак-манометарски притисак), уређај

који га мери-манометар(мери разлику притисака између околине и суда)
pe ( excees ) p = pamb + pe pe > 0 (надпритисак)
-вакууметарска разлика притисака (подпритисак-вакууметарски притисак),
уређај који га мери-вакууметар
pe < 0 → p = pamb + pe pe <0 → p = pamb − pv
6
-јединице за мерење притисака:
p [ Pa ] = 1N / m 2 -основна величина
1bar = 105 Pa
1At = 1atm = 101325 Pa -нормална атмосфера (физичка)
1at = 93066.5 Pa - техничка атмосфера
-маса и количина материје:

m [ kg ] -мера инерције материје
n [ mol ] -количина материје (број честица)
Na = 6.023i1023 молекула (честица) = 1mol
M [ kg / mol ] -моларна маса m = M in
-проток масе (масени проток)-маса која је проткла у јединици времена
dm
qm = = f ( t ) - у општем случају qm [ kg / s ]
dt
m
qm = - када су услови устаљени и стационарни
t
dn
-количински проток qn =
dt
n  mol 
qn =  - у устаљеним условима
t  s 
-устаљени услови су ако се висина течности у суду не мења током времена, а
неустаљени услови су ако масени проток није исти и на улазу и на излазу.
-температура система се не мења у устаљеним условима, а у неустаљеним се
мења било која величина стања.
m, n -(маса и количина материје) нису величине стања јер се не мењају (код
затворених система, а код отворених се мењају)
Q⊕ Q−
-негативне су изведене из
система
а позитивне су уведене у систем
U U - означавамо промену самог
система
W⊕ Q−
-молекули :
Ek транслације Ek ротације Ek осцилације
осетне унутрашње енергије
7
Постоје и међумолекуларне силе:
чврсто течно гасовито
-код свих ових система постоје међумолекуларне силе, довођењем енергије

можемо да олабавимо те силе.
-унутрашња енергија је величина стања која има особине енергетског
потенцијала и представља један термички потенцијал U = U 0 + UT
-латентна енергија- енергија међумолекуларних веза (осетно и латентно се могу
мењати топлотом)
-постоји и хемијски део унутрашње енергије
-атомска (нуклеарна)
-ТД се бави осетном и латентном U ; не интересују нас E p , ∆Ek и покретни
системи већ микростања кретања
- U 0 -нулта унутрашња енергија, енергија свих облика кретања, тешко
израчунати
- U T -део унутрашње енергије који се мења са променом топлотног стања радне
материје U T = f (T )
-температура
-кад нешто пипнемо, не осећамо температуру, већ топлотни проток
-температура неког тела представља меру интезитета термодинамичког кретања
тј. меру микроскопског кретања молекула и атома као структурних јединки.
Температура је директно функција осетног дела унутрашње енергије.
-температура је везана за сваки тип кретања молекула
I постулат ТД
-за сваки изоловани ТДС после извесног времена спонтано прелази у стање ТД
равнотеже. ТД равнотежа представља једнакост T , p и хемијског састава.
-температура је величина стања која је пропорционална средњој кинетичкој

енергији кретања великог броја молекула
II постулат ТД
-од 3 равнотежна ТДС (ТМС) А,В,С, два система А и В се налазе сваки за себе у
термичкој равнотежи са С; они ће и међусобно бити у термичкој равнотежи
-овај постулат показује да се Т може мерити посредним путем
-са променом температуре се мења (повећава) и запремина
-Целзијус C p = 101325 Pa
32 F = 0 C

-Фаренхајт
212 F = 100 C
- ϑ (тета) –температура у C
- T [ K ] -термодинамичка температура
8
-Реомир скала 0 ÷ 80 Re 491.67 ÷ 671.67 Re
-Температура има топлотни диференцијал као и све величине стања
2
∫ dT = T
1
2 − T1
-једначина стања радне супстанце

Гидсово праавило фаза f ( b1 , b2 ,...bn ) = 0 -функција свих фаза,једначина стања
bi -величина стања
-једначина стања зависи од броја фаза, компоненти, дали је сиситем отворен,
проточан
-Гидсово правило фаза: најмањи број једначина стања који једнозначно одређују
равнотежно стање ТМС назива се број степени слободе система
N st , sl = N k + N sput − N f
N k = 1 -једнокомпонентни системи
N sput = 2 -спољашњи утицаји
N f = 1 -број фаза ∆Ek = ∆E p = 0 -макроскопски
-непокретни, затворени, једнофазни и једнокомпонентни
N st , sl = 2 - у ТД, што значи да су остале величине јединично одређене.
-термичка (термомеханичка) једначина стања:

f ( p, T , ϑ ) = 0 f1 ( p, T ) = ϑ f 2 (ϑ , T ) = p - ако фиксирамо две, трећа је
једнозначно одређена.
-енергетска (калорична) једначина стања:

ψ ( u , p, T ) = 0 ψ ( u, T ) = p ψ ( h, p, T ) = 0
-подела радних супстанци ТД

гасови течности чврста тела
идеални
нестишљиви
полу-идеални
реални (водена пара) реална (вода) реална(лед)
-реални мењају агрегатно стање на нормалним условима, реални мењају

агрегатна стања и за њих се користе табеле и дијаграми
-нестишљиве су оне радне материје које под дејством притиска не мењају
запремину
-већина гасова се понаша као идеални
-идеални гасови: то је супстанца чији су молекули метеријалне тачке између
којих не постоје међумолекуларне (ни привлачне ни одбојне) силе. Услед тога
сваки судар ових молекула је центричан и апсолутно еластичан (нема
деформација).
9
I закон Gay-lissac (1816)
p = idem idem -непроменљиво, не мења се у току процеса
оглед
v v = v 0 (1 + α T ,0ϑ )
( p1 )
v
( p2 )
v ( p3 )
−273.15 C = 0 K v0 ϑ  C 
−273.15 C - тачка где се срећу све праве
v0 -специфична запремина на 0 C
1
αT ,0 = -коефицијент запреминског ширења на 0 C
273.15
T = ϑ + 273.15
273.15 + T − 273.15 vT
v = v0 = 0 ⇒ v = f ( p)T
273.15 273.15
v T
= , T0 = 273.15 K
v0 T0
II закон: Бојл-Мариотов (Бојл 1664 Мариот 1676)

T = idem , стална је (непромењива)
T3 > T2 > T1
T3 = idem ( pv )T = idem - pri const temperaturi
T2 = idem
T1 = idem
v
Clapeyron (1834)
v = f ( p ) T / ip
pv = f ( p ) pT
узевши Бојл-Мариотов закон
( pv )T = idem
pv = ψ ( p ) T ψ ( p ) -не може бити f ( p ) већ константа, различита за
сваки гас
10
pv = RT → једначина стања идеалног гаса за 1kg
R -гасна константа (Т.34,стр 23)
pv = RT / im
V
pV = mRT v= m = ni M
m
pV = nMRT → једначина стања идеалног гаса за n н молова
pVm = MRT → једначина стања идеалног гаса за 1mol
 J 
pVm = T = 8.314  -универзална гасна константа
 molK 
= M iR
pV = nT
-површина у којој се температура не мења назива се изотерма

pV = mRT
p
pv = RT
−izoterma T = idem
v
-Авогадров закон: у једнаким запреминама, при истим p и T сви (идеални)
гасови садрже исти број молекула. У том се случају масе њихових молекула
односе као моларне масе.
чисти гасови (не идеални) али се понашају тако при сталним p и T
O2 H2 N2
M O2 = 32i10 −3 kg / mol M H 2 = 2i10−3 kg / mol M N2 = 23i10 −3 kg / mol
32kg 2kg 2kg
последице:
pV
1. = MR =
nT
T
2. Vm =
p
-нормални кубни метар: количина (маса) гаса која при p = patm = 101325 Pa и
ϑ = 0 C заузима 1m3 , зовемо нормалним (нормираним) кубним метром.
Према томе један 1mN3 није запремина већ маса (количина) гаса.
pV
pV = mRT ⇒ 1mN3 → m =
RT
-један кубни метар (мол) 1mu3 -такође дефинише масу гаса при
p = 98066.5 Pa (техничка атмосфера) ϑ = 10 C , Vm = 22.414i10−3 m3 / mol
11
Vm = 22.414i10−3 m3 / mol -моларна запремина идеалног гаса (при
p = patm ;ϑ = 0 C )
II начин доласка до једначине стања идеалног гаса

Молекуларно-кинетичка теорија
z
Wxi ( брзина i-тог молекула )
Wix
−A →
N − број молекула ←
Wxi
y x
апсолутно
L еластичан судар
x
dmWxi ∆mWxi mWxi − mWx

Fu ,i = Fu ,i = =
dt ∆t 2L
Wxi
2L
∆t = -треба 2 пута да пређе дужину L да би поново био судар са зидом
Wxi
N = ni N a N a = 6.022i1023 -Авогадров број , n -број молова,
1mol = N a -молекула
mWxi2
FN =
2L
-притисак p =
∑F u ,i
-компонента средње квадратне брзине у правцу x -осе

2 W 2 + Wx2,2 + ... + Wx2,n N
W x = x ,1 -концентрација молекула
N V
2 2
mW s N N mW x
p= ⇒ p=2 i
Li A V 2
2 2 2 2 2
-средња квадратна брзина кретања W = W x + W y + W z = 3W x
2
2 N mW 2N
p= = Ek ,mol - основна једначина молекуларно-кинетичке теорије
3V 2 3V
Ek , mol -кинетичка енергија молекула
12
-temperatura:
1. уводи се степен слободе кретања
-једноатомни молекул
f = f tran = 3 -постоји и ротација али нема момента
инерције ( f rot = 0 ) јер се честице
сматрају
материјалним тачкама.
-двоатомни молекул
f = f tr + f rot + f osc = 3 + 2 + 1 = 6
-троатомни молекул
f = f tr + f rot + f osc = 3 + 3 + 3 = 9
f osc = 3n − 6 → ако није линијски распоред , n -број атома
f osc = 3n − 5 → ако је линијски распоред

-ово важи за реалне гасове, полуидеални имају осцилације, идеални немају
2. кинетичка температура: θ = kT , k = 1.33i10−23 J / K (Болцманова

константа)
-кинетичка температура је у ствари енергија, а енергија је везана са
температуром пропорционално, уколико помножимо T са k .
-постоји енергија у J која је пропорционална температури у K
3. принцип еквипартиције (равномерна расподела) енергије: код идеалних

гасова енергија се равномерно распоређује на све (компоненте брзине)
степене слободе.
2
m 2 JW
Ek ,tr = W -ово користимо Ek ,rot =
2 2
Ek ,tr k
= T -за идеалне гасове 1/ 2 јер немају f osc
f tr 2
3
Ek ,tr = kT pV = NkT ni N a = N -број молекула
2
pV = nN a kT ⇒ pV = nT
J
N a ik = 1.38i10−23 i6.023i10 23 = 8.314 =
mol
13
-унутрашња енергија U [ J ] , u [ J / kg ] , U m [ J / mol ]
z
W1 Euk = Ek ,tran + Ek ,rot + E pot + U -укупна
w1
c енерг
ија
макроскопска
енергија
y U -микроскопска врста енергије
(називамо је и термичким
потенцијалом)
-микрониво:
2
mW
1. Ek ,mol = -односи се на транслацију молекула
2
2 имају
JW везу са Т функција
2. Ek ,rot = -односи се на ротацију молекула Т
2
3. Ek ,osc = ......... -осцилације атома и молекула
4. E p = Etot -потенцијална - међумолекуларна веза
5. Ehem -хемијска енергија
6. Enuk -нуклеарна енергија
-Прве четири су U (T ) = U T , зависе од температуре
-задње две-енергије које нису везане за температуру U 0 (ако се температура
спусти на 0K , ипак мора постојати нека унутрашња енергија U 0 )
U 0 -нулта унутрашња енергија
U T -унутрашња енергија која зависи од температуре и представља збир свих Ek ,
односно свих кретања.
U = U 0 + UT V = idem (затворен
систем)
∆U = U 2 − U1 = (U 0 + U T 2 ) − (U 0 + U T 1 ) = U T 2 − U T 1
U1 → U 2
-енергетска једначина стања U = f ( p, T )
2
гас
-величина стања ∫ dU = U 2 − U1
1 Q
исто важи и за течности и за

гасове, само да је V = idem
14
-енталпија ( H ) H [ J ] ; h [ J / kg ] ; H m [ J / mol ]
-величина стања H = U + pV -показано је да је ово потребно повезивање
U -термички потенцијал, pV -спољашњи механички потенцијал изражен преко
величина стања
-Енталпија је термомеханички потенцијал (потенцијал-способност да се изврши
неки рад)
-код затворених система: Tamb , pamb ,U amb
издвојени део ваздуха
pamb 1. затворени систем

T2 > Tamb напредно стање
Tamb p2 = pamb система
U1 = U amb U 2 > U amb
E = U + F i L = U + pAL
U + pV = E -укупна енергија система L
H = U + pV -затворен систем
2. проточни отворен систем

1
h1
1 2
h2
z1
2 z2
Бернули T = idem → изотермска струјања

2
p1 W1 p2 W22
+ + gz1 = const = + + gz2 + Ygub Ygub -губици
ρ 2 ρ 2
m V 1 p
ρ= , v= ⇒ ρ= , pv = , h = u + pv ,
V m v ρ
H m = U m + pVm
Начин предаје енергије у ТМ систему: топлота, количина топлоте

-количина топлоте је енергија која се преноси са тела више на тело ниже
температуре, није величина стања, већ спољашњи енергетски утицај. Топлота је
процес преноса енергије.
15
-овај облик преласка енергије на хаотичан и неуређен начин утиче на повећање
интезитета кретања атома и молекула који чине супстанцу (нема принудног
усмеравања честица).
топлота: Q [ J ] , q [ J / kg ] , Qm [ J / mol ]
Q Q
T p → Trs T rs → Tp
T p ( Ti -топлотни извор) –топлотни предавалац-тело више температуре
Q -топлота
Tp ( Tp -топлотни понор)-топлотни прималац – тело ниже температуре
Trs -температура радне супстанце (као топлотног примаоца)
T rs -температура радне супстанце (као топлотног предаваоца)
-ако се доведе Q телу њему се повећава енергија
-начини преношења енергије (топлоте):

1. кондукција (провођење) T1
-честице тела на већој Т више осцилују па

побуђују честице тела на нижој Т. T2
2. конвекција (конвективно прелажење топлоте)
Tf
Ts > T f -овде је покретна средина
Ts (Tsurface )
3. зрачење (радијација)
зрачење
δQ  J 
-топлотни проток: Φ = = [W ] -проток топлоте у јединици времена
δ t  s 
-количина топлоте-енергија која је прешла у J
-топлота није величина стања
2 2
∫δQ ≠ Q
1
2 − Q1 ∫δQ = Q
1
1− 2 -размењена количина топлоте
16
p
1 2
p1
-топлота ∫ dp = p
1
2 − p1
p2 2 ∫ dv = v
1
2 − v1
∫ dq = q
1
1− 2 -предата количина топлоте
v1 v2 v
А) Вршење механичких радова: има више врста, различитих механичких радова

δ W -елементарни механички рад δ W = Fd s
-врсте механичких радова: -запремински (апсолутни) рад δ Wv
-рад вратила δ Wsh ( sh − shaft )
-дефиниција запреминског рада:

δ Wv = Fd x = Fdx -касније се пише као pdV F
δ Wv
Pv = [W ] -снага запреминског рада
dt x dx
-дефиниција рада вратила
-као вратило са пропелером назива се и вискозни

рад
V = idem
p = idem али ће ово бити нека друга

манифестација енергија
-најчешћа примена рада вратила је у проточним
системима
проточни систем
δ Wsh = Mdα [J ]
M = F ir
δ Wsh
Psh = = Mw [W ] -снага вратила
dt
-има и других врста радова
-уређеним кретањем неке покретне површи чврстог тела, структурне честице

супстанце се покрећу на уређен начин, па им се тако повећава енергија
(интезитет кретања).
17
-ово је уређен начин преношења енергије код оба рада (код Wsh је тако уређено
на микро/макро нивоу)
-шта је рад у ТД? –енергија која прелази кроз границу ТМС, при чему се као
једина последица у околини или у ТМС јавља или би могла де се јави подизање
терета.
-разлика између рада и топлоте? – све што подиже терет врши рад (без промене
Т) док топлота исто произведе механички рад али и изазива хаос (промену
T , p ...). Топлота је неквалитетнији облик енергије.
В) Вршење механичких радова:

-рад електричне енергије А
Q
-отпорник, по Џул-Ленцовом закону се
ослобађа топлоте В
δ Wel = UIdt [ J ]
δ Wel
Pel = = UI [W ] -једносмерна струја
dt
Pel = UI cos ϕ [W ] -наизменична струја
-проводник је изван В, он ће имати топлотно дејство на систем В, за В је тај
утицај (отпорник) топлота, а за А је рад (јер је у његовим границама).
-утицање и истицање супстанце кроз контролне границе сиситема

-ово је могуће само код отворених проточних система (у нашем случају
проточних система)
улаз -у резервоару је хладна течност, у њу

m1 убацујемо исту течност само топлију
-тако му дајемо топлоту, и на тај
начин
самим протоком обогаћујемо ТМС
z1
излаз енергијом
m2
z2
h1 = u1 + p1v1 → исто важи за dm1

Wz21
- dm1 може да унесе и e p1 (потенцијална аенергија), e p1 = gz1 , ekz1 =
2
-исто ово може и да изађе из система
W2
h2 = u2 + p2v2 , e p 2 = gz2 , ekz 2 = z 2
2
-у ТД се не бавимо профилом брзина, нас интересује Ws (средња брзина)
18
-(привидна) равнотежна и неравнотежна промена стања: (квазистатичка и
неквазистатичка промена стања)
-мењамо стање ТМС (који је је у равнотежи)
W ,Q 2
ТМС -овај прелазак је низ
1 ТМС равнотежних промена, стања
( РС )
( РС )
нагло померање
клипа -потпуно
одређено стање 1
-ово је неравнотежна промена стања

p (неквазистатичка НКВ)
p2 -да смо клип гурали полако (кроз низ
статичких стања) имали бисмо
квазистатичку промену стања.
облак стања
-за једну запремину (нпр. V2 ) имамо
више различитих притисака
p1
V2 V1 V
-већина процеса је квазистатичка
-механички поремећај услед притиска ( v = 330m / s брзина честица)
-услови:
1. p се уравнотежава лако ако је брзина клипа много мања од брзине
честица
2. уравнотежавање T је теже, траје дуго (данима)
3. концентрација (хемијска уравнотеженост)-ти процеси трају и
годинама, али и тренутно
-Запремински рад и запремински користан рад

