1

 РЕПУБЛИКА СРБИЈА
 ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ
         8.К. бр.1879/10
   Дана: 27.09.2010. године
           Б е о г р а д
        Савска бр.17-а
 
 
У ИМЕ НАРОДА
                                                            ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Милана Лондровића, председника већа,
судије Вукице Исаков и судија поротника Рапајић Благославе, Сушић Зорана и Парезановић Драгице, чланова већа, са записничарем
Сањом Ђошић, у кривичном поступку против окр. НИКОЛИЋ МАРИНКА, кога брани адвокат Саво Недић, због кривичног дела
фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ, по оптужници Окружног јавног тужиоца у Београду Кт.бр.1632/09 од
15.12.2009.године, чије заступање је прузео ВЈТ у Београду, која је прецизирана ван главног претреса дана 26.08.2010. и 27.09.2010.
године, након  главног јавног претреса одржаног и завршеног 27.09.2010. године, у присуству Јасмине Милановић Ганић, заменика
Вишег ЈТ у Београду, окривљеног и његовог браниоца, истога дана донео је и јавно објавио следећу
П Р Е С У Д У 
            ОКР. НИКОЛИЋ МАРИНКО, од оца Влада и мајке Милене, девојачко Перовић, рођен 28.11.1962.године у Никшићу, Република
Црна Гора, са пребивалиштем у Београду, ул. Карпошева бр. 5/6, држављанин Републике Србије, дипломирани економиста, власник
ДОО “Варадеро”, са седиштем  у Београду, ул. Карпошева бр.6, незапослен, издржава се од повременог рада, са просечном месечном
зарадом од 1.000-2.000 евра, војни рок служио 1981.године у Пули, води се у ВЕ Никшић, ожењен, отац троје малолетне деце, власник
стана у Београду површине 56 метара квадратних, осуђиван: пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.479/90 од
21.05.1991.године, због кривичног дела из чл.184 ст.2 у вези ст.1 КЗ РС, којом му је изречена условна осуда са утврђеном казном
затвора у трајању од једног месеца и временом проверавања од једне године, пресудом Четвртог општинског суда у Београду
К.бр.643/91 од 24.04.1992.године због кривичног дела из чл.176 ст.1 КЗ РС на новчану казну у износу од 300,00 динара и пресудом
Четвртог општинског суда у Београду К.бр.1083/92 од 01.11.1992.године због кривичног дела из чл.184 ст. 4 КЗ РС на новчану казну у
износу од 10.000,00 динара, против њега се не води други кривични поступак, у притвору од 31.10.2009.године  и даље, 
 
КРИВ  ЈЕ 
            Што је:
            -Око 10.09.2009. године прибавио лажан новац, у намери да га стави у оптицај као прави, при чему је могао да схвати значај
свога дела и могао да управља својим поступцима, па је тако дана 30.10.2009.године, приликом претресања стана и других просторија
окривљеног у Београду, у ул. Карпошева бр.5, од стране радника УКП Четврто одељење, у фиоци комоде  у дневној соби стана
окривљеног, пронађена једна новчаница у апоену од 100 америчких долара, а у подрумским просторијама кутија са 10.523 новчанице у
апоенима од 100 америчких долара који износ лажног новца прелази 1.500.000,00 динара, односно у динарској противвредности  у
износу од 67.402.010,40 динара, а које представљају фалсификат познатог типа, Т-334, осредње израде, свестан свога дела чије је
извршење хтео, при чему је био свестан да је његово дело забрањено,
-чиме је извршио кривично дело фалсификовања новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ,
-па  га суд на основу наведеног законског прописа применом чл. 4 ст. 2., 5 ст.2., 42., 45., 54 и чл. 63 ст. 1 Кривичног законика
 
ОСУЂУЈЕ
НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (ПЕТ) ГОДИНА  у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од
31.10.2009.године и даље.
На основу чл. 87 Кривичног законика у вези са чл. 223 ст. 5 Кривичног законика суд окривљеном Николић Маринку изриче
  
МЕРУ БЕЗБЕДНОСТИ ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА:
             10.524  новчанице у апоенима од 100 америчких долара, чији серијски бројеви су ближе наведени у потврди УКП Друго
одељење од 31.10.2009.године о привремено одузетим предметима.
На основу чл.196 ст. 4 ЗКП-а окривљени Николић Маринко ослобађа се, у целости, обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и
судског паушала.  
Образложење

Оптужницом ОЈТ у Београду, Кт.бр.1632/09 од 15.12.2009.године, чије заступање је преузео ВЈТ у Београду, окривљеном Николић
Маринку стављено је на терет извршење кривичног дела фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ и кривичног дела
недозвољена производња, држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја из чл.348 ст.1 КЗ. Ван главног претреса, на
записнику од  26.08.2010.године, заменик ВЈТ у Београду, Јасмина Милановић Ганић прецизирала је оптужницу у погледу чињеничног
описа и то тако што се у првом реду бришу речи “неутврђеног дана и месеца”, а уместо њих треба да стоји “око 10.септембра” и у
шестом реду уместо броја “10.521” треба да стоји “10.523”,а одустала је од даљег кривичног гоњења окр.Николић Маринка због
кривичног дела из чл.348 ст.1 КЗ, па је за ово кривично дело обустављен кривични поступак против окривљеног решењем од
26.08.2010.године, које је правноснажно, док је у осталом делу оптужница остала неизмењена. Пре почетка главног претреса дана
27.09.2010.године, Јасмина Милановић Ганић, заменик ВЈТ у Београду, прецизирала је оптужницу у погледу чињеничног описа тако
што су у седмом реду иза речи “динара” додате речи “односно у динарској противвредности у износу од 67.402.010,40 динара”, док је у
осталом делу оптужница остала неизмењена.

У завршној речи Јасмина Милановић Ганић, заменик ВЈТ у Београду, остала је у свему при прецизираној оптужници,
наводећи да сматра да је на основу изведених доказа утврђено да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен, његову
одбрану оценила је неоснованом, нелогичном и неубедљивом, посебно имајући у виду чињеницу да је новац држао у подруму, и
наводно није знао да је фалсификован, а додатним изведеним доказима утврђено је да је у питању фалсификовани новац, па је, како не
постоје околности које би искључивале кривицу окривљеног, предложила да га суд огласи кривим и казни по закону.

Окр. Николић Маринко не признаје извршење кривичног дела које му је оптужницом стављено на терет.

Током преткривичног поступка окр. Николић Маринко бранио се ћутањем.

