Korporativno upravljanje I deo

1. ta je korporativno upravljanje?

Korporativno upravljanje je sistem ili skup mehanizama pomou kojih se vode i

kontroliu privredna drutva (korporacije) u kojima je svojina odvojena od upravljanja
(otvorena akcionarska drutva).

Svojina je odvojena od upravljanja u drutvima u kojima postoji vei broj vlasnika,

pa ne mogu svi oni njime upravljati, bilo da ne umeju, jer nemaju dovoljan broj
informacija ili da nisu za to zainteresovani zbog malog broja akcija koje poseduju.
Usled toga, drutvom upravljaju profesionalni upravljai menaderi. Interesi ovih
lica nisu uvek jedinstveni.

Korporativno upravljanje, dakle obuhvata i ureuje skup odnosa izmeu

menadmenta kompanije, njenih akcionara i ostalih zainteresovanih strana, te svojim
mehanizmima nastoji da sprei, odnosno umanji konflikt interesa izmeu njih.

2. Koja je razlika izmeu korporacije i kompanije, transnacionalnih i

multinacionalnih kompanija?

Korporacija podrazumeva privredno drutvo (preduzee) koje je osnovano i posluje

akcionarskim kapitalom (akcionarsko drutvo) i predstavlja samo jedan pravni vid
organizovanja kompanija. Osnovna korporativna prednost korporacije u odnosu na
druge organizacione forme preduzea (drutva lica, drutva s ogranienom
odgovornou i akcionarska drutva sa malim brojem akcionara tzv. zatvorena
akcionarska drutva), je ta to korporacija ima gotovo neograniene mogunosti
pribavljanja dodatnog kapitala potrebnog za rast i razvoj, i to posredstvom
finansijskog trita (trita kapitala). Ova forma ima i svoje negativne strane koje se
pre svega, ogledaju u:

1. poveanju trokova poslovanja usled obaveze obezbeenja transparentnosti

u radu, kotiranja na organizovanim javnim tritima, objavljivanja propisanih
finansijskih i nefinansijskih informacija itd.
2. obavezi potovanja i primene stroih zahteva u pogledu: finansijskog
izvetavanja i revizije, standarda korporativnog upravljanja, potovanja prava
zaposlenih, prava manjinskih akcionara, ekolokih standarda, funkcionisanja
organa upravljanja i organa nadzora i sl.

Pojam kompanija je iri i oznaava privredno drutvo kao oblik organizacije

poslovne aktivnosti uopte (dakle, ne samo akcionarska drutva).

Transnacionalna je kompanija ija poslovna aktivnost prevazilazi granice zemlje u

kojoj je osnovana (i ima domicil).

Multinacionalna kompanija ima rukovodstvo u vie zemalja, tako da matina zemlja

(zemlja porekla) ove kompanije nije samo jedna zemlja. Tipini primeri

1
multinacionalnih kompanija su McDonald's, MercedesBenz, Google, Microsoft,
Nokia, Nestl, Socit Gnrale, Vodafone itd. Multinacionalne kompanije su vaan
faktor globalizacije budui da svetsko trite posmatraju kao jedinstvenu celinu. Na
tom tritu nastupaju sa jedinstvenom poslovnom politikom prodaje, marketinga i
investicija. esto se istie da se proizvodi ovih kompanija ne prilagoavaju ukusima
potroaa, ve da one svojim reklamnim akcijama kreiraju jedinstven ukus
potroaa i globalnu potroaku kulturu.

3. ta je cilj korporativnog upravljanja?

Osnovni cilj korporativnog upravljanja je maksimizacija dugorone vrednosti

akcija privrednih drutava, putem unapreenja procesa odluivanja i performansi,
tanije obezbeenjem:

1. transparentnosti poslovanja i procesa donoenja odluka,

2. efikasnog korienja raspoloivih resursa,
3. dobrog strukturisanja odnosa izmeu investitora, menadmenta i drugih
uesnika (kreditora, kupaca, zaposlenih) koje utie na uspostavljanje
meusobnog poverenja.