A
F
p δ W = Fd s
amb
δ W = ( F + pamb i A) dx
x dx F
притисак p≈ + pamb
A
p
2
δ Wv = − pAdx = − pdV
Клапејронова
раван
1
19
-дијаграм pV се назива и радни дијаграм
-рад може да се интеграли само ако је равнотежан процес
2 2
Wv1− 2 = ∫ δ Wv = − ∫ pdV -запремински рад је површина испод процеса
1 1
-ако је dV < 0 онда је сабијање радне материје (компресија ( dp > 0 )T ), а ако је

dV > 0 имамо ширење радне материје (експанзија ( dp < 0 )T ) – изотермни случај
тада важи сигурно
-ако се радна материја сабија → доводи се енергија δ Wv > 0 , а ако се радна
материја шири → одводи се енергија δ Wv < 0 .
-зашто δ Wv , а не dWv
p -довођењем топлоте повећавамо p
π1 2
π2
∫ δW
1
v = Wv1− 2 -суштина
Wvπ11− 2 ≠ Wvπ1−2 2 - разликују се радови на

путањама јер зависи од рада и топлоте
2
V2 − V1 V ∫ dV = V
1
2 − V1 - интеграција величине
стања, али то не важи за рад и топлоту, исти

је ефекат величине стања, али се разликују
путање.
δ Wv - елементарна количина Wv
dWv -тотални диференцијал који не постоји за Q и W (већ само за величине
стања.)
p > pamb
Wv1− 2 = Wvkor
1− 2 + Wv1− 2
sabok
користан сабијање
рад околине
-овде се савлађује и сила у летви и
сила pamb
2
Wvsab
1− 2
.ok .
= − ∫ pamb dV
1
-доведено радној материји је ⊕ , прелази се на апсолутне вредности
p
1− 2 = Wv1− 2 − Wv1− 2
sab.ok .
Wvkor
1
Wvkor
1− 2
Wv1−2
− 2
pamb Wvsab .ok .
1− 2
−
v
20
-I принцип ТД за макроскопски непокретан, затворен ТМС
z
y +Q Wi -ТМ систем је непокретан xy = idem
x
-систем је затворен, једино што
дејствује су топлота и рад
z
Wi -ако износи енергију из система
−Q
z = idem
-количина топлоте доведена систему, плус сви радови доведени систему,
једнаки су промени унутрашње енергије.
δ Q + ∑ δ Wi = dU + dEk + ∆E p + ∆Ei - диференцијални облик
∑ δW i = δ Wv + δ Wsh + δ Wel
-интегрални облик I закона ТД: δ Q + δ Wv = dU / ∫
Q1− 2 + ∑Wi1− 2 = U 2 − U1 ⇒ Q1− 2 + Wv1− 2 = U 2 − U1
-ако је процес равнотежан:
δ Q − pdV = dU
δ Q − pdV + Vdp − Vdp = dU
δ Q + Vdp = pdV + Vdp + dU
δ Q + Vdp = d (U + pV )
δ Q + Vdp = dH - енталпија (корисна формула код проточних система – нема
физички смисао- користи се за задатке)
Vdp = δ Wt , ∆Ek = ∆E p = 0
технички рад, поистовећује се са радом вратила
δ Wt = Vdp
p
1 2 2
dp Wt1− 2 = ∫ Vdp = ∫ V ( p )dp

1 1
2 Wv1− 2 = − ∫ p (V ) dV
-Топлотни капацитет, специфични топлотни капацитет, моларни капацитет:

C = [ J / K ] - топлотни капацитет δQ
δQ ТМС
C= -представља однос количине топлоте доведене
dT ( РС )
супстанци током интезималног процеса и температуре
(промена стања)
21
C = f (радне супстанце (подразумева се хемијски састав, стања радног тела,
агрегатно стање, притисак, температура), ТМ процеса-од његове врсте)
C -није величина стања јер зависи од процеса
-околни ваздух има (као и реке и мора) бесконачно велик C (топлотни

капацитет) –све што има тако огромну масу
-проблем масе елиминишемо увођењем специфичног топлотног капацитета
δQ δq  J 
c= =
mdT dT  kgK 
δ Q δ Qm  J 
- моларни капацитет Cm = =
ndT dT  molK 
-сврха топлотног капацитета: ако нам је познато
2
C = C (T ) ⇒ δ Q = CdT ⇒ Q1− 2 = ∫ C (T ) dT
1
-компликовано је познавати топлотни капацитет. C се обично односи на једну
температуру, па се зато уводи средњи топлотни капацитет:
T2
C T2
∫ C ( T ) dT
C=
T1
C |TT12 = C C |TT12
T2 − T1
T1
Q1− 2 = C |TT12 (T2 − T1 )
Q1− 2 = mc |TT12 (T2 − T1 )
T1 T2 T
c |TT12 -средњи специфични топлотни капацитет јесте величина стања
Q1− 2 = nCm |TT12 (T2 − T1 )
-зависи од радне материје, нема правила како ће се C мењати.
C
2 ' -зависиће колико енергије
убацујемо/избацујемо путем рада
2
1'
C (T1' ) -сврха топлотног капацитета јесте
C (T1 ) колико се температура промени при
1 довођењу топлоте.
T
-елиминисали смо масу m , да покушамо и процес да елиминишемо-фиксирамо
два процеса
-ово је 0 K за гасове:
-гасови c -специфични топлотни капацитет

−c c c δq
c=
−∞ cv cp +∞ dT
c p -специфични капацитет при сталном притиску

cv -специфични капацитет при столној запремини
22
1. V = idem δ Wv = 0 → специфични топлотни капацитет је:
 δQ 
cv =  
 mdT v
2. p = idem
 δQ 
cp =  
 mdT  p
-овако смо елиминисали утицај масе и процеса и сад c зависи само од радне
супстанце. Али и ту је c за сваку супстанцу различит, па су супстанце
подељене:
1. идеални гасови c p = const cv = idem c
cp
за једноатомске гасове Cm, p , Cm,v = const cp
c p > cv -јер је потребно више енергије за R
cv
cv
померање клипа при p = idem процесу
c p , cv -зависе од врсте гасова (Т.3.4,стр 23)
T
-ако пређемо на моларне вредности зависи од броја атома у молекулу гаса Т.3.3
једноатомни, двоатомни, троатомни и вишеатомни.
c
Cm , p − Cm ,v = χ = p → уводимо величину односа c p и cv
cv
cp C
= const = m, p -за идеалне гасове
cv Cm ,v
2. полуидеални гасови: c p = c p (T ) и cv = cv (T ) -оба су функција од T

C m , p = Cm , p ( T ) и Cm , v = Cm , v ( T )
c R
cp
cv
T
- и за ове гасове важи Мајерова релација
c p (T ) − cv (T ) = R
Cm , p ( T ) − Cm ,v ( T ) =
Cm , p ( T ) c p (T )
χ= = = χ ( T ) ≠ const
Cm ,v (T ) cv (T )
-како доћи до средњих вредности топлотног капацитета? Како се дефинише у
виду функционалне зависности?
1. C p = C p (T ) нпр. C p = A + BT + CT 2 -исто важи и за моларни капацитет
T2
∫ C (T ) dT
p
C | =
T2 T1
T2 − T1
p T1
23
2. ако је C p = C p (ϑ ) C p (ϑ ) = A '+ B 'ϑ + C 'ϑ 2
ϑ2
∫ C (ϑ ) dϑ
ϑ1
p
ϑ2
C | =
p ϑ1 -незгодан је прелаз са K на C па мора овако:
ϑ2 − ϑ1
-дефинишемо топлотни капацитет у виду табеле

c p (ϑ ) ϑ2
ϑ1
( q0−1 ) p = ∫ c (ϑ ) dϑ ( q0−2 ) p = ∫ c (ϑ ) dϑ
c p |ϑ02 0 0
( q0−1 ) p = c p |ϑ0 (ϑ1 − 0 ) ( q0−2 ) p = c p |0 (ϑ2 − 0 )

ϑ 2
1
c p |ϑ01 ϑ1 ϑ2
∫ c (ϑ ) dϑ
p
ϑ2
∫ c (ϑ ) dϑ
p
ϑ1
c p |0 = 0 c p |0 = 0
ϑ1 − 0 ϑ2 − 0
0 ϑ1 ϑ2 ϑ
-нас интересује q1− 2 : налазимо површине q1− 2 = q0− 2 − q0−1

( q0−2 ) p − ( q0−1 ) p
c p |ϑϑ12 =
ϑ2 − ϑ1
c p |ϑ02 ϑ2 − c p |ϑ01 ϑ1 формирамо табеле:

c p |ϑϑ12 = ϑ
ϑ2 − ϑ1
0 c p |00
105 c p |105
0
200 c p |0200
3. реални гасови: c p = f ( p, T ) и cv = f ( p, T )
C p = C p ( p, T )
не прорачунавају се за реалне гасове
Cv = Cv ( p, T )
-много су компликовани
c
c p ( p2 )
c p ( p1 )
24
-неки гасови се при нормалним условима понашају као идеални, а неки као
полуидеални (сви су гасови реални, ми упрошћавамо рачун са идеалним
гасовима)
гасови течности чврста тела
c p = const за идеалне и полуидеалне
идеални гасове важи: pv = RT
cv = const
c p (T ) -ако c зависи од T онда
полу-идеални
cv (T ) имамо полуидеалне
течности и чврста тела
c p ( p, T ) c p ( p, T ) c p ( p, T )
реални
cv ( p, T ) cv ( p, T ) cv ( p, T )
-топлотним капацитетом рачунамо размењену топлоту
-Веза између топлотног капацитета, енталпије и унутрашње енергије:

-Џулов експеримент:
-изолован систем
-у другом суду је елиминисан ваздух
Tw1
(вакуум)
ваздух вакум -обе посуде чине систем
w1
pv1 -хтео је да види промену Т са променом V и
Tv1 p гаса
-усталиле су се температуре Tw1 = Tv1
вода
-пустио је средњи вентил
Tw 2 = Tw1 = Tv1 = Tv 2 -нема промене
δ q + δ Wv = du / ∫ ⇒ u2 − u1 = 0 ⇒ u1 = u2
-ако је овај систем топлотно изолован, непромењених граница система,

унутршња енерегија система остаје непромењена.
U w1 + U v1 = U w 2 + U v 2
-унутрашња енергија је функција само температуре U = U (T ) уа идеалне и
полуидеалне гасове.
 ∂U   ∂U 
-доказано је и на друге начине U = U (T , V ) ⇒ dU =   dT +   dV
 ∂T  v  ∂V  p
 ∂U   ∂U  0
U = U (T , p ) ⇒ dU =   dT +   dp јер са променом V
 ∂T  p  ∂p T нема промене U за
0
јер са променом p идеалне гасове
нема промене U за
идеалне гасове
pv = RT -једначина стања идеалног гаса, али на тај начин није повезана са

унутрашњом енергијом
25
h = u + pv ⇒ h = u (T ) + RT = h ( T )
-енталпија је функција температуре за идеалне и полуидеалне гасове
-Веза U , T са C 0 јер је затворена запремина

• идеални гас V = idem δ q − pdv = du V=idem
δq
c= -специфични топлотни капацитет
dT
( cdT )v = du
2 ( cv = const )
cv dT = du /∫
1
u2 − u1 = cv (T2 − T1 )
U 2 − U1 = mcv (T2 − T1 )
0 δq
p = idem ⇒ δ q − vdp = dh и c= ⇒ c p dT = dh / ∫
dT
(c p = const ) h2 − h1 = c p (T2 − T1 )
H 2 − H1 = mc p ( T2 − T1 ) ⇒ q1− 2 = c (T2 − T1 ) - топлотни капацитет c нам помаже
да израчунамо топлоту процеса
- c p , cv се користе за u и h
• полуидеални гасови
V = idem T2
du = cv (T ) dT u2 − u1 = ∫ cv ( T ) dT = cv |TT12 (T2 − T1 )
T1
p = idem T2
dh = c p (T ) dT h2 − h1 = ∫ c p ( T ) dT = c p |TT12 (T2 − T1 )
T1
-увек из таблице можемо одредити u и h за идеалне гасове

-за полуидеалне је мало другачије, прек средње вредности коју одређујемо
преко функционалне зависности или преко формуле.
• реални гасови
du = cv ( p, T ) dT
-не помаже ништа, зато тако и не рачунамо
dh = c p ( p, T ) dT
користимо: табелу,дијаграм
p = ... u = u ( p, T )
T1 h1 -радна супстанца
u = u (T , v )
T2 h2
T3 h3
26
-Веза између c p и cv (доказ Мајерове релације): c p − cv = R и Cm, p − Cm,v =
-аналитички-
(за идеалне, полуидеалне и реалне гасове)
u = u (T , v )
 ϑu   ϑu 
du =   dT +   dv
 ϑT v  ϑ v T
a) затворени систем:
δ q + δ Wv = du и δ q = cdT
 ϑu   ϑu 
cdT − pdv =   dT +   dv
 ϑT v  ϑ v T
посматрамо процес при v = idem
c → cv и dv = 0
 ϑu   ϑu 
cv dT =   dT ⇒ cv =  ϑT 
 ϑT v  v
 ϑu   ϑ u   dv
cdT − pdv = cv dT +   dv ⇒ c − cv =   + p
 ϑ v T  ϑ v T  dT
посматрамо процес при p = idem : c → c p
 ϑ u    ϑv 
c p − cv =   + p  
 ϑ v T   ϑT  p
Мајерова релација која важи за све врсте радних материја
-за идеалне и полуидеалне гасове

 ϑu   dv 
  =0 c p − cv = p  
 ϑ v T  dT  p
p = idem pv = RT
R
pdv = RdT ⇒ c p − cv = p i = R ⇒ Cm, p − Cm,v =
p
 dv 
p = idem јер је релација   при p = idem
 dT  p
-веза енталпије и топлотног капацитета при p = idem

h = h (T , p )
 ϑh   ϑh 
dh =   dT +   dp
 ϑT  p  ϑ p T
p = idem
I принцип ТД → δ q = cdT δ q + vdp = dh , c → cp , dp = 0
 ϑh 
cp =  
 ϑT  p
27
-Одређивање U и C према молекуларној кинетичкој терорији
• идеални гасови
МК теорија: једноатомни f = f tr = 3 -број степени слободе
двоатомни f = f tr + f rot = 3 + 2 = 5
троатомни f = f tr + f rot = 6
-МК теорија омогућава де се повежу сила и притисак као у Њутновим законима,
ако посматрамо једноатоман гас – од енергија он може имати само (тј.
U идеалних гасова):
U = Ektr + Ekrot (нема осцилација, хемијске енергије, нуклеарне)
f
U1molekul = kT / N , N -број молекула, N = N a in
2
f
U = kN a iniT , k -Болцманова константа
2
f f
U = Tn = RTm
2 2
f
U m = T = Cm ,v iT - веза унутрашње молекуларне енергије и температуре
2
f
U m = T = Cm ,v iT -јер се одвија при V = idem
2
f f +2
Cm ,v = → Cm , p =
2 2
Cm ,v Cm , p Т.7.3.3
Т.2.2.3
3 5
једноатомни = 11.5 = 20.8
2 2
5 7
двоатомни = 20.8 = 29.1
2 2 одступа од чистог теоријског дела
7 9
троатомни = 29.1 = 37.4
2 2
f = 7 - више одговара реалности (требало би да буде 6, али не одговара

реалности)
• полуидеални гасови ( Cv ) PIG > ( Cv )IG

(C )
m ,v PIG = ( Cm,v ) IG + ∆ ( Cm,v )osc + ∆ ( Cm,v )rot du = cv (T ) dT -не важи
директно
закон расподеле
енергије
Cm, p − Cm,v = - зажи Мајерова релација
I принцип ТД за проточне ТМС (контролне запремине)

- за затворени ТМС m = idem δ Q + δ Wi = dE = dU + dEk + ∆E p
(па смо прешли на непокретан и још прост (врши се само Wv ) δ Q + δ Wv = dU )
28
-отворен систем m ≠ idem
t CV (контролна запремина)
∆mul m ( t ) = mcv ( t ) + ∆mul = m ( t + ∆t )
mcv ( t ) m ( t ) = idem -маса над посматраним
процесом се не мења
t + ∆t -број честица који посматрамо је остао

исти
-ово омогућује да проточни систем
mcv ( t + ∆t ) посматрамо као затворени што
омогућује да
∆mizl
користимо I принцип ТД
1
-биланс масе: m ( t ) = mcv ( t ) + ∆mul m ( t + ∆t ) = mcv ( t + ∆t ) + ∆mizl /
∆t
mcv ( t + ∆t ) − mcv ( t ) dmcv
lim =
∆t → 0 ∆t dt
∆mul dmul ∆mizl dmizl
lim = = qm,ul lim = = qm,izl
∆t → 0 ∆t dt ∆t → 0 ∆t dt
dmcv
qm,ul = + qm,izl -ако више масе уђе него што изађе, повећава се маса у
dt
контролној запремини и обрнуто.
-устаљени (стационарни услови): у устаљеним условима qm ,ul = qm ,izl

dmcv
= 0 ⇒ mcv = const
dt
dm
∑ qm,ul = dtcv + ∑ qm,izl -за случај са више улаза и излаза
-Биланс енергије (I принцип ТД за проточни систем)
dmul
uul W f ,ul
t
δQ t + ∆t
m1 mcv ( t ) mcv ( t + ∆t )
zul Ecv ( t ) ∑δW i Ecv ( t + ∆t )
dmizl
W f ,izl
uizl zizl
29
 1 
E ( t ) = Ecv ( t ) + dmul  U ul + W f2,ul + gzul 
 2 
 1 
E ( t + ∆t ) = Ecv ( t + dt ) + dmizl  U izl + W f2,izl + gzizl 
 2 
δ Q + ∑ δ Wi = E ( t + dt ) − E ( t ) = dE
Ecv ( t + dt ) − Ecv ( t ) = dEcv
Ecv ( t ) = U ( t ) + Ek ( t ) + E p ( t )
dEcv ( t ) = dU ( t ) + dEk ( t ) + dE p ( t )
-промена dE p се занемарује јер је мала промена висине центра масе
- dEk = 0 - ми посматрамо макроскопско кретање, и ово је за макроскопски
непокретне системе
 W f2,izl   W f2,ul 
δ Q + ∑ δ Wi = dU cv + dmizl  U izl + + gzizl  − dmul  U ul +
 
+ gzul  / dt

 2   2 
-добијамо снаге
dU cv  1   1 
Φ + ∑ Pi = + qmizl  U izl + W f2,izl + gzizl  − qmul  U ul + W f2,ul + gzul 
dt  2   2 
pul dVul = pul vul dmul - рад је позитиван јер убацујемо енергију у систем
pul dVul − pizl dVizl = pul vul dmul − pizl vizl dmizl
δ Wv
δ Wsh δ Wel ∑P = P + P + P + P
i v sh el flow
∑ δW = δW + δW + δW
i v sh el + δ W flow
qm,ul qm,izl
δQ
-рад струјања (I принцип)
δ W flow = pul vul dmul − pizl vizl dmizl (радовима који делују на систем требе додати
и рад струјања)
II принцип - ово је производ величина стања па представља нову величину

стања која се назива енергија струјања (енергија притиска)
1 1
e = u + pv + w2f + gz = h + w2f + gz
2 2
III принцип – ако систем посматрамо као проточни, своди се на други принцип
∑ δ Wi − δ W flow = δ Wcv - рад контролне запремине (радови који се дешавају по
контури, без улаза и излаза)
∑ δ Wi − δ W flow = δ Wcv
∑P −P i flow = Pcv
30
 1   1 
1) δ Q + δ Wcv = dU cv + dmizl  hizl + w2f ,izl + gzizl  − dmul  hul + w2f ,ul + gzul  / dt
 2   2 
dU cv  1   1 
2) Φ + Pcv = + qm,izl  hizl + w2f ,izl + gzizl  − qm ,ul  hul + w2f ,ul + gzul 
dt  2   2 
 1  dU cv  1 
Φ + Pcv + qm,ul  hul + w2f ,ul + gzul  = + qm,izl  hizl + w2f ,izl + gzizl 
 2  dt  2 
улази у систем промене у излази из система

