Specifičnosti Merdžera I Akvizicija U Bankarskom Sektoru Evropske Unije

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development
Vol. 1, N 2, pp. 336 347. December, 2012 | Markovi Jovana / Duica Kari / Aleksandar orevi Specifinosti merdera i akvizicija u bankarskom sektoru Evropske Unije
Struni lanak UDK : 336.71 JEL : G21, G34, N24
SPECIFINOSTI MERDERA I AKVIZICIJA U BANKARSKOM SEKTORU EVROPSKE UNIJE

SPECIFICS OF MERGERS AND ACQUISITIONS IN THE BANKING SECTOR OF THE EUROPEAN UNION1
Jovana Markovi
Alfa Univerzitet, Beograd
Duica Kari
Aleksandar orevi
Apstrakt
Savremeno bankarstvo karakterie neprestani razvoj i stalne promene koji nastaju kao rezultat globalizacije koji je zahvatio drutvo u celini, odnosno kompletnu svetsku ekonomiju. Ono trenutno prolazi kroz najburniji period od svog nastanka, iz razloga to se pod uticajem stalno rastue konkurencije, ak i od strane drugih finansijskih institucija, moraju prilagoavati novonastaloj situaciji. Poslovi merera i akvizicija vezani su za razliite oblike poslovnih kombinacija oznaavajui pokretanje niza sloenih aktivnosti banaka koje se manifestuju u formi ekspanzije, kontrakcije, promeni korporativne kontrole i vlasnikih transformacija. Veliki broj kompanija i banaka nastoji da kupi ili preuzme po to povoljnijim uslovima manje uspene kompanije/banke sa ciljem za uveanje efikasnosti i profitabilnosti poslovanja. Velika svetska ekonomska kriza je usporila ove procese tokom 2009. godine, da bi se u 2010. godini pokazali znaci oporavka. Rad ima za cilj da predstavi merdere i akvizicije kao oblike organizacione transformacije koji vode ka rastu i razvoju banaka u Evropskoj Uniji.
Rad primljen 31.08.2012. godine. Odobren za objavljivanje 17.09.2012. godine. Kontakt autora: dusica.karic@ftb.rs. Rad primljen tokom 3. Meunarodne naune konferencije Savremena znanja i novi izvori energije u funkciji drutveno ekonomskog razvoja, Novi Pazar.
336
Kljune rei: merderi, akvizicije, koncentracija, konkurencija, organizaciona transformacja
1. Uvod U savremenom bankarstvu i razvijenim trinim privredama svakodnevno dolazi do brzih promena u poslovnom okruenju i potreba banaka i drugih finansijskih subjekata za prilagoavanjem, sve sa ciljem da zadre i poboljaju svoje performanse. Predmet rada su merderi i akvizicije kao oblici transformacije vlasnitva u bankarskom sektoru Evropske Unije. Cilj rada je istraivanje i razmatranje sloene problematike merdera i akvizicija kao jednu od dominantnih pojava u savremenom bankarstvu, obraujui primenu koncepta na bankarskom tritu Evropske Unije. Takoe, u radu e biti sagledani trendovi bankarskog sektora danas i pruie detaljnu sliku o nainu funkcionisanja spajanja i pripajanja banaka. Poveanje konkurentnosti u realnom i finansijskom sektoru je osnova za jaanje procesa merdera i akvizicija, a sve u cilju poveenja profitabilnosti i efikasnosti preduzea i finansijskih subjekata uz ostvarivanje sinergijskih efekata. Takoe, primenom koncepta strategijskog menadmenta u oblasti merdera i akvizicija moe se obezbediti efikasnije upravljanje i bolja alokacija resursa na one pravce rasta i razvoja koji na najbolji nain doprinose ostvarivanju razvojnih ciljeva banke. Na ubrzavanje procesa vlasnikih transformacija u poslednjih dvadesetak godina najvei uticaj su imali globalizacija, deregulacija i trina revolucija, koji su delovale u interaktivnom odnosu. I sami razvoj informaciono-telekomunikacionih tehnologija i finansijskih inovacija je doprinelo promenama u poslovanju. Ipak, taj se trend nije zadrao samo u razvijenim zemljama. Snani impulsi se prenose i na zemlje u razvoju, jer i njihove kompanije moraju da se prilagode deavanjima na globalnom tritu, kako ne bi dole u krajnje nepovoljan poloaj u odnosu na konkurente iz razvijenih delova sveta. Spajanja i pripajanja izmeu finansijskih institucija odraavaju snane faktore udruivanja, koji su u znaajnoj meri izmenili savremenu finansijsku delatnost u uslovima velike konkurentnosti, deregulacije i potragom za optimalnom veliinom organizacije koja posluje sa niim trokovima i diverzifikovanim poslovanjem. 