 2
Износeћи своју одбрану у претходном поступку, окр.Николић Маринко је изјавио да је тачно да су код њега пронађене
предметне новчанице приликом претреса стана, али је нагласио да није знао да су те новчанице фалсификоване, односно да је мислио
да су праве. Имао је неке финансијске проблеме током претходне године. Почео је да прави локал у Будви, на острву - “Хаваји”, после
Нове године. Међутим десило се велико невреме и цело брдо се срушило на све што је он тамо направио, тако да је доживео
финансијски крах. Он је пре тога, на име почетка радова узео паре на камату, и то износ од око 20.000,00 евра, с тим што није одређен
рок враћања дуга, али је одређена фиксна камата од 10% месечно на тих 20.000,00 евра. Тај новац је позајмио од човека из Македоније,
кога зна из Будве и из Београда, али током претходног поступка није смео да каже његово име и презиме јер је мислио да би у том
случају, ако би то рекао, он и његова породица доживели велике непријатности. У сваком случају после тог невремена у Будви, плаћао
је камату на име позајмице, позајмљујући паре од кумова, другова, пријатеља, а када су и ти извори пресушили, почели су позиви на
телефон, претње и слично, тако да је договорио са тим човеком од кога је новац позајмио, да се са њим нађе. До састанка је дошло
средином септембра месеца 2009.године. На том састанку, у једном кафићу, у Француској улици у Београду, било је полупретњи од тог
човека од кога је позајмио новац и тај човек му је предложио да му сачува неки новац док он не дође да га узме. Био је принуђен да
прихвати понуђену опцију. Тај човек је из гепека свога аута у гепек аута окривљеног пребацио новац, који је био у некој врећи, у којој
је и пронађен код њега. Након овога тај човек га је пар пута звао и питао да ли је све уреду, а када га је он-окривљени упитао када ће
доћи по свој новац, тај човек је одговорио да ће доћи за 5-6 дана, а то му је рекао на 15 дана пре овог саслушања. Није хтео да замара
главу, да размишља шта је у питању, обзиром да је био принуђен због угрожености себе и своје породице. Када је рекао да му је у
разговору тај човек упутио полупретње мислио је на то да му је говорио да мора бити свестан последица у случају да не испуни своје
обавезе и да мора да зна шта је Београдска улица.Месец дана пре саслушања у претходном поступку, имао је један чудан телефонски
позив, а у том позиву један човек му је рекао да је био испред основне школе “Јосип Панчић” и да је кћерка окривљеног, Марина, која
је стара 8 година била обучена у црвену тренерку, а да је његов син Влада, био у плавој дуксерици, при чему су његова деца тог дана
заиста била тако обучена. Ово се догодило 15-так до 20 дана пре састанка са човеком од кога је позајмио новац. До поменутог састанка
дошло је у Француској улици у кафићу “Мејкап”, који се налази испод Душанове улице, ка Дунавској улици. Предметни новац
окривљени је држао у врећи у свом стану у једној комоди која се налази поред његовог кревета. Обзиром да је наилазила његова слава
св. Петка, да не би гости или његова породица видели тај новац, он га је спустио у подрум. Када му је онај Македонац позајмио новац,
није било никаквих сведока, а ни окривљени ни тај човек нису потписали било какву потврду о позајмици. Када су се срели у кафићу у
Француској улици и разговарали о томе да му окривљени причува новац, нико није седео за њиховим столом и није било сведока. Тај
човек од кога је претходно позајмио новац том приликом у Француској улици, у кафићу рекао му је да му окривљени дугује услугу јер
му није вратио дуг, а није му ни пар месеци платио камату, рекао му је да зна ко је и где је и да ипак има поверења у њега јер га дуго
познаје и да то што му чува новац представља само противуслугу окривљеног, те да ће му на име тога одбити један део дуга или ће му
бар одбити плаћање камате. Тај човек му није рекао колико новца има у врећи, а када је донео у стан и отворио врећу видео је да се
унутра налази велика количина новца, али га није бројао, већ је само узео једну новчаницу од 100 долара и њу ставио у фиоку у стану
ако му затреба за славу, а сав остали новац је однео у подрум. Госте је имао на дан славе и наредног дана, па је планирао да после тога
поменуту новчаницу врати у подрум, али је чекао да тај новац не виде његови укућани, јер је једноставно хтео да их поштеди било
каквих глупости да га било шта питају. Истакао је да је чување новца сматрао противуслугом, а не да је у питању нешто незаконито или
противправно, те да у случају да је у питању била дрога, сигурно не би прихватио да је чува. Оног Македонца није, нити је смео да
пита да ли је новац прави, али новац не би примио у случају да је посумњао да је у питању фалш новац. Новчаницу од 100 долара коју
је ставио у фиоку, погледао је и био је убеђен да је то била оригинална новчаница.

Износећи своју одбрану на главном претресу одржаном дана 23.04.2010.године, окр. Николић Маринко изјавио да се не осећа
кривим због дела које му је стављено на терет, обзиром да није знао да је у питању лажни новац, а у осталом делу бранио се као на
записнику о саслушању пред истражним судијом од 02.11.2009.године, с тим што је додао да га је финансијски крах, о коме је говорио
у претходном поступку, довео у ситуацију да позајми 20.000,00 евра уз фиксну камату од 10%, да у истрази није смео да саопшти име
човека од кога је позајмио новац, али да је на главном претресу одлучио да каже име тог човека, те саопштио да се тај човек зове
Нусрет Шаћири, звани Нуки, Албанац из Македоније. Окривљени је од њега позајмио новац и само је успео да му плати 2-3 камате, а
главницу друга није успео да му врати. Рок враћања овог зајма није био одређен. Орјентационо су се договорили да окривљени
Нусрету у септембру 2009.године врати главницу, а договор је био да му месечно плаћа камату. Због финансијских проблема у којима је
био није успео да сакупи довољно новаца да врати главницу Шаћирију, а није успео ни да му плати месечне камате. Шаћири му је
приписивао камату на камату, чак је у мају месецу 2009. године у Будви физички насрнуо на окривљеног, стао је да га туче у локалу
“Тропико” у Будви, али пошто су власници тог локала пријатељи окривљеног, они су га у томе спречили. Након овога окривљени се
враћа у Београд, међутим Шаћири је наставио да му прети, тако што га је звао телефоном, претио да ће га убити, претио да ће убити
чланове његове породице, говорио му да зна шта је Београдски асвалт и слично. Крајем августа или почетком септрембра 2009. године
Шаћири је окривљеног позвао да дође у кафић “Мејкап”, који се налази у Београду, у ул. Француској, где се окупљају Албанци.
Отишао је у тај кафић, нашао се са Шаћиријем и том приликом му је Шаћири претио, при чему је био са 2 телохранитеља, рекао је
окривљеном да је његов дуг достигао износ са каматом од 30.000,00 евра, чак је извадио пиштољ и наслонио га окривљеном на стомак,
хтео је да га туче, тражио је да му одмах врати целокупан дуг. Не зна шта би се том приликом са њим догодио, да није било његових
пријатеља Бабић Марка и Касум Османија који су га спасили. Окривљени није могао да се изјасни где станује Бабић Марко, само је
рекао да станује негде у Београду, а такође није знао да наведе ни адресу за Касум Османија, већ је само изјавио да поменуто лице држи
кафић преко пута кафића “Мејкап”, у Француској улици. Изјавио да је након овог догађаја размишљао да пријави догађај полицији, али
је био толико психички узнемирен због осећаја своје физичке угрожености и угрожености своје породице, да због тога није пријавио
полицији све што се догодило. Након извесног времена од прилике око 10.09.2009. године, опет га је Шаћири позвао телефоном и рекао
му да ће му опростити камату коју му дугује, а можда и део главнице, те да ће му олакшати враћање дуга под условом да договоре,
како му је рекао, “комбинацију” за окривљеног. Тог дана када га је звао телефоном, састао се са Шећиријем у истом кафићу “Мејкап”,
при чему је Шећири био сам и том приликом је тражио од окривљеног да му причува већу количину новца коју је имао код себе, не
говорећи на које време, док не нађе неку “комбинацију”, неког свог човека на царини, да тај новац пребаци у Македонију, па му је том
приликом предао врећу са новцем да је чува док је Шаћири не затражи назад. Окривљени је видео да су у тој врећи новчанице -
амерички долари, али није бројао колико ту има новца, а видео је да је у питању велика количина новца, није смео да пита Шаћарија о
којој количини се ради. Истакао је да је био убеђен да је био то прави новац, да је био фрапиран када је сазнао да се ради о
фалсификованом новцу, када је полиција тај новац пронашла у подруму његовог стана. Врећу са новцем коју му је Шаћири дао, однео
је у свој стан у Београду, у ул.Карпошевој бр.5/6 и држао га једно време у стану, неких пар сати, а након размишљања, обзиром да
станује у високом приземљу и са улице се све види у стану, одлучио је да врећу са новцем однесе и оставио је подрум свог стана, који
је добро обезбеђен, има двоје врата до доласка у подрум, па је мислио да никоме неће пасти на памет да претпостави да има новца у
подруму. Након овог догађаја, Шаћири га је пар пута позвао телефоном да провери да ли је све у реду, а он је био оптерећен том
 3
великом количином новца и питао је Шаћирија у једном разговору када ће да преузме тај новац, на шта је Шаћири одговорио да се само
мало стрпи и да је питање времена када ће он преузети тај новац. Обзиром да слави славу св. Петку, те да се истрошио око славе и
понестало му новца, из поменуте вреће која се налазила у подруму узео је једну новчаницу од 100 амерички долара, са намером да их
замени за динаре, међутим није успео да изврши ову своју намеру, односно да замени ове америчке доларе за динаре, јер је тог дана
када је новчаницу узео из вреће у подруму, увече код њега у стан дошла полиција, први пут, извршила претресање стана и пронашла
овај новац. Тих 100 долара пронађено је у фиоци комоде у дневној соби, а врећа са новцем је пронађена у подруму, заједно са
муницијом. Нагласио је да није знао да је новац који му је Шаћири дао фалсификован односно да је био убеђен да је у питању прави
новац. Истакао је да је не постоји ни једно лице које је оштећено овим делом те је изјавио да тврди да ни једну новчаницу из поменуте
вреће није било где заменио јер зна да се долари мењају уз личну карту, те да би, да је било где заменио новац, до сада то већ дошло до
суда. Поменути Албанац обећао је да ће му опростити дуг на име камате у износу од 10.000,00 евра, али му није рекао који износ новца
му предаје у тој врећи, а новчанице колико је видео на врху вреће биле расуте. Нусрета Шаћирија познаје неких 10-так година, може
рећи да је са њим у неким односима као са познаником, коректним али не и пријатељским, било му је познато да Шаћири даје новац на
зајам уз камату, али му није познато чиме се бавио односно чиме се бави Нусрет Шаћири. Познато му је да је Шаћири из Тетова, да
живи у Скопљу, не зна његову адресу, а упознао га је преко Албанаца који живе у Београду. У Београду се са њим видео 3-4 пута, а
чешће га је сретао у Будви. За новац који је донео кући у врећи није знала његова супруга. Врећа у којој се налазио новац била тешка
између 5 и 10 кг, није могао ни да претпостави која количина новца се налази у тој врећи, а када је узимао ону новчаницу од 100 долара
у подруму је био мрак, тако да је новчаницу узео са врха вреће, па ни тада није бројао новац. Никада у животу није се дрогирао, није
склон алкохолу и опијању. Пре хапшења бавио се пословима менаџера у свету шоу бизниса, зарађивао је од 1.000-2.000,00 евра
месечно, био је угледан пословни човек у тим круговима, а месец дана пре хапшења отворио је фирму и требало је да почне да се бави
реекспортом вина из Шпаније у Русију, чекао је лиценцу за тај посао. Додао је да га Нусрет Шаћири позивао телефоном са српских
мобилних картица, а да га је некада звао и из Македоније што се све може проверити кроз листинг његовог телефона.

У завршној речи, бранилац окривљеног Николић Маринка, адв. Саво Недић је истакао да нема ни једног доказа да је
окривљени извршио кривично дело за које је оптужен, да је током овог поступка једино утврђена чињеница да је у подруму, који
припада стану окривљеног, пронађен лажан новац, а да нема ни једног доказа да је окривљени набавио лажни новац у намери да га
стави у оптицај, да нема доказа ни да је окривљени у моменту када је преузимао новац знао да је у питању лажни новац, тако да нема
доказа да су радњама окривљеног остварена субјективна обележја кривичног дела, нема доказа о његовом умишљају, па тако ни доказа
да је извршио ово кривично дело. Истакао је да је дбрана окривљеног искрена и логична, јер је он, како је објаснио, поверовао том
извесном Шаћирију, а имао је разлоге да му поверује, да се коначно може сматрати да је окривљени поступао и у крајњој нужди, јер је
њему и његовој поридици било прећено, па је и због тога морао да чува овај новац, за који није знао да је лажни. Посебно је нагласио
чињеницу да у радњама окривљеног није оштећено ни једно ни физичко ни правно лице, што указује на чињеницу да окривљени тај
новац није стављао у оптицај. Поред тога, чињеница да је од тог новца узео новчаницу од 100 америчких долара, са намером да је
замени, по мишљењу одбране такође говори у прилог искрености одбране окривљеног да није имао свест да је у питању лажни новац,
мислио је да је у питању прави новац, јер да је знао да је у питању лажни новац не би мењао само новчаницу од 100 долара. У овом
случају, становиште је одбране, да се може једино радити о кривичном делу из чл.223 ст.4 КЗ. Опреза ради, бранилац је указао суду на
олакшавајуће околности код окривљеног: чињеницу да се у формално-правном смислу мора сматрати неосуђиваним јер је протекло
више од 20 година од његових осуда, да није лице из криминогене средине, да је омиљен и популаран у друштву, једини хранилац
породице, да нема оштећених лица, и све то одбрана сматра особито олакшавајућим околностима које оправдавају ублажавање
евентуалне казне окривљеном. Изразио је наду да реформа правосуђа не значи преки суд, те пледирао на веће да суди само на основу
чињеница.

Окривљени Николић Маринко прихватио је у свему речи свога браниоца и додао да се свако друштво базира на милости, те да
и он очекује милост од судског већа.
            У доказном поступку, саслушана је сведок Николић Стојка, прочитано: наредба истражног судије Окружног суда у Београду
Кри.пов.667/09 од 31.10.2009.године, записник о претресању стана и других просторија УКП Четврто одељење од 31.10.2009.године,
потврда УКП Друго одељење од 31.10.2009.године о привремено одузетим предметима, службена белешка Одељења за оперативну
криминалистичку технику бр.КТ уписника 100/6097/2009 од 31.10.2009.године, те извршен  увид у фотодокументацију од
31.10.2009.године, уз сагласност странака прочитани су: извештај НБС о експертизи новца бр.00983 од 31.10.2009.године,  извештај
НБС о експертизи новца бр.00984 од 31.10.2009.године, налаз и мишљење и допуну налаза и мишљења вештака Тање Ковач Ђекић и
налаз и мишљење вештака финансијске струке др. Ђорђа Јовановића од 21.09.2010.године, те је прочитан допис Првог основног суда у
Београду од 13.05.2010.године, извештај НБС примљен у суду 18.05.2010.године, извештај – допис НБС примљен у суду
20.05.2010.године, анекс уговора о коришћењу морског добра од 23.05.2007.године, уговор о коришћењу морског добра од
23.05.2007.године,те је прочитао допис суда од 10.06.2010.године, допис Одељења за оперативну криминалистичку технику примљен у
суду 22.06.2010.године, допис НБС Сектор за послове трезора од 18.06.2010. године, као и  извештај из КЕ за окривљеног достављен од
ПУ за град Београд и извештај из КЕ за окривљеног достављен од полиције Црне Горе, подручна јединица Никшић од 24.03.2010.
године.
Сведок Николић Стојка, која је поучена да као супруга окривљеног није дужна да сведочи, изјавила је да жели да сведочи,
саслушана на главном претресу, изјавила је да је о новцу који је пронађен у подруму њиховог стана није ништа познато, да је јој супруг
никада није причао о било каквом новцу, да зна да је њен супруг дуговао од прилике неких 20.000,00 евра, али да не зна коме, нити због
чега, те да није упућена у финансијске послове и проблеме свог супруга. Зна да је њен супруг имао локал на острву “Хаваји” у Будви,
који се обрушио, те да је он позајмио новац за обнову тог локала.

На основу наредбе истражног судије Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр.667/09 од 31.10.2009. године, те на основу
записника о претресању стана и других просторија, утврђено је да је истражни судија Окружног суда у Београду дана
31.10.2009.године издао наредбу да се изврши претрес стана и других просторија које је изнајмио Николић Маринко рођен 28.11.1962.
године у Никшићу, са пребивалиштем у ул.Карпошева бр.5 у Београду, те да је на основу наведене наредбе овлашћено службено лице
ПУ за град Београд УКП IV Одељења, дана 31.10.2009.године извршило претресање целог стана и помоћних просторија окривљеног
Николић Маринка на адреси Београд, ул. Карпошева бр.5/6, којом приликом су нађени следећи предмети: један свежањ са 2 кључа од
којих оба откључавају катанац од улазних врата у подрумске просторије породице Николић; једна новчаница од 100 долара серијски
број дб 23425530ј, која је пронађена у фиоци од комоде у дневној соби именованог, једна торба са натписом “Latrre” у којој се налази
ПВЦ џак беле боје, а у њему кутија у којој се налази 21 свежањ новчаница од по 100 америчких долара, за који се претпоставља да су
фалсификат, а укупно 10.521 новчаница, односно 1.052.100,00 долара, који су пронађени у подруму окривљеног; три кутије у којима се
налази по 25 комада муниције калибра 7,65 мм.
 4
Читањем потврде о привремено одузетим предметима МУП РС ДП ПУ за град Београд, УКП II Одељење од 31.10.2009.
године утврђено је да је овлашћено службено лице УКП II Одељења од лица Маринка Николића привремено одузело једну новчаницу
апоена 100 УСД, серијског броја DB23425530J, два кључа за катанац на којима се налази натпис „made in China“, 75 комада муниције
калибра 7,65 мм и новчанице од по 100 УСД, чији су серијски бројеви таксативно наведени у тој потврди.

Читањем службене белешке о криминалистичко – техничком прегледу лица места МУП РС ПУ за град Београд, УКП –
Одељење за оперативну криминалистичку технику бр.Кт уписника 100/6097 од 21.10.2009. године утврђено је да је дана
31.10.2009.године, на захтев радника IV Одељења УКП ПУ за град Београд извршено Кт. фотографисање пронађених ствари у стану
бр.6 у ул. Карпошева бр.5 и то: метална алкица са 2 кључића који су затечени у дневној соби наведеног стана, на сточићу, непосредно
са леве стране од улаза у собу, приказаних на фотографијама бр.10 и 11, једна папирна новчаница у апоену од 100 долара која је
затечена у првој фиоци одозго комоде која се налази са леве стране од улаза у дневну собу, приказана на фотографији бр.12, које ствари
су са лица места изузете од стране IV Одељења УКП ПУ за град Београд, те у остави наведене зграде, у подруму који користи
осумњичени Николић Маринко, једна већа ПВЦ кеса беле боје са зеленим ручицама са натписом „L eao“ која је приказана на
фотографијама бр.20 и 21, а у којој кеси је затечен бели ПВЦ џак у које се налази једна картонска кутија са натписом „Philips
coffeemaker 1.3L 1000W“, која је облепњена са спољне стране папирном лепљивом траком беж боје, у којој кутији је затечено укупно 20
бунтова са папирним новцем у апоенима од 100 долара, обмотаним папирним везицама од кога су 2 бунта стављена у провидне кесице,
а један бунт без папирне везице у провидној ПВЦ кеси и 3 кутије са муницијом, које су приказане на фотографијама бр.22, 23, 24 и 25
фотодокументације. Наведени папирни новац и кутија са муницијом су са лица места изузели радници Одељења УКП ПУ за град
Београд, а лице места са затеченим стварима и предметима је фиксирано фотографисаљем у затеченом стању. Наведена већа ПВЦ кеса,
ПВЦ џак, картонска кутија, 20 папирних везица и 3 мање ПВЦ кесице су изузете са лица места и достављене УКП на даљу обраду.

            Читањем извештаја НБС о експертизи новца бр.00983-09 од 31.10.2009.године, утврђено је да је Народна банка Србије, Сектор
за послове трезора, Група за утврђивање аутентичности новца, на основу поднетог захтева МУП-а Дирекције полиције – УКП II
Одељење Београд, извршио експертизу 105 новчаница УСД 100, те да је утврђено да је предметни новац фалсификат познатог типа,
осредње израде, који је код Интерпола – Еуропола регистрован као тип 12А22940, а код Народне банке Србије, као тип Т-334, те да се у
рубрици место откривања новца под сумњом да је фалсификат, према подацима из захтева наводи да су поменуте новчанице одузели
полицијски службеници ПУ за град Београд, УКП IV Одељење дан 31.10.2009.године, од Маринка Николића, рођеног у Никшићу, са
местом пребивалишта у Београду, СО Чукарица, ул.Карпошева бр.5, при чему је вештачење новчанице извршено по наредби истражног
судије Окружног суда у Београду Кри.бр.2201/09 од 31.10.2009.године.

            Читањем извештаја НБС о експертизи новца бр.00984 од 31.10.2009.године, утврђено је да је Народна банка Србије, Сектор за
послове трезора, Група за утврђивање аутентичности новца, на основу поднетог захтева МУП-а Дирекције полиције УКП II Одељење
Београд, извршила експертизу 10.419 новчаница од УСД 100, те да је утврђено да је предметни новац фалсификат познатог типа,
осредње израде, који је регистрован код Интерпола – Еуропола као тип 12 А22940А, а код Народне банке Србије као тип Т-334. У
рубрици место откривања новца под сумњом да је фалсификат, према подацима из захтева, наводи се да су наведене новчанице одузели
полицијски службеници ПУ за град Београд УКП IV Одељење дана 31.10.2009.године од Николић Маринка, са пребивалиштем у
Београду, СО Чукарица, ул. Карпошева бр.5, као и да је вештачење новчанице извршено по наредби истражног судије Окружног суда у
Београду Кри.бр.2201/09 од 31.10.2009.године.

Читањем извештаја Народне банке Србије сектор за послове трезора бр. IX-8724/210 од 20.05. 2010. године утврђено је да у
погледу броја новчаница које су биле обухваћене експертизом  ( у вези са кривичним поступком против Николић Маринка због
кривичног дела из чл. 223 ст. 3 КЗ), Народна банка Србије обавестила суд да је Министарство унутрашњих послова Републике Србије,
Дирекција полиције за град Београд, Управа криминалистичке полиције-Друго одељење, доставило Народној банци Србије на
експертизу 31.10.2009. године 105 комада новчаница од 100 УСД, за које је наведено да су одузете истог дана од Николић Маринка, са
пребивалиштем у Београду СО Чукарица, ул. Карпошева бр. 5. За предметне новчанице су дана 31.10. 2009. године извршена
експертиза и израђен извештај о експертизи новца достављен под сумњом да је фалсификат број СФ00983-09, те да је дана 3.11.2009.
године, горе наведене организационе јединице МУП Србије доставиле на експертизу још 10.419 комада новчаница од по 100 УСД, за
које је наведено да су одузете од истог лица од кога је одузета и претходна количина од 105 комада. По другом захтеву извршена је
експертиза  4.11.2009. године и израђен је извештај о експертизи број СС00984-09. Експертиза је извршена за укупно 10.524 новчанице
од  100 УСД, које су по наводима подносиоца захтева за екепертизу одузете од именованог.

Читањем дописа Народне банке Србије, Сектор за послове трезора бр.XI-8724/4/10 од 18.06.2010.године утврђено је да је
поводом захтева за објашњење у погледу разлике наведеног броја новчаница достављених на експертизу и броја новчаница назначених
у извештају о експертизи у вези са кривичним поступком који се води против Николић Маринка због кривичног дела из чл.223 ст.3 КЗ,
Народна банка обавестила суд да је Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Дирекција полиције за град Београд, управа
криминалистичке полиције – Друго одељење, доставило на експертизу дана 31.10.2009. године 105 комада новчаница од 100 долара, за
које је испостављен извештај о експертизи новца достављена под сумњом да је фалсификат бр.СФ00983-09, те да је дана
03.11.2009.године, горе наведена организациона јединица МУП-а Србије доставила на експертизу још 10.419 комада новчаница од 100
долара, али је у допису уз који су достављене ове новчанице назначено да се на експертизу доставља 10.417 комада новчаница. Разлика
од 2 новчанице у односу на број комада наведених у захтеву МУП-а утврђена је приликом комисијског пријема новчаница у Народну
банку Србије. О броју комада за коју је извршена експертиза по горе наведеном захтеву МУП-а, испостављање извештаја о експертизи
новца достављеног под сумњом да је фалсификат бр.СФ00984-09. Сходно наведеном Народна банка Србије потврдила је да је
експертиза извршена за укупно 10.524 новчанице од 100 долара, који су по наводима подносиоци захтева за експертизу одутезе од
истог, горе наведеног лица, против ког се води кривични поступак. Уз потврду о одузетим предметима достављени су серијски бројеви
новчаница чији је попис и овера потписа на свакој страни са пописаним серијским бројевима вршен у МУП-у, а копије су приложене уз
горе наведене извештаје о експертизи.  

Читањем извештаја  Народне банке Србије сектор за послове монитарног система и политике, Одељење за политику курса
динара и домаћег девизно тржиште бр. I-6-330-2-10 који је примљен у суду дана 18.5.2010. године утврђено је да је, према званичном
средњем курсу динара према америчком долару, вредност америчког долара на дан 31.10.2009. године износила 62,9953 РСД, те на дан
10.09.2009. године износила 64,0460 РСД.
 5
            Читањем налаза и мишљења судског вештака др. Ђорђа Јовановића од 21.09.2010. године, чији је задатак био да се изјасни о
динарској противвредности новца одузетог од окривљеног и то у односу на 10.524 новчаница у апоенима од 100 УСД, на дан 10.
09.2009. године и на дан одузимања новца 31.10.2009.године, утврђено је да је укупна вредност одузетог новца од окривљеног у
америчким доларима 1.052.400,УСД, па је вештак дао мишљење да динарска противредност новца одузетог од окривљеног и то у
односу на 10.524 новчанице у апоенима од 100 УСД на дан 10.09.2009. године износи 67.402.010,40 динара, а на дан одузимања новца
31.10.2009. године 66.296.253,72 динара.

Читањем дописа Вишег суда у Београду К.бр.1879/10 од 20.06.2010.године, утврђено је да је овај суд од МУП-а Републике
Србије, Национално-техничког центра затражио извештај о томе да ли је вршено било какво вештачење папирних везица и већег ПВЦ
џака и картонске кутије који су наведени у службеној белешци ОКТ прегледа лица места од 31.10.2009.године.

            Читањем дописа Одељења за оперативну криминалистичку технику УКП ПУ за град Београд који је примљен у суду дана
22.06.2010.године утврђено је да никакво вештачење предметних трагова није рађено.

            Читањем уговора о коришћењу морског добра, који је код Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе заведен
под бројем 0206-1382/2 од 23.5.2007.године, утврђено је да је Јавно предузеће за управљање морским добрим Црне Горе са седиштем у
Будви, са Николић Маринком из Београда, Чукарица, ул.Карпошева бр.5/6, закључило уговор о коришћењу морског добра, да је
предмет овог уговора уступање коришћења дела морског добра са јужне стране острва Св.Никола у Будви, део кат.парц.3037 КО Будва,
тзв.“плажа иза Шкоља“, укупне дужине од 110,00 метара, са припадајућим аква простором, те да се кориснику истовремено уступа на
одржавање и плажа са јужне стране уступљеног захвата у дужини од 100 метара, а читањем анекса I уговора о коришћењу морског
добра 0206-1382/2 од 23.05.2007.године утврђено је да накнада за 2008.годину за коришћење морског добра за ту годину износи
1.000,00 евра.

            Читањем извештаја из казнене евиденције ПУ за град Београд, Одељење за аналитику од 22.02.2010.године за Николић Маринка
утврђено је да се у овом извештају наводи да Николић Маринко, према подацима којима располаже ПУ за град Београд, раније није
осуђиван, уз напомену да се подаци из казнене евиденције према месту рођења лица, уколико нису рођени на територији Републике
Србије, могу добити преко Министарства правде, Одсека за међународну правну помоћ.

            Читањем извештаја из КЕ Управе полиције подручне јединице Никшић, Владе Црне Горе од 29.03.2010.године утврђено је да је
окр. Николић Маринко евидентиран у казненој евиденцији ове подручне јединице и то да је осуђиван пресудом Четвртог општинског
суда у Београду К.бр.479/90 од 21.05.1991.године због кривичног дела из чл.184 ст.2 у вези ст.1 КЗС, те да му је изречена условна осуда
са утврђеном казном затвора у трајању од 1 месеца и временом проверавања од 1 године, која осуда је брисана, пресудом Четвртог
општинског суда у Београду К.бр.643/91 од 24.04.1992.године због кривичног дела из чл.176 ст.1 КЗС изречена новчана казна у износу
од 300,00 динара, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.1083/92 од 01.11.1992.године због кривичног дела из чл.184 ст.1
КЗС изречена новчана казна у износу од 10.000,00 динара.

            Одбрана Николић Маринка није прихватљива јер је неистинита, нелогична и неубедљива, усмерена на избегавање кривичне
одговорности. Наиме, потпуно су нелогични наводи одбране окривљеног да је предметну кесу са укупно 10.524 новчанице у апоенима
од 100 америчких долара држао ради чувања извесном Шаћирију, коме је наводно дуговао 20.000,00 евра, не знајући да је тај новац
фалсификован. Најпре, нелогично је и неубедљиво да би тек тако, без икаквог проверавања, толику количину новца примио на чување
од лица о коме не зна ближе податке осим да је, наводно из Тетова, а живи у Скопљу, са којим, како сам тврди, није у пријатељским
односима, од лица које му чак, како сам каже, прети. Потом је нелогично је и неубедљиво да би толику количину новца, за који тврди да
је мислио да је прави, држао у подруму стамбене зграде, који свакако није безбедно ни подесно место за чување новца и вредних
ствари, а ово тим пре ако се има у виду да је, по наводима своје одбране, осећао страх од поменутог Шаћирија коме наводно већ дугује
20.000 еура и који му је због невраћања тог дуга већ упућивао озбиљне претње. Ближе личне податке за поменутог Шаћирија
окривљени није пружио суду, нити је суду доставио ближе податке за наводне сведоке који су присуствовали наводном сусрету у Будви
када га је Шаћири физички напао. Није могао суду да предочи ни било какву потврду о наводној позајмици, уз објашњење да никаква
потврда није ни сачињена, што је по оцени суда такође нелогично обзиром на количину наводно позајмљеног новца. Коначно, крајње је
неуверљива и нелогична кључна теза одбране окривљеног: с једне стране да он НН Шаћирију дугује 20.000 еура и камату, и да му
Шаћири тражи враћање тог новца и камате, при чему му наводно и прети, а да му, с друге стране, тај исти Шаћири поверава на чување
толику количину, наводно правог новца. Чињеница да је у стану окривљеног пронађена новчаница од 100 америчких долара која је
фалсификована, и то у фиоици комоде у дневној соби стана окривљеног, несумњиво упућује на закључак да је окривљени овај
фалсификовани новац  намеравао да стави у оптицај као прави. Када се има у виду да окривљени у својој одбрани наводи да осећа
страх од поменутог Шаћирија јер га је физички напао у Будви у мају месецу 2009.године те да је само уз помоћ његових пријатеља
Бабић Марка и Касум Османија успео да се спаси, а приликом сусрета почетком септембра 2009.године у Француској улици у кафићу
„Мејкап“ хтео да туче окривљеног, извадио пиштољ и наслонио му на стомак, да је тражио да му одмах врати целокупан дуг, тада је по
оцени суда,  потпуно нелогично његово оправдање да ову ситуацију није пријавио полицији из разлога што је био  психички узнемирен
због осећаја своје физичке угрожености и угрожености своје породице. Управо би било логично да је услед тако велике психичке
узнемирености и физичке угрожености себе и своје породице окривљени пријавио овај случај полицији, а потпуно је нелогично да он
након свих наведних претњи  прихвата да чува новац за Шаћирија, при чему је такође неубедљива његова одбрана да новац не би
примио у случају да је знао да је фалсификован, а није одговорио на питање- шта би у том случају учинио, обзиром да је осећао страх
и угроженост од Шаћирија. Тврдње окривљеног о коришћењу морског добра на острву Св. Никола код Будве, које је поткрепио
достављањем  уговора и анекса уговора о коришћењу овог морског добра, те тврдње о пропасти објекта који је тамо саградио, нису у
непосредној вези са овом кривично-правном ствари, нити потврђују одбрану окривљеног у мери која би довела у сумњу уверење суда
да је предметни фалсификовани новац окривљени држао ради стављања у оптицај, па с тога и нису од утицаја на одлуку суда у овој
кривично-правној ствари. Напротив, сасвим је могуће да је окривљени прибавио предметни лажан новац, у намери да га стави у
оптицај као прави, управо да би превазишао, како сам каже, финансијски крах у вези са инвестицијом на острву Св. Никола код Будве,
али мотив извршења овог кривичног дела није битно обележје кривичног дела које је окривљеном стављено на терет.

            Исказ сведока Николић Стојке, суд није прихватио. Сведокиња нема непосредних сазнања о предметном фалсификованом новцу
који је одузет од окривљеног. Она изјављује да није упућена у финансијске послове и проблеме свог супруга, а потом наводи да јој је
познато да је њен супруг дуговао око 20.000,00 евра и да је имао локал на острву “Хаваји” у Будви, који се обрушио, те да је позајмио
новац за обнову тог локала. Суд је овакав исказ сведокиње ценио неприхватљивим, противречним и пристрасним, те усмереним на
 6
помагање окривљеном у избегавању кривичне одговорности, што је и разумљиво обзиром да се ради супрузи окривљеног.

Налаз и мишљење судског вештака финансијске струке др.Ђорђа Јовановића суд је ценио веродостојним, јер је у свему у
складу са научним методима и правилима струке, а овај судски вештак је квалификован за давање оваквог налаза и мишљења, на који
ни странке нису имале примедаба, па нема разумног основа за сумњу у налаз и мишљење овог вештака.

Извештаје о експертизи Народне банке Србије бр. 00983 и бр. 00984 од 31.10.2009. године суд је ценио веродостојним, јер су
дати од стране Групе за утврђивање аутентичности новца, Сектора за послове трезора, који су свакако стручњаци квалификовани за
област у којој су вршили експертизу.
Прецизан број одузетих фалсификованих новчаница америчких долара у апеоенима од 100 долара, и то да се ради о
конкретно 10.524 фалсификоване новчанице у апоену од 100 америчких долара, суд је утврдио на основу потврде о привремено
одузетим предметима, те на основу записника о претресању стана, на основу Извештаја о експертизи Народне банке Србије бр. 00983
и бр. 00984 од 31.10.2009.године, на основу извештаја Народне банке Србије од 20.05. 2010. године, као и извештаја Народне банке
Србије од 18.јуна 2010.године, којима је разјашњено да је МУП РС ДП За град Београд, УКП Полиције Друго одељење, у два наврата
доставило на експертизу новчанице од 100 америчких долара, и то први пут 105 новчаница дана 31.10.2009.године, а дана
03.11.2009.године још 10.419 комада новчаница, с тим што је у допису полиције уз који су достављене ове новчанице назначено да се
на експертизу доставља 10.417 комада новчаница, а да је разлика од 2 новчанице у односу на број комада наведених у захтеву МУП-а,
утврђена приликом комисијског пријема новчаница у Народну банку Србије. Сходно наведеном утврђено је да је од окривљеног
одузето и на експертизу достављено укупно 10.524 новчанице у апоену од 100 долара, чији серијски бројеви су таксативно наведени у
потврди о одузетим предметима.
 Анализирајући изведене доказе, сваки појединачно и у њиховој међусобној повезаности, ценећи изведене доказе у смислу
одредбе чл.17 и чл.352 ЗКП, као и одбрану окривљеног Николић Маринка, утврђено је да је окривљени Николић Маринко око
10.09.2009.године прибавио лажан новац, у намери да га стави у оптицај као прави, па је тако дана 30.10.2009.године, приликом
претресања стана и других просторија окривљеног у Београду, ул.Карпошева бр.5, од стране радника УКП Четврто одељење, у фиоци
комоде у дневној соби стана окривљеног пронађена једна новчаница у апоену од 100 америчких долара, а у подрумским просторијама
кутија са 10.523 новчанице у апоенима од 100 америчких долара, односно у динарској противвредности од 67.402.010,040 динара, што
је утврђено на основу налаза и мишљења судског вештака финансијске струке др.Ђорђа Јовановића од 21.09.2010.године.

            Управо чињеница да су се 10.523 фалсификоване новчанице у апоенима од 100 америчких долара у налазиле у подруму који
припада стану окривљеног, скривено од свих укућана и других лица, упућује на закључак да је окривљени знао да је предметни новац
био фалсфикован. Чињеница да је једна фалсификована новчаница у апоену од 100 долара пронађена у фиоци комоде у дневној соби,
говори у прилог томе да је окривљени овај фалсификовани новац набавио у намери да га стави у оптицај. У прилог томе говори и
одбрана самог окривљеног који на главном претресу изјавио да је новчаницу од 100 долара имао намеру да употреби односно да је
стави у оптицај-замени за динаре, ради куповине потрепштина за славу. Тврдња окривљеног да није знао да су у питању
фалсификоване новчанице за суд је неприхватљива како је већ образложено. Са наведених разлога неприхавтљиве су тезе браниоца
окривљеног изнете у завршној речи, као на пример да је окривљени поступао у нужној одбрани и слично.

Урачунљивост окр. Николић Маринка ничим није доведена у питање, нити се појавила било каква сумња у том погледу,
утврђено је да је окривљени Николић Маринко приликом извршења кривичног дела био урачунљив, односно да је могао да схвати
значај свога дела и да управља својим поступцима

            Окр. Николић Маринко приликом извршења кривичног дела поступао са директним умишљајем. Наиме, окривљени је био у
потпуности свестан свога дела и хтео његово извршење. У потпуности је био свестан да је прибавио предметне фалсификоване
новчанице у апоенима од 100 америчких долара, свест о томе суд утврђује на основу понашања и поступања окривљеног, а наиме да је
овај фалсификовани новац чувао у подруму свога стана, скривене од својих укућана и других лица, на месту које свакако није безбедно
ни подесно за чување новца и вреднијих ствари. Да је окривљени имао намеру да тај лажни новац стави у оптицај, то је утврђено из
чињенице да је једна од фалсификованих новчаница пронађена у фиоци у комоди у дневној соби стана окривљеног, а према наводима
окривљеног, намеравао је да је искористи за куповину потрепштина за славу, из чега се намеће логичан закључак да је окривљени
извршење овог кривичног дела и хтео.

По оцени овог суда окривљени је у потпуности био свестан забрањености свога дела, обзиром на своје животно искуство, као
у осталом и сваки просечан образовани грађанин, а тим пре када се има у виду да је по занимању економиста.

Дакле, окр. Николић Маринко, у време извршења кривичног дела био је урачунљив, поступао је са директним умишљајем, а
био је свестан и забрањености свога дела, па је његова кривица у смислу чл.22 ст.1 КЗ за кривично дело фалсификовање новца из
чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ несумњиво и сасвим поуздано утврђена.

Према одредби члана 5 став 2 КЗ, ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута, примениће се
закон који је најблажи за учиниоца. У конкретном случају, суд је утврдио да је окривљени набавио предметни новац око 10. септембра
2009. године, прихватајући одбрану окривљеног у том делу. Тиме је кривично дело свршено, иако је предметни новац од стране
полиције пронађен и од окривљеног уз потврду одузет дана 31.10.2009. године. Након извршења кривичног дела које се окривљеном
ставља на терет, измењен је Кривични закон јер је 11.09.2009. године ступио на снагу Закон о изменама и допунама Кривичног
законика („Сл.гласник РС“ број 72 од 03.09.2009. године), према коме је за кривично дело фалсификовање новца из чл. 223 ст. 3 у вези
става 2 истог Закона прописана казна затвора у трајању од 5 до 15 година уз кумулативно изрицање новчане казне. Међутим, суд је у
овом случају, применио закон који је блажи и повољнији за окривљеног – Кривични законик („Сл. гласник РС“ број 85 од 06.10.2005.
године) јер по том, тада важећем Кривичном законику, за ово кривично дело није било предвиђено кумулативно изрицање новчане
казне, већ само казна затвора од 5 до 15 година. Стога је примењен закон који је важио у време извршења кривичног дела, закон блажи
за окривљеног.

Правно оцењујући утврђено чињенично стање, суд налази да су радњама окривљеног Николић Маринка, описаним у изреци
ове пресуде, остварена сва битна објективна и субјективна обележја кривичног дела фалсификовање новца из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ.
Наиме, за постојање овог кривичног дела није неопходно да је лажни новац стављен у оптицај, довољно је да је такав новац набављен у
намери да се стави у оптицај па је дело свршено самом набавком лажног новца, а та чињеница је несумњиво утврђена. Обзиром да је на
 7
несумњив начин утврђено да динарска противвредност фалсификованих новчаница америчких долара чини износ од 67.402.010,040
динара, дакле да увелико прелази износ од 1.500.000,00 динара, то се у конкретном случају управо ради о квалификованом облику овог
кривичном дела из чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ.

Са наведених разлога окривљени Николић Маринко оглашен је кривим за извршење кривичног дела фалсификовање новца из
чл.223 ст.3 у вези ст.2 КЗ.

           Одлучујући о кривичној санкцији окривљеном Николић Маринку, за извршено кривично дело, цењене су све чињенице од
утицаја на избор врсте и меру санкције (чл.54 КЗ).

           Обзиром да су сходно одредбама чл.98 КЗ испуњени услови за законску рехабилитацију по осудама ближе наведеним у изреци
ове пресуде, то се окривљени Николић Маринко мора сматрати неосуђиваним, па је ову околност суд ценио као олакшавајућу околност
за окривљеног. Од олакшавајућих околности суд је ценио и чињеницу да је окривљени Николић Маринко породичан човек, отац троје
малолетне деце.

Отежавајућих околности суд није нашао.

            Уверење је овог суда да је ради остваривања кривично-правне заштите (чл.4 ст.2 и чл.42 КЗ), окривљеног Николић Маринка
нужно осудити на казну затвора. Изрицање условне осуде није могуће (чл.66 ст.2 КЗ). Ово веће сматра да нема могућности ублажавања
казне окривљеном Николић Маринку, јер нема околности из чл.56 КЗ. Стога је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од пет
година, у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 31.10.2009. године и даље, јер му је притвор продужен након
изрицања пресуде.

            По оцени овог суда, оваква казна затвора неопходна је и довољна за постизање сврхе кажњавања у конкретном случају. Суд се,
одмеравајући казну окривљеном, руководио непостојањем отежавајућих околности, са једне стране, и са друге стране, побројаним
олакшавајућим околностима којима је, ценећи их у међусобној повезаности, дао одговарајући значај. Уверење је овог суда да ће у
конкретном случају, овако одмереном казном затвора бити постигнута општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција и
сврха кажњавања, односно генералне и специјалне превенције, и да ће се у довољној мери утицати на окривљеног да убудуће не врши
кривична дела.

            На основу одредбе чл.87 КЗ у вези чл.223 ст.5 КЗ, суд је окривљеном Николић Маринку изрекао и меру безбедности одузимања
предмета и то 10.524 новчанице у апоенима од 100 УСД, чији серијски бројеви су ближе наведени у потврди УКП Друго одељење од
31.10.2009. године, о привремено одузетим предметима, јер је на несумњив начин утврђено да су наведене новчанице предмет
извршења кривичног дела за које је окривљени овом пресудом оглашен кривим.

            Како је окривљени Николић Маринко већ дуже времена у притвору, а осуђен је на казну затвора у трајању од пет година, те како
неће бити у могућности да заради новац и плати трошкове овог кривичног поступка, а плаћањем ових трошкова била би доведена у
питање егзистенција лица које је окривљени по закону дужан да издржава, на основу одредбе чл.196 ст. 4 ЗКП-а у целости је ослобођен
обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и судског паушала.

Суд је ценио и остале изведене доказе, али их није посебно образлагао јер је нашао да нису од утицаја на другачију одлуку у
овој кривично-правној ствари. Наиме, на основу записника о вештачењу Националног криминалистичко – техничког центра
бр.1237/09-3, вештака Тање Ковач Ђокић, утврђено је да је вештак поступао по наредби Окружног суда у Београду Кри.2290/09 од
11.11.2009.године, којом је тражено да овај Центар изврши ДНК вештачења материјала које му је достављен од  стране ПУ за град
Београд, те да се одреди ДНК профил неспорног узорка Николић Маринка и упореди са ДНК профилима који су добијени из трагова
који су детаљно описани у извештају о вештачењу бр.234-2-1237/09 од 08.06.2009.године. Поступајући по наведеној наредби, а на
основу налаза вештак је дала мишљење да је анализом трагова лабораторијске ознаке 277-2/09, који је детаљније описан у извештају о
вештачењу 234-2-1237/09 добијен ДНК профил особе мушког пола, који се поклапа у потпуности са ДНК профилом Николић Маринка.
Анализом трагова лабораторијске ознаке 277-4/09 који је детаљније описан у извештају о вештачењу 234-2-1237/09, добијање
парцијални мешани ДНК профил који садржи елементе ДНК профила Николић Маринка на 5 од 11 добијених локуса. Елементи ДНК
профила Николић Маринка садрже се у мешаном ДНК профилу добијеног из биолошког трага лабораторијске ознаке 277-5/09 осим на
локусима SSF1PO и D16S539 на којима не достаје по једна авелна варијанта. На главном претресу одржаном дана 10.06.2010.године,
вештак Тања Ковач Ђекић из НКТЦ МУП-а РС, дала је допуну свог налаза и мишљења наводећи да је по наредби истражног судије
Окружног суда у Београду Кри.бр.9930/09 од 19.05.2009.године урадила основне налазе и мишљење од 25.12.2009.године односно од
08.06.2009.године бр.1237/09, те да је следећи налаз и мишљење дала 25.12.2009.године по наредби истражног судије Окружног суда у
Београду, Кри.бр.2290/09 од 11.11.2009.године, када су сва ова вештачења обављена у вези са неким поступцима везаним за дрогу.
Читањем записника о вештачењу НКТЦ – вештака Тање Ковачевић Ђекић од 8.06.2009.године, утврђено је да је вештак поступао по
наредби Окружног суда у Београду Кри. бр. 9993/09  19.05. 2009. године, те да је извршио ДНК вешачење материјала које му је
достављено од стране службе за борбу против организиваног криминала МУП-а, Републике Србије у којој наредби је тражено узимање
букалног бриса осумњиченог Небојше Пантовића од оца Петра, рођеног 26.10.1959. године у Београду, а ради израде ДНК профила,
узимање биолошких трагова са достављеног материјала-пластичне црне кесе која садржи две мање пластичне кесе са биљном
материјом налик на опојну дрогу марихуану-ради израде ДНК профила, упоређивање ДНК профила осумњиченог Пантовић Небојше
ДНК профила добијеног из биолошких трагова са достављеног материјала. Међутим ово вештачење не односи се на овај предмет.

Са наведених разлога, одлучено је као у изреци ове пресуде.

 
ЗАПИСНИЧАР                                                          ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Сања Ђошић                                                               Милан Лондровић
 
УПУТСТВО О ПРАВУ НА ЖАЛБУ: Против ове пресуде дозвољена је жалба, у року од 15 дана од дана достављања,
Апелационом суду у Београду, преко овог суда.