систему
- устаљени услови (стационарни): qm ,ul = qm ,izl

Φ = idem, Pv = idem, Psh = idem
dU
-ако је под овим условима = 0 онда кажемо да су испуњени стационарни
dt
услови
-допунски услови: Pel = 0, Pv = 0
W f ,ul ≅ Wizl и gzul ≅ gzizl
dek = de p = 0
Φ + Psh = qm ( hizl − hul ) /t
Q1− 2 + Wsh1− 2 = qm it i( h2 − h1 ) = m ( h2 − h1 ) , Wsh -рад вратила је исто што и технички
рад
δ Wcv = δ Wteh Pcv = Pteh (под свим овим условима)
Wsh1− 2 = Wteh1− 2 → ако је испуњен услов да је процес равнотежан
2
p
Wsh1− 2 = Wteh1− 2 = ∫ Vdp
1 dp < 0
1
Vdp
−
2
-Нестационарно струјање отвореног система:

dmcv ducv
-стационарно =0 и =0
dt dt
1-улаз у систем , 2-излаз из система
Wz ≈ 0 gz ≈ 0 - нема битне промене брзине
Φ + Pcv = qm ( hizl − hul ) = qm ( h2 − h1 )
Pel = Pv Pcv = Pteh = Psh
Wteh = Wsh = ∫ Vdp
-овај услов стационарности обично важи у техници
-обично котлови и раде пуним капацитетом
-промене брзине имају мали утицај на промену енталпије:
31
- Wteh = ∫ Vdp - доказ:
δ Wv
p1
p2
pamb = 0 вакуум
-да би се наш притисак довео до већег, мора се уложити неки рад
1 2 B
WA−1− 2 − B = − ∫ pdV − ∫ pdV − ∫ pdV
A 1 2
p
-у стању 2 долази до могућности да се p1
B избацује дејством покретног клипа у
2 WA−1−2− B други суд.
+
p1 A 1
−
v
2
-можемо и да интегралимо 1-2 али: WA−1− 2 − B = ∫ Vdp
1
p
2
dp
V
-код отворених система обично имамо исти проблем
-турбокомпресор (повећање притиска)
p2 > p1
p2 p1
Wsh = Wteh - поистовећују се јер су у суштини исти

1-улаз 2-излаз
32
p
2 → процес у турбо компресору
1 → h1qm
1 2 → h2 qm (у условима устаљености)
V
-за затворен систем (1.пример) – дефинисање нагиба криве
QA−1− 2− B + WA−1− 2− B = H 2 − H1
2
Q1− 2 + ∫ Vdp = H 2 − H1
2
-за проточни, отворени систем – за устаљене услове кад нема других радова
Φ + Pcv = qm ( h2 − h1 ) / ∫ dt Φ it = Q и Pcv it = W
Q1− 2 + Wsh = qmt ( h2 − h1 )
Q1− 2 + Wsh , p − k = H 2 − H1 qm it = m , mh = H
p−k
Q1− 2 - топлота од почетка до краја, укупна количина топлоте

p−k
H 2 , H1 - иста два члана као и у претходним једначинама па је онда

Wsh , p − k = ∫ Vdp
Wteh = Wsh = ∫ Vdp
-Анализа рада неких ТМ уређаја и процеса примене I принципа ТД

-устаљени процеси, уређаји који раде при устаљеним условима
-устаљено ≡ стационарни услови
 1   1 
Φ + Pteh + ∑ qmi uli  huli + W f2,uli + gzuli  = ∑ qm j izl j  hizl j + W f2,izl j + gzizl j 
 2 i  2 j
i, j више улаза и излаза
-ако имамо 1 улаз и 1 излаз ⇒ qm,ul = qm,izl = qm
 1 1 
Φ + Pteh = qm  h2 − h1 + W f2,2 − W f2,1 + g ( z2 − z1 )  = qm  h2 − h1 + ∆ek + ∆e p 
 2 2 
-међу најједноставнијим уређајима су млазнице и дифузори
-млазница (цев која мења попречни пресек) дифузори
A1 p2 > p1 2
A2 1
Wf 2
Wf 1 p2 < p1
Wf 2 > Wf 1 Wf 2 < Wf 1
p2 > p1
Wf 2 < Wf 1
33
Φ = 0 - нема промене топлотног протока
Pteh = 0 - круте границе, нема промене V
∆e p = 0 - нема утицаја висине
1 1
h2 + W f22 = h1 + W f21
2 2
htot 2 htot 2 -тотална енталпија , htot = idem -за оваква струјања
h = u + pv , h = idem за струјања кроз млазницу

-Турбине, компресори, вентилатори, пумпе
-турбине-обрнуто од турбо-компресора
1
1
e1 = h1 + w2f 1 + gz1
2
Wsh = Wteh (постоје гасне, хидро, парне

турбине)
2 -турбине се обично топлотно изолују Φ ≈ 0 ,
осим у посебним случајевима кад хладимо турбине.
Pteh = Psh ∆ek → 0 ( ek ≈ 0 ) и ∆e p = 0

Psh = qm ( htot 2 − htot1 ) ⇒ Psh = qm ( h2 − h1 ) ( ∆ek = 0 )
-турбина може бити подељена на два степена када има више излаза, а један улаз
1 TVP -турбина високог притиска

TNP -турбина ниског притиска
Psh = Pteh
TVP TNP
Φ = 0 , ∆ek = 0 , ∆e p = 0
одвајање Psh + qm1h1 = qm 0 h0 + qm 2 h2 и
qm1 = qm 2 + qm 0 2
-компресори: врши промену притиска флуида, раде са гасовима и парама
-вентилатори: једна од врста компресора, ради са гасовима и парама
-пумпе: раде са течностима
Φ = 0 за све ове уређаје, али у посебним случајевима постоји:

Pteh , ∆e p = 0 → нивои уласка и изласка су увек исти
-за компресоре ∆ek = 0 Pteh = qm ( h2 − h1 )

-за вентилаторе ∆ek ≠ 0 Pteh = qm ( htot 2 − htot1 )
-за пумпе ∆ek = 0 Pteh = qm ( h2 − h1 )
34
-Процеси адијатермног / адијабатског пригушивања
-адијатерм-нема размене топлоте
• уређаји су вентили
1 2
p2 < p1
-основна функција им је да смање притисак
pamb < p2
1 2
• бленде -пригушнице (долази до

пада притиска)
• порозни чепови (исто смањују притисак)
• капиларне цеви
важи за све
h Φ = 0 -процеси су адијатермни-нема радова
h1 h2 ∆ek = 0 , ∆e p = 0
p 0 0
p1 Φ + P = qm ( h2 − h1 + ∆ek + ∆e p )
0 0
неравнотежнa h2 = h1 -енталпија на улазу једнака је
promena енталпији на излазу
p2 h = u + pv -обично се кроз ове
1 2 l [ m] уређаје повећава
унутрашња енергија
-Предајници (размењивачи) топлоте површинског типа (без мешања)

пр:1) Pr1 -предајник топлоте, два флуида, топли и хладни се не додирују физички
али се додирују нпр. површинама цеви.
h1 h1
хладан
topao -истосмерни размењивач (кад флуиди
струје у истом смеру)
1 2
хладан
topao
-супротносмерни размењивач (кад
флуиди струје у супротним
смеровима)
35
2
Тt,1 Тt,1
Тt,2
Тt,2 Тt,2
Тt,2
Тt,1
Тt,1
1 2 l [ m] l [ m]
истосмерни размењивач супротносмерни размењивач
-топлотни добици и топлотни губици

Φ ( Φ −gub , Φ dob
+
) Pteh = 0 , ∆ek = 0 , ∆e p = 0
ako ako
izlazi ulazi
Φ + qm,t ht ,1 + qm,h hh ,1 = qm,t ht ,2 + qm,h hh ,2 ht -енталпија топлијег, hh -енталпија

хладнијег
Φ + qm,t ( ht ,1 − ht ,2 ) = qm, h ( hh ,2 − hh ,1 ) ако је Φ = 0 ,
ovoliko se prvi ovoliko se drugi
ohladi zagreje
qm,t ( ht ,1 − ht ,2 ) = qm,h ( hh,2 − hh ,1 )
-постоје две врсте размењивача топлоте

пр:2) нешто слично радијатору: ако је као радијатор-улази топао флуид, а излази
хладан (грејач или хладњак, зависи од функције-назив зависи од намене)
∆ek ≈ 0 , ∆e p ≈ 0 , Pcv ≈ 0 -за било који флуид
Φ + Pcv = qm ( h2 − h1 )
-да ли ће топлота бити + или – зависи
од
симбол вредности
симбол кад
имамо 2 флуида
-Коморе. Предајници (размењивачи топлоте) са мешањем флуида. Мешне

коморе:
хладна вода
-топао флуид: ∆ek = ∆e p ≈ 0 -исто важи и за
хладан флуид
cv Pcv = 0 -нема улагања енергије
-некад доводимо енергију у виду топлоте
рачва (наменски), ако је потребна и ако је комора довољно
велика (комора за мешање)
топла вода
36
Φ + Pcv + ∑ qm,ul ,i ihul ,i = ∑ qm,izl ,i ihizl ,i - енергетски укупан ток енергије, излази
проток са друге стране
-масени прток: све што уђе мора и да изађе ∑q m ,ul = ∑ qm,izl
MP MK
предајник комора
-Неустаљени проблеми- значи да се маса у контролној запремини мења у

времену
qm,ul ≠ qm ,izl
dmcv dU cv
≠0 и ≠ 0 - мењаће се само ако се мења маса U cv = mcv iu
dt dt
-најопштији случај: улази у каду топла вода која се хлади. Поделимо cv , на

мање cv , где су другачије густине у свакој координати и различите у времену.
m
ρ = ρ ( x, y, z , t ) , ρ = ⇒ dm = ρ dV ⇒ m = ∫ ρ dV
V Vcv
dmcv ϑ
ϑt V∫cv
= ρ dV
dt
ducv ϑ
ϑt V∫cv
= ρ udV -слично је и са унутрашњом енергијом, свака мала маса cv
dt
би
имала своју специфичну унутрашњу енергију
-у термодинамици посматрамо:
-Униформни неустаљени проблеми:

-услови:
• поље величина стања је униформно-величине стања на излазу се такође
униформно мењају
• све величине стања и сви масени протоци су непромењиви: qm ,ul = idem ,
qm,izl = idem
1-почетно стање , 2-крајње стање
∫ dt једначине Φ + Pcv + ... (интегралимо једначину)
 1   1 
Q1− 2 + Wcv + ∑ mul ,i  hul + W f2,ul + gzul  = ( m2u2 − m1u1 )cv + ∑ mizl , j  hizl + W f2,izl + gzizl 
 2 i можемо да напишемо  2 j
↑ укупна маса која је ушла у систем пуњење/пражњење
резервоара
37
пр: пуњење-пражњење резервоара (топлотно изолованог, униформно,
неустаљено)
Φ = 0 , Q1− 2 = 0
W = 0 -нема спољашњег утицаја
m1 , u1 m1 + mul , u2 cv1− 2
∆ek ,ul ≈ 0 ∆e p ,ul ≈ 0
mul
mul hul = ( m2u2 − m1u1 )cv -из система ништа није излазило, овај систем се понаша
суштински као отворен, али се може третирати и као затворен.
-затворен систем (пуњење резервоара) -топлотно изолован
cv m1 , u1 (цео систем је затворен-без утицаја)

0 (изоловано)
mul , uul Q1− 2 + W1− 2 = (U 2 − U1 )cv = m2u2 − ( m1u1 + mul uul )
-постоји рад- да се потисне ово из предкоморе (када

изврши пуњење)
Vul 2 0
Wv1− 2 = − ∫ pdV = − pul (Vul 2 − Vul1 ) = pul mul vul
Vul 1
m2 , u2
mul ( uul + pul vul ) = m2u2 − m1u1
hul
-примењује се прорачун као и за отворени систем
-II принцип ТД за затворене ТМС
-повратни и неповратни процеси

-изоловани систем
Tkafe1 > Tamb
-никада се неће десити спонтано да се околина
Tp = Tamb (Tamb < Tkafe1 ) хлади а кафа греје
Tkafe 2 = Tamb I принцип ТД не говори о смеру енергије
Ti = Tamb - Tlimun2 = Tamb -процес се зауставља

Tlimun2 = Tamb -само по себи ће се предавати енергија, ићи ће у
једном смеру
Tlimun1 < Tamb
38
-све се дешава спонтано, само по себи, али никад се
неће пропелер сам завртети (да се смањи u )
-ово је неповратан процес
-пример за повратан процес: ако нема сила отпора

трења, (вискозног код конопца) и да нема трења у
ослонцима, онда је исти рад којим дижемо терет као
и онај који добијемо спонтаним спуштањем.
-пример за неповратан процес
-никада се неће десити да се молекули скупљају да

би се повећао притисак p
-никада се неће десити да се поделе молекули да

један гас буде на једној, а други гас на другој страни
-систем има особину да дође у стање опште

умешаности
-неповратни процеси су процеси код којих се ТМС не може вратити у почетно

стање без додатног спољашњег утрошка енергије.
-Узроци неповратних процеса (неповратности)

• механички, дисипативни ефекти:
-неравнотежни (НКВ) процеси, као што је адијабатско пригушивање,
ширење гаса у вакууму
-сви процеси где се појављује трење (суво и вискозно)
-нееластичне деформације чврстог тела
• термички
-предаја топлоте при коначној разлици температура
• хемијски
-хемијске реакције (нпр. сагоревање, нема повратности, ово је апсолутно
неповратна реакција)
-мешање гасова
-осмоза (два чврста тела која су збијена)
-уводимо нову величину стања

-Ентропија: S [ J / K ] , s [ J / kgK ] , Sm = S / n [ J / molK ]
-суштински не можемо рећи шта је она тачно
-не мери се (не може да се мери)
39
-статистичко тумачење ентропије (има везе са вероватноћом)
-статистичка тежина ( Ω )
-термодинамичка вероватноћа термини из теорије вероватноће
-макро/микро стање
макро микро број микро

стање стање стања - број микро стања које одређују једно макро
2 1+1 1 стање- највећу вероватноћу има стање 7
3 1+2 2+1 2
1+3 3+1 - кад три коцкице, 28:1 је однос вероватноћа
4 3
2+2
⋅ ⋅ ⋅ -са десет коцкица је неколико хиљада
i i i
i i i
7 6 - Ω = W , Ω -број микростања (статистичка
тежина)
- 6 лоптица (као молекули): 1 2 3 4 5 6
-примери: а) -постоји једно микро стање које описује макро стање

- Ω -број микро стања којима описујемо макро стање
6! N! 6!
Ω6 − 0 = =1 Ω= Ω4 −0 = = 15
6!0! N1 ! N 2 ! 4!2!
6!
Ω2−4 = = 15
6! 2!4!
Ω5−1 = =6
5!1!
6!
Ω3 − 3 = = 20 -стање равномерног распореда молекула
3!3!
(3+3) је веће (много) од потпуно неравномерног распореда.
-са повећањем броја молекула драстично расте однос (вероватноћа) микро
стања
-ако простор поделимо на више делова (нпр. 3)
N! 6!
Ω= Ω 2− 2 − 2 = = 90
N1 ! N 2 ! N 3 ! ( 2!) 3
-повећањем броја молекула много је вероватнији равномерни распоред, такође
расте и са поделом простора.
-ТД анализа и енергетски распоред Ω g = W

Ω -импулси, енергија -статистичка тежина је исто што и ТД вероватноћа
-статистичка тежина је величина стања и представља број различитих

микростања који описују једно макростање ( Ω g )

mW -импулс
-импулсни простор је укупна количина ипулса свих

mW посматраних молекула
-укупни импулс молекула је наш импулсни простор
40
-тешко да је један молекул носилац укупног импулса, већ је то равномерно
распоређено
-статистичка расподела по импулсном простору: Ω g iΩi = Ω -ТД вероватноћа-
укупна статистичка тежина
-ако поделимо простор на ∞ делова, онда су и Ω бесконачно велике, али не
може се поделити на ∞ делова.
εδ = h , h = 6.623i10−34 [ Js ] -Планкова константа
V2 = V1 -под истим енергетским условима, иста Ω и иста

V1 , m1 статистичка тежина
u2 = u1
T1 , p1 p2 = p1 - Ω је нова величина стања (екстензивна)
T2 = T1
Ω1
Ω 2 = Ω1
ΩΣ ≠ Ω1 + Ω 2 -ово није тачно, јер је Ω вероватноћа

Ω1 Ω2 Ω Σ = Ω1 iΩ 2 / ln ln Ω Σ = ln Ω1 + ln Ω 2
ln је згодан јер знатно смањује бројеве којима
оперишемо
-уводи се S
def : S = k iln Ω k -Болцманова константа, k = 1.38i10 −23 J / K
-Ентропија је екстензивна величина стања, зависи од димензије простора, какав
је импулсни простор
S J 
s=  Ω g -геометријски простор, Ωi - импулсни простор
m  kgK 
-радна супстанца у затвореном систему:
• у нултом тренутку неравнотежно стање
Ω1 ⇒ ∆S > 0
-неравнотежно спонтано тежи равнотежном
Ω1 → Ω 2 ( Ω2 > Ω1 )
-једном када дође у равнотежно стање S = S max
више га не мења осим под спољашњим утицајем.
• затворен систем
1) равнотежна компресија
геометријски и импулсни
Ωg простор
Ω = idem
Ωi
∆S = 0
-ако се смањи геометријски простор, смањује се и Ω g (смањује се онај број

коцкица)
-простор обогаћујемо енергијом, па се Ωi повећава
41
2) равнотежна компресија
Ω g се смањује, Ωi
Ωg расте више него што
се Ω g смањује
Ωi
∆Ω > 0 ∆S>0
-у неравнотежним променама обавезно долази до промене ентропије
3) равнотежно ширење (експанзија)

Ωg
∆S=0
Ωi
4) неравнотежно ширење (експанзија)
Ωg ∆S=0
- S расте само ако је
Ωi процес неравнотежан
5) затворен систем са пропелером

∆Ω g = 0 ∆S>0
-потпуно неравнотежан
Ωi
простор
6) затворене, непокретне границе – доводимо топлоту

Q ∆Ω g = 0 ∆S>0
Ωi
7) затворене, непокретне границе – одводимо топлоту

∆Ω g = 0
-смањује се импулсни
Q Ωi простор
∆S<0
-Само ако одводимо топлоту долази до смањења ентропије!!!
42
-Веза ентропије и топлоте: δ Q α dS - постоји директна пропорционалност
α -пропорционалност
-запремински рад δ Wv = − pdV -квалитет овог стања је да се на основу две
унутрашње величине стања добије информација о спољашњем утицају (Wv )
- битно је да се прати промена p и V због потреба тог система(енергетских
потреба)
- p је потенцијал за вршење рада,
p1 p2 p2 > p1 V -координата, ако постоји разлика
притисака може да се изврши рад.
-ако нема ∆V , нема ни Wv → ово је директна пропорционалност

