VISOKA KOLA ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNITVO
BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADMENT

PROCES FINANSIJSKOG MENADMENTA

Mentor:
Prof. dr Edita Kastratovi

Student:
Dragana Stojanovi
Br.indeksa:217

Beograd, april, 2014.

SADRAJ:
1. UVOD...........................................................................................................................................3
2. POJAM I PREDMET FINANSIJSKOG MENADMENTA......................................................4
2.1 Glavne aktivnosti finansijskog menadera.............................................................................5
2.2 Maksimizacija profita nasuprot stvaranju vrednosti i agencijska teorija --problem principala
i zastupnika...................................................................................................................................5
2.3 Spoljno okruenje.......................................................................................................................7
3. FINANSIJSKA TRITA............................................................................................................9
3.1 Kakrakteristike savremenih finansijskih trita......................................................................9
3.2 Osnovne vrste finansijskih trita.........................................................................................10
4. ZAKLJUAK.............................................................................................................................13
LITERATURA:..............................................................................................................................14

1. UVOD
Karakteristike koje razlikuju finansije od tradicionalne ekonomije jesu upravo one koje u
fokus stavljaju poslovanje preduzea i pojedinaca, kao i finansijske tokove, a ne transformaciju
proizvodnje. Finansije posmatraju kako novac ulazi u preduzee, kako se on koristi i kako izlazi
iz preduzea. Predmet interesovanja finansija jeste i to ko daje novac preduzeu i zato, kako se
novac upotrebljava u firmi, i kako se on distribuira. Ovo sve sa ciljem da se otkrije najbolji
nain upotrebe novca u firmi i van nje da bi se maksimiziralo bogatstvo firme.
Globalizacija poslovnih tokova uslovila je evoluciju samih finansija. Finansije su se
transformisale iz preteno deskriptivne nauke u rigoroznu, pouzdanu analizu i normativnu teoriju,
iz podruja koje se preteno bavilo pribavljanjem, tj. pronalaenjem sredstava (kapitala), u
upravljanje sredstvima i alokacijom kapitala; iz oblasti usmerene ka eksternoj analizi preduzea,
u oblast okrenutu ka analizi za potrebe finansijskog odluivanja u preduzeu.
Dve dramatine i blisko povezane revolucije u poslovnom okruenju su nagnale veliki
broj finansijskih menadera da promene svoj nain razmiljanja i nain delanja. Jedna revolucija
se odnosi na padanje internacionalnih barijera, koja je u ogromnim razmerama poveala znaaj
globalne konkurentnosti. Druga revolucija je novi nain upravljanja koji je proizveo izvanredan
uspeh.
Razvoj finansija uveliko je uvrstio ulogu finansijskog menadmenta. Finansije se
menjaju iz opisnog prouavanja, u ono koje sadri strogu analizu i normativnu teoriju; iz
podruja koje se uglvanom bavilonamicanjem sredstava, u ono koje ukljuuje menadment
imovine, namenu kapitala i procenu preduzea na celokupnom tritu; te iz podruja koje je
naglaavalo spoljanju analizu preduzea u ono koje naglaava donoenje odluka u preduzeu.
Upravljanje preduzeem obuhvata upravljanje svim vitalnim procesima i funkcijama u
preduzeu, koje se sprovode u cilj dobijanja optimalnih rezultata poslovanja. To je aktivno
delovanje na sistem, sa ciljem da se prevede u novo, bolje stanje, u efikasnije budue poslovanje.
Noviji pristupi upravljanja preduzeem govore o stratekom upravljanju (strategic
management) pod kojim se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagoavanja preduzea
promenljivoj okolini, u kome okolina vri uticaj na samo preduzee, a samo preduzee, takoe
vri uticaj na okolinu u kojoj egzistira. Strateko upravljanje obuhvata utvrivanje i definisanje
ciljeva i strategije preduzea, zatim proces realizacije definisane strategije i kontrolu realizacije.

2. POJAM I PREDMET FINANSIJSKOG MENADMENTA

Finansijski menadment se moe posmatrati:

kao nauna disciplina prouava upravljanje finansijama u preduzeu, tesno je

povezan sa raunovodstvom i ekonomijom. Razvio se iz nauke o finansijama tokom prolog

veka, naroito 20-ih godina. Tada se, sa razvojem akcionarskih drutava i ekspanzijom
finansijskih trita, pojavio veliki broj naunih radova iz ove oblasti.