Efikasnim korporativnim upravljanjem stvaraju se preduslovi za jaanje

profitabilnosti i konkurentske sposobnosti na nivou privrednog drutva, kao i na
nivou nacionalne ekonomije u celini, odnosno rasta bruto drutvenog proizvoda
(BDP). U suprotnom, bez adekvatnih mehanizama korporativnog upravljanja
smanjuju se mogunosti privlaenja investitora, ime se znaajno ograniavaju
razvojne mogunosti privrednih drutava i privrede, uopte.

Prisustvo efikasnog sistema korporativnog upravljanja unutar pojedinog preduzea,

ali i privrede kao celine, pomae da se dostigne stepen poverenja potreban za
pravilno funkcionisanje trine ekonomije. Na taj nain se sniavaju trokovi
kapitala, privredna drutva se podstiu da efikasnije koriste resurse, pa se time
potpomae i ukupni ekonomski rast. S pravom se, stoga, moe rei da korporativno
upravljanje predstavlja jedan od osnovnih elemenata u poboljanju ekonomske
efikasnosti i trinog privreivanja.

U vreme globalne finansijske i ekonomske krize adekvatno korporativno upravljanje

dobija na svom znaaju, zahtevajui od privrednih drutava da unaprede svoje
standarde na ovom polju kako bi opstala u sve surovijoj trinoj utakmici.

4. Koji su OECD principi korporativnog upravljanja?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) formulisala je nekoliko

principa korporativnog upravljanja sa ciljem da pomognu vladama zemalja lanica
OECD-a i zemalja koje nisu lanice (poput Srbije) da procene i poboljaju svoj
pravni, institucionalni i regulatorni okvir za uspeno korporativno upravljanje.

2
Principi predstavljaju optu osnovu koju zemlje lanice OECD smatraju bitnom za
razvoj dobre prakse upravljanja. Okvir korporativnog upravljanja treba da:

1. promovie transparentno i efikasno trite i da bude u skladu sa vladavinom

prava,
2. zatiti i olaka ostvarenje prava akcionara,
3. obezbedi ravnopravan tretman svih akcionara, uz mogunost efikasne
pravne zatitu u sluaju povrede prava,
4. obezbedi drutvenoodgovorno upravljanje, tj. priznaje i titi prava svih
zainteresovanih strana utvrena zakonom ili zajednikim sporazumima i
podstie njihovu aktivnu saradnju u privrednom ivotu,
5. obezbedi da se pravovremeno i tano obelodanjuju sve materijalne injenice
vezane za drutvo, ukljuujui finansijsku situaciju, rezultate, vlasnitvo i
upravljanje, i
6. osigura strateko voenje drutva, efikasno nadgledanje menadmenta od
strane odbora i odgovornost odbora prema drutvu i akcionarima.

5. ta donose Preporuke o korporativnom upravljanju u jugoistonoj Evropi

(White Paper)?

U pitanju je regionalna inicijativa kojom pomenuti principi OECD pokuavaju da se

prilagode dostignutom stepenu ukupnog razvoja korporativnog upravljanja u
zemljama jugoistone Evrope (SEE).

Jedno od najoiglednijih prilagoavanja ovih principa tie se injenice da se oni,

pored drutava ijim se akcijama javno trguje, na ovim prostorima odnose i na drutva
sa iroko distribuiranim vlasnitvom koja se (jo) ne vode na berzanskom listingu
kao otvorena (javna) drutva. Ovo je bilo neophodno, s obzirom da se upravo takva
drutva koja su proizala iz procesa masovne privatizacije, a koja jo uvek ne
ispunjavaju uslove za uvrtavanje na berzansku listu, smatraju kljunim za
uspostavljanje ili krenje principa korporativnog upravljanja u zemljama jugoistone
Evrope.

Uspostavljanje adekvatnog sistema korporativnog upravljanja, harmonizovanog sa

pricipima koji vae u Evropi i svetu, i njegova stalna nadgradnja, naroito u domenu
nadzora, posebno je znaajna u zemljama u tranziciji usled:

1. relativno niskog nivoa znanja i iskustva uesnika u procesima

korporativnog upravljanja,
2. specifinosti koje se ogledaju u niem stepenu poverenja u institucionalni i
realni ambijent u celini, a posebno u domenu ostvarivanja prava akcionara, i
3. specifinosti koje su posledica postprivatizacionih procesa nakon masovne
privatizacije, a koje se sastoje u vlasnikoj konsolidaciji (koncentrisanom
vlasnitvu) koja se najee sprovodi na tetu brojnih malih akcionara.