-тело више температуре предаје топлоту телу ниже температуре
δ Q = TdS -пропорционални су, постоји веза, топлотни потенцијал
δ Q = mCdT
T и p су потенцијали, V и S координате
δ q = Tds и δ Q = mTds
1
-интеграциони множитељ за Q
T
1
-интеграциони множитељ за Wv
p 2 2
p q1− 2 = ∫ δ q = ∫ Tds p
1 1
1 1
-ово важи само за
равнотежну промену стања
(квазистатичку)
2
2
q1− 2
ds s W V
равнотежна промена v1− 2
TS координатни систем – Белперова раван
(топлотни дијаграм)
T -сви процеси са повећањем T
2 ентропије значе да се доводи 1
dT > 0 топлота
-T радне супстанце може да
1 опада а да јој се доводи 2
q1−2 > 0 топлота. q1−2 > 0
ds > 0 s ds > 0 s
T T
1 2
2 1
q1−2 < 0 δ q = cdT q1−2 < 0
ds < 0 s ds < 0 s
43
-постоје и процеси где се ентропија не мења ds = 0 , s2 − s1 = 0 -изентропски
процеси, изентропа
T
2
ds = 0
- равнотежан процес
δ q = Tds = 0
-процеси без размене топлоте (адијатермни,
адијабатски процеси)
1
s
-неравнотежно (изентропски)-неквазистатички
T
2
-овакви су процеси у компресорима и турбинама
∆Stp
1
s
p2
-компресор ⇒ (адијабатски, неравнотежни, изентропски)
p1
T
p2 p1 , p2 -изобаре
1 − 2 ' -реалан процес
2' -код компресора долази до повећања
2 а д и ја б а т а p1
(н е р а в н о т е ж н о ) вискозних сила
-ако нема размене топлоте-адијабатски
-изентропски-нема промене ентропије
1
s
-турбина
T
p2 -неравнотежни (реалан) адијабатски
- s = idem -изентропски
1
p1
неравнотеж но
равнотеж но
2 2'
s
44
-Аналитичка формулација II принципа ТД за изоловани систем
Ti -топлотни извор
Ti ,1 Ti ,2 Ti , n
Tp -топлотни понор
-границе система
RS1 RS 2 RS m
-нема уласка/изласка
супстанце/енергије изван
граница система
Tp ,1 Tp ,2 Tp , k
изоловани ТМС
-у II принципу ТД се говори о могућем смеру процеса

n m k
∆Sis = ∑ ∆Sti + ∑ ∆Srs + ∑ ∆Stp ∆Sis ≥ 0
i =1 i =1 i =1
-II принцип ТД одређује према порасту
T ентропије изолованог система да ли ће
се нека промена стања уопште вршити, и ако хоће, одређује смер одвијања
реакције.
δ q = Tds
1 T kafe 1
Tkafe 2 2 Tp = Tamb
Tamb T p 1 Tp2
q1− 2 -количина топлоте q1 − 2
коју је околина апсорбовала
-колико топлоте RS преда толико
∆Srs ∆Sis s
Tp апсорбује
∆Stp
∆Sis = ∆S kafe + ∆Stp - процес је могућ, процес је неповратан

T
1 -нас интересује ∆S (само разлика),

а не S1 , S 2
T p1 Tp2
2
Q1 − 2 Q1 − 2
s s s
45
-Повратна предаја топлоте (две могућности)
a) бесконачно много извора (тачкасти извори)
b) топлотни извор са променљивом температуром (супротносмерни
размењивач тoплоте)
a)
-ако има ∞ много извора (Ti ) тако да се посматрају као тачкасти

-само овако када има ∞ много извора процес може бити повратан ( ∆T → 0 )
b)
-теоријски је могуће добити повратну предају топлоте, ако су мале разлике

температуре (ако постоји ∞ много времена или ∞ велика количина топлоте)
t -топлији флуид
h -хладнији флуид
-немогуће је направити перпетум мобиле II врсте (машина која ствара рад из

само једног топлотног извора)
46
-Одређивање промене ентропије радне супстанце ( ∆S )
δ q = cdT → c = idem → идеални гасови, течности, чврсте материје
δ q = Tds c = f (T ) = c (T ) → полуидеални гасови
c = c ( T , p ) → реални процеси
a) чврста тела и течности

1)случај c = idem ( c је величина процеса ( +∞, −∞ ))
расте
експоненцијално δ q = δ q ⇒ Tds = cdT
cdT T
ds = ⇒ s2 − s1 = c ln 2
T T1
s −s 
T = T1 exp  2 1 
 c 
-од c зависи нагиб криве
2)случај c = c (T )
c = cT ≈ c p ≈ cv → код чврстих тела
-код чврстих тела и течности при p,V , T = idem , стални су c p , cT , cv и исти због
мале стишљивости
δ q = δ q ⇒ Tds = c (T ) dT
2
c (T ) T2
s2 − s1 = ∫ dt ≠ c ln → зато се уводи логаритамски топлотни капацитет
1
T T1
2
c (T )
T2 ∫ T
dT
специфични логаритамски
s2 − s1 = clog |TT12 ln clog |T1 =
T2 1
T1 T топлотни капацитет
ln 2
T1
δq
3)случај T = idem (изотермски процес) c → ∞ c= = ±∞
dT
+ када доводимо топлоту, − када одводимо топлоту 0
δq
δ q = Tds ⇒ ds = , T = idem
T
q Q
s2 − s1 = 1− 2 S 2 − S1 = 1− 2 q1− 2 , Q1− 2 -укупна количина топлоте
T T
-постоје у природи још два процеса при T = idem

a) кључање
b) топљење(неке чврсте материје)
ово су процеси промене агрегатног стања (изотермски процеси)
47
- rliq -топлота промене фазе [ J / kg ] -представља ону количину топлоте коју је
потребно довести до 1kg неке радне супстанце која се налази у чврстом стању,
на температури топљења да би прешла у течно стање.
- rsat -топлота испаравања – представља ону количину топлоте коју је потребно
довести 1kg неке радне супстанце која се налази у течном стању, на
температури кључања да би прешла у парно стање (saturacio-засићење)
 Tliq rliq T T r 
S 2 − S1 = m clog, sol ln + + clog,liq ln sat + clog, gas ln 2 + sat 
 T1 Tliq Tliq Tsat Tsat 
-директно читамо вредности S2 − S1 = m ( s2 − s1 )
-топлотна смрт васионе → ако се свемир уравнотежи
б) израчунавање ∆S код гасова

T
c = idem, s2 − s1 = c ln 2
T1
T2
c = c (T ) , s2 − s1 = clog |TT12 ln
T1
1)идеални гасови pv = RT , cv = idem, c p = idem

du = cv dT , dh = c p dT , c p − cv = R - Мајерова релација
cp
χ= δ q + δ wv = du - ако је процес равнотежан
cv
Tds − pdv = cv dT
dT p p R
ds = cv + dv pv = RT ⇒ =
T T T v
48
dT dv
ds = cv +R /∫
T v
T v
s2 − s1 = cv ln 2 + R ln 2 -промена ентропије ако су познате величине стања у
T1 v1
почетном и крајњем стању
p2 v2 = RT2 pv T v T p
⇒ 2 2 = 2 → 2 = 2i 1
p1v1 = RT1 p1v1 T1 v1 T1 p2
s2 − s1 = cv ln 2 + ( c p − cv ) ln 2 − R ln 2
T T p
T1 T1 p1
T p
s2 − s1 = c p ln 2 − R ln 2 - универзални израз
T1 p1
s2 − s1 = c p ln 2 + c p ln 2 − ( c p − cv ) ln 2
p v p
p1 v1 p1
v p
s2 − s1 = c p ln 2 + cv ln 2
v1 p1
2)полуидеални гасови pv = RT , cv = cv (T ) , c p = c p (T )
du = cv (T ) dT , dh = c p (T ) dT c p (T ) − cv (T ) = R - Мајерова релација
T2
cv (T ) v
T2
c p (T ) p2
s2 − s1 = ∫T T dT + R ln v12 s2 − s1 = ∫
T1
T
dT − R ln
p1
1
3)реални гасови
-поделе
-дијаграми
-Термомеханичке промене стања идеалног гаса у затвореном макроскопском

непокретном ТМС:
-промене стања идеалног гаса:

-неравнотежне (неквазистатичке (дисипација енергије))
-равнотежне (квазистатичке (нема дисипације енергије))
p p
1 неравнотежна 1 равнотежна
2 2
v v
wv ≠ − ∫ pdv -површина испод wv1− 2 = − ∫ pdv
неравнотежне промене стања
не представља ништа
49
-промене стања иеалног гаса: -политропске
-неполитропске
овакве могу бити и равнотежне и неравнотежне
-Политропске промене стања идеалног гаса:

p pv n = idem -законитост која важи
2 pv = idem
n
pv n = idem -овакве промене се називају
1 политропске промене стања
n = idem -експонент равнотежног

политропског стања
v n ∈ ( −∞,0, +∞ )
-осим pv n = idem постоји још:

n
RT  RT 
pv = RT v= → pv n = idem ⇒ p  = idem
p  p 
n
1− n
p T = idem ⇒ pT 1− n = idem
n
RT RT n
p= → pv n = idem ⇒ v = idem ⇒ Tv n −1 = idem
v v
p1v1n = p2 v2n -следи из процеса 1-2, исто важи и за остале везе
-топлота размењена у политропским процесима

pv n = idem... (1) ; pv = RT ... ( 2 ) ; δ q + δ wv = du... ( 3)
(1) → d ( pv n ) = 0
(1) / d ⇒ v n dp + nv n −1 pdv = 0 ⇒ vdp + npdv = 0... ( 4 )
( 2 ) → d ( pv ) = d ( RT ) ⇒ pdv + vdp = RdT ... ( 5)
( 4 ) − ( 5) → ( n − 1) pdv = − RdT ... ( 6 )
( 3) → δ q − pdv = cv dT (јер је у питању идеални гас)
δ q = cv dT + pdv... ( 7 )
 R  c n − cv − c p + cv
из ( 6 ) и ( 7 ) → δ q =  cv −  dT δq = v dT
 n −1  n −1
c (n − χ )
δq = v dT δ q = cn dT cv , n, χ = idem
n −1
-топлотни капацитет код политропске промене стања идеалног гаса је
константан и рачуна се по формули
c (n − χ ) (n − χ ) T −T c − cp
cn = v = idem q1− 2 = cv ( 2 1) n=
n −1 n −1 c − cv
50
c
1-тачка прекида
-квазистатичке адијабатске промене називају се
изентропским променама ( q1− 2 = idem, s = idem )
-ако је промена изентропска, а при томе је и
2
cp квазистатичка ( q1− 2 се рачуна по q1− 2 = ∫ Tds ), онда
cv 1
u јe она и адијабатска.
1 χ
pv n = idem n−χ cn − c p
cn = cv n=
n = idem n −1 cn − cv
-ако је изентропска промена и квазистатичка онда је и адијабатска (δ q = idem )
δ q = Tds
-четири карактеристичне политропске промене:

1. n = 0 pv n =0 = idem ⇒ p = idem , изобара c = c p
у T − s координатном систему
 s − s1 
T = T1 exp   , δ q = cdT и δ q = Tds ⇒ cdT = Tds
 c 
2. n = 1 pv n =1 = idem, pv = RT ⇒ T = idem , изотерма
n−χ idem
cn = cv =∞ pv = idem ⇒ p =
n −1 v
cp
3. n = χ = , pv χ = idem, δ q = 0 -адијабата δ q = Tds → ds = 0 -изентропа
cv
n−χ idem
(за равнотежне промене) 1.28 < χ < 1.36 cn = cv
=0 p=
n −1 vχ
адијабатска=изентропска+равнотежна
51
1 n =∞
4. n = ±∞ pv n = idem / n ⇒ п n v = idem ⇒ v = idem -изохора
cn = cv
- c p > cv -увек, зато је изохора стрмија од изобаре у T − s дијаграму

 s − s1 
због T = T1 exp  
 c 
-област 1 < n < χ -област техничке политропије (између изотерме и адијабате-
изентропе)
-тангента на било коју тачку

изобарске промене стања
dT
tgα = ; δ q = Tds
ds
δ q = cn dT dTcn = Tds
dT T
=
ds cn
52
-Рад у T − s координатном систему
q1− 2 + wv1− 2 = u2 − u1
wv1− 2 = u2 − u1 − q1− 2
-замишљамо изохорску промену
T1 = T1'
-када је v = idem
q1'− 2 + wv1'− 2 = u2 − u1' = cv (T2 − T1 )
0
q1'− 2 = u2 − u1' = cv (T2 − T1' ) = cv (T2 − T1 ) -
размена топлоте, u2 − u1 = u2 − u1'
wv1− 2 = − ∫ pdv -негативан запремински рад
-политропска промена
q1− 2 + wt1− 2 = h2 − h1 = c p ( T2 − T1 )
-зато замишљамо изобарску
промену, такву да је крајње стање
тачка 2 и T1 = T1'
q1'− 2 = h2 − h1
q1'− 2 + wt1' − 2 = h2 − h1' =
0
= c p (T2 − T1' ) = c p (T2 − T1 )
2
h2 − h1 = h2 − h1' wt1− 2 = h2 − h1 − q1− 2 q1− 2 = ∫ Tds
1
-Радови
-запремински wv1− 2 = − ∫ pdv... (1)
pv n = idem
p1v1n = p v n = p2 v2n
p ( v ) = p1v1n iv − n ... ( 2 )
v2
p1v1n 1− n 1− n
( 2 ) → (1) → wv1−2 = − p1v1n ∫ v − n dv = −  v2 − v1 
v1
1− n 
1− n
p1v1  v2  
wv1− 2 =   − 1 ... ( 3)
n − 1  v1  

pv = idem; pv = RT / v n ⇒ pv n +1 = RTv n ⇒ pv n = RTv n −1 ⇒ Tv n −1 = idem
n
n −1 1− n
v  T v  T2
Tv n −1 = idem ⇒ T1v1n −1 = T2 v2n −1 ⇒  2  = 1 ⇒  2  = ... ( 4 )
 v1  T2  v1  T1
RT  T  R
( 4 ) → ( 3) ⇒ wv1−2 = 1  2 − 1 = (T2 − T1 )
n − 1  T1  n − 1
53
-до овога се може доћи и преко I принципа ТД
q1− 2 + wv1− 2 = u2 − u1
wv1− 2 = u2 − u1 − q1− 2 = cv (T2 − T1 ) − cn (T2 − T1 ) = ( cv − cn )(T2 − T1 )
 n−χ  n−χ
wv1− 2 =  cv − cv  (T2 − T1 ) и cv = cv ; cn = cv
 n −1  n −1
cv n − cv − cv n + c p
wv1− 2 = (T2 − T1 )
n −1
R
wv1− 2 = (T2 − T1 )
n −1
-технички рад wteh = ∫ vdp
q1− 2 + wteh1− 2 = h2 − h1
wteh1− 2 = c p (T2 − T1 ) − cn (T2 − T1 ) = ( c p − cn ) (T2 − T1 )
 n−χ  c p n − c p − cv n + c p
wteh1− 2 =  c p − cv  (T2 − T1 ) = (T2 − T1 )
 n −1  n −1
nR
wteh1− 2 = (T2 − T1 ) = niwv1− 2
n −1
wteh1− 2 = nwv1− 2 n -експонент политропе
-доказ: χ = χ -адијабатска промена (изентропска равнотежна промена стања)
q1− 2 + wteh1− 2 = h2 − h1 = c p (T2 − T1 ) ... (1)
q 0+ w = u − u = c ( T − T ) ... ( 2 )
1− 2 v1− 2 2 1 v 2 1
0
(1) → wteh1−2 = χ = c p = χ - n и χ се поклапају само код идеалних гасова
( 2 ) wv1−2 cv
-Термомеханичке промене стања идеалног гаса у проточном ТМС

-промене су:
политропне
-равнотежне
неполитропне
политропне
-неравнотежне
неполитропне
-Равнотежне политропне промене стања идеалног гаса у проточном ТМС

-услови да би промена стања била
политропна:
o 1 улаз, 1 излаз
o устаљени
o нема дисипативних ефеката
(трење)
o ако криву можемо
представити глатком
линијом (не мења локално
стање)
o ако је pv n = idem
54
-промене стања идеалног гаса у отвореном систему (равнотежне промене):
n
-важи све што важи за затворени ТМС: pT 1− n
= idem , итд.
-ако занемаримо промене ek , e p ∆ek ≈ ∆e p ≈ 0
t
1
Φ + Pteh = qm ( h2 − h1 ) / ∫ dt ⇒ Q1− 2 + Wteh = m ( h2 − h1 ) /
0
m
q1− 2 + wteh = h2 − h1 → исто као и за затворени систем
n−χ
-код ових промена q1− 2 = cn (T2 − T1 ) и cn = cv
n −1
 nR
(T2 − T1 ) 
nR
Φ = qm cn (T2 − T1 ) wteh1− 2 = (T2 − T1 ) ⇒ Pteh = qm 
n −1  n −1 
-струјање кроз обичну цев

Φ
p = idem
-поље величина стања, у сваком

пресеку друга запремина
-Неравнотежне политропске промене стања идеалног гаса у проточном ТМС
m -експонент неравнотежне топлотне промене стања

 dm ducv 
-устаљено  cv = 0 = 0
 dt dt 
-један улаз, један излаз
-топлотно изолована турбина ( Φ = 0 )

-адијабатска равнотежна (изентропска) промена
δ q = Tds = 0
55
-долази до померања свих тачака
q1− 2 + wteh1− 2 = h2 − h1 = c p (T2 − T1 ) - у реалном случају
2'' 1 p ( 2 1 )
q 0+ widea ln o = hidea ln o − h = c T idea ln o − T -у идеалном случају
1− 2 teh1− 2''
0
-степен доброте експанзије (унутрашњи степен корисности)
(W ) T2 − T1
η dex = teh1− 2 NR = ideal ≤ 1 -види се са дијаграма да је рад при равнотежном
(Wteh1−2 ) R T2 − T1
процесу већи (именилац).
m -експонент неравнотежне политропске промене стања
NR -неравнотежна (неквазистатичка), R -равнотежна (квазистатичка)
важи p1v1m = p2 v2m - важи за крајња стања

m m
p1T11− m = p2T21− m - за крајња стања важи, али не и за међуположаје pv m ≠ idem
m −1
T2  p2  m
T1v1m −1 = T2 v2m −1 = 
T1  p1 
m
T p q1− 2 ≠ ∫ Tds
s2 − s1 = c p ln 2 − R ln 2 η = m −1
ex
d
T1 p1 n
wt1− 2 ≠ ∫ vdp
n −1
h2 − h1 = c p (T2 − T1 )
u2 − u1 = cv (T2 − T1 )
-проблем је кад рачунамо радове!!! q1− 2 ≠ ∫ Tds , wt1− 2 ≠ ∫ vdp -нема ове
зависности
-хоћемо да нађемо промену са n (допунски услов) где је T2' = T2 , дуж промене n
се размени исто топлоте као дуж промене m
n−χ
-равнотежна промена ( q1− 2' ) R = cn (T2' − T1 ) = cv (T2 − T1 ) пошто је T2' = T2
n −1
-неравнотежна промена ( q1− 2 ) NR = cm (T2 − T1 )
n−χ m−χ
( q1−2' )R = ( q1−2 ) NR ⇒ cm = cn = cv cm ≠ cv
n −1 m −1
-процес 2 '− 2 је процес адијатермног пригушивања!
56
-процес је устаљен ∆ek ≅ ∆e p ≈ 0
Φ + Pteh = qm ( h2 − h1 ) ⇒ qm ( h2 − h1 ) = 0
0 0
h2 = h1
-адијабатско пригушивање за иделне