2. Osnovni pojmovi i podela merdera i akvizicija Proces restruktuiranja kompanija odnosi se na veliki broj aktivnosti kojima preduzee menja svoju postojeu strukturu, strategiju poslovanja, radi poveanja profitabilnosti i efikasnosti poslovanja kako bi odrale ili poveale konkurentnost na tritu. Merderi i akvizicije predstavljaju jedan od naina restruktuiranja kompanije kroz promenu vlasnike strukture, organizacione strukture, strukture kapitala i ima velike uticaje na finansijski rezultat i performanse kompanije. Takoe, predstavljaju naine transformacija kompanija kako bi se to bolje pozicionirale na tritu i prilagodile ansama u neposrednom okruenju. Merder, pripajanje, integracija ili fuzija (merger) predstavlja kombinaciju dve kompanije, u kojoj ona kompanija koja je integrisana prestaje da postoji. U tom sluaju, kompanija koja je izvrila integraciju preuzima imovinu, ali i obaveze
337
preuzete kompanije. Ovaj se oblik integracije naziva i statusnim merderom (statutory merger). Pored njega, u praksi se javlja i supsidijarni merder (subsidiary merger), kod koga ciljno preduzee postaje ogranak matine kompanije.2Merder obino nastaje kada ekonomski entiteti sline veliine nastave da posluju kao nova kompanija. Vlasnici akcija firme koja se pripaja mogu zameniti svoje akcije za akcije sada nove kompanije. Kompanija koja ima dominantnu ulogu u pripajanju preuzima aktivu i obaveze one druge kompanije. Fuziju, dakle karakterie prestanak apsorbovanih drutava kao pravnih lica (bez sprovoenja postupka likvidacije) i univerzalna sukcesija prenos imovine u celini (sa svim pravima i obavezama) apsorbovanih drutava na drutvo nastalo pripajanjem ili novonastalo drutvo.3 Merder moe biti prikazan na sledei nain: A+B=A Kompanija A apsorbuje kompaniju B, koristei svu aktivu i pasivu firme B, koja prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici firme B obino menjaju svoje akcije za akcije firme A. U veini sluajeva, najmanje 50% akcionara ciljnog preduzea i preduzea ponuaa mora da odobri pripajanje.4 Fuzije privrednih drutava imaju znaajne prednosti ali i nedostatke. Ono to je pozitivno iz ovih procesa jeste to vode ka veoj rentabilnosti, mogu dovesti do uklanjanja nepoeljnih konkurenata na tritu, dok sa druge strane, mogu voditi ka stvaranju nefleksibilnog drutva, gde se umanjuje verovatnoa ostvarivanja pozitivnih finansijskih rezultata. Za razliku od integracija, konsolidacija ili udruivanje (consolidation) predstavlja dobrovoljni spoj dve ili vie kompanija koje se udruuju radi formiranja potpuno nove kompanije, dok predhodne dve prestaju da postoje kao ekonomski entiteti. Konsolidacija ima oblik: A+B=C Kombinacijom kompanija A i B nastaje nova kompanija C, dok kompanije A i B prestaju da postoje kao samostalni pravni subjekti. Vlasnici akcija kompanija A i B menjaju svoje akcije za akcije nove, zajednike kompanije C.5 Akvizicija (acquisition) se moe opisati kao nalaenje novih poslova, kupovina aktive, organizacionih delova ili celih preduzea, zatim sticanje vlasnikog
2 3 4
Gogan, P. A. (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, Prometej, Novi Sad, str. 24 Vasiljevi, S. M. (2009), Kompanijsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.525
Damodaran, A. (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS Centar za statistika istraivanja i prognoze, Prijepolje, str. 835
5
Tako su se, npr. udruile kompanije za proizvodnju kompijutera Burroughs i Sperry i stvorile novu
kompaniju UNISYS.
