56

7. DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE ZA ZATVORENE

TERMODINAMIKE SISTEME





Pojmovi neophodni za formulisanje:
Povratni i nepovratni procesi
Entropija veliina stanja
Statistiko tumaenje entropije
Povezanost promene entropije i nepovratnosti procesa
Veza izmeu predate k. toplote i promene entropije
Analitika formulacija Drugog principa termodinamike za zatvoreni (toplotno
izolovan) termomehaniki sistem
Izrazi za odreivanje promene entropije razliitih supstancija




7.1 Povratni i nepovratni procesi u termodinamici


Primer 1 oljica sa vrelom vodom i okolni vazduh (okolina)



kafe,1 amb
T T >

kafe,2 amb
T T =

Spontanproces
nepovratan
proces



Okolina



1-poetno, polazno stanje
2-stanje na kraju procesa

Prvi princip TD ne govori opravcu
odvijanja procesa






Q
57

Primer 2 Meanje vazduha ventilatorom

Rezervoar sa gasom



Spontan
nepovratan
proces





Okolina


Spontano, teg se moe samo sputati
nanie, to za posledicu ima meanje
vazduha. Usled viskoznog trenja,
mehanika energija pretvara se u
untranju energiju gasa u rezervoaru.

Obrnut proces, samoorganizovanja
molekula gasa, koje e smanjujui
svoju unutranju energiju zavrteti
lopatice turbine je nemogu.





Primer 3 Podizanje tereta bez disipativnih efekata teorijski sluaj



sh
W

Teorijski povratan proces


Teorijski, podizanje tereta, vrenjem
mehanikog rada (
sh
W ) mogue je
ostvariti bez prisustva disipativnih
efekata (nema ni suvog ni viskoznog
u osloncima, nema viskoznog trenja
izmeu pokretnih delova i okolnog
vazduha, ne postoji rad deformacije
konopca....itd.).

Jedan oblik mehanike energije
(mehanikog energetskog dejstva)
prelazi u drugi oblik mehanike
energije
F
W








58
Primer 4- Isticanje gasa iz rezervoara u okolinu nieg pritiska


Okolina
1
p
amb
p
>
2
p
amb
p
=
amb
p


Spontanproces nepovratan proces

Komprimovani vazduh (pritiska
veeg od pritiska vazduha u okolini(,
koji se nalazi u rezervoaru, po
otvaranju ventila, spontano e izai iz
rezervoara.

Obrnut proces, samoorganizovanja
molekula vazduha, njihovog
prikupljanja u rezervoaru i postizanja
lokalno vee vrednosti pritiska
spontano se nikada nee ostvariti.




Primer 5 Meanje dva gasa


Pokretna
pregrada
Gas A
Gas B
Gas
A+B

Spontan nepovratan proces

Dva gasa razdvojena pregradom
nalaze se u rezervoaru. Uklanjanjem
pregrade, dolazi do procesa
(nepovratnog) meanja ovih gasova

Obrnut proces, spontano razdvajanje
gasova. nikada se nee ostvariti.


def. Povratni procesi su oni procesi kod kojih se termodinamiki (termomehaniki) sistem
posle izvrenog procesa moe vratiti u polazno stanje, a da pri tom ne izazove nikakve
promene u okolini sistema.
- Idealizovani procesi
- Izmeu ostalog ovi procesi se moraju odvijati u termodinamikoj ravnotei
(ravnoteni procesi) i bez prisustva bilo kakvih dispativnih efekata

def. Nepovratni procesi su oni procesi kod kojih se sistem i okolina ne mogu vratiti u njihova
polazna stanja bez dodatnog (spoljanjeg) utroka energije


59

7.2 Uzroci nepovratnosti procesa

Delimo ih na;
Mehanike:
procesi koji se odvijaju u mehanikoj neravnotei (neuniformnost polja pritisaka)
nervnoteno sabijanje ili irenje gasa u cilindru
ekspanzija gasa u vakuumu
procesi priguivanja (npr. u ventili)
procesi pri kojima se javljaju disipativni efekti
suvo trenje
viskozno trenje
neelastine deformacije
Termike:
procesi koji se odvijaju u temperaturnoj neravnotei
prelaenje toplote pri konanim temperaturnim razlikama

Hemijske
meanje dva ili vie gasova
hemijske reakcije
osmoza transport materije izmeu dveju faza u kontaktu


Povratni i nepovratni procesi karakteriu ukupne promene u celom termodinamikom
sistemu
Ravnoteni i neravnoteni procesi karakteriu promenu pojedine radne supstancijje
tokom procesa
ta je to ime bi matematiki mogli da se opiu ovi problemi, da bi se moglo analitiki
predvideti u kom smeru e se odvijati procesi?
60
7.3 Pojam entropije

Ekstenzivna veliina stanja
S [J/K];
S
s
m
=
J
kg K
(
(

;
m
( )
S
S Ms
n
= =
J
kg K
(
(




7.3.1 Statistiko tumaenje entropije

1. Eksperiment bacanje kockica za jamb

Baca se samo jedna kockica za jamb.