3
6. Zato je jedino dobro korporativno upravljanje drutvenoodgovorno
upravljanje?

Drutvena odgovornost u korporativnom upravljanju se moe definisati kao etika,

unutranja potreba menadera da obavljajui svoj posao upravljaa, titi interese
drugih grupa kao i sopstvene. U pitanju je, dakle svest o postojanju drugih
zainteresovanih lica i o dunosti njihove zatite, o potrebi poslovanja koje odgovara
etikim, zakonskim, trinim, kao i javnim oekivanjima, odnosno oekivanjima koje
drutvo ima od biznisa. U teoriji se istie nekoliko segmenata drutvene odgovornosti
menadera:

1. ekonomske odgovornosti se oslanjaju na primarnu funkciju biznisa kao

proizvoaa dobara i usluga koje su potrebne potroaima, uz stvaranje
prihvatljivog profita. Ova odgovornost se smatra primarnom zato to bez
finansijskih vrednosti u preduzeu druge vrednosti postaju besmislene.
2. zakonske odgovornosti su vezane za ekonomske odgovornosti poto se od
biznisa oekuje da posluje u skladu sa zakonom, da bude transparentan, da
potuje vladavinu prava, meunarodne norme ponaanja, ljudska prava,
ivotnu sredinu itd.
3. etike odgovornosti koje ne mogu biti definisane zakonom, ve tzv. mekim
pravom, poput preporuka, smernica, kodeksa, dobre prakse i sl.
4. filantropske odgovornosti podrazumevaju korporativne aktivnosti koje
promoviu blagostanje svih uesnika u privrednim procesima, svojevrsni
lag na torti kao finalni rezultat uspene poslovne aktivnosti.

Vea drutvena odgovornost u upravljanju privrednim drutvima doprinosi

njihovom poslovnom ugledu, lakem privlaenju investitora, poboljanju odnosa sa
sopstvenim stejkholderima i time, veoj konkurentnosti na razvijenim tritima
Evrope i sveta, a ujedno poboljava optu poslovnu klimu u zemlji. Ona podrazumeva
posveenost i doprinos profitnog sektora unapreenju razvoja lokalne zajednice kroz
tzv. dobre poslovne prakse, usmerene na: stipendiranje mladih, pruanje finansijske,
medijske i druge podrke kulturi, nauci i obrazovanju, pomo socijalno ugroenim
kategorijama stanovnitva, poten odnos prema zaposlenima, rad na ouvanju ivotne
sredine i sl.

7. Koja su dva najzastupljenija modela korporativnog upravljanja?

1. Otvoreni (anglosaksonski), tzv. akcionarski model

2. Zatvoreni (evropsko-kontinentalni), ili model stejkholdera

Navedeni modeli i zakonodavstvo pojedinih zemalja na razliit nain definiu

strukturu u nadlenosti odbora, prema jednostepenom ili dvostepenom sistemu. Stoga,
odbor u jednostepenom (jednodomnom) sistemu predstavlja odbor direktora, koga
ine izvrni i neizvrni direktori, dok u dvostepenom (dvodomnom) sistemu postoje
dva odbora: upravni odbor, iji lanovi imaju izvrnu odgovornost i nadzorni
odbor, iji lanovi imaju odgovornost za nadzor i kontrolu nad upravljanjem u
privrednom drutvu.

4
Jednostepeni sistem odbora je karakteristika anglosaksonskog (akcionarskog) modela,
koji je zastupljen u SAD i Velikoj Britaniji, dok je dvostepeni sistem karakteristika
modela stejkholdera (kontinentalnog sistema), a razvijen je, uglavnom u Nemakoj i
Austriji.

8. Koje su osnovne karakteristike zatvorenog (evropsko-kontinentalnog)

modela?