гасове
h2 − h1 = c p (T2 − T1 ) ⇒ T2 = T1 , Φ = 0
Pteh = 0
-допунски податак:
• морамо рећи колико је q1− 2 у том процесу или колики је wt1− 2
• или морамо рећи колико је cm = cn → n
• ∆s механичке равнотеже
T2 − T1
-да се дефинише степен доброте експанзије ηdex =
T2ide − T1
-Експанзија:
57
-Неравнотежна адијатермна компресија (сабијање)-ротациони компресор, нема
размене топлоте
η ex
=
(w ) id
teh1− 2 R
= ... =
T2id − T1
d
(w ) teh1− 2 NR
T2 − T1
q1− 2 + wteh1− 2 = h2 − h1 = c p (T2 − T1 )
∆s -услед механичке
неравнотеже
-Неравнотежна компресија (сабијање) – клизни компрсор са ,,хлађењем”
q1− 2 + wteh1− 2 = h2 − h1
wteh1− 2 = c p (T2 − T1 ) − cn / m (T2 − T1 )
η dkp =
(w id
)
teh1− 2 R
=
(cp − cn ) (T2id − T1 )
( wteh1−2 ) NR (c p − cm ) (T2 − T1 )
T2id − T1
η dkp = q1− 2 = cn (T2 − T1 )
T2 − T1
58
-Изотермске неравнотежне промене стања идеалног гаса
-изотермска експанзија (ширење), при T = idem
( wteh1−2 ) NR s2' − s1
η dex = = ... =
(w id
)
teh1− 2' R
s2 − s1
q1− 2 + wteh = h2 − h1 ⇒ c p ( T2 − T1 ) = 0 ⇒ T2 = T1
wteh1− 2 = −q1− 2 = −T ( s2 − s1 )
-Изотермска компресија (сабијање)
( q1−2 ) NR = ( q1−2' ) R
2 ' -адијабатска компресија
η ex
=
(w )
id
teh1− 2 R
= ... =
s1 − s2
d
(w )
teh1− 2 NR
s1 − s2'
-Смеша идеалних гасова

-покорава се једначини стања идеалног гаса
pv = RT -образује хомогену мешавину
du = cv dT cv = idem
dh = c p dT c p = idem
-проблем је да се одреди Rsm ( M sm ) , c psm , cvsm , χ sm
- ( N k − 1) -број доступних информација
- N k -број компоненти
-Гибсово правило фаза: N st , sl = N k + N sp .uticaja − N f пр:1 + 2 − 1 = 2
59
-Дефинисање састава смеше:
I масени удео: msm = m1 + m2 + ... + mi + ...mk = ∑ mi
msm = ∑ mi
1=
∑ m = ∑W ⇒ збир је 1
i
i
m sm
mi mi
Wi = = -масени удео ( g i ) -сума свих масених удела је 1
msm ∑ mi
m1
-постоји и масени однос W12 =
m2
1
II количински удео: nsm = n1 + n2 + ... + ni + ... + nk / nsm = ∑ ni
nsm
1 = x1 + x2 + ... + xi + ... + xk
1 = ∑ xi
ni n
xi = = i -количински удео i -те компоненте
∑ ni nsm
n1
-постоји и количински однос x13' =
n3
msm = ∑ mi nsm = ∑ ni
-са енергетског аспекта:
адитивно стање U sm = ∑ U i H sm = ∑ H i Vsm = V1 = V2 = V3 = ... = Vk
Tsm = T1 = T2 = ... = Ti = ... = Tk
-за идеалне гасове du = cv dT 0
на температури 0 K U0 = 0[ J ] U = U (T ) + U o u = CvT U = mCvT
H = U + pV H 0 = U 0 + p0T0 H = mc pT
U sm = ∑ U i msmCvsmTsm = ∑ mi CviTi 0 0
Cvsm =
∑mC i vi
= ∑ Wi Cvi -запремински топлотни капацитет смеше
msm
H sm = ∑ H i msmC psmTsm = ∑ mi C piTi
C psm =
∑mC i pi
= ∑ Wi C pi -топлотни капацитет смеше при p = idem
msm
M,R = M i Ri = Rsm M sm nsm = ∑ ni m = nM
msm
=
∑m i
⇒ M sm =
msm
=
1
=
1
M sm ∑M i
∑M
mi
∑m M
mi W
∑ Mi
i sm i i
W
Rsm = = ∑ i = ∑ Wi Ri msm = ∑ mi nsm M sm = ∑ ni M i
M sm Mi
M sm = ∑ xi M i R 1
Rsm = = =
M sm ∑ xi M i ∑R
xi
i
60
- Настанак смеша идеалног гаса: I када смеша настаје у затвореном ТМС:
-познати гасови
-ако исти систем
изолујемо добијамо
адијабатски систем,
добијамо нови гас
msm , Tsm , psm , Vsm , c psm , cvsm , Rsm
-адијабатски: msm = ∑ mi Vsm = ∑ Vi

mi n
масени удео Wi = , количински удео xi = i
msm nsm
C psm = ∑ Wi C pi Cvsm = ∑ Wi Cvi Rsm = ∑ Wi Ri
-енергетски биланс Q1− 2 + Wv1− 2 = U 2 − U1 = U sm − ∑ U i = 0
Q1− 2 = 0 -изолован систем, Wv1− 2 = 0 -запремина система се није променила
-темература U sm = msmCvsmTsm = ∑ mi CviTi
Tsm =
∑mC T = ∑mC T
i vi i i vi i
m C sm ∑mC vsm i vi
msm RsmTsm
-притисак psmVsm = msm RsmTsm → psm =
Vsm
б)случај настанка смеше (важи и за претходни)

-неадијабатски процес
Tsm =
∑mTc +Q
i i vi 1− 2 + W1− 2
∑mc i vi
II када смеша настаје у проточном ТМС:

- psm ≤ min ( pi ) -мора бити
мањи од најмањег притиска
доведених гасова
-енталпија h1 , h2 ,..., hi остаје
непромењена пре и после
вентила
-изолујемо систем-адијатермни
систем
61
-адијатермни процес:
qm, sm = ∑ qm,i qvsm ≠ ∑ qvi -јер се мењају p и T
c psm = ∑ Wi c pi
q q
Wi = mi = mi cvsm = ∑ Wi cvi
∑ qmi qmsm Rsm = ∑ Wi Ri
-температура (према билансу енергије)
 W2   W2 
Φ + Pteh + ∑ qmi  hi + i + gzi  = qmsm  hsm + sm + gzsm 
0 0  2 0 0  2 0 0
∆ Ek ≈ 0 па се скраћују
∑q h = qmsm hsm
mi i
∑q c T ∑q c T
∑q c T = qmsm c psmTsm ⇒ Tsm = =
mi pi i mi pi i
mi pi i
qmsm c psm ∑q c
mi pi
*)случај: дијатерман процес
Tsm =
∑q c T + Φ + Pteh
mi pi i
∑q c
mi pi
III начин настанка смеше – пуњењем резервоара:
-енергетски биланс:
I принцип ТД за проточни систем
t [ s ] -време
 1 
Φ it + Pteh it + ∑ qmi  hi + W fi2 + gzi  = (U 2 − U1 )cv + gz sm msm
0  2 0 0
зато што флуид
макроскопски мирује
 W fi 
2
Φt + ∑ qmi  c piTi +  =  msm cvsmTsm − ( m1T1cv1 )cv 


 2  
U првог гаса у cv
62
 1   1 
Φt + ∑ qmi  c piTi + W fi2  + ( m1T1cv1 )cv Φt + ∑ qmi  c piTi + W fi2  + ( m1T1cv1 )cv
Tsm =  2  =  2 
msm cvsm ∑ i vi
m c
-Једнокомпонентне реалне радне супстанце

-вода-водена пара
-расхладни флуиди ( CO2 , NH 3 , R ) , R -фреони R11 , R12
-други експеримент је са 2 тега (први са једним) па ће притисак бити виши

- C -критична тачка ( critical po int )
-горња гранична крива раздваја течност, влажну пару и засићену пару
T = idem -да би ово важило мора бити промењиво оптерећење
63
Tc -критична температура
-температура кључања воде (за услове у Београду) је 99.8 C
- T може да порасте тек кад испари вода
- T сатурације је температура засићења
-код воде је чудно што се њој повећава запремина при снижавању температуре,
зато лед има мању густину од воде (овако се још понаша и бизмут)
L → G -испаравање S → L -топљење S → G -сублимација
G → L -кондензација L → S -очвршћавање G → S -десублимација
табела 3.1.стр.31 и 5.1 стр.103 - подаци за Tr и Tc
за воду Ttr = 273.16 K ϑ = 0.01 C ptr = 611.2 Pa
64
-Једначина стања: f ( p, T , v ) = 0 p = f (T , v )
-за идеалне гасове
-Везе између величина стања реалних радних материја

1. приступ:
-једначина -термичка f1 ( p, T , v ) = 0 -Ван-дер-Валсова једначина
-две енергетске једначине f 2 ( p, T , u ) = 0 и f 2 ( p, T , h ) = 0
2. приступ: -преко дијаграма-да се направе по две координате
3. преко табела
4. таблични приступ тражења везе између величина стања
-постоје две врсте табела за

једнофазна подручја и за
двофазна подручја.
65
-табеле за једнофазно подручје:
-вода и прегрејана пара
p = 0.01bar -у једнофазном подручју у
табели немамо податак за u па
t  C  ϑ  m3 / kg  h [ kJ / kg ] s [ kJ / kgK ]
је одређујемо
0 h = u + pv ⇒ u = h − pv
20
.
i
i -ова пуна линија представља
100 промену стања воде, кључање
(само за једнофазно подручје)
-све између мора интерполацијом
-за воду таб 4.26. стр 46-56 у приручнику
max 950bar
-за 2bar ова пуна линија диже и температуру кључања
-двофазна подручја: -влажна пара-то је подручје где имамо и течност и пару
v '' -специфична запремина при

преласку двофазне у гас
-уводимо v ' и v '' у табелу за две
промене агрегатног стања
-веза између p и T постоји, постоји
psat , знамо тад и Tsat , постоји само
једна вредност
-треба нам однос течности и гаса у двофазном подручју

m ''
-Степен сувоће x =
m '+ m ''
m '' -маса паре, m ' -маса течности, m ''+ m ' -маса влажне паре
v −v'
- x може да се представи као x = (други начин за добијање v )
v ''− v '
v = v '+ x ( v ''− v ' )
66
-енталпија
h −h'
x= ⇒ h = h '+ x ( h ''− h ' ) '-доња гранична крива, '' -горња гранична
h ''− h '
крива
-ентропија
s −s'
x= ⇒ s = s '+ x ( s ''− s ') Т4.2.4. стр 36-38, Т4.2.5 стр39-40 влажна
s ''− s '
пара
u −u'
x= ⇒ u = u '+ x ( u ''− u ' )
u ''− u '
Т4.2.4-за округле вредности p , иду нецелобројне вредности T , Т4.2.5-за

округле вредности T иду нецелобројне вредности p .
-Једначина стања преко дијаграма
67
-ентропија не може тачно да се израчуна
-за Ttr -кључале течности
 m3 
s ' = 0, u ' = 0, υ ' ≈ 0  0.0001  , h ≈ 0, p = 611.2 Pa
 kg 
-од tr -тачке рачунамо све за водену пару
-Аналитичке једначине стања реалних гасова

-два принципа -корекциони
-коресподентна стања (фактор компресибилности z )
-за идеалне и полуидеалне гасове
RT
pv = RT ⇒ p = + C1 f1 ( p, v ) + C2 f 2 ( p, v ) + ...
v
pv
= 1 -за идеалне и полуидеалне гасове , за полуидеалне z < 1 z ≈ 1
RT
pv
= z -за реалне гасове
RT
68
I) Ван-дер-Валсова једначина : за идеалне и полуидеалне гасове pv = RT
∝ -прoпорционално
b -коволумен
-корекција запремине односи
се на одбојне силе међу
молекулима, а корекција
притиска на привлачне силе.
1) корекција-ако погледамо све молекуле имамо запремине између њих и

простор којим не могу да се крећу, b је део простора некористан за кретање
молекула
v − b –слободан простор за кретање молекула
-корелација се односи на запремину ( v - v), где је v запремина свих молекула
гаса плус простор око њих некористан за кретање.
2) корекција: pin st < p

↑ притисак инструмента ∑ F = 0 -међумолекуларне
i
силе (уравнотежавају се)

ρ -густина молекула
1 a
ρ= v -специфична запремина  pinst + a ρ 2  = pinst + 2
v v
- pinst је умањен због сила привлачења између молекула које смањују притисак
молекула на зид мерног инструмента
 a
 pinst + 2  ( v − b ) = RwT a, b, Rw = const , експериментално
 v 
 RT a ab
из горње једначине добијамо v3 −  b + w  v 2 + v− =0
 pinst  pinst pinst
69
-узимамо фиксне T1 , T2 , T3
-ако поредимо са идеалним гасом видимо да се за T > Tc добија приближно као
и за идеалне
-површина a − e -представља рад на релацији a − e
d − e -прехлађена пара
-могуће је водити
процес у
експерименталним
условима за све T < Tc
када се гас не понаша
идеално
II) Фактор компресибилности ( z )

-приступ одређивања коресподентних стања (ово је такозвани двопараметарски
pv
приступ) pv = RT за ид. и полуид. → =1
RT
pv  p T
= z z = f1  π = ,τ =  pc -критичан притисак, Tc -критична
RT  pc Tc 
температура
π -редуковани притисак, τ -редукована температура
z се може добити преко табела, функција(аналитичких израза), дијаграма
-основна хипотеза увођења z је да различити флуиди показују слично

понашање ако се пореде за исти редуковани притисак и исту редуковану
температуру.
-приручник 32. сл 3.13 –дијаграм који дефинише z (π ,τ )
70
-Основне термомеханичке промене стања реалних гасова:
I) Равнотежна промена (квазистатичка)
-радна материја се налази у затвореном, макроскопски непокретном, простом
ТМС
-за овакав систем дефиниција I принципа ТД:
δ Q + δ Wv = dU ⇒ Q1− 2 + Wv1− 2 = U 2 − U1
важи дефиниција δ Q = TdS и δ Wv = − pdV

а фиктивно δ Q + δ Wteh1− 2 = dH ⇒ Q1− 2 + Wteh1− 2 = H 2 − H1 и δ Wteh1− 2 = Vdp
-више не важе изрази pv ≠ RT dh ≠ c p dT итд., нема више математичког
решавања система
-Проточни системи (отворени): -ако су устаљени нема акумлације енергије у

систему. I принцип ТД Φ + Pteh = ∑ qmi ( hizl − hul ) промена свих енергија систма
qm -масени проток, hul , hizl -енталпија на улазу и излазу
∆Ek = ∆E p = 0
-ако има 1 улаз и 1 излаз Φ + Pteh = qm ( h2 − h1 ) -важи и овде
Q1− 2 + Wteh1− 2 = H 2 − H1
-Промене
1) T = idem -изотерма (изотемпературна промена) dT = 0
-желимо да добијемо:
Q1− 2 = f1 (величина стања)
Wv1− 2 = f 2 (величина стања)
Wt1− 2 = f 3 (величина стања)
-5 карактеристичних тачака
(случаја)
-служе само при I принципу ТД
2
Wv1− 2 = − ∫ pdV -али не знамо како се p мења у функцији од T
1
71
2
↑ Wteh1− 2 = ∫ Vdp ↑ деф: Q1− 2 = ∫ TdS = T ( S 2 − S1 ) = mT ( s2 − s1 )

1
s1 , s2 , T -познате величине
I принцип ТД
Q1− 2 + Wv1− 2 = U 2 − U1
Wv1− 2 = U 2 − U1 − Q1− 2
Wv1− 2 = m u2 − u1 − T ( s2 − s1 ) 
Q1− 2 + Wteh1− 2 = H 2 − H1
Wteh1− 2 = m  h2 − h1 − T ( s2 − s1 ) 
2) p = idem -изобарска промена стања реалног гаса dp = 0
72
rsat -специфична топлота преласка фаза (овде је то испаравање)
3) v = idem -изохорска промена стања реалног гаса dv = 0
Wteh > 0, Wteh = ∫ Vdp = V ( p2 − p1 ) = mv ( p2 − p1 ) Q1− 2x < 0 Q1− 2>0

Q1− 2 = m (U 2 − U1 )
Q1− 2 = H 2 − H1 − Wteh1− 2
Q1− 2 = m  h2 − h1 − v ( p2 − p1 ) 
73
4) δ Q = 0 → δ q = 0 - адијабатска (затворен систем), адијатермна (проточан
систем) промена стања
δ Q = 0 ⇒ δ Q = TdS → dS = 0, S = idem, ds = 0, s = idem -нема размене топлоте
II) Неравнотежне (у турбини) промене стања реалног гаса

-неравнотежно адијабатска (адијатермна) промена стања
-турбина (парна турбина)
-у турбини је брз процес, добро је изолована да се не би губила

топлота
− − −, 2 re , 2rex → неравнотежна
(реална) промена стања
(последица вискозности)
-уводимо степен доброте

P
турбине η dtur = ηitur = stv ≤ 1
Pideal
qm ( h2 − h1 )
η dtur =
qm ( h2id − h1 )
74
-Адијабатска (адијатермска) компресија (сабијање): два најчешћа случаја
-у компресору
-у напојној пумпи
-сабијамо пару од 1до 2id

-1 − 2 -реално са порастом ентропије
- 1* − 2* -прегрејана пара
- Pteh ,komp = qm ( h2 − h1 ) -последица I
принципа ТД, техничка снага
компресора
- Ptehid ,komp = qm ( h2id − h1 )
-степен доброте компресије
(унутрашњи степен доброте)
Pid h id − h1
η d = tehreal,komp ≤ 1 η d = 2
Pteh,komp h2 − h1
1-стање кључања
сабијамо до стања 2
Pteh, pumpe = qm ( h2 − h1 )
Ptehid , pumpe = qm ( h2id − h1 )
-Кружни процеси (неколико промена стања које доводе до почетног стања)
-да би се остварио проток енергије увек имамо

-желимо да искористимо ово као континуалан
пренос топлоте (проток енергије)
-суштина (хидротурбине)-са нешто вишег енергетског нивоа, на нешто нижи