Pitanje:
Kolika je verovatnoa da padne neki od brojeva (1,2,3,4,5 ili 6), to
jest da se ostvari neko stanje od tih stanja?

Odgovor:
Verovatnoa da se ostvari ma koje od ovih prostih stanja tj jest da
padne jedan od est moguih brojeva je 1:6

Sada se bacaju dve kockice za jamb.

Pitanje:
Koji zbiru brojva je najverovatniji?

Uvode se pojmovi
mikro stanje
makro stanje
statistika teina

Makro stanje
(zbir takica na
obe kockice)
Mikro stanje
Statistika teina -
ukupan broj mikro stanja koji
opisuju isto makro stanje
1 - 0
2 1+1 1
3 1+2, 2+1 2
4 1+3, 2+2, 3+1 3
5 1+4, 2+3, 3+2, 4+1 4
6 1+5, 2+4, 3+3, 4+2, 5+1 5
7 1+6, 2+5, 3+4, 4+3, 5+2, 6+1 6
8 2+6, 3+5, 4+4, 5+3, 6+2 5
9 3+6, 4+5, 5+4, 6+3 4
10 4+6, 5+5, 6+4 3
11 5+6, 6+5 2
12 6+6 1
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
61
Zakljuak Ostvarivanje makro stanja (bacanje) koje daje zbir takica 7 je
najverovatnije. Ono je 6 puta verovatnije od makro stanje (bacanje) koje daje zbir
takica 2 (dve jedinice), odnosno 12 (dve estice)
Sa 3 kockice ove razlike su jo izraenije. Ostvarivanje makro stanja (bacanje) koje daje
zbir takica 18 je najverovatnije. Ono je 28 puta verovatnije od makro stanje (bacanje)
koje daje zbir takica 3 (tri jedinice), odnosno 18 (tri estice)
to je vei broj kockica jedno makro stanje se izdvaja kao nejverovatnije hiljadama, ili
milionima puta verovatnije od svih ostalih, tj. zbir takica pri istovremenom bacanju
velikog kockica je predvidiva veliina!



2. Eksperiment Raspored molekula po geometrijskom prostoru

Posmatra se sud (prostor) u kome se nazi est meusobno istih molekula. Svaki molekul
oznaen je brojem. Molekuli se kreu i svakog trenutaka imaju drugi poloaj u postoru. Svi
mogui poloaji molekula u sudu su jednako verovatni. Sud je fiktivno podeljen na dva
jednaka dela levu i desnu polovinu (podprostor).

Pitanje: Koji je najverovatniji raspored molekula po prostoru (podprostorima)?

o
o
o
o
o
o
I II
1 4
2
3
5
6


Mogua makro stanja:


o
o
o
o
o
o

N ukupan broj molekula
1
N broj molekula u prvom delu prostora
2
N broj molekula u prvom delu prostora
statistika teina odgovarjue
raspodelemolekula po
geometrijskom prostoru

1 2
,
1 2
!
! !
N N
N
N N
=
6,0
6!
1
6!0!
= =



62

o
o
o
o
o
o
1,2,3,4,5,6

Kako su molekule iste njihov meusobni odnos u
jednom podprostoru nije od znaaja pri ovu analizi
5,1
6!
6
5!1!
= =




o
o o
o
o
o

4,2
6!
15
4!2!
= =


o
o
o o
o
o

3,3
6!
20
3!3!
= =

Odgovor:
Ravnomerna raspodela molekula po geometriskom prostoru ima najveu verovatnou
(statistiku teinu)! Sa malim brojem molekula postoji mogunost neravnomerne raspodele,
ali to je izvan oblasti kojom se bavi tehnika termodinamika
Verovatnoa ravnomerene raspodele molekula po geometrijskom prostoru naglo raste sa
poveenjem broja molekula i sa podelom prostora na vei broj delova. Ona moe da se odredi
iz izraza (iz teorije verovatnoe)
g
1 2
!
! !... !
n
N
N N N
=
g
g - geometrijski prostor
n - broj podprostora