Evropsko-kontinentalni model korporativnog upravljanja karakterie postojanje

jednog ili vie veinskih akcionara koji ostvaruju kontrolu nad akcionarskim
drutvima. Ovde je esta i pojava uzajamnih uea u osnovnim kapitalima
povezanih akcionarskih drutava.

Voenje poslova i planiranje buduih poteza se u ovom sistemu preputa upravi, ali
su veinski akcionari stalno prisutni i ostvaruju odreeni stepen nadzora nad radom
uprave. Oni bre i lake interveniu u sluaju kriza u voenju poslova akcionarskog
drutva pa nema asimetrije u dostupnosti informacija o poslovanju drutva. Akcionari
su dobro informisani o poslovnim tokovima to omoguava upravi da se, uz podrku
akcionara, lake uputa u dugorone investicije.

U ovom modelu korporativnog upravljanja postoje i dominantni institucionalni

vlasnici (banke, osiguravajua drutva i dr.) koji odluujue utiu na izbor lanova
upravnog i, eventualno nadzornog odbora, s ciljem da kontroliu aktivnosti
menadmenta, a s druge strane ga i tite od negativnih uticaja i pritisaka finansijskih
trita.

Uprava, u ovom sistemu, esto pokuava da kroz dugorone investicije ostvari rast
cene akcija na berzi, zapostavljajui rast dividendi koje se isplauju akcionarima.
Trita kapitala su u ovom sistemu slabije razvijena i manje transparentna, pa se
kao primarni izvor potrebnog kapitala pojavljuju bankarski krediti. Stepen zatite
manjinskih akcionara i ureenosti trita hartija od vrednosti je dosta nii nego u
angloamerikom modelu korporativnog upravljanja.

Dvostepeni sistem odbora u kontinentalnom modelu korporativnog upravljanja

podrazumeva da je funkcija nadzora i kontrole, ukljuujui i pregled i odobrenje
finansijskih izvetaja koje sainjava upravni odbor, a u nekim zemljama i odgovornost
za strateke odluke, u nadlenosti posebnog odbora nadzornog odbora. Nadzorni
odbor biraju vlasnici i stejkholderi, ukljuujui u nekim jurisdikcijama i zaposlene, a
nadzorni odbor imenuje i kontrolie lanove upravnog odbora.

U ovakvim okolnostima su oigledno mehanizmi zatite interesa manjinskih

akcionara manje efikasni, uprkos eventualnom formalnom ukljuivanju njihovih
predstavnika u nadzorne odbore, jer se najvanije odluke donose u okviru uskih,
uglavnom neformalnih struktura (vii menaderi i dominantni vlasnici).

5
9. Koji su najpoznatiji finansijski mehanizmi kontrole privrednih drutava?

Finansijski mehanizmi kontrole se razlikuju u zavisnosti od toga da li kljunu ulogu u

trinoj kontroli drutava, odnosno odravanju i poveanju njegovih performansi,
imaju banke (tzv. nemako-japanski model) ili finansijska trita (tzv. ameriko-
britanski model).

U prvom sluaju banke preko uea u kapitalu drutava vre pretenu kontrolu nad
njima, pa ve na prve znake slabljenja njihovih performansi koriste svoju poziciju
(su)vlasnika i nastoje da kroz adekvatne mere saniranja zatite svoje i vlasnike i
interese ostalih zaineresovanih strana (poverilaca, kreditora itd.).

U drugom sluaju finansijsko trite samo, putem neprijateljskog preuzimanja

kontrolnog paketa akcija od strane spoljnih investicionih grupa, kanjava loe
rezultate rada menadmenta/vlasnika drutava. Ipak, treba imati na umu da
koncentracija kapitala u rukama jednog kontrolnog vlasnika ini neprijateljsko
preuzimanje gotovo nemoguim.

10. ta je Take-over trite?

Tzv. preuzimako trite (take-over market) je osnovni element konkurentskog

privrednog okruenja i osnovni faktor kontrole rada i pokazatelj uspenosti
menadmenta otvorenog akcionarskog drutva. Naime, ako se vrednost drutva spusti
ispod realne, odnosno cene akcija budu niske, moe doi do njegovog preuzimanja
(takeover) na tritu kapitala. Ukoliko drutvo dobro posluje cene njegovih akcija su
visoke, pa do preuzimanja nee doi jer bi to bilo veoma skupo. Postojanje trita za
kontrolu uspenosti poslovanja drutava prisiljava menadere da potuju interese
svojih akcionara, a osnovni interes je maksimiranje profita na dug rok.