kao funkcija preduzea obuhvata aktivnosti preduzea koje se odnose na sticanje,

finansiranje i upravljanje imovinom, pri emu je glavni zadatak obezbeenje stalnih izvora
finansiranja.
Upravljanje finansijama se vri preko upravljanja novanim tokovima; finansijskom
delatnou se upravlja na osnovu poznavanja ekonomije, finansijskog prava i sl; finansijski
menadment obuhvata planiranje, organizaciju, motivaciju, kontrolu i sl.
Finansijski menadment ima posebno mesto u sistemu menadmenta, zato to su finansije
tesno povezane sa upravljanjem, tehnologijom, resursima, kadrovima itd. Greke u finansijskom
menadmentu mogu da dovedu do negativnih posledica u ovim oblastima. S druge strane, esto
se izvori finansijskih problema nalaze upravo u ovim oblastima.
U naoj zemlji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, finansijski menadment tek dobija
pravi znaaj, dok je u zemljama trine privrede odavno postao znaajna nauna disciplina i
praktina delatnost.
Prema tradicionalnom pristupu, predmet interesovanja finansijskog menadmenta bili su
problemi finansiranja, tj. pribavljanja kapitala iz razliitih izvora, odnosno problemi (pravnih i
finansijskih) odnosa preduzea sa finansijskim institucijama koje mu obezbeuju kapital, kao i
finansijski instrumenti kojima se kapital pribavlja. Finansijska funkcija je samo sprovodila
odluke, koje su donosili drugi. Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.
Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnolokih promena, veliki
uspon doivljavaju finansijske institucije kao to su penzioni fondovi i osiguravajue
organizacije. Zato je porasla i odgovornost menadera: prema akcionarima i kreditorima (ulozi),
zaposlenima (plate), dravi (porezi), dobavljaima (naplata). Menaderi su zainteresovani za
uspeh preduzea jer im to obezbeuje vee plate, a i zato to su esto akcionari. Nastala je

potreba za korienjem naunih metoda u donoenju finansijskih odluka i razvijen je savremeni

pristup finansijskom menadmentu.
Za razliku od tradicionalnog pristupa, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala
razmatra i njegovu upotrebu: finansijski menadment treba da obezbedi odgovore na tri vana
pitanja:

Koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi?

Koliki ukupan obim sredstava preduzee treba da ima?

Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana?

2.1 Glavne aktivnosti finansijskog menadera

Posao finasijskog menadera predstavlja niz aktivnosti koje se mogu svesti na tri oblasti:
1.

Finansijsko poslovanje u ovoj oblasti dominiraju znanje i vetine sprovoenja finansijske

analize, analize trokova i aktivnosti upravljanja gotovinom.

2. Investiranje- podrazumeva umee u investicionom istraivanju, poslovanju sa hartijama od
vrednosti, odnosima sa finansijskim institucijama poput banaka, osiguravajuih institucija itd.
3. Finansijske usluge- ukljuuju finansijsko planiranje, obezbeenje sredstava za nesmetano
poslovanje, organizovanje procesa rada, blagovremenu naplatu potraivanja, investiranje,
finanijski konsalting, informisanje, upravljanje i kontrolu poslovanja.

2.2 Maksimizacija profita nasuprot stvaranju vrednosti i agencijska

teorija --problem principala i zastupnika
Ve smo rekli da trina cena akcije preduzea predstavlja barometar uspenosti
poslovanja, jer je glavna ideja u tome da se uspeh poslovnih odluka oslikava preko efekta koji te
odluke imaju na trite, zapravo preko trine cene akcije. Upravo iz ovog razloga, Menadment
je pod stalnim nadzorom akcionara i ukoliko su oni nezadovoljni njegovim poslovanjem oni
mogu prodati svoje akcije i uloiti ih u drugu kompaniju, a ukoliko isto to uini vei broj
akcionara, to e automatski rezultirati smanjenjenjem trine cene akcija datog preduzea.
Bitno je imati na umu da je kod korporacijskog oblika preduzea poslovanje odvojeno od
Vlasnika akcionara. Vlasnitvo nad preduzeem i upravljanje preduzeem postaju razdvojene
kategorije. Stvara se takozvano javno preduzee. Upravo sa razdvajanjem vlasnitvaod kontrole
nad preduzeem dolazi do pojave mogunosti sukoba interesa izmeu onih koji upravljaju
preduzeem menadera i vlasnika akcionara. Ugovori o vlasnikom ulaganju poput obinih
5