npr.
2,2,2
6! 6 5 4 3 2
90
2!2!2! 8

= = =

Prelaskom ekstremo veliki broj molekula (1 mol =
23
6, 023 10 molekula) i poveanjem
broja podprostora, pokazuje se da ravnomerna raspodela molekula po prostoru ima tako
63
ogromnu stastistiku teinu u poreenju sa neravnomernom raspodelom da je to praktino
jedino mogue stanje supstancije.
Da li dovoljno izvriti analizu samo po geometrijskom prostoru u energatskim
(termodinamikim) sistemima? NE!
U analizu uvrstiti i neku energetsku osobinu molekula impuls (koliina kretanja)
Uvodi se pojam impulsnog prostora!

mw


Impulsni prostor predstavlja ukupnu koliinu (sumu) impulsa svih molekula.
Na slian nain kao i za sluaj raspodle molekula po geometrijskom prostoru moe se doi
do zakljuka da je i za imulse molekula, odnosno impulsni prostor najverovatnije stanje,
stanje ravnomerne raspodele impulsa molekula i po impulsnom prostoru, tj. da svaki
molekul ima isti impuls.
Statistiku teinu raspodele po impulsnom obeleavamo
i

Objedinjavanjem
g
i
i
dolazi se do pojma ukupne statistike teine ili termodinamika
verovatnoe
g i
=

Od ega zavise
g
i
i
?
od broja estica fiksno-koliina
od toga koliko sitno delimo geometrijski odnosno impulsni prostor
Da li mogu da se beskonano dele ovi prostori? NE! Ukoliko zamislimo
da se geometrijski prostor sastoji od kocica stranice , a impulsni
prostor od kockica stranica , postoji najmanji kvant spregnutog dejstva
ova dva prostora, koji se ne moe dalje deliti. Ovaj umnoek jednak je
Plankovoj konstanti:
34
6, 626 10 Js h

= =
Ukupna maksimalna statistika teina (termodinamika verovatnoa) neke supstancije je
jednoznano odreen, ogromn, ali konan broj. Mogla bi da bude veliina stanja
1 2
V V V

= + ekstenzivna
1 2

= + NE!!
1 2

= verovatnoa, ali je
1 2
ln ln +ln

=

m
1
V
1
T
1
1

m
2
V
2
T
2
2

64
Umesto maksimalne statistike teine uvodi se nova veliina stanja direktno zavisna od
statistike teine ENTROPIJA :
ln S k =

gde je
23
1, 38 10 k

= J/K, Boltzmanova konstanta


7.4 Promena entropije radne supstancije koja se nalazi u zatvorenom
termodinamikom sistemu?

Principijelno, postoje dva mogua sluaja:

1. Radna supstancija se nalazi u stanju termodinamike neravnotee (bilo koje od
neravnotea mehanikoj, termikoj ili hemijskoj). U tom sluaju, ako se radna
supstanca izoluje od spoljnih uticaja, te prepusti sama sebi, ona spontano prelazi iz tog
termodinamiki manje verovatnog stanja u stanje vee termodinamike verovatnoe.
Na taj nain, entropija radne supstancije raste, sve dok ne dostigne svoj maksimum.
Kad entropija radne supstancije jednom dostigne svoj maksimum (kada se ostvari
termodinamika ravnotea), entropija radne supstancije se vie nee menjati (sve dok
se na nju ne deluje nekim od spoljnih energetskih uticaja).
2. Ako se radna supstancija, koja se nalazi u zatvorenom termodinamikom sistemu,
nalazi u stanju termodinamike ravnotee (maksimalne statistike teine) njena
entropija, moe se promeniti (promena geometrijskog i impulsnog prostora),
energetskim dejstvima sa okolinom:
Mehanikim energetskim dejstvom (u nekim sluajevima)
Toplotnim energetskim dejstvom (uvek!)

A) Zapreminski rad

A.1) Ravnomerno (kvazistatiko) sabijanje


V
W
kl
w c
g
i

0 =

idem S =
kl
w - brzina pomeranja klipa
c - brzina zvuka u vazduhu



A.2) Neravnoteno (nekvazistatino) sabijanje gasa

V
W
kl
w c
g
i


0 >

0 S >
65
A.3) Ravnoteno (kvazistatino) irenje gasa

V
W

kl
w c
g
i

0 =

idem S =

A.4) Neravnoteno (nekvazistatino) irenje gasa

V
W

kl
w c
g
i


0 >

0 S >

B) Rad vratila (bez predaje toplote; nepokretne granice sistema)




g

i
= 0

0 >

0 S >
sh
W

Poveanje entropije izazvano je disipativnim efekatima
(viskozno trenje). Mehanika energija prelazi u
unutranju energiju gasa.