Postoji vie oblika preuzimanja, ali nama su najznaajniji:

1. prijateljsko (voljno) preuzimanje kada investitori drutva sami preuzimaju
kontrolu nad drutvom i pokreu poslovanje u cilju spaavanja od steaja i
bankrota, i
2. neprijateljsko (nevoljno) preuzimanje (hostile take-over) odnosno nepoeljni
napadi stranih investitora, koji, ako urode plodom, dovode do gubitka
vlasnitva ranijih investitora nad drutvom.

U prvom sluaju, preuzimanje drutva je poeljno sa aspekta akcionara, jer moe

voditi sanaciji preduzea i porastu njegove produktivnosti. Drugi nain preuzimanja
privrednih subjekata moe da se zavri i njihovim gaenjem ako predstavljaju
znaajnu konkurenciju za neprijateljsko drutvo. Sa stanovita menadmenta i jedno i
drugo preuzimanje predstavlja opasnost od gubitka zaposlenja, budui da je upravo
njegova nesposobnost i neefikasnost dovela do neuspenosti poslovanja, odnosno
nelikvidnosti i nerentabilnosti.

6
11. Koji su najei problemi korporativnog upravljanja?

Osnovno pitanje koje se postavlja kod korporativnog upravljanja tie se raspodele

moi unutar privrednog drutva. Ko je, dakle ovlaen da donosi odluke u privrednom
drutvu i iji se interesi pri tom uzimaju u obzir? Zainteresovani subjekti su brojni:
akcionari - vlasnici akcija iz kojih proizilaze odreena upravljaka, imovinska i druga
prava, uprava drutva koja je ovlaena da vodi svakodnevno poslovanje drutva,
organi nadzora nad radom drutva, zaposleni koji svojim radom omoguavaju
obavljanje delatnosti, kreditori koji osiguravaju drutvu novana sredstva, brojni
poslovni partneri koji stupaju u odnose sa drutvom itd.

U direktnoj vezi sa strukturom odluivanja javljaju se dva problema:

Prvi, tzv. principal-agent problem jeste kako obezbediti da profesionalni menaderi u
privrednim drutvima sa iroko distribuiranim vlasnitvom rade u interesu vlasnika,
umesto u svom sopstvenom. Ovde akcionari imaju pasivnu ulogu u upravljanju
drutvom i ne meaju se direktno u svakodnevno poslovanje.

Drugi, tzv. principal-principal problem (ili problem meanja vlasnitva i

rukovoenja) je kako obezbediti da u privrednim drutvima sa koncentrisanim
vlasnitvom kontrolni vlasnik ne zloupotrebljava svoju kontrolu nad drutvom kako bi
iz nje izvukao vie nego to mu pripada. U ovom sluaju se na tritu kapitala trguje
vrlo malim procentom vlasnitva i nije mogue pribaviti dovoljno akcija da se donesu
kljune odluke i smeni postojei menadment, lojalan kontrolnom akcionaru.

12. Kako se najee reava principal-agent problem?

1. Motivisanjem menadera kroz podsticajne eme nagraivanja, ime se

postie usklaivanje interesa menadmenta sa interesom privrednog drutva i
njenih vlasnika,
2. delegiranjem kontrole nad menadmentom nadzornom odboru, kao
predstavniku vlasnika koji bi trebalo da donosi strateke odluke i kontrolie
menadment,
3. definisanjem fiducijarne dunosti menadera prema privrednom drutvu, uz
pretnje tubama u sluaju nepotovanja iste,
4. koncentrisanje svojine, a time i kontrole u rukama jednog ili par veih
investitora itd.

