SEMINARSKI RAD

PREDMET: FINANSIJSKI MENADŽMENT

TEMA: MERDŽER I AKVIZICIJA – STUDIJA SLUČAJA

Mentor: Student:
Profesor dr. Lj. Miljković

Beograd, februar 2018. god.

 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Sadržaj:

Uvod.................................................................................................................................................... 3

1.Osnovni pojmovi........................................................................................................................ 4

2. Podela merdžera i akvizicija................................................................................................ 6

3. Motivi i razlozi merdžera i akvizicija................................................................................8

4. Taktike u procesu merdžera i akvizicija.......................................................................10

5.Ciljevi............................................................................................................................................ 11

6.Ofanzivne strategije............................................................................................................... 13

7.Defanzivne strategije............................................................................................................. 15

8. Proces merdžera i akvizicija.............................................................................................. 16

9.Razlozi preuzimanja............................................................................................................... 17

10.Problemi kod spajanja........................................................................................................ 18

11. Studija slučaja - Primeri……………………………………………………………………….19

Zaključak........................................................................................................................................ 21

Literatura....................................................................................................................................... 22

Strana 2
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Uvod

Pitanja merdžera i akvizicija preduzeća jedna je od oblasti finansija koja privlači pažnju
kako javnosti tako i finansijskih eksperata i menadžera. Oblast merdžera i akvizicija obuhvata
skup značajnih specifičnih aktivnosti koje zadiru u mnoge sfere poslovnog života. U uslovima
globalizacije poslovanja, jake konkurentnosti i promenjivosti okruženja merdžeri i akvizicije kao
strategija eksternog rasta preduzeća omogućavaju preduzećima da se prilagode novonastalim
šansama i na bolji način pozicioniraju kako bi ostvarila veću vrednost za svoje interesne grupe. U
tržišnim ekonomijama putem merdžera i akvizicija ostvaruje se transfer vlasničke i menadžment
kontrole, u smislu preuzimanja manje uspešnih preduzeća od strane ekonomski efikasnijih i
finansijski jačih preduzeća. Na taj način vrši se stalno restrukturiranje privrede kroz vlasničko
preuzimanje, koje deluje u pravcu jačanja profitabilnosti preduzeća. Merdžeri i akvizicije već
decenijama predstavljaju jednu od najčešće sprovođenih strategija restrukturiranja, kako po
obimu, tako i po vrednosti sprovedenih transakcija. Kao glavni razlozi za merdžere i akvizicije
navode se globalizacija, tehnološke inovacije, deregulacija finansijskih aktivnosti i sl.

Sa sve većom globalizacijom svetskog tržišta i internacionalizacijom aktivnosti velikih

korporacija, pojave preuzimanja kompanija i njihovog međusobnog spajanja, postale su
uobičajena praksa na skoro svim tržištima. U poslednjih dvadesetak godina skoro da nije bilo
veće svetske kompanije koja nije bila u u prilici da realizuje strategiju preuzimanja ili pribegne
odbrambenom mehanizmu u slučaju da je bila na meti.
Iako su u svetu aktivnosti preuzimanja i spajanja veoma zastupljene, pojmovi akvizicije i
merdžera nisu ni do danas jasno teoretski razgraničeni. I pored toga što se često u javnosti vrši
poistovećivanje ova dva pojma, oni označavaju različite stvari.
Organizaciona spajanja ili merdžeri, i preuzimanja ili akvizicije predstavljaju u osnovi
finansijske transakcije, investicije ili se koriste za pribavljanje novih oblika tehnologija. Ovakav
tip investicija se dešava kada jedna organizacija (kupac) kupuje dovoljan broj akcija sa pravom
glasa druge organizacije, da bi imala kontrolu ili potpuno vlasništvo. Ako su organizacije
približno iste veličine i dogovor između njihovog menadžmenta je pozitivan za obe kompanije, to
se naziva merdžer. Ako dođe do nasilnog preuzimanja ili ako je jedna kompanija oštećena, to se
naziva akvizicija.
Da li će kupovina neke kompanije biti merdžer ili akvizicija zavisi od načina saopštenja
cele procedure javnosti i od toga da li je preuzimanje označeno kao neprijateljsko ili ne. Istinska
razlika je u shvatanju kupovine od strane borda direktora kompanije koja se preuzima, njenih
zaposlenih i akcionara.

1.Osnovni pojmovi

Strana 3
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Merdžeri i akvizicije su najrasprostranjeniji oblik korporativnog restrukturiranja. Proces

restrukturiranja preduzeća odnosi se na veliki broj aktivnosti kojima preduzeće menja svoju
postojeću strukturu, strategiju poslovanja, radi povećanja profitabilnosti i efikasnosti poslovanja
kako bi održalo ili povećalo konkurentnost na tržištu. Merdžeri i akvizicije predstavljaju jedan od
načina restrukturiranja preduzeća kroz promenu vlasničke strukture, organizacione strukture,
strukture kapitala i imaju velike uticaje na finansijski rezultat i performanse preduzeća. Pored
navedenog, merdžeri i akvizicije predstavljaju načine transformacija preduzeća kako bi se što
bolje pozicioniralo na tržištu i prilagodilo šansama u neposrednom okruženju. Merdžer za koji se
kod nas još koriste i pojmovi spajanje, integracija ili fuzija predstavlja kombinaciju dva
preduzeća, u kojoj ono preduzeće koje je integrisano prestaje da postoji. U tom slučaju,
preduzeće koje je izvršilo integraciju preuzima imovinu, ali i obaveze preuzetog preduzeća. Ovaj
se oblik integracije naziva i statusnim merdžerom.

Pored njega, u praksi se javlja i supsidijarni merdžer kod koga ciljno preduzeće postaje
ogranak matične kompanije. Merdžer obično nastaje kada ekonomski entiteti slične veličine
nastave da posluju kao novo preduzeće. Vlasnici akcija preduzeća koja se pripaja mogu zameniti
svoje akcije za akcije sada novog preduzeća. Preduzeće koje ima dominantnu ulogu u pripajanju
preuzima aktivu i obaveze onog drugog preduzeća. Merdžer karakteriše prestanak apsorbovanih
društava kao pravnih lica (bez sprovođenja postupka likvidacije) i univerzalna sukcesija – prenos
imovine u celini (sa svim pravima i obavezama) apsorbovanih društava na društvo nastalo
pripajanjem ili novonastalo društvo. Preduzeće A apsorbuje preduzeće B, koristeći svu aktivu i
pasivu preduzeća B, koje prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici preduzeća B obično
menjaju svoje akcije za akcije preduzeća A. U većini slučajeva, najmanje 50% akcionara ciljnog
preduzeća i preduzeća ponuđača mora da odobri pripajanje.1 Merdžeri privrednih društava imaju
značajne prednosti ali i nedostatke. Ono što je pozitivno iz ovih procesa jeste što vode ka većoj
rentabilnosti, mogu dovesti do uklanjanja nepoželjnih konkurenata na tržištu, dok sa druge strane,
mogu voditi ka stvaranju nefleksibilnog društva, gde se umanjuje verovatnoća ostvarivanja
pozitivnih finansijskih rezultata.