C) Elektrini rad (bez predaje toplote; nepokretne granice sistema)




g

i
= 0

0 >

0 S >

el
W

Elektrina energija prelazi u unutranju energiju gasa.

D) Predaja toplote

D.1) Predajom toplote radnoj supstanciji, granice sistema nepokretne




g

i
= 0

0 >

0 S >

Q

Predajom toplote gasu poveava mu se i unutranja
energija i rase entropija.

66
D.2) Radna supstancija predaje toplotu, granice sistema nepokretne




g

i
= 0

0 >

0 S >

Q

Predajom toplote okolini, gas smanjuje svoju
unutranju energiju, kao i entropiju.

Vano! Izmeu koliine toplote predate radnoj supstanci i promene entropije radne
supstance postoji direktna zavisnost. Predajom toplote radnoj supstanciji uveava se
njena entropija i obrnuto, ukoliko radna supstancija predaje toplotu njena entropija se
smanjuje!!





7.5 Koliina toplote i promena entropije


Analogija sa izrazom za zapreminski rad pri ravnotenoj promeni stanja
d
V
w p V =
1. Da bi se ostvario zapreminski rad mora postojati promena zapremine radne supstance
tzv. koordinate
d
V
w V
2. Da bi se obavio zapreminski rad mora da postoji razlika pritisaka, ili bar potencijalna
razlika pritisaka pritisak je tzv. potencijal za vreme vrenja zapreminskog rada

p
1
p
2
p
1 >




Toplota izraz za izraunavanje predate koliine toplote

1. Ve je konstatovana direktna povezanost izmeu predate koliine toplote i
promene entropije radne supstance
d Q S
67
2. Da bi se ostvarila pojava prenoenja energije toplotom mora postojati ili razlika
temperatura u jednom telu (tremika neravnotea) ili da postoje dva tela sa
razliitim temperaturama
Temperatura,analogno pritisku kod
zapreminskog rada, je potencijal za
redaju toplote

iz (1) i (2) Za RAVNOTENE PROMENE

d Q T S =



2 2
1 2
1 1
= d Q Q m T s

=




Toplotni dijagram - Belper- ova (Belpaire) ravan

Za ravnotene promene
2
1 2
1
d Q T S

Povrina ispod linije koja predstavlja ravnotenu
promene stanja u T S koordinatnom sistemu,
predstavlja predatu koliinu toplote
1 2
Q

tokom procesa 1-2.





Promena temperature radne supstancije i predata koliina toplote

T
S
2
-
1
1 2
Q -

T
1
2
S
-
1 2
Q -

T
1
2
S
+
1 2
Q +


A
T
B
B
T
A
T
B
>
Q
1 2
T
2
dS
Q
promena
Ravnotena
stanja
S
S
2

S
1
+
1
68
Za ravnotenu promenu stanja, na osnovu promene temperature radne supstancije ne
moe se zakljuiti da li se toplota predaje radnoj supstanciji ili radna supstancija predaje
toplotu. Do ispravnog zakljuka mogue je doi samo na osnovu promene entropije
radne supstancije ( ds )!
Oigledno postoji i neka promena izentropa (ili izentropska promena stanja), pri kojoj
je nema promene entropije ( d 0 s = , idem s = )
Ako se ta promena odvija ( prividno ) ravnoteno
= d Q mT s i d 0 s = =0 Q
1-2
0 Q =
ta promena stanja je istovremeno adijabatska promena stanja ili adijabata

Kako ova promena izgleda i gde se ostvaruje?
Gas smeten u toplotno izolovan cilindar, zatvoren klipom, (toplotno izolovan
termomehaniki sistem)
Proces ravnotenog adijabatskog sabijanja 1-2 (kompresije), odnosno ravnotenog
adijabatskog irenja 3-4 (ekspanzije) gasa

Ravnoteno adijabatsko sabijanje

T
S
2
1

Ravnoteno adijabatsko irenje

T
S
3
4


V
W
1 2
1 2

V
W
3 4
3 4



69
7.6 Analitika formulacija Drugog principa termodinamike za zatvoreni
(izolovani) termodinamiki sistem


Ti
1 n
r
RS

1 RS

2
RS

m






Q
Q
Q
Q Q
Q
Q
W

W
W
izolovanog
Granica
sistema
Izolovani sistem
Ti
2
Ti
Tp
1
Tp
2
Tp


IS Ti, RS, Tp,
1 1 1
0
n m r
i j k
S S S S = + +



IS
0 S > realni - nepovratni procesi
IS
0 S = teorijski - povratni procesi
IS
0 S < NEMOGUI procesi!!


