Horizontalni serklaži vs podvlake (grede), vertikalni serklaži vs stubovi

Verovatno ste od običnih ljudi koji nisu iz struke često čuli kako kažu da su na kući koju grade izlili stubove ili grede a u stvari misle na horizontalne
i vertikalne serklaže. Primetila sam da neki od mojih učenika takođe ne prave razliku između navedenih pojmova pa zato da razjasnimo:

Horizontalni serklaži se javljaju na zidanim objektima i to nisu noseći elementi. Oni leže na zidovima, ukrućuju zidove po visini i zajedno sa
vertikalnim serklažima seizmički ukrućuju zidane objekte. Ne treba ih mešati sa podvlakama i gredama koje su noseći elementi konstrukcije a to
znači da mogu da prime i prenesu opterećenje na druge noseće elemente (zidove, stubove). Podvlake i grede imaju svoj raspon. Mogu nositi zid
iznad ali ne mogu ležati na zidu ispod.

Vertikalne serklaže ne treba mešati sa stubovima. Oni nisu noseći elementi jer se nalaze u zidu i nisu samostalni (jer su u pravcu zida obostrano
poduprti celom svojom visinom). Ukoliko se nalaze na mestu gde se podvlaka i greda oslanjaju na zid onda pomažu boljem prenošenju reakcije te
podvlake ili grede na noseći zid (kao na gornjoj slici). Kao što smo već rekli za horizontalne serklaže i vertikalni takođe ukrućuju zidove po dužini i
seizmički ukrućuju zidani objekat (zajedno sa horizontalnim serklažima). Stubovii su samostalni noseći elementi na koje se najčešće oslanjaju grede
i podvlake i oni prenose njihove reakcije dalje prema temeljima.

Hvala gospodinu Predragu Petronijeviću za ustupljenu donju sliku na kojoj se lepo, na jednom mestu, vidi razlika između stubova i vertikalnih

serklaža

REPORT THIS AD

REPORT THIS AD
 8 comments on “Horizontalni serklaži vs podvlake (grede), vertikalni serklaži vs stubovi”

1. Predrag

septembar 20, 2015

Na drugoj slici na prvom spratu objekta koji je urađen u klasičnom skeletnom sistemu su stubovi obeleženi kao vertikalni serklaži.
Odgovor
 JasminA
septembar 21, 2015

U pravu ste. Znam ali nisam imala bolju fotografiju na kojoj bih na istom objektu obeležila i jedan i drugi element pa
sam se zato odlučila za ovu kao najpribližniju. Probaću da nađem drugu sliku i ponovo obeležim. Hvala!
Odgovor

2. Misko

oktobar 16, 2018

Ja ovo ništa ne kontam. Zašto ispod podvlake ne može biti zid? Šta je definicija nosećeg elementa? U tekstu onda uvodite „samostalni noseći
element“, iz čega sledi da možda postoje noseći elementi koji nisu samostalni, ali su opet noseći. Da li su TO serklaži? Ovi serklaži, kako ih nazivate,
sigurno nešto nose. Koja je uopšte naša reč za taj serklaž?
Odgovor
3. JasminA
oktobar 21, 2018

Da krenem redom:
– ispod podvlake se može nalaziti zid pod uslovom da je dilatiran od grede vise od dozvoljenog ugiba grede kako se uticaji sa podvlake ne bi preneli
na zid i ugrozili njegovu stabilnost (ovo se nekad radi kod takozvanog smicanja po etažama, tj. ne „sačekate“ opterećenje od nekog zida koji se
proteže kroz više etaža (do recimo prizemlja gde se ukida) u prizemlju sa podvlakom velikih dimenzija već to radite tako što ubacujete podvlake
manjih dimenzija na svakoj etaži i dilatirate zid ispod podvlake na svakoj etaži.. možda ovo nekome izgleda malo konfuzno ali ko je rado to u praksi
ili ko je probao da zamisli takvu situaciju zna o čemu govorim;
– greda je noseći element koji ima svoj raspon i oslonce (min jedan) pa je samim tim isključena mogućnost da leži na zidu jer onda ne bi bila greda..
– serklaž je reč francuskog porekla (od francuske reči za krug) jer „opasuje“ objekat i koliko ja znam ne postoji naša reč (ukoliko neko zna, neka me

ispravi slobodno ).. verovatno zato što se serklaži primenjuju u novije vreme kako bi predupredili veća oštećenja zidanih objekata usled
zemljotresa.. serklaži se nisu ranije koristili, zato su zidani objekti trpeli velika oštećenja i rušili se usled uticaja zemljotresa.
– ostala „elaboriranja“ u komentaru su me oraspoložila, pokazuju da umete da razmišljate logički i igrate se rečima.. to je jedini komentar koji mogu
da dam.. ostalo što vas zanima na tu temu se uči u školi i na fakultetu.. građevinarstvo je jako opširna oblast i njemu se svakako mogu naći i noseći
elementi koji nisu samostalni, serklaži koji se proračunavaju kao što piše u Pravilniku o građenju u seizmičkim područjima itd. itd.. ovaj blog je
namenjen učenicima srednjih škola pa je i moj članak prilagođen tome.
Odgovor
  Misko