Merdžeri i akvizicije predstavljaju metode transformacije preduzeća u uslovima

globalizacije koje omogućavaju firmama da se prilagode šansama iz okruženja i na bolji način
pozicioniraju kako bi ostvarile veću vrednost za svoje interesne grupe. Merdžeri, za koji se kod
nas još koriste i pojmovi fuzija, integracija ili pripajanje, predstavlja transakciju u kojoj nastaje
jedan ekonomski entitet od prethodnih dva ili više entiteta. Najčešći slučaj merdžera je kada
jedno preduzeće apsorbuje drugo. Za merdžere je posebno karakteristično da je reč o
dobrovoljnom sporazumu dva preduzeća, gde jedna kompanija priključuje svu aktivu (i pasivu)
druge kompanije, čime se uvećava njena veličina. Vlasnici priključene kompanije mogu zameniti
svoje akcije za akcije nove uvećane firme. Takav jedan primer je pripajanje Novosadske mlekare
našoj velikoj kompaniji Imleku, pri čemu je ona prestala da postoji u tom obliku. Jedan sličan
oblik je konsolidacija, koji se razlikuje jedino potome što spajanjem dva preduzeća nastaje
1
Gogan P. A., (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, Prometej, Novi Sad, str. 48.

Strana 4
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

sasvim novo preduzeće, dok ranija dva prestaju da postoje, a njihovi vlasnici nisu oštećeni jer
mogu da zamene svoje akcije za akcije nove zajedničke firme.

Drugi oblik transakcije su akvizicije. To je vrlo širok pojam koji se koristi u slučaju kada
jedno preduzeće kupuje i stiče paket akcija drugog preduzeća. Na taj način ono može preuzeti
kontrolu i doći u situaciju da odlučuje o njegovoj budućnosti. Danas je to osnova ostvarivanja
rasta i sinergije velikih i jakih kompanija, kao i boljih performansi i strateških ciljeva. Da bi
ostvarile svoj puni sinergetski efekat potrebno je da procesi akvizicije budu adekvatno
projektovani, da se sklapanju akvizicionog posla priđe na odgovarajući način, sa odgovarajućom
taktikom, te da postakvizaciona integracija bude implementirana na osnovu utvrđenog planskog
programa akvizicije. Akvizicija može imati različite oblike i načine realizacije. Na primer,
plaćanje se može obaviti u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti, može biti prijateljska i
neprijateljska i može biti usmerena ka potpunom ili delimičnom sticanju kontrole nad drugim
preduzećem. Takođe, ona se može odvijati u tri oblika: kao direktna i privatna ponuda
menadžmenta željenog preduzeća, kao javna ponuda za otkupom akcija i kao akvizicija fizičke
aktive.

Treći oblik je preuzimanje (takeover) koji predstavlja termin koji je vrlo često povezan sa
aktivnostima merdžera i akvizicija. Često je smatran neodređenim jer se vezuje i za prijateljske i
za neprijateljske oblike transformacije kontrole sa jedne grupe vlasnika na drugu.
Aktivnosti merdžera i akvizicija su u svetu doživele veliki procvat u poslednjih desetak godina. Iz
godine u godinu dolazi do rasta, kako broja pojedinačnih transakcija tako i njihove ukupne
vrednosti.

Akvizicija se može opisati kao nalaženje novih poslova, kupovina aktive, organizacionih
delova ili celih preduzeća, zatim sticanje vlasničkog učešća u drugim preduzećima (direktna
kupovina, kupovina na berzi, preuzimanje, kupovina realne aktive), preuzimanje kontrole nad
drugim preduzećem. Sa pravne tačke gledišta, preduzeće koje je meta preuzimanja prestaje da
postoji i preduzeće koje preuzima nastavlja samostalno da posluje. Pojam preuzimanje
podrazumeva nešto širi pojam od akvizicija i predstavlja različite oblike transfera kontrole
preduzeća sa jedne grupe vlasnika na drugu. U osnovi preuzimanja se dele na prijateljska i
neprijateljska. Ponekad je teško ova dva procesa razlikovati, jer preuzimanje može početi kao
merdžer, dakle putem pregovora dva preduzeća, a završiti se kao tender ponuda, ukoliko na
primer do dogovora ne dođe, pa preduzeće preuzimač odluči da uputi direktnu ponudu
akcionarima za njihove akcije. Ili obrnuto, proces preuzimanja može otpočeti tender ponudom, da
bi se zatim i preduzeće koje je meta preuzimanja uključila u pregovore, čime taj proces prelazi u
merdžer. U većini slučajeva, kao merdžer se može okarakterisati preuzimanje koje rezultuje iz
pregovaranja i obično je „prijateljskog“ karaktera, jer su oba preduzeća zainteresovana za
spajanje. Akvizicija može biti „prijateljska“, kada je upravni odbor i menadžment mete
podržavaju, mada nema nikakvih pregovora već je ponuda upućena direktno akcionarima, i
„neprijateljska“, kada joj se upravni odbor i menadžment protive.

Strana 5
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

2. Podela merdžera i akvizicija

Različite literature ukazuju na to da postoje različite klasifikacije po kojima se mogu

klasifikovati merdžeri i akvizicije. Dve uopštene prihvaćene klasifikacije jesu da se merdžeri i
akvizicije mogu deliti na osnovu tipa veze između dve preduzeća koja se formira nakon kupovine
preduzeća i na osnovu načina finansiranja merdžera ili akvizicija. Na osnovu tipa veze koja
postoji između dva preduzeća možemo izvršiti podelu na:

- Horizontalne integracije (horizontalni merdžer)

- Vertikalne integracije (vertikalni merdžer)

- Konglomeratske integracije (konglomeratski merdžer)

Pod horizontalnom integracijom podrazumeva se spajanje dva preduzeća koji su direktni

konkurenti i koji posluju u okviru iste industrijske grane. Dva preduzeća koja se bave istim
poslom na ovaj način stvaraju sinergiju koja dovodi do smanjenja troškova, povećavanja tržišnog
učešća ili otvaranja novih tržišnih mogućnosti.

