Лабораторијске вежбе из физике – III СМ Прва крагујевачка гимназија,

2022/2023.

1. ОДРЕЂИВАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ КОМПОНЕНТЕ ИНДУКЦИЈЕ ЗЕМЉИНОГ МАГНЕТНОГ

ПОЉА

Увод – Земља се, као што знате, понаша као џиновски магнет, што је искоришћено да се направи
компас. До данас нема потпуно завршене и целовите теорије о томе шта је тачно узрок Земљиног магнетног
поља (а што је, као и историјски приказ развоја схватања Земљиног магнетног поља и утицаја овог поља на
честице које долазе из свемира и жива бића на Земљи, ваш истраживачки задатак), али нам то не смета да
измеримо колико оно износи у датој тачки простора у датом тренутку
времена.
Земљино магнетно поље се може представити магнетним
диполом, чија се оса не поклапа са Земљином осом ротације (слика) –
угао између магнетног и географског меридијана у некој тачки Земљине
површине се назива деклинациони угао, α (деклинација) и износи око
150 (слика). Знајући да магнетна игла компаса показује ка северу (тај крај
игле је њен северни пол), закључујемо да се Земљин северни географски
пол налази у близини Земљиног јужног магнетног пола и обрнуто.
Деклинација може бити западна (+) или источна (-), у зависности од тога
да ли северни пол магнетне игле компаса лежи западно или источно од
географског меридијана. Ако се магнетна игла постави у вертикалној равни Земљиног меридијана, тако да
може да ротира око хоризонталне осе, она ће са хоризонталном равни заклапати неки угао. Тај угао се
назива инклинациони угао (инклинација). На магнетним половима инклинациони угао је 900, а на
магнетном екватору (који је у близини Земљиног екватора) инклинација је 0 0 (магнетна игла лежи у
хоризонталној равни), док је код нас око 600. (слика) Уколико је северни пол магнетне игле испод
хоризонталне равни, инклинација се означава са (+), а ако је изнад – са (-). Ово све важи ако занемаримо
утицај свих других извора магнетног поља на магнетну иглу. Одавде видимо да
се магнетна индукција Земљиног магнетног поља у
некој тачки ⃗ B, која је у правцу тангенте на линију
магнетног поља у тој тачки и усмерена је као та
линија, може разложити на две компоненте:
хоризонталну, ⃗
Bh, која лежи у хоризонталној равни и
вертикалну, ⃗
Bv која лежи у вертикалној равни,
⃗
B =⃗
Bh + ⃗
Bv . Деклинациони угао, инклинациони угао и
интензитет Земљине магнетне индукције у датој тачки
се мењају са временом. Ове промене могу бити периодичне (тзв. варијације) и неправилне (тзв.
пертурбације), а о овоме ћете сами истраживати.
Ако се магнетна игла, тј.компас, постави у хориозонталну раван, поставиће се у правцу
хоризонталне компоненте индукције Земљиног магнетног поља, ⃗
Bh - ротација ове игле у хоризонталној
равни око вертикалне осе се дешава под дејством момента компоненте магнетне силе која је нормална на
правац игле, ако нема других магнетних поља која се не могу занемарити. Но, ако постоји још неко магнетно
поље осим Земљиног (нпр. од неког сталног магнета или струјног проводника), чија магнетна индукција
лежи у хоризонталној равни, онда ће се у равнотежи магнетна игла компаса поставити дуж правца
резултујуће магнетне индукције. Ово се може искористити за мерење Земљине магнетне индукције.
Лабораторијске вежбе из физике – III СМ Прва крагујевачка гимназија,
2022/2023.