енергетски ниво
-проток енергије се врши на основу разлике потенцијала
-зашто кружни-не можемо сву енергију претворити у механички рад
пр:
довођење Q -овај пренос енергије омогућује да се изврши неки рад
-али нама треба перманентно вршење рада (постоје ограничења код преноса Q )
75
-зато нам треба више процеса
-Деснокретни кружни процеси:
I) шема енергетских токова:
-суштина је да не можемо сву примљену енергију претворити у рад
II) Термодинамички степен корисности кружних процеса: однос жељеног

дејства и неопходног дејства
− Pkp −Wkp
-жељено дејство
η= η= <1
Φ prim -неопходно дејство
Q prim
-деснокретни кружни процеси служе да енергију претворе у рад

-левокретни служе за супротно, користимо рад да би загрејали од хладнијег
топлије (против природно)
76
III) Смер кретања
-смер деснокретног процеса је у негативном математичком смеру (у сваком
координатном систему)
-овако је код сваке материје (идеалног и полуидеалног гаса)
IV) Анализа кружних процеса преко I принципа ТД

-имамо макроскопски непокретан, затворен, прост ТМС
δ Q + δ Wv = dU → ∫ → интеграл по затвореној путањи
Q1− A− 2− B −1 + Wv1− A− 2 − B −1 = U1 − U1 Q поделимо на Q prim ( + ) и Q pred ( − )
0
↑ укупан рад кружног процеса
Q prim + Q pred + Wkp = 0 -тежи ка што већем Wkp , а што мањем Q pred
1− A − 2( + ) 2 − B −1( − ) ( −)
Q1− A− 2− B −1 = −Wkp
-рад кружног процеса Wkp је разлика радова који врши R.S . ( A − B ) и рада који
над њим врши околина ( B − A )
(+) ( −)
−Wkp Q prim + Q pred Q pred
ηt = = (+)
ηt = 1 − -термодинамички степен корисности
Q prim Q prim
Q prim
Wkp = − ∫ pdV -преко запреминског рада

Wkp = ∫ Vdp - преко техничког рада
77
I принцип ТД у отвореном систему, материја непрекидно кружи у времену
-проточни ТМС, устаљени, 1 улаз, 1 излаз
 1 2   1 2 
Φ + Pteh + qm  hul + W ful + gzul  = qm  hizl + W fizl + gzizl 
 2   2 
Φ prim -топлота коју је примила R.S .
Pobav -рад извршен над околином
Φ pred -одвођење топлоте
-на истом месту су и улаз и излаз, qm је исти

па се тај део једначине скраћује
Φ prim + Φ pred + Pkp = 0
V) II принцип ТД ∆Sis = ∆S rs + ∆Sti + ∆Stp ≥ 0 , промена Srs у кружном процесу

је нула ∆S = 0 0
rs
-ако су Ti и Tp једнаки idem

Ti = idem Tp = idem
Q prim Q pred
∆Sis = − +
Ti Tp
-Левокретни кружни процеси: позитиван математички смер

-ови процеси су противприродни (хладно још више хладимо)
I) шема енергетских токова: морамо да убацимо неку снагу
-извор је околина Ti < Tp из које извлачимо енергију и

догревамо већ топлији простор
пример: клима-уређај, фрижидер (служе за грејање и

хлађење)
Ti < Tp -немогућ спонтан процес
II) степен хлађења (коефицијент хлађења): расхладни уређаји

Φ
ε h = prim >=< 1
Pul
оно што је
потрошено
-степен грејања (коефицијент грејања): грејна или топлотна пумпа, клима уређај
зими
Φ Φ pred P + Φ prim
ε g = − pred = = ul = 1+ εh > 1
Pul Pul Pul
(клима-уређај боље ради зими него ТА пећ)
78
III) смер кретања
IV) I принцип ТД: Q1− A− 2− B −1 = Q prim + Q pred

Q1− A− 2− B −1 + Wv1− A− 2 − B −1 = 0 ⇒ Q prim + Q pred + Wul = 0
δ Q + δ Wv = dU / ∫
рад кружног
процеса
Q1− A− 2 + Q2 − B −1 + Wkp = 0 -враћа се U у почетно стање
δ Q + δ Wteh = dH / ∫ Q prim Q pred
(+) ( −)
Wkp је позитиван када је количина топлоте негативна
−Wkp + Wv ,izr + Wv ,ul = 0
−Wkp + Wv ,3−1− A + Wv ,2− A− B = 0
−Wkp + Wv ,exp + Wv ,komp = 0 рад ширења рад компресора
-у PV дијаграму је овај рад позитиван
V) Промена ентропије изолованог система
∆Sis = ∆Sti + ∆Stp + ∆S rm - радна материја

0
79
-Анализа деснокретних кружних процеса (II део):
Carno (Карно-ов циклус) -најбољи кружни ТД процес по Карноу
- Q pred - Q коју радна материја предаје

понору
- 3 − 4 -изентропско сабијање
- 4 − 1 -изотермско ширење
-зашто је ово ТД најбољи процес
∆Sis = ∆Sti + ∆Stp + ∆S rm
- 4 − 1 - Q коју прими RM , а предаје0 је
топлотни извор ∆Sti = −∆Stp па је ∆Sis
Карноовог процеса нула. ∆Sis = 0
-Карноов процес се назива само
процес
Q pred Ttp ( S 2 − S3 ) Tp
ηtcar = 1 − = 1− = 1−
Q prim Tti ( S1 − S 4 ) Ti
-термодинамички степен корисности у
случају Карноа, не зависи од радне
материје, већ само од Tp , Ti , за
Tp = 0 K онда је ηtcar = 1 , али то не постоји!!!
-ни код најбољег ТД процеса ηt се не може ни приближити вредности 1
-Карноов процес служи као еталон за све остале процесе
-примена Карноовог циклуса код реалног гаса
-реални гасови (ако се кључање одвија,

онда је при сталном p и сталној T )
-овај процес је у принципу у реду, али је

тешко изводљиво због компресора. На улазу
у компресор 3 је влажна пара, захтева велике
димензије компресора.
-главна мана је тешка контрола стања 3 због влажне

паре
-на излазу из компресора нећемо имати стање 4,
нама треба екстремно спор процес
-компресор лако сабија гас из паре, али течност не
сабија (онда у компресору имамо прегрејану пару и
течност ниже температуре – двофазна смеша)
80
- Поједностављени Rankine-Clausiusov кружни процес: (идеја да се компресор
замени пумпом)
-уводимо Tsr 4 −5−1 (током примања топлоте) која се сигурно нижа T

δ Q = TdS / ∫ ⇒ Q1− 2 = Tsr ( S 2 − S1 )
Q1− 2 Q Ttp
Tsr = ⇒ Tsr , prim = 4−1 ηtcar > ηtR −C = 1 −
S 2 − S1 S1 − S 4 Tsr , prim
-хоћемо да повећамо ηt :
-прво повећамо Tsr и p , али долази до померања тачке 2, и она се све више
налази у области влажне паре (не сме преко x = 0.82 )
81
-Идеалан Rankine-Clausius кружни процес
 p = idem 
Φ prim = Φ 4−5 + Φ 5−6 + Φ 6 −1 =   = qm ( h5 − h4 ) + ( h6 − h5 ) + ( h1 − h6 ) 
 Pteh = 0  топлота коју радна материја прими
Φ pred = Φ 2 −3 = Φ kom = qm ( h3 − h2 ) -топлота коју радна материја предаје
-Снага турбине : Φ + Ptur = qm ( h2 − h1 ) ; Φ = 0 -нема размене топлоте

Ptur = qm ( h2 − h1 ) -добијена снага
-Снага напојне пумпе:

Pnp = qm ( h4 − h3 ) -утрошена снага
-често се занемарује јер је врло мала у односу на остале величине
-ако занемаримо Pnp
82
-Неповратност R − C кружног процеса
-Начин повећања ηt (ТД степен корисности R − C кружног процеса)
1)снижавањем притиска кондензације
-ако се pkond спусти испод 1bar ,

спушта се и температура кључања и
самим тим pkond ηtR −C
-ово важи до pkond = 3.5 − 4kPa а
Tkond = 30 C
Tkljuc
pkond ηtR −C
2) повећавање pmax (притиска испаравања):
-у котлу, иде се до ≈ 9MPa
- Tsr , prim -расте, ηt расте
-ово је ограничено због својства

материјала
Tsr , prim , ηtR −C
83
3) са повећањем Tmax у процесу, расте и Tsr , па и ηtR −C
Tmax , Tsr , ηtR −C
Tmax = 580 ÷ 650 C
4) вишестепена експанзија у турбини са међупрегревањем
Tsr , prim ,ηtR −C

 p = idem 
Φ prim = Φ pred + Φ kot + Φ pveg + Φ preg =  max =
 pm = idem 
= qm ( h7 − h6 ) + ( h8 − h7 ) + ( h1 − h8 ) + ( h3 − h2 ) 
Φ = 0 − турбина је 
Ptur = Ptur ,vp + Ptur , np =   =qm ( h2 − h1 ) + ( h4 − h3 ) 
 топлотно изолована 
P
ηtR −C = − t ,tur
Φ prim
-регенерација топлоте: топлота која се одводи на једном делу процеса се предаје

на другом делу процеса
84
5) регенерација топлоте (у R − C кружном процесу)
Tsr , prim -веома висока

температура
-идеја да део топлоте

пребацимо на неки
произвољни циклус
Ptur = qm ( h0 − h1 ) + ( h7 − h 0 ) 
-може се искористити и део

топлоте (не мора цела
топлота процеса)
85
-Регенеративно загревање напојне воде са одузимањем паре из турбине у
предајнику топлоте мешног типа:
Φ prim = qm ( h1 − h6 )
Ptur = qm ( h0 − h1 ) + ( qm − qm ,0 ) ( h2 − h0 )
-енергетски биланс за мешајни предајник топлоте

(

qm − qm ,0 ) h4 + qm ,0 ih0 = qm h5

ulaz izlaz
-Регенеративно загревање напорне воде паром одузетом из турбине у

предајнику топлоте површинског типа
Pteh = qm ( h0 − h1 ) + ( qm − qm ,0 ) ( h2 − h0 )
-топлота коју радна материја прими: стање 1 − 5 Φ prim = qm ( h1 − h5 )
-код Карноа није битно да ли је у питању идеални гас или реалан гас, већ су
битни процеси
-гориво сагорева и тиме ослобађа енергију (топлотни извор)
-притисци нису велики, сматрамо идеалним гасом
86
-Мотори СУС
-Otto мотори (бензинци)
Q pred mcv (T4 − T1 )

ηtotto = 1 − = 1−
Q prim mcv (T3 − T2 )
2-3 – сагоревање горива, ослобађа се q која се додаје самој материји
Vmax V1
* степен компресије ε = = -однос max/ min запремине коју цилиндар
Vmin V2
заузима у клипу .
T 
T1  4 − 1
T
= 1 −  1  = ...
1
ηtotto ηtotto = 1 − = f ( ε , χ ) , χ експонент политропе
T  ε χ −1
T2  3 − 1
 T2 
-фали Diesel!!!
T4 iV4χ −1 = T3 iV3χ −1 T4
χ −1 χ −1
⇒ = ϕ iϕ χ −1 = ϕ χ
T1 iV1 = T2 iV2 T1
87
-Поређење Otto-овог и Diesel-овог кружног циклуса (ТД поређење):
V
1) Q pred ε = max (степен компресије) је исти
Vmin
- ∆W -рад који Otto у свом процесу може више да уради од Diesel-овог мотора
(под условом да је Q pred и ε у оба процеса исто)
2) Фиксирамо Q pred , Tmax у процесу (за оба процеса)
- ∆WDiesel -више рада који под овим условима може Diesel да изврши
-Diesel-ов мотор је бољи економски ηtD > ηtotto
-Џулов кружни процес:

-користимо га за гасне турбине за добијање електричне енергије
-СУС-мотори отпадају због великих инертних сила
-Џул:
-усисава се ваздух у турбокомпресор, тако сабијен ваздух се убацује у
комору за сагоревање, ту се убризгава гориво (то је довођење топлоте)
- C p -сматрамо да остају исти (процес се одвија при p = idem -проточни
систем)
88
-отворени идеални Џулов процес, није кружни процес (суштински) јер не
повезујемо директно 4 → 1 , али фиктивно се процес затвара: ослобођена
топлота се изобарски предаје на pamb околини ( 4 − 1) при p = idem .
 T4 
Φ pred qm c p (T4 − T1 )  − 1
T1  T1  T
ηtJoule = 1 − = 1− = 1− = 1− 1
Φ prim qm c p (T3 − T2 ) T2  T3  T2
 − 1
 T2 
-доказ: s3 − s2 = s4 − s1 p3 = p2 p4 = p1
T p T p
c p ln 3 − R ln 3 = c p ln 4 − R ln 4
T2 p2 0 T1 p1 0
T T T T
ln 3 = ln 4 ⇒ 3 = 4
T2 T1 T2 T1
*-однос притисака π (није степен компресије!!!)

χ
χ χ χ
p 1− χ 1− χ 1− χ  T1 1− χ p2
π = max pT = idem p1T1 = p2T2   = =π
pmin  T2  p1
1− χ
χ
ηtJoule = 1 − π
-Затворени идеални Џулов процес: убацујемо предајник топлоте (после

турбине)
89
-Начини побољшања Џуловог кружног процеса
1)како повећати ηtJoule
-убацујемо предајник топлоте пре главног предајника топлоте. После изласка из

турбине PM има већу T него после компресора ( T4 > T2 )
Φ rek Qrek q c (T − T ) T − T
σ rek = = = m p 4 6' = 5' 2
Φ rek ,max Qrek ,max qm c p (T4 − T6 ) T5 − T2
Φ rek ,max -максимална топлота која се може рекуперисати
90
2)начин за повећење ηtJoule
-вишестепена експанзија са међудогревањем
- вишестепена компресија са међухлађењем
Φ prim = Φ zagr + Φ medj . zagr . = qm c p (T1 − T8 ) + ( T3 − T2 ) 

Φ pred = Φ hladj + Φ medj .hladj . = qm c p (T5 − T4 ) + (T7 − T6 ) 
Ptur = PturI + PturII = qm c p (T2 − T1 ) + (T4 − T3 ) 
Φ tur = 0
-Левокретни кружни процеси
-служе првенствено за хлађење (може и за грејање-фрижидер, хладњача, клима-

уређај)
-хладимо хладнији простор
-према врсти радне материје се деле на:
-са гасом (раде са идеалним гасом)-ваздух
-са паром (реални гасови)-фреони ( R11 , R12 , R22 ) , CO2 -избачен из
употребе, NH 3
-принципи рада
-апсорпционе
-ејекторске
-клипне
91
-ако Q prim хоћемо да предамо топлотном понору
-то је допунска енергија

-ова енергија се надомести:
1)апсорпционе машине које надокнађују топлоту, практично доводимо
топлоту
2)ејекторске машине користе Ek
3)клипне користе механички рад као део енергије која се убаци у систем
да се процес изврши
-све реалне PM имају исте дијаграме (само друге вредности)
-Парна компресиона постројења:

1)
92
-ово се може урадити само у
лабораторији, проблем је у
експанзионом цилиндру (скуп
уређај)
ε h -коефицијент (степен)
хлађења
Q Q prim
ε h = prim = =
Wkp Q pred − Q prim

уложен
рад
Ti ( S1 − S 4 )
= =
Tp ( S 2 − S3 ) − Ti ( S1 − S 4 )
= {S1 − S 4 = S 2 − S3 } ⇒
Ti
⇒ ε hcarno =
Tp − Ti
-прелази се на компресионо расхладно постројење са пригушним вентилом (јер

је претходно много скупо)
93
-Још једно одступање од Карноовог циклуса: уводимо још један нови уређај
-компресионо парно расхладно постројење са пригушним вентилом и одвајањем
течности (нови уређај-одваја пару и капљице), вентил-са усисавањем суве паре
-испаривач је на дну, да би течност која пада због тежине испаравала 4 ' , а на

врху суда је 4 .
-овим смо омогућили да компресор усисава суву пару (суштина додавања
Φ prim qm ( h1 − h4 )
испаривача): ε h = =
Pkomp qm ( h2 − h1 )
Φ prim -остаје исто док Pkomp расте, види се у h − s координатном систему
-Начини повећања ε h
1а)подхлађивањем кондензата у подхлађивачу
94
Q prim -топлота коју прими RM
Q pred -топлота коју преда RM
Φ pred = Φ pred , kd + Φ pred , ph =
= qm ( h3 − h2 ) + ( h4 − h3 ) 
-рад кружног процеса је

разлика између Φ prim и Φ pred
1б) расхлађивањем кондензата на рачун прегревања суве паре (по изласку из

одвајања течности-рекуперација)
2)вишестепена компресија са међухлађењем (са подхлађивањем)-да би се

смањио рад компресора
95
-Компресиона гасна постројења (прелазак на идеалне гасове)
-гасна (ваздушна) компресиона постројења (у овом случају) раде по
левокретном Џуловом процесу (идеалан Џулов левокретни)
∆W -више рада који треба уложити у односу на предајник топлоте, Карноов
Φ prim Φ prim
εh = =
Pkp Φ pred − Φ prim
qm c p ( T1 − T4 )
εh =
qm c p (T2 − T3 ) − qm c p (T1 − T4 )
1 1 1
εh = = =
T2 − T3  T2  T3
−1  −1  −1
T1 − T4 T3 T3 T
  −1 4
T4  T1 − 1 
-однос притисака: T 
χ χ
 4 
pmax
π= p3T31− χ = p4T41− χ
pmin
-кад π расте, ε h се смањује – ово је мана Џуловог процеса π → ε h
- Wkp -рад кружног процеса је разлика површина (разлика Φ pred и Φ prim )
96
-Грејна (топлотна) пумпа:
Φ pred
-степен грејања ε g =
Pkp
-компресионо ,,расхладно” (грејно) парно постројење са пригушеним вентилом:
(клима-уређај)
Φ pred Φ prim + Pkp

εg = >1 εg = = εh +1
Pkp Pkp
-Ексергија (availability): расположивост, употребљивост
-оне радне материје које нису у термодинамичкој равнотежи са околином су у

стању да изврше рад (радна способност)
-РС у затвореном ТМС РС-радна супстанца
-РС у проточном ТМС
-ексергија топлоте
-ексергија рада
-термодинамичка равнотежа са околином – термодинамички мртво (неспособно

за рад)
97
-Ексергија радне супстанце која се налази у затвореном ТМС-у (макроскопски
непокретан)
1-А: Q1− A + Wv1− A = U A − U1... (1)

0
A-B: QA− B + WvA− B = U B − U A
WvA− B = U B − U A − Tamb ( S 2 − S1 ) ... ( 2 )
B-2: QB − 2 + WvB − 2 = U 2 − U B ... ( 3)
(1) , ( 2 ) , ( 3) 0→ Wv1− A− B −2 = Wv1− A + WvA− B + WvB −2
1− 2 = U 2 − U1 − Tamb ( S 2 − S1 )
Wvmax
-Максималан користан запремински рад
Wvso1− 2 -рад сабијања околине

2
Wv1− 2 = − ∫ pdV
1
Wv1− 2 = W kor
v1− 2 + Wvso1− 2
Wvso1− 2 = pamb (V2 − V1 )
1− 2 = Wv1− 2 − pamb (V2 − V1 )
Wvkor
Wvmax,
1− 2
kor
= U 2 − U1 − Tamb ( S 2 − S1 ) − pamb (V2 − V1 ) -максмалан користан запремински
рад
1− amb = U amb − U1 − Tamb ( S amb − S1 ) − pamb (Vamb − V1 )
Wvmax, kor
U amb , S amb , Vamb -карактеристичне радне матеије на притиску