Horizontalne integracije često dovode do stvaranja velikih tržišnih sila što uzrokuje
značajne monopolističke efekte, i one često mogu biti osporavane prema antitrustovskim
zakonima. Poslednjih godina se sve manje osporavaju ovakve integracije. Vertikalne integracije
predstavljaju spajanje preduzeća koja imaju odnos kupac-prodavac odnosno spajanje preduzeća i
dobavljača ili preduzeća i kupca. Ovaj tip integracija se koristi kada želi da se postavi određena
kontrola u lancu industrije, ali to sa sobom donosi i određene posledice. Na primer, prilikom
inovacije određenog procesa, preduzeće koje se spojilo vertikalno mora da uloži mnogo više
novca i kapitala da bi pratilo taj trend, dok preduzeće koje to nije, prepušta to svojim
dobavljačima ili kupcima. Svakako da se putem vertikalnih integracija smanjuju operativni
troškovi i postiže se ekonomija obima, ali se na isti način gubi na fleksibilnosti samog preduzeća.

Konglomeratske integracije odnose se na integracije preduzeća koja nisu konkurentska i

nemaju odnos kupac-prodavac, odnosne bave se potpuno različitim poslovima. Spajanje dva
potpuno različita preduzeća ima za cilj postizanje diversifikacije, odnosno smanjenje rizika, ali ne
tako retko sa sobom povlači i određene kapitalne investicije. Konglomerati su bili veoma
popularni 60-tih godina, tačnije u trećem talasu merdžera i akvizicija, ali su veoma kratko opstali,
s obzirom na to da je bilo veoma teško stvoriti određenu vrednost spajanjem dva nepovezana
preduzeća. Pored navedena tri osnovna tipa merdžera i akvizicija sa aspekta tipa veze možemo
pomenuti još i tržišne integracije (market-extension merger) i proizvodne integracije (product-
extension merger). Tržišne integracije se odnose na spajanje dva preduzeća koja prodaju isti

Strana 6
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

proizvod na različitim tržištima kako bi proširile svoja tržišta, dok se proizvodne integracije
odnose na spajanje dva preduzeća koja prodaju različite ali srodne proizvode na istim tržištima
kako bi se omogućilo diferenciranje proizvoda. Kako je gore već pomenuto, pored klasifikacije
merdžera i akvizicija na osnovu tipa veze između dva preduzeća, takođe postoji klasifikacija
merdžera i akvizicija na osnovu načina njihovog finansiranja. Svaki od ovih načina finansiranja
sa sobom nosi određene implikacije kako za samo preduzeće, tako i za investitore. Na osnovu
načina finansiranja merdžeri i akvizicije mogu biti:2

- Purchase merdžer (purchase merger)

- Zamena akcija (stock swap)

- Konsolidovani merdžer (consolidation merger)

Purchase merdžer kako samo ime implicira se dešava onda kada jedno preduzeće kupi
drugo. upovina preduzeća se odvija putem novca ili putem nekih instrumenata duga. Preduzeća
glavnom preferiraju kupovinu na ovaj način, jer se na taj način mogu postići određeni poreski
enefiti. Zamena akcija se dešava kada jedno preduzeće kupuje drugo, onda to preduzeće ne mora
u novcu isplatiti kupljene akcije, već u zamenu akcionarima može ponuditi svoje akcije ili akcije
novoosnovanog preduzeća. Konsolidovani merdžer je jedan od retkih tipova merdžera. U ovom
tipu merdžera, interesantno je to da se oba preduzeća zapravo međusobno kupuju, kombinuju i
stvaraju totalno novi poslovni entitet. Ovim postupkom ranija dva preduzeća prestaju da postoje
kao poslovni entiteti. Dodatno, putem ovog načina merdžera se takođe mogu ostvariti određeni
poreski benefiti.

3. Motivi i razlozi merdžera i akvizicija

S obzirom na činjenicu da su strategije akvizicije i merdžera vrlo često primenjivane

značajno je ukazati na osnovne razloge, odnosno motive za njihovu primenu. Prema Hittu
moguće je identifikovati nekoliko najvažnijih razloga za korišćenje strategije akvizicija:3

2
Gogan P. A., (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, Prometej, Novi Sad, str. 51.

Strana 7
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

- Rast tržišne moći

- Prevazilaženje ulaznih barijera
- Troškovi razvoja novih proizvoda i rastuća brzina na tržištu
- Manji rizik u poređenju sa razvojem novih proizvoda
- Rastuća diverzifikacija
- Izbegavanje prekomerne konkurencije

Osnovni razlog za merdžere i akvizicije jeste postizanje veće tržišne moći, koja se izvodi iz
veličine kompanije, njenih resursa i sposobnosti da se takmiči na tržištu. Povećanje tržišnog udela
i snage na tržištu može proizaći iz integracije direktnih rivala (horizontalne integracije), kao i
želja za sopstvenim izvorima snabdevanja, nižim transakcionim troškovima, potrebe za
specijalizovanim inputima (motivi za vertikalne integracije). Suočavanjem sa ulaznim barijerama
u vidu postignute ekonomije obima i diferenciranih proizvoda, preduzeće koje želi da uđe na
novo tržište može zaključiti da je fuzija već pozicioniranog preduzeća na datom tržištu efektivniji
način za osvajanje tržišta, nego ulazak sa novim proizvodom ili uslugom koji su nepoznati
postojećim kupcima.

Slika 1: Teorije motiva merdžera

Fuzije, takođe, mogu biti povoljniji način za preduzeće da dođe do novih proizvoda, jer
omogućuju predvidljiviji povrat uloženih sredstava i brži ulazak na tržište, u poređenju sa
internim razvojem novih proizvoda, koji zahteva mnogo vremena i sredstava. Sem toga rezultati
fuzije se mogu lakše i tačnije proceniti nego rezultati razvoja novog proizvoda, što sa aspekta
uspešnog menadžera, odnosno lidera, fuzije čini manje rizičnim poduhvatom u odnosu na
ulaganje u razvoj novih proizvoda. Preduzeća vrlo retko interno razvijaju nove proizvode kako bi
3
Lukić, Lj., (2010), Upravljanje strukturnim promenama i konsolidacije u bankarstvu Srbije, Međunarodna naučna konferencija,
Kruševac, str. 13.