januar 20, 2019

OK, neke stvari su jasnije, ali hajde bolje da idem pitanje po pitanje. Na prvoj slici se vidi ta podvlaka koja je oslonjena
na vertikalni serklaž. Podvlaka je, ako sam dobro shvatio noseći element. Po tome ispada da, ako nad podvlakom stoji
neki zid, sva njegova težina (tj. recimo polovina) se oslanja na taj vertikalni serklaž koji, kako kažete, ne može biti
noseći element?
Odgovor
 JasminA
januar 21, 2019

Pitanje je umesno, ali praktično stvar je u sledećem. Podvlaka nije morala da bude oslonjena na betonski
serklaž ali u ovom primeru jeste. Vertikalni serklaži se često koriste da ukrute zid veće dužine i praktično je
sastavni deo zida. Podvlaka koja se oslanja na ovaj način na serklaž ne prenosi silu kao što prenosi na stub,
osovinski već pod nekim uglom od vrha zida (tj. serklaža) levo i desno do dna zida tako da se reakcija u dnu
zida svodi na tzv. razmazano opterećenje i nije više koncentrisana sila kao na vrhu. Ako nisam bila dovoljno

jasna mogu i skicirati ukoliko bude potrebe

4. Ado

april 8, 2019

Pozdrav, naime imam za zadatak uraditi programski zadatak iz predemeta Temeljenje. Osnova objekta je 13×10 m, gdje su sa jedne strane objekta
nosiva 3 stuba, a sa ostale tri strane objekta su nosivi zidovi. U sredini objekta imam nosivi stub, preko koga se ukrštaju 2 grede. Jedna greda se
oslanja na vertikalne serklaže nosivih zidova, a druga se oslanja na vertikalni serklaž nosivog zida i na stub.
E sada, mene zanima, pošto su mi ploče nosive u oba pravca, je li statički sistem razmatram i u jednom i u drugom pravcu objekta. Da budem jasniji,
da li imam kontinuiranu gredu na tri polja sa obje strane objekta, ili samo sa jedne strane?
Jasno mi je kako svesti opterećenje i izračunati reakcije sa ove strane zida gdje su 3 stuba, ali na koji način se sada prenose sile sa ove središnje
grede na vertikalne serklaže, odnosno nosive zidove? Čitam ovaj vaš komentar o tome da se sila ne prenosi kroz vertikalni serklaž osovinski, nego
pod nekim uglom, za razliku od stuba… pod kojim uglom, i kako da tu silu koja se prenese vertikalnim serklažom sa grede sračunam, i kako da je
dalje svodim kao opterećenje na nižu etažu?
Nadam se da ćete me skontati, unaprijed vam se zahvaljujem. Mnogo imate dobar način objašnjavanja kroz tekstove i komentare koje pročitam,
svaka vam čast.
Odgovor
 JasminA
april 9, 2019

Pozdrav i hvala na lepom misljenju. Razumela sam. U principu kako god da pozicionirate osnovu, da li pomocu
podvlaka statičkog sistema proste ili kontinualne grede, ukoliko dobro sve sagledate i odradite ne bi trebalo da bude
problema. Mi uvek predpostavimo neko konstruktivno resenje i probamo da „nateramo“ konstrukciju da se tako
ponasa, sto ne znaci da hoce.. Ovo je bila samo opaska. Mozete staviti kontinualnu gredu kako ste zamislili preko
stubova i sracunati je. Na stani gde se ploca oslanja na nosece zidove nije potrebna greda vec samo serklazi u okviru
zida ( pretpostavljam da zid nije betonski cim govorite o serklazima). Grede je najbolje osloniti na zidani zid preko
vetikalnih serklaza. Sila reakcije se prenosi (po zidu od opeke) pod uglom od 60stepeni. Kako odrediti opterecenje od
te reakcije u dnu zida? Prvo sracunajte ukupnu sirinu na dnu zida na kojoj ce delovati tzv. razmazano opterecenje od
koncentrisane sile reakcije (tako sto povucete pravac od 60st iz tacke oslanjanja levo i desno sve do dna zide. Reakciju
podelite sa tom duzinom i dobicete opterecenje u KN/m koje deluje pretpostavljam na temelj (niste naveli da li je
objekat prizemni). Nadam se da je ovo bilo dovoljno jasno, ako nije javite se opet.