Задатак – Измерите интензитет хоризонталне компоненте

индукције Земљиног магнетног поља Bh у нашем кабинету за физику. У
том циљу треба користити тзв. тангентну бусолу – то је уређај који се
састоји од кружног калема у вертикалној равни, средњег полупречника r
са N намотаја, у чијем се центру налази магнетна игла, тј.компас
(слика), која лежи у хоризонталној равни и може да ротира око
вертикалне осе. Полупречник калема је много већи од његове дужине.
Компас има угаону скалу у степенима. Центар игле треба да буде што је
приближније могуће у центру калема и пре почетка мерења компас треба
поставити тако да магнетна игла има правац дуж хоризонталног пречника
калема, односно дуж нормале на хоризонталну осу симетрије калема.
Овај правац се поклапа са правцем вектора ⃗
Bh, ако се занемаре сва остала магнетна поља сем Земљиног.
Уколико се кроз калем пропусти стална електрична струја јачине I , магнетна индукција која потиче
од ове струје има правац хоризонталне осе симетрије калема – дакле, нормална је на почетни правац
магнетне игле, тј. вектор ⃗
Bh, а интензитет јој се може представити формулом Bs=μ 0∋¿ /2r ¿, где је
−7
μ0 =4 π ∙10 Tm / A тзв. магнетна пропустљивост (пермеабилност) вакуума, или, краће, магнетна
константа. Резултујућа магнетна индукција у центру калема је ⃗
B= ⃗
Bh + ⃗
Bs и има
правац који заклапа оштар угао α са правцем ⃗ Bh, односно првобитним правцем
√ 2 2
магнетне игле, док јој је интензитет B= Bh +B s . Овај угао α се лако може
измерити помоћу угаоне скале компаса – за толики угао се заротира магнетна игла у
хоризонталној равни. Јасно је да важи и tgα=B s /Bh , одакле видимо да се тражени
интензитет хоризонталне компонетне индукције Земљиног магнетног поља може
изразити као Bh=μ 0∋¿ /2 rtgα ¿, односно да постоји линeарна веза између тангенса
угла скретања магнетне игле и јачине струје кроз калем,
tgα=( μ 0 N /2 r B h ) I .
Експеримент се изводи тако што се прво обезбеди да
утицај других присутних магнетних поља буде занемарљив у
односу на Земљину поље (склонити све магнете, веће струјне
проводнике, уређаје и сл.) и након почетних подешавања компаса тангентна бусола повеже у струјно коло
приказано на слици. При томе треба водити рачуна да бусола са остатком кола буде повезана што дужим
проводницима, тако да утицај струје у делу кола ван бусоле на магнетну иглу буде занемарљив. Како је
отпор калема бусоле мали (око 7 Ω), јачину струје у колу треба регулисати отпорном декадом или
отпорником са клизним контактом, тако да јој максимална вредност не прелази 100 mA. Електромоторна
сила извора треба да износи неколико волти. Отпор у колу треба подесити тако да јачина струје у колу има
релативно малу вредност, око (10-20) mA, па га затим треба смањивати, тако да се јачина струје мења у
релативно правилним корацима од око 10 mA, све до максималне вредности од око 100 mA. Уколико је
згодније, јачина струје се може подешавати и променом напона на извору. При свакој конкретној јачини
струје, треба сачекати око (10-15)ѕ да игла достигне равнотежно стање. Након свега овога, треба променити
поларитет напона на извору, па се вратити уназад истим корацима (или поновити све на исти начин), тако да
сада игла скреће у супротном смеру. Угао скретања се онда рачуна као аритметичка средина углова
скретања у једном и другом смеру за дату јачину струје. Овај се корак може и прескочити, уколико је тешко
постићи исту јачину струје при оба поларитета. Алтернативно, могу се помоћу отпорника са клизећим
контактом и отпорне декаде подесити јачине струје при којима углови отклона игле имају тачно одређену
вредност за оба смера струје.
Лабораторијске вежбе из физике – III СМ Прва крагујевачка гимназија,
2022/2023.

На основу мерења треба попунити табелу дату на посебном папиру на коме ћете вршити и
прорачун, дати коначни резултат вашег мерења и одговоре на питања. Поменути параметри наше тангентне
бусоле износе N=100 и r =6.3 cm и занемарите њихове грешке (као и грешку за магнетну константу).
Грешку мерења угла ∆ α процените помоћу вредности најмањег подеока на угаоној скали компаса, а грешку
јачине струје ∆ I на основу спецификације мерног уређаја (то ће вам дати наставник). Грешка за тангенс
угла се рачуна по формули: ∆ ( tgα ) =∆ α / ( cos α )2, где грешку угла α треба изразити у радијанима.
Користећи податке из табеле, нацртати ручно и помоћу Excelа график зависности тангенса скретног
угла игле од јачине струје у колу, tgα=kI , графички одредити коефицијент правца ове зависности k и
проценити његову грешку ∆ k , па на основу тога одредити тражени интензитет хоризонталне компоненте
Земљине магнетне индукције: Bh=μ 0 N /2 rk и проценити грешку вашег мерења: ∆ Bh=B h ∆ k / k .
Подсећам да се коефицијент правца и његова грешка графички рачунају по формулама
k =( ( tgα )B −( tgα ) A ) / ( I B −I A ) и ∆ k=k ( ( ∆ I A + ∆ I B ) / ( I B−I A ) + ( ∆ ( tgα ) A + ∆ ( tgα )B ) / ( ( tgα )B −( tgα ) A ) ) ,
где су A ( I A , ( tgα )A ) и B ( I B , ( tgα ) B ) две неексперименталне тачке са графика – А између прве две
експерименталне, а В између последње две експерименталне, док су ∆ I A , ∆ I B , ∆ ( tgα ) A и ∆ ( tgα ) B њихове
грешке, које се рачунају као веће од грешака суседних експерименталних тачака или као вредности
најмањег подеока на оси, уколико су оне веће од поменутих грешака.