13. Kako reavati principal-principal problem?

I Putem jaanja poloaja manjinskih akcionara, po pravilu zakonskim tekstovima, i

to:
1. uvoenjem pravila jedna akcija vredi jedan glas, odnosno ukidanjem
posebnih glasakih privilegija koje bi posedovali pojedini vlasnici,
2. predvianjem mogunost sazivanja suptine drutva od strane manjinskih
akcionara, ime bi trebalo da se omogui pokretanje akcije protiv kontrolnog
vlasnika/ menadmenta u vanrednim prilikama,

7
 3. uvoenjem kumulativnog naina glasanja za izbor lanova upravnog
odbora, kojim se olakava izbor predstavnika manjine jer se broj glasova
kojim raspolae svaki pojedinani akcionar mnoi se sa brojem lanova
upravnog odbora, pa akcionar ima pravo da ukupan broj tako uveanih glasova
dodeli jednom kandidatu ili ih po svojoj volji rasporedi na vie kandidata.
4. uvoenjem prava pree kupovine akcija iz nove emisije za postojee
akcionare, to bi manjinskom vlasniku omoguilo zadravanje uea u
vlasnitvu,
5. mogunou prikupljanja zastupnikih glasova na skuptini akcionara, koje
omoguavaju privremenu koncentraciju vlasnitva kada je to potrebno itd.

Vano je, meutim, istai da to je zatita manjinskih akcionara vea to su upravljaka

prava veinskog vlasnika vie ugroena, to ne mora uvek biti dobro budui da moe
ugroziti i demokratsko naelo jedna akcija jedan glas.

II Putem jaanja sistema upravljanja, odnosno:

1. jaanja efikasnosti upravnog odbora,
2. regulisanja kompenzacija menadera,
3. regulisanja konflikta interesa,
4. regulisanja transakcija izmeu povezanih lica,
5. unapreivanja raunovodstvenih standarda itd.

III Putem internih i spoljnih mehanizama kontrole, najee:

1. jaanja efikasnosti nadzornog odbora,
2. pravovremenog i tanog informisanja javnosti, svih akcionara i
zainteresovanih treih lica o poslovanju, rezultatima rada i planovima
privrednog razvoja drutva,
3. obezbeivanja nezavisnih redovnih i vanrednih revizija poslovnih knjiga
drutva, unapreivanja standarda revizije (jaanja uloge odbora za reviziju,
unapreivanja interne revizije i interne kontrole, rotacija revizora, uvoenja
profesionalnih savetnika u odbor za reviziju) i sl.
4. jaanja nadzora regulatornih tela,
5. garantovanja mogunosti podnoenja tubi pred sudovima, u ime drutva,
protiv kontrolnog vlasnika zbog zloupotreba itd.

14. Koji su najei vidovi zlopotrebe kontrolnog vlasnika?

1. Preterana, nesrazmerna zarada menadera odnosno, kontrolnog vlasnika,

2. upotreba insajderskih informacija u sopstvenom interesu (zloupotreba),
3. sklapanje poslova kontrolnog vlasnika, sa njim povezanih lica ili drugog
privrednog drutva u njegovom vasnitvu sa drutvom koji su nepovoljni za
to drutvo,
4. smanjenje vrednosti manjinskih paketa akcija kroz integracije (razne
oblike povezivanja drutava) i sl.

8
15. Kakva je struktura korporativnog vlasnitva u Srbiji?

Za sadanju strukturu korporativnog vlasnitva u Srbiji, koja bitno odreuje i

problematiku korporativnog upravljanja, odgovoran je metod privatizacije. Zakon o
privatizaciji iz 2001. godine je predvideo dva metoda prodaje, oba konkurentska:
aukciju, za manja i slabija preduzea, i tender, za vea i bolja, namenjena stranim
investitorima. Pri tome, u oba sluaja prodavao se kontrolni paket (70%
neprivatizovanog kapitala), dok se ostatak poklanjao zaposlenima (15%) i graanima
(15%). Za loa preduzea model je predvideo restrukturiranje ili steaj.

Po modelu iz 2001. godine pojavio se, dakle, se veinski vlasnik sa 70% svojine
kapitala kao dominantna linost, to je ograniilo razvoj trita kapitala. Prometa
akcijama tih preduzea praktino nije bilo.

Nasuprot tome, privatizacije po modelu 1997. godine (po ranijem Zakonu) dovele do
disperziranog vlasnitva zaposlenih i dravnog penzijskog fonda, usled ega se,
zapravo, jedini znaajniji promet akcijama na Beogradskoj berzi zasniva se na
akcijama preduzea privatizovanih po Zakonu iz 1997. godine.

Nedovoljno razvijeno finansijsko trite, uz nedovoljno poverenje u ukupni

finansijski sektor u zemlji, znaajan je ograniavajui faktor u pogledu izdanosti
finansijskih izvora na koje naa privredna drutva mogu raunati. S druge strane
niska kreditna sposobnost i ukupni bonitet naih drutava ima za posledicu njihov
tei pristup finansijskim tritima i viu cenu kapitala.

Ipak zakonski okvir za razvoj korporativnog upravljanja imamo. Na primer, prema

lanu 198. novog Zakona o privrednim drutvima iz 2011., godine upravljanje
privrednim drutvom moe biti i jednodomno i dvodomno, to se odreuje
osnivakim aktom drutva. U praksi, u Srbiji je vie zastupljen dvodomni sistem
(budui da je najveim delom preuzet iz nemakog prava). Ovaj sistem ne obezbeuje
visoku zatitu prava vlasnika i poverilaca, usled ega u Srbiji vlasnitvo i nije iroko
distribuirano. Uglavnom postoji jedan veinski vlasnik koji kontrolie 50% ili vie
glasova na skuptini drutva. Tako se pojavljuje principal-principal problem koji je
najizraeniji u akcionarskim drutvima gde se interesi manjinskih i veinskih
akcionara mogu razlikovati. Direktna posledica je pojava nepoverenja kod investitora,
nizak promet na tritu kapitala i sl. S druge strane, prednost koncentrisanog
vlasnitva je smanjenje oportunizma izvrnih direktora i reavanje principal-agent
problema.

16. ta je Kodeks korporativnog upravljanja?

Kodeks korporativnog upravljanja jeste skup etikih pravila o upravljanju i nadzoru

nad upravljanjem u drutvima kapitala. Kodeks je dopuna vaeoj zakonskoj
regulativi u zemlji, tako da nijedna njegova odredba ne ukida zakonsko pravilo koje
isto pitanje ureuje drugaije. On predstavlja tzv. meko pravo, ija pravila su
specifino obavezujua za drutva na koja se primenjuje, a odstupanje od njih raa
specifinu obavezu objanjenja razloga i motiva takvog odstupanja.

9
Moe biti doneen na razliitim nivoima. U Srbiji je Privredna komora donela Kodeks
korporativnog upravljanja, koji se obavezno primenjuje na sva kotirana akcionarska
drutva koja su njeni lanovi. Kotirano akcionarsko drutvo je svako otvoreno
akcionarsko drutvo ijim se akcijama trguje na bilo kom tritu kapitala. Osnovni cilj
Kodeksa je uspostavljanje dobrih poslovnih obiaja u oblasti korporativnog
upravljanja, ravnotee moi i uticaja organa u drutvu, trajan i konzistentan sistem
kontrole rada uprave i zatite prava investitora, to treba da obezbedi privredni razvoj
srpske privrede u celini.

Privredno drutvo moe da usvoji i neki drugi kodeks pravila korporativnog

upravljanja, pri emu on kao minimum mora da sadri prava akcionara i dunosti
drutva, upravnog odbora, izvrnog odbora, organa nadzora u drutvu i revizora,
predviene Kodeksom Privredne komore Srbije (kao to je sluaj sa npr. Telekomom
Srbije, Naftnom industrijom Srbije, Aerodromom Nikola Tesla i dr.).

Novim Zakonom o privrednim drutvima iz 2011. godine svim otvorenim (javnim)

akcionarskim drutvima se nalae da u obavezne akte uvedu i kodeks korporativnog
upravljanja. Novi Zakon o privrednim drutvima regulie samo otvorena
akcionarska drutva, mada poznaje i druga koja nisu javna (dakle, zatvorena su).

17. Koje su osnovne odredbe Zakona o privrednim drutvima u vezi sa

korporativnim upravljanjem?