Q
T
Tp
=T
amb
T
kafe,1

T
S
2
1 kafa,
kafa,
1 amb,
2 amb,
kafe
S
amb
S
IS
S


Da li postoji povratni proces predaje toplote?
Teorijski da - ako bi se predaja toplote odvijala pri beskonano malim temperaturnim
razlikama ( dT )
Kada je to mogue ?
Ili kada bi ipostojalo beskonano mnogo toplotnih izvora (ponora) stalne temperature, a
proces se odvijao (beskonano ) sporo ili jedan izvor toplote promennljive temperature
70
7.7 Odreivanje promene entropije radnih supstancija


7.7.1 vrsta tela i tenosti

Idealne tenosti i vrsta tela (nestiljive supstancije, iji je specifini topotni kapacitet
ima stalnu vrednost
p V
c c c = = , idem c =

2 2
1 1
ds
d
ds d d
d
s T
s T
q T
T
T c T s c
q c T T
=
= =
`
=
)


2
2 1
1
ln
T
s s c
T
=
ili
2 1
2 1
exp
s s
T T
c
(
=
(





Poluidealne tenosti i vrsta tela (nestiljive supstancije, iji je specifini topotni
kapacitet zavisni od temperature)
p V
c c c = = , ( ) c c T =
2 2
1 1
ds
d
ds d d
d
s T
s T
q T
T
T c T s c
q c T T
=
= =
`
=
)


2
2 1
1
( )
d
c T
s s T
T
=

Izotermski ( ili izotemperaturni) procesi

idem T c = =

2 2
1 1
2
1
1
d d
s T
s T
q
q T s s q
T T
= = =


1 2
2 1
q
s s
T

=
1 2 1 2
2 1
Q mq
S S
T T

= =

Izotermske promene stanja tipine su za topotne izvore I
toplotene ponore, ali realne radne supstancije pri promena
agregatnog stanja (kljuanje i kondenzacija pri idem p =
idem T = , topljenje i ovravanje idem T = .


T
2
kriva
Eksponencijalna
s
s
2
s
1
1
71
7.7.2 Gasovi

Ukoliko je poznato idem c =
2
2 1
1
ln
T
s s c
T
=
ili ( ) c c T =
2
2 1
1
( )
d
c T
s s T
T
=

Kod gasova postoji i druga mogunost (idealni i poluidealni)


a) Idealni gasovi
pv RT = , idem
p
c = , idem
V
c = , d d
p
h c T = , d d
V
u c T = ,
p V
c c R = . idem
p
V
c
c
= =
Upotrebom Prvog principa termodinamike za prost zatvoren termodinamiki sistem
d
V
q w u + = (
teh
d q w h + = )
za prividno ravnotenu promenu stanja
d d d
V
T s p v c T =
d
d d
V
T p
s c v
T T
= +
uz jednainu stanja
pv RT =
RT
p
v
=
d d
d
v
T v
s c R
T v
= +
2 2 2
1 1 1
d d
d
s T v
V
s T v
T v
s c R
T v
= +


veliina stanja preko drugih veliina stanja
2 2
2 1
1 1
ln ln
v
T v
s s c R
T v
= + .
Korienjem Majerove relacije
2 2
2 1
1 1
ln ln
V V
p v
s s c c
p v
= + (
p V
c c +
2
1
) ln
v
v

i jednaine stanje idealnog gasa
72
1 1 1
2 2 2
2 2 2 1 1 1
ln ln ln
p v RT
T p v
p v RT T p v
=
= +
`
=
)

2 2
2 1
1 1
ln ln
v p
p v
s s c c
p v
= +
2 2 2 2
2 1
1 1 1 1
ln ln ln ln
v p p p
p T p p
s s c c c c
p T p p
= + +
2 2
2 1
1 1
ln ln
p
T p
s s c R
T p
=

b) Poluidealni gasovi
pv RT = , ( )
p p
c c T = , ( )
V V
c c T = , d ( ) d
p
h c T T = , d ( ) d
V
u c T T = ,
( ) ( )
p V
c T c T R = .
( )
( )
p
V
c T
c T
=
slino
2
1
2
2 1
1
( )
d ln
T
V
T
c T v
s s T R
T v
= +

2
1
2
2 1
1
( )
d ln
T
p
T
c T
p
s s T R
T p
=

c) Realni gasovi
tabele i dijagrami