Strana 8
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

diverzifikovala svoje proizvodne linije, s obzirom da su fuzije najbrži i najlakši način za promenu
njihovog portfolia poslovanja. Takođe, preduzeća mogu koristiti fuzije kako bi smanjila svoju
zavisnost od jednog ili više proizvoda ili tržišta, odnosno proširila delokrug poslovanja, ukoliko
su na postojećem području poslovanja suočena sa intenzivnom konkurencijom. Učenje i
razvijanje novih sposobnosti, sticanje znanja i veština različitih od onih koja preduzeća već
poseduju, isto tako su veoma važan razlog koji govori u prilog fuzijama i akvizicijama.

Pored gore pomenutih razloga postoje istraživanja po kojima jedan od motiva za fuzije i
akvizicije jeste i arogancija menadžera (lidera). Naime, menadžeri odnosno lideri teže da kupuju
preduzeća iz svojih ličnih motiva i u tom slučaju ekonomska korist nije jedina niti najvažnija
motivacija za fuzije. Neka preuzimanja su motivisana ubeđenjem da uprava kupca može
uspešnije da rukovodi resursima ciljnog preduzeća. Ponuđač može da veruje da je stručnost
njegovog menadžmenta takva da bi pod njihovom kontrolom ciljno preduzeće uspešnije
poslovalo. Ovo motiviše kupca da plati veću cenu za ciljno preduzeće tj. za njegove akcije nego
što trenutno vrede. Takođe treba napomenuti da motiv za integrisanje mogu biti i odgovarajuće
poreske olakšice.

Slika 2: Stavovi prema akviziciji

4. Taktike u procesu merdžera i akvizicija

U procesu preuzimanja preduzeća mogući su sledeći modeli:4

- Dobrovoljno preuzimanje
- Neprijateljsko preuzimanje
4
Ćirović, М., (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development, Beograd, str. 65.

Strana 9
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Kod dobrovoljnog preuzimanja preduzeća dolazi do direktnih pregovora između

menadžmenta preduzeća koje je zainteresovano za preuzimanje i menadžmenta ciljnog
preduzeća.

Preduzeće koje je predmet preuzimanja je dužno, u slučaju opredeljenja za nastavak

pregovora, da prezentuje tačne podatke za sagledavanje i ocenu vrednosti preduzeća. Naravno, da
ovim pregovorima prethodi niz aktivnosti u cilju prikupljanja informacija i sastavljanju liste
potencijalnih preduzeća za preuzimanje. U toku pregovora angažuju se spoljni eksperti,
računovodstveni stručnjaci, investicioni bankari, pravnici i sl. kako bi otkrili eventualne skrivene
probleme koji bi mogli uticati na donošenje odluke o preuzimanju preduzeća. Rezultati analize i
odgovori na pitanja opredeliće konačni stav, pristupiti ili ne, procesu preuzimanja preduzeća.
Odluka o preuzimanju preduzeća doneta je tada kada predstavnici oba preduzeća zaključe ugovor
o akviziciji, preuzimanju kompanije koji je neophodno da bude konfirmiran od strane akcionara
oba preduzeća.

Naravno, situacija je sasvim drugačija kada se radi o neprijateljskom preuzimanju

preduzeća. Kod ovog modela preduzeće koje namerava da preuzme drugo preduzeće obraća se
direktno njegovim akcionarima i nudi otkup akcija po višoj ceni od berzanske. Ova ponuda,
naziva se tenderskom i kada se ona podnese akcionari preduzeća targeta imaju rok od 20 dana da
donesu odluku o prihvatanju ili neprihvatanju ponude. U tom roku mogu se pojaviti i druga
preduzeća sa svojim ponudama za preuzimanje uz navođenje uslova koji nude. Otvara se dakle
konkurentska borba za preuzimanje preduzeća targeta. Neprijateljski ponuđač može i pre
upućivanja direktne ponude da pribegne akviziciji akcija ciljnog preduzeća, uz nastojanje, da isto
ostane u tajnosti, kako akcije ciljnog preduzeća ne bi počele da rastu. Kako bi se obezbedila
tajnost ovih aktivnisti koriste se tzv. korporacijske čaure ili ortakluci, koji vrše kupovinu u ime
zainetresovanog preduzeća i to na način da njihova imena ne upućuju na identitet krajnjeg kupca.

Značajan deo kupljenih akcija na otvorenom tržištu može da osujeti primenu mera odbrane,
odredbe o potrebi supervećine prilikom glasanja, kao i da pomogne kod pregovora sa ciljnim
preduzećem za pristanak na prijateljsku direktnu ponudu i na taj način obeshrabri potencijalne
dobre vitezove na upućivanje ponuda. Postoji veliki broj taktika neprijateljskog ponuđača, ali je
taj broj ipak znatno manji u odnosu na broj taktika odbrane koje stoje na raspolaganju ciljnom
preduzeću.5

5.Ciljevi

5
Ćirović, М., (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development, Beograd, str. 67.

Strana 10
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Za sva preduzeća, bez obzira u kojoj se ulozi našla, kao jedna od vrhovnih ciljnih funkcija
se uzima maksimiziranje vrednosti za vlasnike. U ostvarenju tog cilja preduzeća mogu koristiti
različite vrste strategija. Jednu od najznačajnijih predstavljaju strategije rasta. Za one subjekte
koji se nalaze u ulozi ponuđača ostvarivanje merdžera i akvizicija ustvari predstavlja realizaciju
rasta, pošto time oni povećavaju svoju veličinu. Tri važna cilja koja preduzeća žele da ostvare su
sinergija, poreski efekti i korišćenje povoljnih poslovnih prilika. Sinergetski efekti se javljaju u
slučaju kada je ukupna vrednost dve kompanije koje se povezuju veća od prostog zbira njihovih
pojedinačnih vrednosti. Postoje rani izvori sinergije kao što su ostvarivanje efekata ekonomije
obima, eliminisanje slabosti, smanjenje administrativnih troškova, tehničko tehnološke inovacije
i slično. Sa druge strane one mogu doneti poreske efekte, odnosno uštede i smanjivanje stepena
poreskog opterećenja. Još jedan od ciljeva je korišćenje povoljnih poslovnih prilika koje se
odnose na situaciju kada su tržišne cene akcija ciljnog preduzeća na relativno niskom nivou,
daleko ispod njihove realne vrednosti. Tada su akvizicije i preuzimanja jedan od sigurnih načina
da se kreira blagostanje za vlasnike.