Zakon o privrednim drutvima definie prava i obaveze lanova odbora, nain

upravljanja i kontrole unutar drutva, kao i sve potrebne akte i standarde koje
svako otvoreno akcionarsko drutvo mora da implementira.

Zakonom se definiu nadlenosti svih organa drutva. Najvii organ drutva je

skuptina. Meutim, ukoliko postoji i nadzorni odbor unutar drutva, onda se
odreena ovlaenja prebacuju sa skuptine na nadzorni odbor. Tako je, nadzorni
odbor (u jednodomnom sistemu to je neizvrni deo odbora direktora) zaduen za
kontrolu i nadgledanja rada izvrnog odbora, sazivanje sednica i izvetavanje
skuptine. Kljunu ulogu u voenju poslovanja i kreiranju strategije imaju lanovi
izvrnog odbora (u jednodomnom sistemu to su izvrni lanovi odbora direktora).
U radu izvnom odboru mogu pomagati i razliite komisije.

Izuzetno je vano i zakonsko ureivanje interne i eksterne kontrole rada i primene

propisa (tzv. unutranje i spoljne revizije). Tako se lanom 451. Zakona odreuje
obaveza uvoenja kvalifikovanog internog revizora u sva otvorena akcionarska
drutva, koji mora biti zaposlen u drutvu i ne moe biti direktor niti lan
nadzornog odbora. lan 452. odreuje nadlenosti internog revizora, koje se
odnose na praenje kodeksa korporativnog upravljanja, potovanje propisa i akata
drutva, proveru rizika, nadzor nad raunovodstvenim i finansijskim podacima i sl.
lan 453. Zakona nalae i obaveznu godinju reviziju finansijskih izvetaja od
strane nezavisnog eksternog revizora (koji ne moe biti zaposlen u drutvu i mora
dokazati svoju nezavisnost, odnosno nepristrasnost).

10
18. Koji su ostali vaniji zakoni koji ureuju materiju korporativnog
upravljanja u Srbiji?

Zakon o javnim preduzeima ureuje postupak osnivanja i poslovanje javnih

preduzea. U skladu sa Zakonom, javno preduzee je preduzee koje obavlja
delatnost od opteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave.

Zakon o raunovodstvu i reviziji ureuje nain voenja poslovnih knjiga,

priznavanja i procenjivanja imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanja,
prikazivanja, dostavljanja, obelodanjivanja i obrade godinjih finansijskih izvetaja,
uslove i nain vrenja revizije finansijskih izvetaja, kao i internu reviziju.

Zakonom o tritu kapitala obezbeuje se zatita investitora, pravedno, efikasno i

transparentno funkcionisanje trita kapitala, kao i smanjenje sistemskog rizika za
uesnike na tritu kapitala.

Zakonom o privatizaciji ureuju se uslovi i postupak promene vlasnitva

drutvenog, odnosno dravnog kapitala. Privatizacija se zasniva na naelima poput:
stvaranja uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost, obezbeenja javnosti,
fleksibilnosti i formiranja prodajne cene prema trinim uslovima.

Zakonom o preuzimanju akcionarskih drutava ureuju se uslovi i postupak za

preuzimanje akcionarskih drutava, prava i obaveze uesnika u postupku preuzimanja
i nadzor nad sprovoenjem postupka preuzimanja akcionarskih drutava. Ovaj zakon
se primenjuje na preuzimanje akcionarskih drutava ije je sedite u Srbiji, ako se
akcijama koje su izdala ta drutva trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti
u Republici Srbiji.

Zakon o trgovini ureuje uslove i nadzor nad obavljanjem i unapreenjem trgovine

na jedinstvenom tritu Republike Srbije, kao i zatitu trita od nepotene trine
utakmice. Trgovina se vri pod uslovima i na nain ureen ovim zakonom i drugim
propisima kojima se ureuju promet robe i usluga, kao i dobrim poslovnim
obiajima i poslovnim moralom.

Zakon o zatiti konkurencije ureuje zatitu konkurencije na tritu Republike

Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti drutva, a naroito koristi za
potroae. Ovaj Zakon ureuje i osnivanje, poloaj, organizaciju i ovlaenja
Komisije za zatitu konkurencije.

11