338
uea u drugim kompanijama (direktna kupovina, kupovina na berzi, preuzimanje, kupovina realne aktive), preuzimanje kontrole nad drugim preduzeem. Sa pravne take gledita, kompanija koja je meta preuzimanja prestaje da postoji i firma koja preuzima nastavlja samostalno da posluje. Pojam preuzimanje (takeover) podrazumeva neto iri pojam od akvizicija i predstavlja razliite oblike transfera kontrole preduzea sa jedne grupe vlasnika na drugu. U osnovi preuzimanja se dele na prijateljska i neprijateljska.6 Ekonomisti su grupisali merdere na osnovu toga da li zauzimaju isto mesto u ekonomskoj aktivnosti istraivanje, proizvodnja, distribucija na veliko i malo krajnjim potroaima. Element srodnosti je takoe bitan kod kategorizacije merdera i akvizicija.7 Merderi mogu biti definisani sa ekonomskog ili pravnog aspekta. Sa ekonomskog aspekta, moemo izvriti podelu na: - Horizontalne integracije - Vertikalne integracije - Konglomeratske integracije Klasifikacija merdera zavisi od toga da li su preduzea koja ulaze u merder iz iste grane delatnosti. Takoe, posmatrano sa stanovita prava slobodne konkurencije, pravilo je da su ovi tipovi restruktuiranja kompanija podvrgnute strogom reimu kontrole. Sa pravnog aspekta podela se moe izvriti na: - Merder - Akviziciju sredstava i - Akviziciju akcija Zakon razlikuje dva oblika preuzimanja, a to su akvizicija akcija i akvizicija sredstava. Kod akvizicije akcija se preduzee preuzima kupovinom njegovih akcija za gotov novac ili za neke hartije od vrednosti, odnosno, sticanjem kontrolnog paketa akcija kompanije. Uglavnom poinje tako to se uputi privatna ponuda. Akvizicija sredstava podrazumeva preuzimanje preko kupovine svih, ili bar veeg dela sredstava i u veini zakonodavstava mora biti odobrena od strane akcionara kompanije. Ni u ovom sluaju preduzee koje se preuzima ne mora da prestane da postoji, dok god akcionari tako budu eleli. Ovaj oblik zahteva i formalnu saglasnost akcionara koja se obezbeuje glasanjem na Skuptini. 3. Aspekti finansiranja merdera i akvizicija
Ako je menadment kompanije kooperativan i slae se sa idejom o preuzimanju, preuzimanje se smatra prijateljskim., i obrnuto. 7 Weston F., Mitchell M., Mulherin H. (2004), Takeovers, Restructuring, and Corporate Governance, Prentice Hall, Uper Saddle River, New Jersey, str. 6
339
Mnoge kompanije zadovoljavaju svoje finansijske potrebe iz poslovanja na jedan od sledea dva naina internim ili eksternim finansiranjem svojih aktivnosti. Novani tokovi ostvareni postojeom imovinom kompanije mogu se kategorisati kao interno finansiranje (nazivaju se i interni akcijski kapital)8, dok eksterno finansiranje ukljuuje novane tokove iz privatnih izvora finansiranja ili finasijskih trita. Sredstva kompanije prikupljena na jedan od navedena dva naina koriste se za odravanje likvidnosti kompanija, finansiranja poslovanja, pokrivanje rizika i gubitaka, investicija, za integraciju ili akviziciju, itd. Meutim, poslovi merdera i akvizicija mogu se finansirati na nekoliko naina: - Gotovim novcem - Akcijama - Kombinacijom (akcije + gotovina) - Emisija drugih hartija od vrednosti (npr. obveznice) Ovaj izbor je determinisan prvenstveno ekonomskim motivima i efektima. Naime, ukoliko se posmatraju dva osnovna oblika plaanja, tada se namee zakljuak da kod plaanja putem akcija postoji rizik od promene njihove vrednosti u momentu zakljuenja akvizicije, u odnosu na momenat zakljuenja sporazuma, dok kod plaanja novcem tog rizika nema. Taj interval obino iznosi par meseci, i u toku njega je promena cena akcija mogua, pa ak i realna. Te dileme nema ukoliko se plaanje vri u novcu. Ipak, s obzirom na to da su savremene tendencije takve da se akvizicije uglavnom realizuju putem razmene akcija, problem izbora postaje sve vei. Kao to je ranije navedeno, transakcija merdera i konsolidacija obino se izvrava u akcijama, dok transakcija akvizicije i preuzimanja se obavlja u gotovini. Jedan od naina finansiranja transakcija merdera i akvizicija je leverid kupovina - Leveraged buyouts (LBO) gde kupac koristi dug u finansiranju akvizicije neke kompanije. Ovaj termin se pre svega odnosi na akviziciju javnih kompanija koje postaju privatne9. Pokretaki faktori leverida kupovine jeste stvaranje poslovnog preokreta kroz procese integracije ili akvizicije, sve sa ciljem poboljanja ekonomskih i finansijskih performansi. Dug, koji se ponekad naziva finansiranje na osnovu imovine, osigurava se imovinom ujkljuenog preduzea.10 Nakon realizacije posla, struktura kompanije privatizovane kroz LBO, u velikom broju sluajeva je izmenjena u odnosu na strukturu pre otkupa, jer struktura kapitala ne ostaje ista. Cilj kompanije i zajmodavca je da smanje ukupan dug kroz otplate duga i nastoje da veinu duga otplate u periodu od pet do sedam godina. Jedna verzija LBO je otkup kompanije od strane upravljakog tima Management buyout (MBO) nastaje kada uprava neke kompanije odlui da javnu kompaniju ili neki njen ogranak privatizuje. U
8
Akvizicija ovog tipa naziva se privatizacija (going private) jer celokupnu imovinu otkupljuje mala grupa ili jedan kupac Damodaran, A. (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS Centar za statistika istraivanja i prognoze, Prijepolje, str. 510
10 9
Van Horne, J.C.,Wachowicz, J.M. (2007), Osnove finansijskog menadmenta, Data status, Beograd, str. 617
340
velikom broju sluajeva menadment mora da se oslanja na pozajmice kako bi ostvario ovaj cilj. Uprava treba da bude u stanju da akcionarima ponudi premiju koja je iznad tekue trine cene kako bi pridobila njihovu saglasnost.11 Menaderi, koji su otkupljivai kompanije ili njenog ogranka u ovim procesima, ocenjuju da e kompanija ili njen ogranak nakon njihovog preuzimanja imati znatno bolje performanse i veu profitabilnost. 4. Motivi i razlozi za merdere i akvizicije u bankarskom sektoru Sprovoenje procesa merdera i akvizicija moe se pozitivno implicirati na finansijki sektor uopte. Mogunost da kompanija, u ovom sluaju banka, bude preuzeta podstie njen menadment tim da povea efikasnost poslovanja, pa samim tim i akcionarsku vrednost banke. U daljem tekstu prikazani su osnovni motivi za integraciju ili akviziciju banaka. Kao osnovnu ciljnu funkciju poslovanja svake banke uzimamo maksimiziranje trine vrednosti banke, to predstavlja osnov za dalji rast banke i razvoj bankarskog poslovanja. Kod procesa merdera i akvizicija, javlja se veliki broj motiva zbog kojih se banke i druge finansijske institucije odluuju da uu u poslove spajanja i pripajanja. Glavna dilema kod projektovanja svakog merdera ili akvizicije je da li e se postii vei stepen rasta i razvoja banke od sadanjeg. Jedan od glavnih motiva zbog kojih se banke odluuju da uu u proces merdera ili akvizicije je elja za ekspanzijom, odnosno rastom. Pojam ekspanzije se vezuje za proirenje poslovanja, tj. uopteno za rast i razvoj. Kompanije koje tee ekspanziji suoene su sa izborom izmeu unutranjeg rasta ili rasta kroz merdere i akvizicije. I jedan i drugi nain nosi sa sobom i veliku neizvesnost, ali razlika je u tome to unutranji rast moe da bude jako spor proces, dok kod integracija i akvizicija moe da bude znatno bri. Ponekad unutranji rast nije prihvatljiva alternativa. Sa druge strane, prednosti koje je neka kompanija imala mogle bi vremenom nestati ili da oslabe usled delovanja konkurencije. Jedini izlaz ovakvih situacija je akvizicija druge kompanije koja bi pruila mogunosti ekspanzije kroz svoje kapacitete. Intergracije, akvizicije, zajednika ulaganja i sl. mogu da budu najbri nain za postizanje rasta uz manji rizik. Za sve kompanije/banke smisao ulaska u integraciju ili akviziciju je stvaranje dodatne vrednosti kao rezultat vlasnikih transformacija. Sama vlasnika transformacija ne stvara dodatnu vrednost ali od nje se oekuje pokretanje procesa kreiranja dodatne vrednosti i maksimiziranje vrednosti za vlasnike, to predstavlja vrhovnu ciljnu funkciju poslovanja svake kompanije, odnosno banke. Manje bankarske institucije nastoje da preko merdera i akvizicija iskoriste izvore potencijalne sinergije. Smanjenje trokova se postie putem smanjenja broja filijala ili kadrova. Sa druge strane, kod velikih banaka, merderi i akvizicije su vie u funkciji njihovog repozicioniranja kako bi banke postale dovoljno velike. Poveanje trine snage integrisanih banaka deluje pre svega na poveanje prihoda, a manje na snienje trokova po jedinici bankarskih proizvoda. Kod fuzija i akvizicija domaih banaka glavni motiv je ekonomija obima, ime se pre svega deluje na smanjenje
Weston F., Mitchell M., Mulherin H. (2004), Takeovers, Restructuring, and Corporate Governance, Prentice Hall, Uper Saddle River, New Jersey, str. 421
11
341
distribucione mree, zatim smanjenje trokova zajednike informacione tehnologije kao i drugih fiksnih trokova poslovanja. 5. Efekti merdera i akvizicija na performanse banaka Brze i kompleksne promene u strukturi ponude proizvoda ili usluga u savremenim trinim ekonomijama, povezane su sa promenama u vlasnikoj strukturi. One se takoe odnose i na promenu menadmenta i predstavljaju osnovu za promenu poslovne strategije i poslovnog modela za kompanije, odnosno banke koje ostvaruju nedovoljne performanse. Tada dolazi do situacije da manje uspene banke prelaze u ruke uspenijih. Njihova vrednost se poveava kroz kontinuirano poboljanje njenih performansi, jer vea vrednost je rezultat boljeg rada banke. S tim u vezi, upravljanje vrednou podrazumeva dugorono upravljanje performansama kroz integraciju i sinergiju strategija banke koje kreiraju vrednost. Sam proces upravljanja vrednou banke podrazumeva investiranje, restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije. Pozitivni efekti transfera vlasnikih prava kod merdera i akvizicija, sastoje se u njihovom dejstvu na procese restruktuiranja koji treba da dovedu do poboljanja performansi banaka i drugih finansijskih institucija. Poboljane performance ogledaju se u: - Poveanom obrtu fiksne i obrtne aktive - Veoj profitabilnostibanke - Poboljanim deviznim efektima Pozitivni procesi spajanja i pripajanja ne mora da bude iniciran jedino vlasnikim preuzimanjem. Menademnt tim moe da bude taj koji e inicirati promene u kvalitetu poslovanja, strategiji, organizacionom modelu i sl. Preuzimanje slabih banaka vre ekonomski i finansijski jake banke, a sve u cilju njihove poslovne rehabilitacije. Dosadanja iskustva pokazuju da su efekti merdera i akvizicija znatno snaniji i bri pre svega na planu poveanja trine snage preko stvaranja velikih bankarskih institucija nego na planu poveanja profitabilnosti banaka. Procesi vlasnikih i organizacionih integracija odmah poveavaju trinu snagu bankarskih institucija koje ostaju na tritu.12 S' toga, moemozakljuiti da su merderi i akvizicije bitna strategijska odluka koja utie na poslovne performanse banke. Vlasnika preuzimanja kod banaka deluju pre svega na poveanje aktive banaka, jaanje disribucione mree i uvoenje novih proizvoda i usluga banke u asortiman bankarskih proizvoda. Neka spajanja i pripajanja imaju pozitivne efekte koji se impliciraju na profitabilnost banke, dok kod nekih projektovani efekti izostaju. Jedna od pozitivnih strana ovakvih procesa jeste njihovo preventivno dejstvo na funkcionisanje banaka i ponaanje top menadmenta, jer sama pretnja da moe doi do promene menadment tima u procesima spajanja i pripajanja moe delovati preventivno. Tada menadment postaje aktivniji jer eli da povea profitabilnost i trinu vrednost banke, ime e smanjiti opasnost da bude ciljana banka za preuzimanje. Takoe, mogu imati pozitivno dejstvo na poveanje efikasnosti banaka putem ekonomije obima i diverzifikacije i pruaju povoljnu priliku da se izvri reorganizacija banke u skladu sa najboljom praksom u grani.
12
irovi, . (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development, Beograd, str.299
342
Bitan preduslov uspenosti procesa merdera i akvizicija je brzo aktiviranje strategije i programa integracije koji treba da sadri jasne ciljeve i zadatke koje stoje pred menadmentom i koje treba ostvariti, odnosno postii. Ukoliko ciljevi i zadaci nisu jasno postavljeni, javlja se opasnost od neuspeha, konfuzije i razaranja vrednosti za akcionare banke. 6. Struktura Evropskog bankarskog sektora i konkurentnost banaka na tritu Evropske Unije Ve u duem vremenskom periodu, pre svega sa pojavom svetske ekonomske krize, globalne finansijske institucije prolaze kroz razliite transformacije trita i banaka. U zemljama Evropske Unije iz godine u godinu dolazi do smanjenja broja kreditnih institucija. Ukupan broj banaka na bankarskom tritu Evropske Unije u 2005. godini je iznosio 8.683 banke, da bi taj broj pao u 2009. godini na 8.358 banaka, ukljuujui svih 27 drava, zemalja lanica Evropske Unije. Novopridruene zemlje lanice (NMS) takoe belee pad kreditnih institucija u posmatranom periodu od 2005-2009 godine sa priblino 1500 na 1300 kreditnih institucija. Najvei broj banaka ima Nemaka (1.948 banke u 2009. godini), zatim slede Italija i Austrija sa manje od 900 banaka na tritu. Na poslednjim mestima po broju nalaze se sledee drave: Grka, Belgija, Luksemburg i Danska sa manje od 170 bankarskih grupa. Ukupna aktiva evropskog bankarskog sektora dostigla je nivo u 2009. godini od 8,358 biliona Eura za sve drave lanice ukljuujui i novopridruene zemlje lanice (njih 12). Nove zemlje lanice imaju znatno manje bankarskih institucija od predhodno navedenih koje se izdvajaju po najveem broju banka, tako da Poljsko bankarsko trite ukljuuje 710 banaka, zatim slede Maarska sa 190 i na trem mestu Kipar sa ukupno 155 bankarskih institucija. Manje zemlje lanice Evropske Unije karakterie visoka koncentracija u bankarskom sektoru, dok u veim zemljama poput Nemake, Italije, panije stepen koncentracije je nii. Na takvu karakteristiku evropskog bankarskog sektora ukazuju ve spomenuti indikatori trine structure koji ukljuuju broj banaka u svakoj zemlji, racio bankarske koncentracije (CRk) i Herfindal-Hirmanov indeks (HHI). Racio koncentracije CRk, kao jedan od najee korienih indeksa koncentracije u empirijskoj literaturi, obuhvata zbir trinih uea (baziranih na visini aktiva, depozita ili zajmova najveih banaka (najee 3, 5 ili 10 banaka)).13 U posmatranom periodu 2006-2009. god. najznaajniji evropski bankarski sektori su razliito koncentrisani. Najnii stepen koncentracije prikazan pokazateljem CR5 za 5 najveih banaka u 2009. godini je u Nemakoj, zatim u Luksemburgu i na treem mestu u Italiji. Najvei stepen koncentracije bankarskog sektora je u Holandiji, zatim u Finskoj, Belgiji i Portugalu. Sa druge strane, najnii stepen koncentrisanosti meren HHI indeksom je u Nemakoj, Luksemburgu i Italiji kao i ako se posmatra merom CR5 , dok se najvea koncentrisanost meri u Finskoj, Holandiji, Belgiji i Nemakoj. Na osnovu prikazanih podataka, moe se doi do zakljuka da je stepen koncentrisanosti bankarskog sektora drava EU15 znatno manja od novopridruenih zemalja lanica EU-12. Meutim, uzimajui u obzir celokupno
13
Luki, LJ. (2010), Upravljanje strukturnim promenama i konsolidacije u bankarstvu Srbije, Meunarodna Nauna Konferencija, Kruevac, str. 187
343
bankarsko trite Evropske Unije, dolazi se do zakljuka o opadanju nivoa koncentracije. Navedeni podaci, prikazani su u tabeli 1.
Tabela 1. Koncentracija bankarskog sektora Evropske Unije po zemljama lanicama
Izvor: Schoenmaker, D. (2011), The European banking landscape after the crisis, Duisenberger school of finance, Amsterdam, str. 15
7. Trend udruivanja banaka u bankarskom sektoru Evropske Unije
344
Posmatrajui period od 2000-2010. godine, broj transakcija merdera i akvizicija u bankarskom sektoru Evropske Unije, pao je u 2008. godini, to je ujedno i najnii nivo transakcija od poetka posmatranog perioda (videti grafikon 1.). U tom vremenskom periodu, dolo je do pada transakcija pod uticajem svetske ekonomske krize. Pre finansijske turbulencije, dostupni indikatori finansijskih integracija signalizirali su nii nivo integracija u Euro zoni. Poslovi merdera i akvizicija su poeli sa postepenim oporavkom u 2009 godini, gde su pre svega dominirali strani dilovi merdera i akvizicija.
Grafikon 1: Bankarski M&A broj transakcija Grafikon 2: Bankarski M&A vrednost transakcija
to se tie vrednosti ovakvih poslova, belei se jasan trend, gdu najvee vrednosti transakcija zabeleene u 2008. godini, dok se znaajan pada vidi u 2009. godini, pre svega usled uticaja svetske ekonomske krize koja je ostavila znaajna uticaj na finansijsko bankarski sektor. Vrednost bankarskih merdera i akvizicija u periodu od 2000-2010. godine, predstavljena je na grafikonu 2. Aktivnosti merdera i akvizicija u zemljama Evrope u bliskoj budunosti e verovatno da se fokusiraju na manje zrela trita gde banke kao potencijalne mete stoje na raspolaganju. Kljuna karakteristika merdera i akvizicija poslednjih godina je regionalno irenje, na primer sa Austrije, Nemake, Italije ka susednim bankarskim tritima eke, Poljske, Hrvatske i Maarske. 8. Zakljuak U transformacionim procesima koji su zahvatili savremenu industriju finansijskih usluga, merderi i akvizicije su se ispoljili kao znaajna snaga i komponenta promena, koje su pre svega rezultirale izmenjenu strukturu bankarske industrije i zaotravanju konkurencije u globalnim razmerama. Involvirani su u razliitim formama restruktuiranja, promena vlasnike strukture i privatizacije i u znatnoj meri su doprineli pospeivanju razvoja finansijskih trita i stvaranju efikasnijeg trinog 345
ambijenta. Na globalnom bankarskom tritu, integracije i akvizicije velikih banka se nastavljaju poslednjih godina, kreirajui velike i mone finansijske institucije. Samim tim, banke proiruju svoje domete poslovanja, izvan nacionalnih granica i u prvi plan dolaze institucije koje svojom veliinom, tehnologijom i proizvodima zadovoljavaju potrebe klijenata. Samo krupni igrai na finansijskim tritima imaju znaajan uticaj na kretanje tokova kapitala i kreiranje meunarodnih finansijskih uslova. Iako su merderi i akvizicije u poslednjih par decenija naroito dobili na popularnosti, treba podvui injenicu da njihova realizacija nije nimalo jednostavan in. Bez obzira na to da li je nova kompanija, banka ili druga finansijska institucija nastala kao posledica spajanja ili preuzimanja, ona mora postii odreena poboljanja u svom poslovanju, kao rezultat sinergetskog delovanja. Jedino e ti efekti opravdati itav postupak. to se tie evropskog bankarstva, osnovna strategija velikih evropskih banaka jeste zauzimanje to veeg trinog uea kod zemalja u tranziciji, to je jedan od razloga za aktiviranje prekograninih procesa integracija i akvizicija. Iz tog razloga, tema merdera I akvizicija u bankarstvu veoma je aktuelna kako u bankarstvu Evropske Unije, tako i u naoj zemlji. Analizirajui bankarski sektor Evropske Unije, moe se doi do zakljuka da su aktivnosti merdera i akvizicija znatno opali u 2008. godini, to je ujedno i najnii trend, pre svega zbog uticaja svetske ekonomske krize, da bi se znaci postepenog oporavka zabeleili tokom 2009. godine. U istom periodu zabeleen je pad i nacionalnih (domaih) bankarskih merdera i akvizicija na nivou Evropske Unije. U narednim godinama oekuje se porast poslova bankarskih merdera i akvizicija, kao i vrednosti transakcija istih sa ciljem poveanja trinog uea, veom profitabilnosti i efikasnosti poslovanja. Takoe, naredni period e voditi ka regionalnom irenju banaka, to direktno vodi ka stavranju prekograninih merdera i akvizicija. Literatura 1. Anti, B. (2007), Evropska bankarska konsolidacija karakteristike i pokretaki faktori, asopis Bankarstvo, vol. 36, br. 9-10, str. 72-83 2. Bodie Z., Kane A., Marcus A. J. (2009), Osnovi investicija, Data status, Beograd 3. Bogdanovi, D. (2008), Zbirka propisa, Infotek, Beograd 4. irovi, . (2006), Bankarstvo, European Center for Peace and Development, Beograd, str.299 5. Damodaran, A. (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS Centar za statistika istraivanja i prognoze, Prijepolje, str. 835 6. Damodaran, A. (2007), Korporativne finansije - teorija i praksa, MODUS Centar za statistika istraivanja i prognoze, Prijepolje, str. 510 7. Frankel, M. (2005), Mergers and acquisitions- basic, John Wiley & Sons Inc., Hoboken, New Jersey 8. Gogan, P. A. (2004), Integracije, akvizicije i restrukturiranje korporacija, rometej, Novi Sad, str. 24 9. Luki, LJ. (2010), Upravljanje strukturnim promenama i konsolidacije u bankarstvu Srbije, Meunarodna Nauna Konferencija, Kruevac, str. 187
346
10. Schoenmaker, D. (2011), The European banking landscape after the crisis, Duisenberger school of finance, Amsterdam, str. 15 11. Van Horne, J.C.,Wachowicz, J.M. (2007), Osnove finansijskog menadmenta, Data status, Beograd, str. 617 12. Vasiljevi, S. M. (2009), Kompanijsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.525 13. Weston F., Mitchell M., Mulherin H. (2004), Takeovers, Restructuring, and Corporate Governance, Prentice Hall, Uper Saddle River, New Jersey, str. 6 14. Weston F., Mitchell M., Mulherin H. (2004), Takeovers, Restructuring, and Corporate Governance, Prentice Hall, Uper Saddle River, New Jersey, str. 421
*****
Abstract
Contemporary banking is characterized by constant development and constant changes that occur as a result of globalization that has reached the whole society, and the entire world economy. It is currently going through the most turbulent period since its inception, and because it is influenced by the ever-growing competition, even by other financial institutions, it must adapt to new circumstances. Jobs of mergers and acquisitions are related to various forms of business combinations, indicating the initiation of a complex range of banking services that are manifested in the forms of expansion, contraction, change of corporate control and ownership transformations. Many companies and banks are trying to buy or take over less successful companies / banks at the most favorable conditions in order to increase business efficiency and profitability. Great Depression slowed these processes in 2009., while in 2010. the signs of recovery were showed. This paper aims to present the mergers and acquisitions as a form of organizational transformation that lead to growth and development of banks in the European Union.
Keywords: Mergers, acquisitions, concentration, competition, organization transformation.
347

Specifičnosti Merdžera I Akvizicija U Bankarskom Sektoru Evropske Unije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Specifičnosti Merdžera I Akvizicija U Bankarskom Sektoru Evropske Unije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development

Struni lanak UDK : 336.71 JEL : G21, G34, N24

SPECIFINOSTI MERDERA I AKVIZICIJA U BANKARSKOM SEKTORU EVROPSKE UNIJE

Kljune rei: merderi, akvizicije, koncentracija, konkurencija, organizaciona transformacja

7. Trend udruivanja banaka u bankarskom sektoru Evropske Unije

Keywords: Mergers, acquisitions, concentration, competition, organization transformation.

You might also like