и температури околине
Ex ,v = −Wvmax, kor
,1− amb
Ex ,v1 = m ( u1 − uamb ) − Tamb ( s1 − samb ) − p ( v1 − vamb ) 

Ex ,v1 = mexv1
98
-прикази ексергије
Ex,v ,1 = (U1 − U amb ) − Tamb ( S1 − Samb ) + pamb (V1 − Vamb )

Ex ,v ,1 = ( H1 − H amb ) − Tamb ( S1 − S amb ) + pambV1 − p1V1

V1 ( pamb − p1 )
-Ексергија радне супстанце у проточном ТМС-у

Ptehmax = Ptehrev = Pcvmax = Pcvrev Ex , f -ексергија флуидног тока
i i i i i
E xf = E xf ,kin + E xf , pot + E xf ,term + ... + ∑ E xi [W ]
i
E xf = qm ( exf ,kin + exf , pot + exf ,term + ... + ∑ exi )
W f2  W2 
-кинетичка exf ,kin = −  − famb 
2  2 

samo teorijski
-потенцијална exf , pot = gz

-термодинамичка exf ,term = exf , fiz + exf , hem
exf , fiz ,1 = h1 − hamb − Tamb ( s1 − samb )
exf ,hem = −Tamb i∆shem
 T p 
exf , fiz = c p (T1 − Tamb ) − Tamb  c p ln 1 − R ln 1 
 Tamb pamb 
99
pamb 1
-једнокомпонентнa РС exf ,hem = Tamb R ln = Tamb R ln
( p1* )
amb
( xi )amb
( xi )sm ni
-вишекомпонентна РС exf ,hem = Tamb R ln xi = -моларни удео
( xi )amb ∑ ni
-ексергија топлоте ExQ (Q )[ J ]; ExQ ( Φ ) [W ]
Au -анергија
 T 
Exa = ηtcarno iQ prim → ExQ =  1 − amb  Q prim
 Ti 
ExQ = − Ex ,T Ti ≠ idem
2 2 2
 T 
ExQ = ∫ δ ExQ = ∫ ηtcarnoδ Q = ∫ 1 − amb δ Q =
1 1 1
Ti 
2
δQ
= Q prim − Tamb ∫
1
Ti
ExQ = Q prim − Tamb ( S 2 − S1 ) = Q prim − Au
-Формални биланс ексергије затвореног ТМС-а
Exv1− 2 + Wv1− 2 + pamb (V2 − V1 ) = Exv 2 − Exv1 + Ex , gub
E x , gub = I r биланс ( I r )
Gouy-Stodola I 4 = Tamb i∆Stis

∆Stis = ∆S rm + ∆Sti + ∆Stp
-не постоји закон о одржању ексергије, ексергија настаје у току процеса
100
-Ексергија радне материје
Ex ,Q = ηtcarnot Q prim = − Ex ,ti -ексергија радне материје

Ex ,Q = ηtcarnot Q pred = − Ex ,tp -ексергија предате топлоте
ако је Tp > Tamb
-ако је Tp = Tamb ⇒ Ex ,Q = 0
-Формални биланс ексергије отвореног ТМС-а (проточног)
-сматрамо да наш систем може имати више улаза и излаза
d ( Ex )cv
∑  E  i  i 
i dV i
x ,Q  + Pteh + pamb cv + ∑  E xf ,ul  = + ∑  E xf ,izl  + E x , gub
 k сви технички dt  i dt  j
радови ако се шири отворен нестационаран
систем (утицај радова члан
који се мора узети у
обзир)
i i dStis
E x , gub = I r = Tamb Stis -ентропија топлотно изолованог система
dt
-у устаљеним условима (нема промене по времену)
i i i i
∑E x ,Q + Pteh + ∑ E xf ,ul = ∑ E xf ,izl + E x , gub
101
-тракасти дијаграми токова енергија и ексергија
Grassman (ексергија)
Senekey (енергија)
-за кружне процесе
-деснокретни
-сва топлота која се преда Tp се сматра изгубљеном (она је потпуни губитак),

смањује се радна способност
-постоји начин да се искористи мало више, део E x која се пребацује
-процес когенерације-температура топлотног понора је већа од Tamb
-Левокретни кружни процеси
102
-расхладни уређаји
Ексергетски степен корисности (процеса)

-овом η је мера колико је добро термодинамичко (ηtd је незгодно јер је за
идеалан случај 0.6)
( i) ( i) ( i)
ηex = ∑ E x,очувано =
∑ E x, уложено − ∑ E x, gub
(i) (i)
∑ E x, уложено ∑ E x, уложено
-ако нема губитака, онда сме све сачували
i i
Ptur + E xf 2 + E xf 0
ηex = i
E xf 1
-ексергетски степен корисности може и за кружне процесе

ηtd , kp Pkp
ηex = carnot = ≤1
ηt  Tamb 
1 −  Φ prim
 Ti 
ηtd ,kp -за kp који посматрамо
ηtcarnot -одговарајући Carnot-ов између истих Tp и Ti
i
Pkp - E x ,очувано
 Т amb  i i
1 −  Φ prim − E x ,Q = E x, уложено
 Ti 
103
-левокретни кружни процес
-топлотна пумпа -расхладни уређај
ε ε
ηextp = g
≤1 ηexru = h
≤1
ε carnot
g ε carnot
h
ηex је логичнији од ηtd (распон од 0 до 100%)
-Влажни гасови (влажан ваздух)

-кондензујући (реалан гас RG ): вода, водена пара ( NH 3 , алкохоли...)
-ово су опсези T и p где се налази вода у

техничким проп.
-битна је и влажна пара
-некондезујући (идеалан гас IG ): сув ваздух, продукти сагоревања, чист O2
-сув ваздух-мешавина RG и IG , IG не мења агрегатно стање: запремински

удели: Tc = −141 C 78% N 2 , 21%O2 , ≈ 1% Ar
-у опсегу техничких проблема сматра се иделаним гасом
104
-суви гас (некондезујући)+влага=влажан гас (смеша)
-Састав влажног гаса (однос маса)

m m p + mt + mč
апсолутна влажност x = vl = m p -маса паре, mt -маса течности,
msg msg
mč -маса чврстог (лед)
x = x p + xt + xč x p , xt , xč -апсолутне влажности
mvg = msg (1 + x )
-људско тело не осећа добро апсолутну влагу
-релативна влажност влажног гаса (ϕ )

 pp 
ϕ =  p p , sat -притисак засићења-парцијални притисак који би пара имала
p
 p , sat T
када би била засићена, Pp -парцијални притисак паре у влажном гасу
-релативну влажност има смисла дефинисати за влажан гас у

незасићеном подручју
ϕ = 1 -влажан гас је засићен (ϕ ≤ 1)
105
-веза апсолутне и релативне влажности
m m
x = vl = p -оба сматрамо идеалним па важи pV = mRT
msg msg
p pV
R pT R pp
x= = sg и = M i Ri ⇒ Ri =
psgV R p pvg p p Mi
Rsg T
Mp ϕ p p , sat
x= -апсолутна преко релативне влажности
(
M sg pvlϕ p
p ,sat
)
M sg = M sv ≈ 29i10−3 kg / mol ( 28.964 ) Mp
-за влажан ваздух −2
→ = 0.622
Pp = M H 2O = 18i10 kg / mol M sv
p p , sat
x = 0.622iϕ i p p , sat -апсолутни притисак засићења
p iϕ Pp , sat
p -апсолутни притисак који меримо
0,622-однос моларних маса
-други начин за одређивање влаге у гасу

-густина влажног гаса
mvg msg + mvl msg

ρ vg = = = {Vvg = Vsg = Vvl } = (1 + x ) =
ρ sg (1 + x )

= ρ sg + ρ vl
Vvg Vsg Vsg
важи за засићене али је
најбоље за незасићене
-енталпија влажних гасова – основна енергетска карактеистика
1
H vg = H sg + H vl [ kJ ] /
msg
H vg msg hsg mvl hvl  kJ 
= +  kgSG 
msg msg msg  
h1+ x = hsg + xhvl  kJ / (1 + x ) kgVG 
↓ енталпија влажног ваздуха сведена на 1kg сувог ваздуха, ( 1 + x ) килограма
влажног ваздуха.
-Влажан ваздух
p
x = 0.622iϕ p , sat -дефинише се исто као и за све влажне гасове
p iϕ p p ,sat
106
-Енталпија влажног ваздуха: влага је у виду молекула, када повећавамо
количину влаге, стварају се капљице које су видљиве. Енталпија се посебно
дефинише за сва подручја.
-Енталпија незасићеног влажног ваздуха ϑ = 0 C

h1+ x = hsv + xhvl ⇒ h1+ x = C pvaz ϑ + x ( rsat + C p , pϑ )

za IG
-дефинише се за тројну тачку ϑtr = 0.01 C ; ptr = 611.2 Pa → енталпија воде је

нула
C p ,T је раније био C p , g

tečnosti gasa
-две енталпије=енталпија ваздуха+енталпија

влаге која мора да испари
rsat = 2501kJ / kg за ваздух
h1+ x = 1iϑ + x ( 2500 + 1.86ϑ )
-Енталпија засићеног влажног ваздуха (ϕ = 1)

h1+ x , sat = 1iϑ + xsat ( 2500 + 1.86ϑ )
-у подручју магле x > xsat
а)обична магла h1+ x = C p ,vazϑ + xsat ( rsat + C p , pϑ ) + ( x − xsat ) C p ,T ϑ
-при psat долази до кондензације

-гас се налази у стању потпуне засићености, а
остатак је у капљицама
h1+ x = 1iϑ + xsat ( 2500 + 1.86ϑ ) + xt i4.186ϑ
б)суснежна магла x > xsat , ∃xč

h1+ x = C p ,vazϑ + xsat ( rsat + C p , pϑ ) + xt C p ,tϑ + xč ( −rliq + C p ,ledaϑ )
rliq - r преласка из чврстог у течно
h1+ x = 1iϑ + xsat ( 2500 + 1.86ϑ ) + xt i4.186ϑ + xč ( −332.4 + 2.04ϑ )
-за суснежну маглу ϑ = 0 C -отпадају температурни чланови
h1+ x = 0 + xsat i2500 + xč ( −332.4 )
в) ледена магла ϑ < 0 C rliq = 332.4

h1+ x = 1iϑ + xsat ( 2500 + 1.86ϑ ) + xč ( −332.4 + 2.04ϑ )
107
-Molier-ов h1+ x − x дијаграм за влажан ваздух (косоугли)
-ово је енергетски дијаграм (једна од оса је h )
-изотерме у подручју незасићеног влажног ваздуха

ϑ = 0 C h = f ( x ) -изотерма
∂h1+ x
h1+ x = 2500 x tgα = = 2500 + 1.86ϑ
∂x
ϑ = 10 C h1+ x = 10 + 2513.6 x
-ово стање се протеже до неке вредности, а то је ϕ = 1 , стрма скоро вертикална
линија спаја ове крајње тачке изотерми
∂h1+ x
-подручје магле tg β = = 4.136ϑ (из претходног израза)
∂x
-косоугли дијаграм
108
-Основне промене стања у влажном ваздуху:
-изобарско загревање ваздуха
-за проточни систем

(
Φ1− 2 = qm , sv h1+ x2 − h1+ x1 )
109
-Изобарско хлађење влажног ваздуха : (теоријски случај)
тзв. (у природи) запреминско хлађење
тзв. (у техници) површинско хлађење
(
Q1− 2 = msv h1+ x2 − h1+ x1 )
(
Φ = qm , sv h1+ x2 − h1+ x1 )
-површ хлађења: струји влажан ваздух
преко хладне чврсте површи, нпр.
-плочасти хладњак
ϑtr -температура тачке росе ( T на којој почиње стварање влаге)
површ ϑs > ϑtr1
(
Φ hl = qmsv h1+ x2 − h1+ x1 )
110
-тражимо масене и енергетске билансе: qm,kd -кондезат (губи се део влаге)
-биланс масе: x2 → x2sat
qm,vl = qm,kd + qm, R2 sat
qm, sv (1 + x1 ) = qm,kd + qm, sv (1 + x2 sat )
-суви ваздух се никада не може одстранити из система
qm,kd = qm, sv ( x1 − x2, sat )
-енергетски биланс
интегрално стање 2 → kd + qm, sv + qm,vl 2
qm, sv1 ih1+ x1 + Φ hl = qm,kd ihkd + qm, sv ( h1 + x2 sat )
Φ hl = qm , sv C p ,vazϑ + x2 sat ( rsat + C p , pϑ )  + qm,kd ( C p ,tϑ ) − qm, sv h1+ x1
ϑ = ϑ2 = ϑkg = ϑ2 sat
( )
Φ hl = qm, sv h1+ x2 − h1+ x1 - исто као и за запреминско хлађење
-Климатизација ваздуха – услови удобности

ϕ (релативна влажност), ϑ (температура)-да буду обе карактеристике добре
ϕ ≈ 50% ϑ = 20 ÷ 28 C -ово се може постићи, нпр. лети климатизујемо и
хладимо, исушимо па морамо догревати
111
112
-Изобарско и адијатермно (адијабатско) мешање две струје влажног ваздуха
-биланс масе:
-у сувом ваздуху qmA, sv + qmB, sv = qmsm, sv
-у влажном ваздуху qmA, sv (1 + x A ) + qmB, sv (1 + xB ) = qmsm, sv (1 + xsm )
qmA, sv x A + qmB, sv xB
xsm = ... (1)
qmA, sv + qmB, sv
-биланс енергија
qmA, sv ih1+ x A + qmB, sv ih1+ xB = qmsm, sv ih1+ xsm
qmA, sv ih1+ x A + qmB, sv ih1+ xB
h1+ xsm = ... ( 2 )
qmA, sv + qmB, sv
(1) → qmA,sv ( xsm − xA ) = qmB,sv ( xB − xsm )
( 2 ) → qmA,sv ( h1+ x − h1+ x ) = qmB,sv ( h1+ x − h1+ x
sm A B sm
)
xsm − x A h1+ xsm − h1+ xA
B
q m , sv
= =
q A
m , sv xB − xsm h1+ xB − h1+ xsm
113
-Изобарско и адијатермско влажење влажног ваздуха
-биланс масе qm, sv (1 + x1 ) + qm,vl = qm, sv (1 + x2 )

qm,vl
x2 = x1 + ... (1)
qm, sv
-биланс енергија
qm, sv ih1+ x1 + qm,vl ihvl = qm, sv ih1+ x2
qm ,vl
h1+ x2 = h1+ x1 + ihvl ... ( 2 )
qm, sv
qm,vl
(1) → x2 − x1 = ... (1' )
qm, sv ( 2 ') → h = h1+ x − h1+ x
2 1
=
∆h1+ x dh1+ x
=
qm,vl (1') vl
x2 − x1 ∆x dx
( 2 ) → h1+ x − h1+ x1 = ihvl ... ( 2 ' )
2
qm, sv
114
-Процес адијатермног пригушивања влажног ваздуха
-Адијатермно сабијање влажног ваздуха
-биланс енергије
115
-Уређај за мерење влажности (релативне)
PSIHROMETAR
-Сушење влажних материјала (процеси у сушари)
-дефинисање влажности влажног материјала

1. масени удео влаге у влажном материјалу
m mvl
W = vl = [ %, 0 − 1] mvm = msm + mvl
mvm msm + mvl
2. масени однос влаге и сувог материјала
m
W ' = vl
msm
mvm -маса влажног материјала
msm -маса сувог материјала
W1 → W2 
mvm ,  → ∆mvl = ?
mvl -маса влаге W1 ' → W2 '
-Конвективне сушаре: -тунелске

-шаржне
116
-биланс масе
qm , sv (1 + x0 ) + qm ,vm ,1 = qm , sv (1 + x2 ) + qm ,vm ,2
∆mvl
↑
∆qm ,vl = qm ,vm ,1 − qm ,vm ,2 = qm ,sv ( x2 − x1 )
-биланс енергије
qm , sv h1+ x0 + Pven + Φ ZG + Cv ,vmλϑvmλ qm ,vm ,λ + ∆qm ,vl C vlϑvm1 + Etransporta1 =
qm , sv h1+ x2 + Cvm 2ϑvm 2 qm ,vm ,2 + Etransporta 2 + Φ gub
-теоријска сушара
Pven = 0 Φ gub = 0 ∆Etransport = 0
ϑvm,1 = ϑvm,2 ϑvm = 0 C !!!
(
Φ ZG = qm ,sv h1+ x2 − h1+ x1 )
h1+ x1 = h1+ x2
(
Φ ZG = qm ,sv h1+ x1 − h1+ x0 )
-специфична потрошња топлоте

Φ h1+ x2 − h1+ x0
=
∆qm ,vl x2 − x1
-вишестепена сушара
117
-рециркулација ваздуха
-рециркулациона сушара
-Простирање топлоте
-део ТД, овде нема механичких радова, засебна целина ТД
-Начини простирања топлоте
Ts -температура површине зида

-ово је провођење топлоте, ако постоји разлика Ts1 и
Ts 2 , углавном за чврсте материје (кондукција
топлоте)
-прелажење топлоте-процес преношења Q са
флуида на површ, може и у другом смеру
(конвекција)
-зрачење (топлотно) – од неког извора, најкомпликованије

(електромагнетни таласи)
-3 независна вида простирања топлоте, обично је

комбинација свих
-најчешћи у техници је T f 1 → T f 2 -прелажење

-провођење пролажење
-прелажење
-топлота и топлотни протоци Q [ J ] ; Φ [W ]
Φ W 
ϕ= -специфични топлотни проток
m  kg 
Φ W 
ϕ= -површински проток топлоте
A  m 2 
118
-топлотни проток кроз површ је елементарна количина топлоте која прође кроз
елементарну површину у јединици времена
d 2Q  W 
ϕ=
dAdt  m 2 
-подужни (линијски) топлотни проток: за цеви највише
Φ W  d 2Q δΦ
ϕl =   , ϕl = =
l m dldt dl
-запреминска издашност
δΦ δ 2Qi  W  Φ W 
ϕi = i = , ϕi =  3 
dV dVdt  m3  V m 
-нпр. ако се пусти струја кроз неки проводник па се као отпор јавља неко
загревање
-Кондукција (провођење топлоте): везује се за чврсте материјале, на

молекуларном нивоу
-може на два начина:
1)фономски, доведена енергија ће
побудити атоме у решеткама, који
почињу да осцилују (ослобађа се
енергија која се назива - фоном)
2)слободни електрони
-фономски преко осцилација атома у кристалној решетки, аналогно са звуком
(силицијум, дијамант)
-слободни електрони-њиховим побуђивањем, аналогно са струјом, они
електрони који су слободни у металу, они се побуђују, сударају преносе свој
утицај.
-провођење количине топлоте кроз флуид:

остварује се на 2 начина: -сударањем молекула
-дифузијом топлоте
-макроскопско мировање флуида је неопходно да би било у питању провођење
-ако се флуид макроскопски креће, онда имамо прелажење топлоте (чим постоји
кретање флуида)
-бели медведи-њихово крзно је такво да ту не постоји макроскопско кретање