Напомена: Не почињите вежбу пре него што наставник преконтролише да ли је све исправно
повезано. Проверите да ли сте на амперметру добро подесили опсег (увек почињете од највећег) и
водите рачуна да вежбу треба изводити пажљиво, да би се избегле осцилације и друга нежељена
кретања магнетне игле (не ходати у околини бусоле и не дирати сто на коме се налази). Не додирујте
рукама калем! Водите рачуна о правилима за цртање графика и заокругљивању и запису грешака и
резултата мерења.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ:

1. Нађите на интернету колики је инклинациони угао на нашој географској ширини и дужини, па на

основу вашег резултата одредите колико износи интензитет Земљине магнетне индукције B у тачки у
којој смо мерили интензитет њене хоризонталне компоненте и процените грешку овог одређивања.

2. Нађите на интернету вредности за Bh и B на нашој географској ширини и дужини и упоредите их са

вашим резултатима. Шта закључујете? Ако постоје знатна одступања ваших резултата од табличних
вредности, објасните шта је имало највећи утицај на ваша мерења да до таквих одступања дође.

3. Стара јединица за магнетну индукцију је гаус, G (или Gs). Нађите на интернету везу између G и T и
изразите ваш резултат у гаусима. Шта мислите зашто се сада користи званично T уместо G?

4. Изведите и објасните формулу Bs=μ 0∋¿ /2r ¿.

5. Изведите формуле за грешке величина, које су дате у тексту задатка.

6. Зашто се магнетна игла поставља дуж правца резултујуће магнетне индукције у хоризонталној
равни, тј. како објашњавате дејство магнетне силе на магнетну иглу? Колика је максимална вредност
скретног угла игле у овом експерименту?
Лабораторијске вежбе из физике – III СМ Прва крагујевачка гимназија,
2022/2023.

7. Упоредите резултате добијене ручно (графички) и коришћењем Excela. Шта закључујете?

8. Задатак се може урадити и на следеће начине:

а) за сваки угао отклона и јачину струје израчунајте Bh (додатна колона у табели), па ваш коначни
резултат нађите као средњу вредност свих међурезултата, а за грешку узмите стандардну девијацију
подељену са кореном из броја мерења (користите Excel за то);
б) пробајте да комбинацијом отпорне декаде и отпорника са клизећим контактом подесите јачину
струје тако да угао отклона магнетне игле буде 450 – тада је Bs=B h, а грешку сами процените.
Упоредите овако добијене резултате са вашим првобитним и процените тачност и прецизност ових
метода.

р.бр. I [mA ] ∆ I [mA ] α [° /rad ] ∆ α [° /rad ] tgα ∆ ( tgα ) Bh [ 10−5 T ]∗¿

↗ ↖ ср.
1.
10.02 14
2.
20.05 32
3.
30.16 42
4.
39.90 50
5.
50.08 56
6.
60.02 60
7.
70.08 64
8.
79.60 66
9.
90.03 68
10.
99.60 70
* - необавезна колона
Грешка мерења струје: 1.2% од измерене вредности + 4 вредности последњег цифарског места на дисплеју

График: k =()
Excel: k =¿

Оба графика – и ручно цртан и онај из Excela – се доносе као прилози уз

овај папир!
Лабораторијске вежбе из физике – III СМ Прва крагујевачка гимназија,
2022/2023.

Коначан резултат: Bh=()

Excel: Bh=¿

Место за рачун: