pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // februar 2016 // broj 02

141

KAPITALNI DOBITAK I GUBITAK PO OSNOVU

PRENOSA UDELA, AKCIJA I OSTALIH
HARTIJA OD VREDNOSTI
Prema članu 29. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u nastavku teksta: Zakon), kapitalni dobitak
ili gubitak obveznik može da ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu udela u kapitalu pravnih lica,
akcija i ostalih hartija od vrednosti (osim propisanih izuzetaka), koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP (u
nastavku teksta: MSFI) predstavljaju dugoročne finansijske plasmane.

U ovom tekstu ukazujemo na specifičnosti utvrđivanja kapitalnog dobitka i gubitka po osnovu prenosa udela i
navedenih hartija od vrednosti, s tim da treba uzeti u obzir i objašnjenja koja smo dali u tekstu o opštim pravilima
utvrđivanja kapitalnog dobitka i gubitka.

1. P
 RENOS HARTIJA OD VREDNOSTI KOJI (NI)JE OSNOV
UTVRĐIVANJA KAPITALNOG DOBITKA I GUBITKA
Kapitalni dobitak i gubitak utvrđuju se samo po osnovu prenosa uz naknadu udela,
akcija i drugih hartija od vrednosti (u nastavku teksta: hartije od vrednosti) klasifiko-
vanih kao dugoročni finansijski plasman u skladu sa MSFI. Drugim rečima, prenos
uz naknadu hartija od vrednosti klasifikovanih kao kratkoročni finansijski pla-
sman tj. namenjenih trgovini, nije osnov utvrđivanja kapitalnog dobitka i gubitka.

U skladu sa navedenim, obveznik koji se profesionalno bavi trgovinom hartijama od

vrednosti (npr. brokersko-dilersko društvo), ali i bilo koji drugi obveznik koji je izvršio
prenos hartija od vrednosti koje je klasifikovao kao kratkoročne u skladu sa MSFI, po
tom osnovu ne iskazuje kapitalne dobitke i gubitke u poreskom bilansu, već poslov-
ne prihode i rashode u skladu sa propisima iz oblasti računovodstva.

Izuzetno, prema članu 29. stav 1. tačka 3) Zakona, kapitalni dobitak ili gubitak obve-
znik ne ostvaruje po osnovu prenosa uz naknadu obveznica izdatih u skladu sa pro-
pisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni
razvoj i devizne štednje građana. To su sledeći propisi:

• Zakon o zajmu za privredni razvoj u SR Srbiji (Sl. glasnik SRS, br. 25/89, ... i 32/90
i Sl. glasnik RS, br. 5/91);
• Zakon o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje gra-
đana (Sl. list SRJ, br. 36/02);
• Zakon o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozi-
tima građana oročenim kod Dafiment banke a.d. Beograd i po deviznim sredstvi-
ma kod Banke privatne privrede Crne Gore d.d. Podgorica (Sl. list SRJ, br. 36/02).

Takođe, prema članu 29. stav 1. tačka 3) Zakona, kapitalni dobitak ili gubitak ob-
veznik ne ostvaruje po osnovu prenosa uz naknadu dužničkih hartija od vrednosti

142
čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, au-
tonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili
Narodna banka Srbije.
1.1. Kapitalni dobitak po osnovu prenosa
otkupljenih sopstvenih udela i akcija
U određenim slučajevima propisanim Zakonom o
privrednim društvima, privredno društvo može da
stiče sopstvene udele ili akcije. Prenos sopstvenih
udela ili akcija može biti osnov utvrđivanja kapital-
nog dobitka i gubitka, ali samo u slučaju kada ti ude-
li i akcije imaju karakter dugoročnih finansijskih
plasmana (u skladu sa opštim pravilom iz člana 27.
stav 1. tačka 3) Zakona).
Posmatrano u kontekstu računovodstvenog eviden-
tiranja, kapitalni dobitak može nastati po osnovu
otkupljenih sopstvenih udela i akcija evidentiranih u
okviru računa 047, na kojem se iskazuju otkupljene
sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli koje je
pravno lice dužno da otuđi u roku dužem od godinu
dana od dana sticanja.
MIŠLJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA
broj 430–07–00142/2007–04 od 27. 8. 2007.
„U konkretnom slučaju, smatramo da se u skladu
sa zakonom, prodajom sopstvenih akcija kao harti-
ja od vrednosti ostvaruje kapitalni dobitak (gubitak),
saglasno odredbama čl. od 27. do 29. zakona, koji
se kao takav iskazuje i u poreskom bilansu (Obrazac
PB 1).“
Osnovno pravilo računovodstvenog evidentiranja ot-
kupljenih sopstvenih udela ili akcija jeste da se efek-
ti (pozitivni ili negativni) po osnovu njihovog stica-
nja, ponovne prodaje ili poništavanja ne priznaju u
bilansu uspeha, već isključivo preko kapitala u bi-
lansu stanja. Dakle, obveznik koji izvrši prenos otku-
pljenih sopstvenih udela ili akcija po ceni različitoj od
cene po kojoj ih je prethodno otkupio, po tom osnovu
ne priznaje prihod ili rashod u bilansu uspeha, već
se efekti iskazuju u bilansu stanja, u okviru emisione
premije. U skladu sa tim, prenos otkupljenih sop-
stvenih akcija i udela koji imaju karakter kratkoroč-
ne imovine, neće imati nikakve poreske implikacije,
dok će prenos otkupljenih sopstvenih akcija i udela
KAPITALNI DOBITAK I GUBITAK PO OSNOVU PRENOSA UDELA, AKCIJA I
OSTALIH HARTIJA OD VREDNOSTI
koji imaju karakter dugoročnih plasmana, biti osnov
utvrđivanja kapitalnog dobitka ili gubitka.
Klasifikacija otkupljenih sopstvenih udela i akcija na
kratkoročne i dugoročne zavisi od toga da li društvo
ima nameru ili obavezu (u skladu sa Zakonom o pri-
vrednim društvima) da ih otuđi u roku kraćem ili du-
žem od godinu dana u odnosu na dan sticanja.
Ukoliko društvo poništi sopstvene udele ili akcije ili
ih raspodeli bez naknade, ne postoji obaveza utvrđi-
vanja kapitalnog dobitka i gubitka jer se oni utvrđuju
samo kod prenosa sa naknadom.
U pogledu iskazivanja podataka o kapitalnom
dobitku u poreskom bilansu (detaljnije objaš-
njenje u tekstu o opštim pravilima utvrđivanja
kapitalnog dobitka i gubitka), napominjemo da
se na red. br. 4. i 5. Obrasca PB 1 unose dobici i gu-
bici od prodaje imovine iz člana 27. stav 1. Zakona u
iznosima u kojima su iskazani u bilansu uspeha. S
obzirom na to da se efekti kupoprodaje sopstvenih
udela i akcija ne iskazuju u bilansu uspeha, dobitak
ili gubitak po tom osnovu ne iskazuje se na red. br.
4. i 5. Obrasca PB 1, dok se u delu B tog obrasca
(red. br. 56. do 61) iskazuje utvrđeni iznos kapital-
nog dobitka ili gubitka.
2. PRODAJNA CENA ZA SVRHE
ODREĐIVANJA KAPITALNOG DOBITKA I
GUBITKA
Prema opštem pravilu iz člana 28. stav 1. Zakona, za
svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog
zakona, po osnovu prodaje, odnosno drugog preno-
sa uz naknadu udela, akcija i drugih hartija od vred-
nosti, prodajnom cenom smatra se ugovorena cena,
osim kod povezanih lica gde se pod prodajnom ce-
nom smatra tržišna cena, ako je ugovorena cena niža
od tržišne.
U slučaju prodaje akcija i drugih hartija od vrednosti,
postoje i transakcioni troškovi koji utiču na umanje-
nje dobitka od prodaje koji obveznik ostvaruje. Me-
đutim, za svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka, pre-
ma našem mišljenju, prodajna cena ne može da se
umanji za iznos transakcionih troškova, već samo za
iznos poreza na prenos apsolutnih prava (ukoliko bi

ponovo bio uveden u slučaju prenosa udela i hartija
od vrednosti1).
3. NABAVNA CENA ZA SVRHE
ODREĐIVANJA KAPITALNOG DOBITKA I
GUBITKA
Prema opštem pravilu (iz člana 29. stav 1. Zakona),
nabavna cena hartija od vrednosti za svrhu određi-
vanja kapitalnog dobitka i gubitka jeste cena koju ob-
veznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. Međutim,
ukoliko obveznik ne poseduje odgovarajuću doku-
mentaciju, nabavna cena hartija od vrednosti utvrđu-
je se na različite načine, u zavisnosti od toga da li se
njima trguje na organizovanom tržištu.
Naime, prema odredbama člana 29. st. 7. i 8. Zakona,
nabavna cena utvrđuje se na sledeći način:
• k
 od hartija od vrednosti kojima se trguje na or-
ganizovanom tržištu, nabavnu cenu čini cena
koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu,
a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju –
najniža tržišna cena ostvarena na organizovanom
tržištu u periodu od godinu dana koji prethodi
prodaji tih hartija od vrednosti ili u periodu trgo-
vanja ukoliko se trgovalo kraće od godinu dana;
• kod hartija od vrednosti kojima se ne trguje na
organizovanom tržištu, nabavnu cenu čini cena
koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu,
a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju –
njena nominalna vrednost.
Prema tome, ukoliko obveznik poseduje podatke
o nabavnoj ceni akcija i drugih hartija od vrednosti,
dužan je da dokumentuje stvarno plaćenu nabavnu
cenu. U suprotnom, ako obveznik uopšte ne pose-
duje odgovarajuću dokumentaciju, nabavna cena se
utvrđuje na osnovu najniže tržišne cene u prethod-
nih godinu dana. Ukoliko hartije od vrednosti nisu
bile kotirane na berzi punih godinu dana pre preno-
sa, nabavna cena je najniža tržišna cena na organi-
zovanom tržištu u periodu od početka kotiranja tih
hartija od vrednosti na berzi do momenta prodaje
(nezavisno od toga koliko je taj period kratak).
1
 renos udela i hartija od vrednosti nije predmet oporezivanja pore-
P
zom na prenos apsolutnih prava, kao ni porezom na nasleđe i poklon,
od 30. septembra 2009. godine.
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // februar 2016 // broj 02
143
U skladu sa članom 29. st. 9. Zakona, kod hartija od
vrednosti pribavljenih putem osnivačkog uloga ili
povećanjem osnivačkog uloga, nabavnu cenu čini
tržišna cena koja je važila na organizovanom tržištu
na dan unosa uloga ili, ukoliko takva cena nije bila
formirana, nominalna vrednost hartija od vrednosti
na dan unosa uloga.
Prema članu 29. stav 10. Zakona, nabavna cena ude-
la u kapitalu pravnih lica jeste cena koju obveznik
dokumentuje kao stvarno plaćenu. Pritom, nije pro-
pisan način utvrđivanja kapitalnog dobitka i gubitka
u slučaju kada obveznik ne poseduje dokumentaciju
o stvarnoj nabavnoj ceni udela. Kod udela stečenih
putem osnivačkog uloga ili, povećanjem osnivačkog
uloga, nabavnu cenu čini tržišna cena na dan unosa
uloga.
3.1. Usklađivanje nabavne cene hartija
od vrednosti po osnovu procene fer
vrednosti
Prema članu 29. stav 2. Zakona, nabavna cena kori-
guje se na procenjenu, odnosno fer vrednost, utvrđe-
nu u skladu sa MSFI i usvojenim računovodstvenim
politikama ukoliko je promena na fer vrednost iska-
zana u celini kao prihod perioda u kome je vršena.
Kada su u pitanju akcije i druge hartije od vredno-
sti, usklađivanje nabavne cene za svrhu određivanja
kapitalnog dobitka može se primeniti samo kod onih
koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha
u skladu sa MRS 39. Drugim rečima, ovo pravilo se
ne primenjuje kod hartija od vrednosti raspoloživih
za prodaju, kod kojih se efekat promene fer vredno-
sti evidentira preko bilansa stanja, nezavisno od toga
što se kumulirani efekat priznaje kao prihod perioda
u kome je izvršena prodaja.
Međutim, ukoliko su hartije od vrednosti raspolo-
žive za prodaju klasifikovane kao one koje se vred-
nuju po fer vrednosti u bilansu uspeha, nabavna
cena se za svrhe utvrđivanja kapitalnog dobitka
usklađuje po osnovu fer vrednosti. Naime, citira-
nom odredbom člana 29. stav 2. Zakona propisano
je da se usklađivanje nabavne cene vrši kod imovine
čija je promena fer vrednosti iskazivana u celini kao
prihod perioda u kome je vršena. Dakle, ovo pravilo
se primenjuje samo kod imovine kod koje se efekat
promene fer vrednosti odmah priznaje kao prihod
perioda, što nije slučaj kod hartija od vrednosti ras-

144
položivih za prodaju, koje se vrednuju po fer vredno-
sti, ali ne u bilansu uspeha, već u bilansu stanja.
Skrećemo pažnju na to da se u slučaju prodaje har-
tija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti,
može uticati na iznos obaveze za porez na dobit. Na-
ime, u slučaju hartija od vrednosti koje se vrednuju
po fer vrednosti u bilansu uspeha, treba imati u vidu
sledeće činjenice:
• e fekat procene fer vrednosti u skladu sa MSFI koji
je priznat kao prihod perioda, čini sastavni deo
oporezive dobiti, odnosno gubitka;
• poreska osnovica poreza na dobit utvrđuje se kao
zbir ostatka oporezive dobiti (ako postoji) i ostatka
kapitalnog dobitka, što znači da obveznik koji je
iskazao gubitak u bilansu uspeha, ali je ostvario
kapitalni dobitak u poreskom periodu, ima i pore-
sku osnovicu za porez na dobit.
U skladu sa navedenim, u praksi mogu da nastanu
sledeće okolnosti:
konsultantske
usluge
modeli ugovora
Kontinuirano
Kontinuirano – ugovor se zaključuje na (ne)određeno
vreme sa pravom klijenta na neograničeni obim usluga
za definisane oblasti, sa fiksnom mesečnom naknadom
čija visina zavisi od procenjenog obima usluga i složenos-
ti poslovanja klijenta.
KONSULTANTSKE USLUGE OBUHVATAJU
• P isanu analizu ugovora i poslovnih transakcija sa svih
relevantnih aspekata i predlog najpovoljnijeg rešenja
• Utvrđivanje poreskih efekata poslovnih transakcija
• Stručna mišljenja i objašnjenja o tekućim pitanjima
• Redovne sastanke na kojima se razmatraju aktuelna
pitanja
www.pktatic.rs
www.casopisporezi.rs
KAPITALNI DOBITAK I GUBITAK PO OSNOVU PRENOSA UDELA, AKCIJA I
OSTALIH HARTIJA OD VREDNOSTI
• o bveznik je izvršio procenu fer vrednosti har-
tija od vrednosti i priznao prihod perioda,
• h artija od vrednosti je prodata po knjigo-
vodstvenoj vrednosti ili po vrednosti koja se
mnogo ne razlikuje od knjigovodstvene vred-
nosti, što znači da nema kapitalnog dobitka u
poreskom smislu ili je utvrđen u malom izno-
su, i
• o bveznik nema oporezivu dobit u tekućem po-
reskom periodu jer je iskazao negativan uku-
pan rezultat, odnosno poreski gubitak.
U ovakvim okolnostima, pozitivan efekat ostvaren
kupoprodajom hartije od vrednosti (koji je jednak ra-
zlici između prodajne i inicijalne nabavne vrednosti)
praktično neće biti oporezovan porezom na dobit.
Pritom, još jednom napominjemo da ovakav efekat
može da nastane samo ukoliko je prihod od procene
fer vrednosti neutralisan većim rashodima iz poslo-
vanja. Naime, u tom slučaju izostaće oporeziva do-
bit, a neće postojati ni kapitalni dobitak u poreskom
smislu.
Jednokratno
Jednokratno – ugovor se zaključuje za konkretnu
poslovnu transakciju po zahtevu klijenta, a naknada se
određuje u zavisnosti od specifičnosti svakog konkretnog
slučaja i potrebnog vremena angažovanja.
• P regled akata nadležnih poreskih i drugih organa
(zapisnika, rešenja i dr.)
• Pomoć u ostvarivanju prava klijenta u poreskom
postupku (pisanje prigovora, žalbi, tužbi, zahteva) i
• druge usluge u skladu sa potrebama klijenta