Osim ovih postoje i drugi ciljevi ovakvih poslovnih transformacija. Među njima je i ulazak
na nova tržišta, naročito u slučaju sporo rastućeg tržišta, tržišta sa neelastičnom tražnjom na
smanjenje cena i slično. Drugi cilj ovom strateškom pristupu je i povećanje operativne efikasnosti
što može da podrazumeva delovanje različitih ekonomija, postizanje sinergetskih efekata u
obavljenju različitih poslovnih funkcija, ostvarivanje različitih ušteda i racionalizacije celog
poslavanja preduzeća. Pored ovih, javlja se naravno i cilj postizanja što veće profitabilnosti, što je
uskladu sa osnovnom ciljnom funkcijom savremenog preduzeća.

Tabela 1: Klasteri menadžerskih ciljeva merdžera / akvizicija

Strana 11
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

6.Ofanzivne strategije

Strana 12
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Na finansijskim tžištima postoji veoma veliki broj strategija koje se tiču M&A aktivnosti.
Postoje strategije ofanzivnog tipa, koje za cilj imaju sticanje kontrole nad drugim preduzećem,
kao i defanzivne, kojima se prenebegava prilikom odbrane preduzeća od pokušaja preuzimanja.
Što se tiče ofanzivnih strategija, postoje dve podgrupe. U prvu, u kojoj je ponuda za preuzimanje
usmerena direktno ka vlasnicima, spadaju operacije na otvorenom tržištu, javne ponude, ponude
sa dve cene i mehanizam borbe zastupnika. Drugu podgrupu ofanzivnih strategija čine one
aktivnosti preuzimanja kod kojih se ponuda upućuje menadžerima ciljane kompanije i u nju
spadaju dva mehanizma, ponuda za pripajanje i ponuda „medveđi zagrljaj“.

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju inicijalnu kupovinu akcija i uvod u neku od

strategija M&A. Ovaj mehanizam tiče se otkupa akcija ciljanog preuzeća direktno od vlasnika
akcija, na sekndarnom tržištu, odnosno berzi. Na ovaj način se retko može doći do značajnijeg
udela u vlasništvu, što predstavlja najveću manu ovog mehanizma, jer broj akcija koji se ovim
putem može steći ograničen je brojem akcija u slobodnom prometu. Najčešće se na ovaj način
stiče manji udeo u vlasničkoj strukturi, od nekoliko procenata do nekoliko desetina procenata, što
predstavlja uvertiru za javnu ponudu.

Javna ponuda predstavlja jedan od najčešćih i najstandardnijih mehanizama preuzimanja. U

pitanju je upućivanju javne ponude za otkup akcija ciljanog predzeća i objavljuje se u sredstvima
javnog informisanja, neretko i uz jaku propagandnu kampanju. Da bi ponuda za preuzimanje bila
uspešna, ponuđač mora da ponudi cenu koja će značajnije biti veća od tekuće cene u
sekundarnom prometu. Najveća prednost ovog mehanizma leži u činjnici da ponuđač pomoću
njega može izbeći menadžere, direktore i članove upravnih odbora ciljanog preduzeća. Ono što je
logično očekivati, jeste da će se ipak menadžeri angažovati i savetovati vlasnike da ne prihvate
ponudu i da će, u krajnjoj liniji, otpočeti neku od defanizivnih strategija za borbu protiv
preuzimanja.

Ponuda sa dve cene predstavlja još jednu varijantu javne ponude za preuzimanje u kojoj
ponuđač nudi dve cene za akcije ciljane kompanije. Prva cena je viša ili u nekom smislu
superiornija, na primer isplata u gotovini i odmah, i odnosi se na određeni maksimalni broj
akcija, kojima ponuđač stiče kontrolu nad ciljanim preduzećem. Druga cena je značajnije niža i
odnosi se na preostale akcije. Ovim mehanizmom se uspešno vrši pritisak na vlasnike akcija
ciljane kompanije da svoje akcije prodaju što pre, uz vrlo povoljne uslove i visoku premiju.
Borba zastupnika predstavlja pokušaj pojedinačnih akcionara ili grupe akcionara da preuzmu
kontrolu ili unesu neke druge promene u poslovanje akcionarskog društva. To se vrši putem
mehanizma zastupanja vlasnika akcija na godišnjim skupštinama akcionara. Zastupanje označava
pravo da se glasa pomoću akcija nekog drugog akcionara. Ideja celog mehanizma je da se
iskoriste glasovi onih akcionara koji apstiniraju od glasanja za pojedine odluke društva, do čega
dolazi usled njihovog verovanja da sa sitnim udelima ne mogu puno da utiču, a što je objektivna
posledica disperzije vlasništva na veliki broj akcionara. Uslov za otpočinjanje borbe je da jedna
grupa ima određeni procenat glasova. Oni preko svojih predstavnika pokušavaju da izlože svoju

Strana 13
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

viziju i program razvoja kompanije i tako privole ostale, neopredljene, vlasnike akcija da im daju
galsove.

Ponuda za pripajanje predstavlja ponudu koju jedno preduzeće upućuje direktno

menadžerima ciljanog preduzeća, sa željom da se izvrši pripajanje, udruživanje ili kupovina.
Menadžeri ciljane kompanije mogu samostalno da odluče o ponudi, uzimajući u obzir niz
relevantnih faktora, kao što su, na primer, pozicije oba preduzeća, uslovi ponude, razlozi, koristi,
finansijski efekti…

„Medveđi zagrljaj“ je specifičan mehanizam preuzimanja u kom se, bez prethodne najave i
upozorenja, upućuje pismeno obveštenje menadžmentu ciljane kompanije u kojoj su sadržni
gotovo svi relevantni uslovi preuzimanja. Ponuda je nazvana „medveđi zagraljaj“ jer je
menadžerima ciljanog preduzeća obično ostavljeno malo vremena za donošenje odluke, a
najčešće se radi o ponudi daeko većeg i znažnijeg preduzeća, koja se teško može odbiti.

Slika 3: Starteške opcije akvizicije koje povećavaju obim i širinu kompanije

7.Defanzivne strategije

Kako je 1980ih godina veliki broj M&A aktivnosti imao odlike neprijateljskog
preuzimanja, tako su se razvijale i usavršavale strategija za odbranu. One su postale izuzetno
sofisticirane, uz uključivanje sve većeg broja stručnjaka kako iz, tako i van preduzeća.
Defanzivne strategije moguće je podeliti u dve velike podgrupe. Prva grupa tiče se preventivnih
Strana 14
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

strategija, odnosno odbrane pre ponude za preuzimanje i u nju je moguće uključiti amandmane o
nepreuzimanju u internim aktima kompanije, „otrovne pilule“, dokapitalizaciju pomoću više
klasa akcija i „zlatni padobran“. Drugu grupu čine odbrane posle objavljivanja ponude za
preuzimanje u koju spada veliki broj mehanizama, kao što su „pakman“, parničenje, promene u
strukturi kapitala, „beli vitez“ i sporazumi o otkupu akcija.