флуида, њихово крзно је као стиропор (нема моларно, само молекуларно
кретање)
-Основна хипотеза: Furie-ова хипотеза

-вектор површинске топлоте ϕ = −λ gradT

W 
λ -топлотна проводност, што је већа боље се проводи топлота
 mK 
λ < -топлотни изолатор

-сви метали су добри проводници због слободних електрона
119
λ -тензор II реда
 λxx λxy λxz 
 
λ =  λ yx λ yy λ yz 
 λzx λzy λzz 
 
-тензор у простору образује анизотропно тело, проводљивост зависи од
орјентације координатног система (није исто у свим правцима)
-изотропна: λ -скалар, λ = f (T )
∂T
∂T
∂T
gradT = i+ j+ k
∂x ∂y ∂z
ово све важи ако је λ скалар!!!
∂T
1 ∂T
∂T
gradT = er + eϕ + ez ако је λ тензор могу бити ( + ) и ( − )

∂r r ∂ϕ ∂z
-Устаљено провођење топлоте кроз тело правилног геометријског облика

-Раван бесконачан зид ( 1 − D проблем)-устаљено-у времену стално
(једнодимензијски)
∂T ∂T ∂T
= = = 0 ( T се мења само дуж осе x , дуж оса y
∂t ∂y ∂z
и z се не мења)
код 3 − D неустаљени проблем T = f ( x, y, z , t )
код овог T = f ( x )
Φ x -топлотни проток који улази
∂U cv
Φ x + δΦ i = + Φ x + dx → Φ x = Φ x + dx
∂t
= 0 jer nema
izvora toplote
dT
Φ x = −λ A
dx
-развој функције у Тејлоров ред:

1 ∂f ( x ) 1 ∂ f ( x)
2
f ( x + dx ) = f ( x ) + ( dx ) + ...
2
dx +
1! ∂x 2! ∂x 2
d
Φ x + dx = Φ x + ( Φ x ) dx
dx
d d
Φ x = Φ x + ( Φ x ) dx → ( Φ x ) = 0 → Φ x = idem ⇒ Φ
dx dx
-топлотни проток који уђе је исти као и онај што изађе из cv .
120
dT
Φ = − Aλ = idem λ = λ (T )
dx
Φdx = − Aλ dT / ∫ Rλ -топлотни отпор провођења топлоте
δ Ts 2
∫ Φdx = − A ∫ λ dT
0 Ts 1
Ts 2
Φδ = − A ∫ λ dT , ако је λ = idem
Ts 1
Aλ
Φ= (T −T ) - што је већи λ , већи је и проток
δ
s1 s2
razlika potencijala
T −T T −T Φ λ T −T T −T
Φ = s1 s 2 = s1 s 2 = (Ts1 − Ts 2 ) = s1 s 2 = s1 s 2
Rλ δ A δ δ Mλ
Aλ λ
δ  Km 2 
Mλ = -коефицијнт топлотне изолованости  W 
λ  
δ K 
Rλ = -топлотни отпор провођења топлоте  W 
Aλ
-Вишеслојан, раван бесконачан зид

-сви отпори су везани редно па
се сабирају
T −T проток кроз
Φ = s1n sn +1 -
вишеслојан зид
∑ Rλi
i =1
T −T T −T
Φ = s1 s 3 = s1 s 2
Rλ1 + Rλ 2 Rλ 1
топлотни проток је сталан
T −T
ϕ = s1 sn+1
∑ Mλ
121
-Бесконачан цилиндричан зид (цев)
1D
T = f ( r,ϕ , z, t ) → T = f ( r )
-нема ослобађања енергије
0 ∂U
-енергетски биланс Φ r + δΦ i = cv
+ Φ r + dr
∂t 0
d
-развијен у Тејлоров ред: Φ r = Φ r + ( Φ r ) dr → Φ r = idem Ar = 2rπ l
dr
dT dT
Fourier-ова хипотеза: Φ r = −λ Ar gradT = −λ A = −λ 2rπ l
dr dr
c2 Ts 2
dr dr
Φr = −λ 2π ldT / ∫ ∫ Φr = −2π l ∫ λ dT
r c1
r Ts 1
r2 T −T T −T
Φ r ln = λ 2π l (Ts1 − Ts 2 ) ⇒ Φ r = s1 s 2 = s1 s 2
r1 1 r Rc ,λ
ln 2
2π l λ r1
1
Rc ,λ = [ K / W ] -отпор провођењу топлоте кроз цев
2π l λ
Φr T −T T −T
Φc = = s1 s 2 = s1 s 2
l 1 r M c,λ
ln 2
2πλ r1
r2
ln
r1
M c ,λ = -коефицијент топлотне изолованости цеви [ mK / W ]
2πλ
-вишеслојан цилиндричан зид:

T −T T −T
Φ r = Φ = s1 sn +1 Φ l = s1 sn +1 -приручник стр 125.
∑ Rc,λ ∑ M c ,λ
122
-Диференцијалне једначине за простирање топлоте
∂U cv
енергетски биланс
∂t
δΦ = ϕ dV
∂T  ∂ 2T ∂ 2T ∂ 2T  ϕ
= a  2 + 2 + 2  + i Cv ≈ C p ≈ C -за чврста тела
∂t  ∂x ∂y ∂z  ρ C p
λ λ  m2 
a= = a   -топлотна дифузивност
ρ Cv ρ C p  s 
-Прелажење топлоте-конвективно прелажење
-овде је неопходно да постоји кретање флуида, основни начин прелажења је

моларни начин – кретање флуидних делића
-постоји и молекуларни начин – кондукција
-моларни начин и кондукцију називамо конвективним прелажењем топлоте
-две врсте конвективног прелажења

1. природно
2. принудно
-природни начин (конвекција): промена хидродинамичког граничног слоја као и
промена распореда брзине и температуре
-ваздух се загрева, ρ се смањује и без допунског
извора енергије (пумпа, вентилатор) се остварује
прелажење топлоте.
-принудна конвекција: промена, расподела температуре и брзине
123
ϕ = h (Ts − T f )
h W / m 2 K  -коефицијент преласка топлоте Φ = Aiϕ
ϕ = h (T f − Ts ) , ако је T f > Ts
-проблем је израчунати h , h = f (геометрије проблема), ( x, y, z , λ f , ρ f , C p ,

режим струјања)
-једначине континуитета, Навие-Стоксове једначине, I принцип ТД , ...-све ово
је потребно за решавање h = h (...)
-кренуло се експериментално одређивање h , али има превише случајева
-аналитички и експериментални начин:

-аналитички-теорија сличности (бездимензионих бројева)
-експериментални модел (стваран објекат)
1)једначина континуитета, за Њутновске флуиде и да су нестишљиви

∂Wx ∂Wy ∂Wz
+ + =0
∂x ∂y ∂z
2)Навије-Стоксове једначине
∂Wx  ∂W ∂Wx ∂Wx  ∂p  ∂ 2W ∂ 2Wx ∂ 2Wx 
ρ + ρ  x Wx + Wy + Wz  = − + M  2 x + + 
∂t  ∂x ∂y ∂z  ∂x  ∂x ∂y 2 ∂z 2 
3)I принцип ТД
∂T ∂T ∂T ∂T  ∂ 2T ∂ 2T ∂ 2T  T
+ Wx + Wy + Wz = a 2 + 2 + 2 + i
∂t ∂x ∂y ∂z  ∂x ∂y ∂z  ρ C p
-једначина стања ρ , p, T
-потребни су нам још:
-услови једнозначности (требају нам геометријске карактеристике)
-термо-физичке особине флуиде ( ρ , λ , C p , M )
-контурни услови (временски и просторни)
-ово нам треба да би направили једнозначан систем парцијалних
диференцијалних једначина
-стваран објекат:
∂Wx ' ∂Wy '
+ Wx → Wx ' , x → x ' , ρ → ρ ' , λ → λ ' , за све пишемо
∂x ' ∂y '
одговарајуће аналогне величине ( ' )
-уводимо константне сличности:
124
x ' ( стваран случај ) x' y' z'
Cl = , Cl = = = , успоставља се const сличност и за
x ( модел ) x y z
све остале величине
W W
Cw = x ' = y ' = ...
Wx Wy
ρ' M' p' T' t'
Cρ = , , Cp =
CM = , CT = , Ct =
ρ M p T t
-да би били модели и стварни случај, Навије-Стоксове једначине морају бити у
таквом односу да једна Н-С-ова једначина помножена константом даје другу Н-
С-ову једначину (да би биле сличне)
C ∂W C 2  ∂W ∂Wx ∂Wx 
Cρ W ρ + Cρ W  x Wx + Wy + Wz  =
Ct ∂t Cl  ∂x ∂y ∂z 
C p ∂p C  ∂Wx2 ∂Wy2 ∂Wz2 
= + Cµ W2  M + M + M 
Ct ∂t Cl  ∂x 2 ∂y 2 ∂z 2 
-може бити само једна константа да све ово испуни (да буду сличне)
C2 C C C
Cρ W = Cµ W2 ⇒ W l = 1
Cl Cl Cµ
Cρ
'
Wkar iekar
'
Wkar iekar
= = Re
υ '
kar υf
Фурије=Њутну
 ∂T 
λ   = h (Ts − T f )
 ∂x  S
-опет применимо теорију сличности
C hiekar
Cλ T = ChCT ⇒ N u = -Нуселтов број
Cl λf
-принудна конвекција
αT g ∆Tlkar
3
N u = CRem PRnGRp ε T PR -Прантлов број, GR -Трасхофов број GR =
νf
r
hiekar W f lkar νf ν P 
Nu = Re = PR = = f εT =  R, f 
λT νf a λ P
 Rf , s 
ρ CT
PR , f -дефинише се за T флуида
PR , f , s -дефинише се за T зида
-струјање је битно, преко Re
125
-природна конвекција: Т.8.4.9.
0.25
 P 
N u = C ' ( GR PlR )  Rf
n
P  -нема унапред познате Wf
 rf , s 
1)геометријска слика
2) GR , Re ,...
-карактеристична дужина (l )
-за струјање око цеви је стављен пречник ds
-за струјање кроз цев је du (унутрашњи пречник)
-ако имамо струјање кроз канал

4A
d ekv = ekar = А-површина попречног пресека, o -оквашени обим
o
π π
ds2 − du 2
d ekv = 4 4 4
d sπ − d u π
-пролажење топлоте:
Ts1 − Tsn +1 Ts1 − Tsn +1

Φ= =
∑ Rλi ∑ δ
λi A
чиста кондукција
Φ = Aϕ = Ah (T f 1 − Ts1 )
T f 1 − Ts1 T f 1 − Ts1
Φ= =
1 Rh1
Ah1
Rh1 -отпор прелажењу топлоте
Tf 1 − Tf 2
Φ=
Rh1 + ∑ Rλi + Rh 2
 W 
Φ = Ak (T f 1 − T f 2 ) k  2  -коефицијент прелажења топлоте
m K 
1
k=
1 δ 1
+∑ i +
h1 λi h2
126
-цилиндрични бесконачни зид
Φ = Aiϕ = l iϕl
Φ = Ar1h1 (T f 1 − Ts1 )
T f 1 − Ts1 T f 1 − Ts1
Φ = 2r1π lh1 (T f 1 − Ts1 ) = =
1 Rl , h1
2π r1lh1
-укупан Φ
Tf 1 − Tf 2
Φ= = kl l ( T f 1 − T f 2 )
Rl ,h1 + ∑ Rl ,λi + Rl ,h2
kl [W / mK ] -коефицијент пролажења топлоте кроз цилиндрични зид
-предајници топлоте-уређаји где један топлији флуид предаје топлоту мање

топлијем флуиду
-са мешањем (директни контакт флуида)
-индиректни контакт: -регенеративне
-рекуперативне
-са флуидизованим слојем
-регенеративно индиректан контакт-прво топлији флуид кроз саће, па се онда
пусти хладнији кроз саће, чиме се загрева
-Јунгштернов предајник топлоте
-Рекуперативни: цев у цев
Φ = Φ h = −Φ t

hladniji topliji
Φ = qmh ( hh 2 − hh1 ) = − qmt ( ht 2 − ht1 ) p = idem, c p = idem, h = c p t

qm, h c p ,h ( Th 2 − Th1 ) = − qm ,t c p ,t (Tt 2 − Tt1 )
-топлотни проток на основу коефицијента прелажења топлоте
Φ = kl il i∆Tm
d ( ∆T ) = d (Tt − Th ) = dTt − dTh
δΦ h dT
= qm , h c p , h h -за хладнији
δx dx
127
-Зрачење топлоте (радијација)
-трећи начин простирања топлоте, не треба радни медијум, само два тела
различитих температура
-има осцилација атома, јона, чиме се ослобађа енергија, емитују се са површине
електромагнетни таласи различитих таласних дужина
-космичко зрачење -светлосно
- γ зрачење -топлотно λ = ( 0.8 − 800 )10 −6 m
- x -зрачење -радиоталаси
-ултраљубичасто
-Основни појмови
-свака површина са T > 0 K је активна површина
Q [ J ] -укупна количина топлоте која се преда
dQ  J  Q
Φ= Φ= A -површина
dt  s  A
-тело које емитује енергију

Егзистенција ( M ) -топлотни проток сведен на јединицу површине
δΦ  W 
M= -интегрална егзистенција (тотална)
dA  m 2 
δ 2Φ  W 
Mλ = -спектрална или монохроматска егзистенција
dAd λ  m 2 
-проток енергије зрачења која емитује елементарна зрачећа површ сведен на
јединицу те површи dA
-јачина (интезитет) зрачења

-са dA издвајамо део простора у ком се зрачи
δΦ W 
I= -интегрални интезитет зрачења
δ w  sr 
δ 2Φ  W 
Iλ = -монохроматски интезитет зрачења
d λ dw  msr 
128
-Ирадијанција, озраченост
-Ирадијанија ( E ) -дозрачена енергија
-енергија која падне на друго тело:
δΦ
по дефиницији E = -интегрална дозраченост
dAdoz
δ 2Φ W 
Eλ = -монохроматска дозраченост
dAdoz d ∧  m3 
E = Eρ + Eα + Eτ
Eρ Eα Eτ
1= ++ ⇒ 1 = ρ + α +τ
E E E
ρ -коефицијент рефлексије
α -коефицијент апсорпције
τ -коефицијент трансмисије
-ако је τ = 0 ⇒ непрозрачна тела (кроз која E зрачења не може да прође)

-примери:
-црно тело(моћ апсорпције је max ) α = 1 ρ = 0
-бело тело (сва E се рефлектује, а ништа се не задржи) α = 0 ρ = 1
-модел црног тела ( E уђе и нон-стоп се одбија, не може да изађе због малог
отвора)
Закони зрачења за црна тела:

-Планков закон квантног зрачења црног тела
дефинише везу између спектралне егзистенције црне површи M c ( λ , T ) , таласне
дужине λ [ m ] и термодинамичке температуре тела T [ K ]
-аналитички облик M c (λ,T ) = f (λ,T )
129
-Винов закон померања
описује зависност између термодинамичке температуре површи црног тела
T [ K ] и таласне дужине зрачења λ [ m ] при којој се јављају максималне
вредности спектралне егзистенције  M c ( λ , T )  max , тзв. Винову криву померања
λmax iT = const
∂
∂λ
( M c ( λ , T ) ) = 0 -може се и овако добити Винов закон
-ефекат стаклених башта: атмосфера пропушта зраке великих таласних дужина

а задржава оне са малим и зато се греје атмосфера.
-Штефан-Болцманов закон
-зависност интегралне егзистенције црног тела од температуре његове површи
∞ 4
 T 
M c (T ) = ∫ M c ( λ , T ) d λ = σ cT 4 = Cc  
0  100 
-Емисивност:
130
-појам реалног тела
-појам топлотног сјаја:
-Кирхофов закон
131
132

TD Skripta - Prof. Banjac

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TD Skripta - Prof. Banjac

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Скрипта из термодинамике

-термодинамика се појављује са парном машином 1849 и дефинише се као наука

Основни принципи термодинамике (постулати):

1. енергија је неуништива (ЗОЕ) (квантитативан)

-тела не поседују топлоту

границе физичког система

-на овакав систем може да делује и физичко поље

-издвојили смо физички систем, заменили спољашње дејство неким силама.

спољашњи енергетски утицаји

-топлотне (термомеханичке) величине стања:

-време релаксације система- време преласка из неравнотежног у равнотежно

-подела ТМС (ТДС)

-ТМС према граници система делимо на отворене и затворене:

-Адијатермни (непропусни) ТМС

-системе делимо према агрегатном стању материје

-математички посматрано, основна особина хомогеног система је да је скаларно

-у ширем смислу- хомогеност система дозвољава промене физичких, али не сме

- сви хомогени системи су и изотропни (виши ниво хомогености) што значи да

{хемиски састав,агрегатно стање}-на основу тога разврставамо нехомогене

-подела величина стања:

-специфичне величине стања- када екстензивне величине стања (њихове

-притисак: интезивна величина стања, лако се мери, у ТД дефинише механичку

-манометарска разлика притисака (надпритисак-манометарски притисак), уређај

-маса и количина материје:

осетне унутрашње енергије

-код свих ових система постоје међумолекуларне силе, довођењем енергије

-температура је величина стања која је пропорционална средњој кинетичкој

-једначина стања радне супстанце

-термичка (термомеханичка) једначина стања:

-енергетска (калорична) једначина стања:

-подела радних супстанци ТД

-реални мењају агрегатно стање на нормалним условима, реални мењају

II закон: Бојл-Мариотов (Бојл 1664 Мариот 1676)

-површина у којој се температура не мења назива се изотерма

чисти гасови (не идеални) али се понашају тако при сталним p и T

M O2 = 32i10 −3 kg / mol M H 2 = 2i10−3 kg / mol M N2 = 23i10 −3 kg / mol

32kg 2kg 2kg

II начин доласка до једначине стања идеалног гаса

dmWxi ∆mWxi mWxi − mWx

-компонента средње квадратне брзине у правцу x -осе

f osc = 3n − 6 → ако није линијски распоред , n -број атома

f osc = 3n − 5 → ако је линијски распоред

2. кинетичка температура: θ = kT , k = 1.33i10−23 J / K (Болцманова

3. принцип еквипартиције (равномерна расподела) енергије: код идеалних

исто важи и за течности и за

pamb 1. затворени систем

U + pV = E -укупна енергија система L

2. проточни отворен систем

Бернули T = idem → изотермска струјања

Начин предаје енергије у ТМ систему: топлота, количина топлоте

-ако се доведе Q телу њему се повећава енергија

-начини преношења енергије (топлоте):

-честице тела на већој Т више осцилују па

А) Вршење механичких радова: има више врста, различитих механичких радова

-као вратило са пропелером назива се и вискозни

p = idem али ће ово бити нека друга

-уређеним кретањем неке покретне површи чврстог тела, структурне честице

В) Вршење механичких радова:

-утицање и истицање супстанце кроз контролне границе сиситема

улаз -у резервоару је хладна течност, у њу

h1 = u1 + p1v1 → исто важи за dm1

-ово је неравнотежна промена стања

-Запремински рад и запремински користан рад