Amandmanima u internim aktima društva, odnosno u statutu akcionarskog društva, otežava

se pokušaj za preuzimanje. Najčešći amandmani se tiču povećanja stepena saglasnosti akcionara
da bi se prihvatila ponuda za preuzimanje. Obično se prag saglasnosti definiše na 2/3, 4/5, a u
ekstremnim slučajevima i do 95% saglasnosti.

„Otrovne pilule“ su odbrana koja je prvi put upotrebljena 1982. godine, za odbranu
kompanije El Paso Electronics. Reč je o odbrani gde se ciljano preduzeće koristi emisijom
različitih hartija od vrednosti, čime mu se smanjuje vrednost u očima potencijalnog ponuđača.
Dokapitalizacija pomoću više klasa akcija predstavlja mehanizam da se kreira takav glasački
mehanizam koji će omogućiti lakše zadržavanje kontrole nad kompanijom. U posedu akcija sa
superiorinijim pravom glasa obično se nalaze osnivači, članovi njihovih porodica, menadžeri i
slično. „Zlatni padobran“, pak, predstavlja odbrambenu strategiju koja podrazumeva postojanje
atraktivnog sporazuma koji menadžerima garantuje visoku kompenzaciju u slučaju
neprijateljskog preuzimanja i gubitka posla. Sam mehanizam se naziva „zlatnim“ jer u sebi sadrži
značajne iznose koji se garantuju menadžerima. Njegovo postojanje ne može da spreči
preuzimanje, ali ga može odvratiti, pošto ono u tom slučaju postaje skuplje, pa samim tim i manje
verovatno.

Spomenute preventivne mere ne mogu sprečiti ponude za preuzimanje, niti mogu

garantovati opstanak i nezavisnost preduzeća, ali njihovo postojanje može dovesti do odvraćanja
od pokušaja preuzimanja ili činjenju da ono postane teže i skuplje. Međutim, ukoliko dođe do
pokušaja neprijateljskog preuzimanja, preduzeće može da se brani i na druge načine, što
predstavlja aktivne stratgije odbrane.

„Pakman“ predstavlja jednu krajnje ekstremnu strategiju, gde preduzeće koje je meta
preuzimanja lansira kontra ponudu za kupovinom akcija kompanija ponunđača. Strategija je
dobila ime po kompjuterskoj igrici, gde jedan karakter, pacman, pokušava da preživi tako što jede
druge karaktere. Parničenje, odnosno suđenje, predstavlja svojevrstan vid defanzivne strategije u
kojoj ciljano preduzeće pokreće spor pred sudom nad ponuđačem. Argumenti u parnici se obično
svode na preispitivanje korektnosti cene, kao i na to da se pokaže da upravni odbor radi u interesu
svih vlasnika akcija. Prednost parničenja leži u dobijanju dodatnog vremena za primenu neke od
drugih odbrambenih strategija.

Strategiju promene u strukturi kapitala čini veći broj različitih mehanizama koje ciljanom
preduzeću stoje na raspolaganju. Jedna od najčešćih je dokapitalizacija, koja podrazumeva da
komapnija uzima veliki iznos duga kako bi isplatila visoke dividende vlasnicima akcija i na taj

Strana 15
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

način sprečila da ih prodaju. Takođe, primenjuje se i povećanje nivoa duga, čime se ciljano
preduzeće čini manje atraktivnim za ponuđača. Može se izvršiti i emisija novih akcija kojom se
može razvodniti vlasništvo ponuđača, a može se vršiti i otkup sopstevnih akcija na sekundarnom
tržištu ili putem javne ponude za sticanje sopstvenih akcija, što je veoma čest mehanizam
odbrane.

„Beli vitez“ je strategija u kojoj preduzeće koje je meta preuzimanja pokušava da nađe
prijateljsku kompaniju koja se naziva „beli vitez“ i koja predstavlja alternativu neprijateljskom
ponuđaču (crni vitez). Beli vitez se obično obavezuje da neće izvršiti likvidaciju ciljanog
preduzeća, da neće otpuštati radnike kao i da će zadržati postojeći menadžerski vrh. Slično ovoj
strategiji, vrši se i strategija „belog pratioca“, gde se akcije mete preuzimanja prenose u ruke
prijateljske kompanije ili investitora, koji tada poseduje značajan vlasnički udeo, ali nema
nameru da stekne potpunu kontrolu nad kompanijom.

Sporazume o otkupu akcija takođe čine veći broj mehanizama odbrane čija je suština da
preduzeće meta spreči neprijateljsko preuzimanje tako što sklapa sporazum sa ponuđače da
otkupi svoje akcije. Neke od tipičnih odbrana iz ove grupe su otkup akcija uz premiju, gde
preduzeće otkupljuje svoje akcije od ponuđača uz značajnu premiju, kao i sporazmi o prestanku
dalje kupovine akcija, gde se između ciljane komapnije i ponuđača postiže sporazum da ponuđač
više neće kupovati akcije mete. Tako dolazi do zamrzavanja određenog procenta vlasništva
preduzeća, čime se sprečava pokušaj neke treće strane da izvrši upad i ugrozi dotadašnje
vlasničke pozicije.

8. Proces merdžera i akvizicija

Implementacija strategije preuzimanja, odnosno sam proces merdžera i akvizicije, jeste

jedan od ključnih faktora koji određuje ishod spajanja i pripajanja. Međutim proces akvizicije
nije jedini faktor koji određuje usprešnost merdžera i akvizicije. Pored samog procesa, tu su
strateško i organizaciono uklapanje. Strateško uklapanje predstavlja stepen do kog se strategija
preduzeća koje se preuzima uklapa i dopunjuje u strategiju preduzeća koje preuzima. Drugim
rečima, strateško uklapanje se odnosi na to koliko se finansijski i nefinansijski ciljevi uklapaju.
Sa druge strane, organizaciono uklapanje je definisano kao veza između administrativnih,
kulturoloških karakteristika kao i svojstva zaposlenih dva preduzeća. Većina literature okrenuta
je ka značajnosti strateškog uklapanja, dok se veoma značajni troškovi organizacionog uklapanja
zanemaruju. Proces merdžera i akvizicije se sastoji od sledećih faza:6

- Faza analize
6
Damodaran, A., (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS – Centar za statisti čka istraživanja i prognoze,
Prijepolje, str. 91.

Strana 16
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

- Faza pregovaranja

- Faza integracije

Faza analize je prva i početna faza merdžera i akvizicije i ona se sastoji od nekoliko
podfaza. Pre svega se donosi strateška odluka o korišćenju M&A strategije, zatim business
intelligence – proces koji zapravo predstavalja sakupljanje informacija iz spoljašnjosti preduzeća
kako bi se uočila nova šansa za poslovni rast. Posle spoznaje novih i pristupačnih šansi na tržištu,
sledi pretraživanje preduzeća, koja imaju predispozicije za ispunjavanje uočenih tržišnih šansi.
Zatim se kreira lista potencijalnih preduzeća koja ispunjavaju sve tražene uslove, kako bi se zatim
pokrenuo postupak due diligence – postupak koji predstavlja analizu celog preduzeća. Kada se
odluči o tome, koja preduzeća su ispunila sve tražene uslove i ako su rezultati analize
zadovoljavajući, sledi faza pregovaranja, koja se sastoji od tri podfaza. Prva podfaza se odnosi na
procenjivanje vrednosti preduzeća, zatim sledi podfaza pregovaranja, da bi se na kraju sklopio
ugovor, gde su svi aspekti merdžera i akvizicije dogovoreni. Faza integracije je poslednja faza, a
neki stručnjaci govore i ključna faza u procesu merdžera i akvizicija. Faza integracije se sastoji
od post-merdžer integracije, gde se zapravo strategija spajanja ili preuzimanja ostvaruje.

Strana 17
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Slika 4: Model toka M &A

9.Razlozi preuzimanja

Osnovna ideja kod spajanja kompanja je da će doći do povećanja toka gotovine nakon
preuzimanja, ali naravno uz postojanje određenog rizika koji ide uz to, ali uz saznanje da će dobit
biti veća od plaćene vrednosti. Naravno do svega toga neće doći odmah, već nakon određenog
vremenskog perioda.

Osnovni razlozi koji dovode do preuzimanja su:

1. Eliminacija konkurencije. To će ili dovesti do monopola jedne komapnije na

tržištu ili do većeg tržišnog udela za tu kompaniju. Nova snaga sa kojom će se nastupati na tržištu
će možda omogućiti porast crne uz isti obrt,i na taj način dovesti do povećanja toka gotovine;

2. Osiguravanje izvora važnih sirovina. Moguće je da se preuzme važan

dobavljač kada u kompaniji postoji nedostatak ključnih resursa ili dolazi do pretnje za prekid
lanca nabavke. Moguća je i kupovina lanca prodavnica kada one počinju da promovišu proizvode
konkurencije i kada time ugrožavaju položaj kompanije na tržištu roba i usluga. Kod ovog oblika
ne dolazi do povećanja toka gotovine, ali se smanjuje rizik i povećava sigurnost poslovanja;

3. Omogućavanje ekonomije obima. Pošto je ostvarenje ekonomije obima

prednost velikih organizacija, tako se širenjem kapaciteta omogućavaju niži proizvodni troškovi i
smanjuje se odliv gotovine;

4. Preuzimanje neke materijalne imovine, ( zemlje, fabrike ) koja nije u

potpunosti iskorišćena;

5. Preuzimanje nematerijalne imovine, koja nije iskorišćena u dovoljnoj meri (

izvozno pravo, know-how ). Neiskorišćenost materijalne imovine ukazije da je menadžment
kompanije loš, I to kompaniji kupcu omogućava da promoviše svoje kadrove.

10.Problemi kod spajanja

Pored mnogih problena pri spajanjima, najuočljiviji je problem ogranizacione klime u

preduzeću. Ako u kompaniji postoji fraza «mi to tako radimo», spoj novog i starog mentaliteta
predstavlja najveći problem. U mladim organizacijama stil prvih ljudi utiče na klimu, a u starijim

Strana 18
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

klima utiče na stavove prvih ljudi. To su kulturno jako velike razlike, koje utiču na dalji tok
poslovanja.

Kada dođe do kupovine stare organizacije od strane stare, oni su kulturno vrlo blizu, ali
tada dalje poslovanje uglavnom ide na dole, jer inovacija nema ni u jednom poju poslovanja.
Menjanje klime u organizacijama koje stare nije lako. Za sada dobre rezultate daje uvođenje
tehnološke discipline i smanjenje radne snage. Uglavnom strane firme daju otpremnine i na taj
način lakše zamenjuju stare kadrove novim, mladim kadrovima, koje je lakše oblikovati po
standardim nove firme. Na kraju tog procesa broj kadrova u firmi bude približno jednak broju pre
preuzimanja, ali su to novi kadrovi više okrenuti sektorima prodaje i marketinga.

Poput čoveka koji kada se ugoji ili omršavi mora da menja odelo, tako i organizacija mora
da se prilagodi promenljivim uslovima okruženja, da se stalno reoranizuje i prilagođava.

11. Studija slučaja - Primeri

Kao neke konkretne primere akvizicija i merdžera možemo navesti:

1. Fabrika «Fiat» iz Italije, Torino, je izvršila merdžer sa fabrikom automobila

«Zastava automobili» iz Srbije, Kragujevac. «Fiat» je omogućio proizvodnju i skladištenje
modela «Zastava 10» uz prenos njihove celokupne tehnologije i svih pratećih elemenata. Oni su
omogućili i dokumentaciju, tehnološki know-how, obuku ljudi. Uz njihovu pomoć «Zastava
automobili» će pokušati da se razvije i vrati iz mrtvila u kome se do sada nalazila, a za uzvrat
«Fiat» će biti u mogućnosti da dobije novo tržište i novu ciljnu grupu. Na taj način će pokušati da
postanu jači i stabilniji u okruženju, sa nižim troškovima i većim profitom.

2. Akviziciju je izvršila i moćna fabrika «Inter Trust» iz Bugarske, Sofija, koja je

kupila «Zastava Kovačnicu» iz Srbije, Kragujevac. «Zastava Kovačnica» je postala deo moćnog
kompleksa, i pokušava da se oporavi od dugogodišnjih sankcija. «Inter Trust» je uložio u
kupovinu novih mašina hladnog kovanja, koje bi trebalo da povećaju produktivnost i poboljšaju
metode rada, uz male troškove izrade. Tehnologija je kupljena iz inostranstva gde je lider u toj
oblasti napustio tu tehnologiju, kupovinom naprednijih tehnologija, a sledbenicima prepustio za
njega zastarelu tehnologiju. Ova kupovina je jako modernizovala i poboljšala izradu otkovaka u
«Zastava Kovačnici» i omogućila veću uštedu energije, veću automatizaciju, niže troškove rada,
kao i veću produktivnost u tom sektoru preduzeća. To predstavlja svetlu tačku preduzeća koje je
nakon dugog niza godina ne ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija i poboljšanja
postojeće, počelo da se razvija i primenjuje savremene metode rada i upravljanja tehnologijom.
Iako je to vrlo skup, težak i najpre rizičan korak u preduzeću, isto tako je i neophodan i potreban

Strana 19
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

kako bi se pruduzeće pokrenulo iz mrtvila i napredovalo na današnjem globalnom i surovom

tržištu, gde svako želi veće «parče kolača» i veći profit.

3. Transfer tehnologije izmedju kompanija AMD I UMC. Kompanije AMD

(Advanced Micro Devices Inc.) i UMC (United Microelectronics Corp.) sklopile su sporazum
krajem 2002. god. o deljenju tehnologije u oblasti proizvodnje mikročipova u cilju bržeg razvoja
i zajedničkog pronalaženja novih tehnologija. Kao posledica ove saradnje očekivao se bolji
položaj na tržištu ove dve kompanije u odnosu na najveće konkurente INTEL i TSMC (Taiwan
Semiconductor Manufacturing Co.). Kao prvi korak dogovorene saradnje AMD je pristao da
pomogne UMC da primeni njihove napredne procese kontrole proizvodnje u fabrikama. AMD
raspolaže mnogo manjim budžetom za investiranje u postrojenja koja bi podržavala naprednije
proizvodne procese, pa je ovim sporazumom nađeno delimično rešenje za premošćavanje tog
problema. Ovaj sporazum omogućuje kompaniji AMD da počne da koristi 300 mm vafere (ploca
iz koje se izrađuju procesori) mnogo ranije nego što bi to mogli da su sami investirali novac u
izgradnju novih fabrika. AMD je svojim znanjem omogućio da se u tim fabrikama naprednom
automatizovanom kontrolom proizvodnog procesa smanji broj radnika. Sve je automatizovano sa
mnogo većom preciznošću i kontrolom grešaka. Kasnije su ove dve kompanije svoju saradnju još
proširile objavljivanjem vesti da će zajedno ući u unapređivanje sitnijeg procesa proizvodnje
čipova, ovaj put pomerajuci granicu na 65nm (nanometara). Napredna tehnologija proizvodnje
kompanije AMD je ključni faktor u svim novim fabrikama koje su nastale na zajedničkoj
saradnji. Ona omogućava da sve mašine rade sinhronizovano bez potrebe za intervencijom
stručnog lica. Vremenom se ova saradnja pokazala kao dobar potez za AMD jer je u tom
vremenskom periodu uspevala da ponudi kvalitetniji proizvod od svog najvećeg rivala na polju
proizvodnje mikroprocesora, kompanije INTEL.

Slika 5: Pristupi integraciji

Strana 20
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

Zaključak

U transformacionim procesima koji su zahvatili savremenu industriju finansijskih usluga,

merdžeri i akvizicije su se ispoljile kao značajna snaga i komponenta promena, koje su pre svega
rezultirale u izmenjenoj strukturi bankarske industrije i zaoštravanju konkurencije u globalnim
razmerama. Na globalnom bankarskom tržištu, i merdžeri i akvizicije velikih banaka se
nastavljaju poslednjih godina, kreirajući velike i moćne finansijske institucije. Samim tim, banke
proširuju svoje domete poslovanja, izvan nacionalnih granica i u prvi plan dolaze institucije koje
svojom veličinom, tehnologijom i proizvodima zadovoljavaju potrebe klijenata. Samo krupni
igrači na finansijskim tržištima imaju značajan uticaj na kretanje tokova kapitala i kreiranje
međunarodnih finansijskih uslova. Iako su merdžeri i akvizicije u poslednjih par decenija
naročito dobili na popularnosti, treba podvući činjenicu da njihova realizacija nije nimalo
jednostavan čin. Bez obzira na to da li je nova kompanija, banka ili druga finansijska institucija
nastala kao posledica spajanja ili preuzimanja, ona mora postići određena poboljšanja u svom
poslovanju, kao rezultat sinergetskog delovanja. Jedino će ti efekti opravdati čitav postupak.

Postoje različite forme merdžera i akvizicija u zavisnosti od glavnih aktera i ciljeva koji se
žele ostvariti. Koristi koje se očekuju od merdžera i akvizicija su: povećavanje tržišne snage,
povećavanje profitabilnosti i povećavanje tržišne vrednosti banke.

Krajnji rezultat spajanja bi trebalo da se vidi kroz povećanje profita i smanjenje rizika
zbog uvođenja boljeg menadžmenta, kao i uvođenja novih i poboljšanih tehnologija. Kada dođe
do spajanja dve kompanije koje posluju u različitim delatnostima, to daje mogućnost manjeg

Strana 21
 Seminarski rad - MERDŽ ER I AKVIZICIJA

rizika, jer dolazi do diversifikacije. Spajanje preduzeća u istoj grani može biti zabranjeno
zakonom, pa je povoljnije povezivanje preduzeća iz različitih grana poslovanja.
Da bi se spajanje isplatilo neophodna je sinergija. Pri spajanju može doći do prijateljskog
ili neprijateljskog «scenarija». Do neprijateljskog dolazi kada ne postoji komercijalna logika pri
spajanju. U kompaniji se javlja osećaj da je ponuđena cena niska. Veliki problem predstavlja i
kada rukovodstvo želi da zadrži postojeće pozicije.
Pozitivno je što sadašnja istraživanja pokazuju da je sve više prijateljskih «scenarija» u
svetu.

Literatura

[1] Damodaran, A., (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS – Centar za
statistička istraživanja i prognoze, Prijepolje.

[2] Gogan P. A., (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, Prometej,

Novi Sad.

[3] Lukić, Lj., (2010), Upravljanje strukturnim promenama i konsolidacije u bankarstvu

Srbije, Međunarodna naučna konferencija, Kruševac.

[4] Ćirović, М., (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development,
Beograd.

[5] Stojiljković, M., Krstić, J., (2000), Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš.

[6]https://books.google.rs/books?id=9VAWcs_WtXoC&pg=PR11&lpg=PR11&dq=merd
%C5%BEeri+i+akvizicije+pojam&source=bl&ots=DBZj6ITcDu&sig=_kOhUymYsRXipwfJkc
Mf9LoTOys&hl=hr&sa=X&ved=0ahUKEwjyu9-
FyY7ZAhWRDuwKHdWtBDAQ6AEIbDAJ#v=onepage&q&f=false

Strana 22