akcija predstavljaju pravo na udeo u profitu i imovini preduzea. Ovi ugovori su predmet
posebnog tipa moralnog hazarda koji se zove problem principala i zastupnika. Ciljevi
menadmenta se mogu razlikovati od ciljeva akcionara. Sa obzirom da akcionari nikada ne mogu
imati stopostotni uvid i kontrolu nad poslovanjem menadmenta, nastaje problem asimetrinosti
informacija. Upravo iz ovog razloga menadment moe najbolje delovati u svom sopstvenom
interesu umesto u interesuakcionara. Vlasnici akcionari su preteno zainteresovani za poveanje
vrednosti akcija preduzea to se danas imenuje kao pritisak akcionara. Akcionarski problem tj
razdvajanje vlasnitva i kontrole nad preduzeem ukljuuje moralni hazard gde se
menaderi(zastupnici) u upravljanju preduzeem mogu ponaati u skladu sa svojim interesom a
ne interesom veine akcionara(principala), budui da su manje motivisani za maksimiziranje
profita od akcionara. Pored nedovoljne motivacije ovaj tip moralnog hazarda moe biti uvean i
nepotenjem menadera koji e troiti pare na luksuzno opremanje kancelarije ili kupovinu
automobila. Pored tenje za linom koristi, menaderi mogu takoe da tee korporativnim
strategijama poput preuzimanja drugih preduzea, jer ovakve operacije jaaju njihovu linu
reputaciju i mo, ali mogu da ne utiu na poveanje profitabilnosti kompanije.
Problem principala i zastupnika ne bi postojao kada bi vlasnici preduzea imali potpune
informacije o tome na ta su sve menaderi spremni, jer bi jedino tako mogli da spree
nepotrebne trokove i prevare. Ovaj problem nastaje samo zato to menaderi raspolau sa vie
informacija od akcionara, odnosno zato to postoje asimetrine informacije. Ovaj problem takoe
ne postoji ukoliko vlasnitvo i upravljanje nisu razdvojeni. Jedan od naina da akcionari smanje
asimetrinost informacija izmeu njih i menadera je da pribegnu specifinoj vrsti proizvodnje
informacija u nadgledanju aktivnosti preduzea kao recimo estoj reviziji i proveravanju rada
uprave. Problem je to proces nadziranja moe biti skup u terminima vremena i novca a to se
reflektuje u onome to finansijski strunjaci zovu skupa verifikacija stanja. Skupa verifikacija
stanja poveava trokove i ini ugovor o vlasnikom udelu manje poeljnim, to delimino
objanjava zato glavnica nije najbitniji element finansijske strukture. ( drugim reima osnovna
imovina preduzea, tj akcionarski kapital). Isto tako i problem slepog putnika moe da smanji
proizvodnju potrebnih informacija. Ako znate da drugi akcionari plaaju za proizvodnju
specifinih informacija nadzora, moda ete poeleti da se provercujete i ne platite. Ako to
moete uiniti vi, onda isto tako to mogu uiniti i drugi akcionari vaeg preduzea. Tako
odjednom niko ne bi hteo da plati za nadgledanje preduzea. Ukoliko predpostavimo da
6

menaderi ipak rade u najboljem interesu za preduzee oni se jo uvek susreu sa suprotnostima
koje proizilaze iz potrebe za zadovoljenjem zahteva akcionara i obezbeenja stabilnog i uspenog
poslovanja preduzea. Menaderi pokuavaju da zadovolje zahteve akcionara ali i da preduprede
prevelike rizike u poslovanju, recimo tako to e doneti odluku o investiranju u siguran projekat
koji ne donosi preveliku, vepristojnu ali sigurnu dobit. Sa obzirom da finansijski menader
odgovara za rezultate investiranja, iz tog razloga je i oprezan po pitanju donoenja riskantnijih
odluka, koje ne samo to mogu da ugroze njegovu karijeru i reputaciju, ve to je bitnije mogu da
negativno utiu na budunost korporacije.

2.3 Spoljno okruenje

Strategija finansijskog menadmenta se odraava kroz nain na koji preduzee koristi
svoje resurse i sposobnosti u poslovnom okruenjuda bi ostvarilo svoje ciljeve. Jedan od
najbitnijih stratekih ciljeva preduzea je ostvarivanje to vee dobiti. Ukoliko preduzee ispuni
cilj maksimiziranja vrednosti kapitala akcionara ostvari to veu dobit, koristi e imati razliite
interesne grupe: Akcionari, menaderi, zaposleni, dobavljai, kupci, drava.
Najvaniji segmenti spoljnog okruenja za preduzee su poslovno, finansijsko i poresko
okruenje, koje svako preduzee mora dobro da poznaje i razume ukoliko eli da uspeno
posluje. Glavni zadatak preduzea je da ostvari to veu dodatnu vrednost za sve svoje
stejkholdere, dakle sve one interne i eksterne uesnike koji su na bilo koji nain povezani ili
zainteresovani za rad preduzea. Tako danas svako moderno preduzee mora da uvaava i razvija
potencijale svojih zaposlenih, da izvrava svoje obaveze prema dobavljaima, da stalno izalazi u
susret zahtevima i potrebama kupaca, i da respektuje vrednost okruenja i drutva. Menadment
mora da pokae adekvatnu osetljivost na potrebe i prohteve svoga okruenja u cilju meusobnog
usklaivanja interesa razliitih interesnih grupa.
Najvaniji faktori su oni koji su sastavnideo privredno finansijskog sistema i oni koji ine
trine uslove privreivanja. Stabilnost i razvoj finansijske politike preduzea je u direktnoj
zavisnosti od stabilnosti mera finansijsko privrednog sistema ( kreditno bankarski instrumenti,
devizni i poreski propisi i drugi sistemski zakoni...) Praksa je pokazala da se este i vee promene
mera privrednog i finansijskog sistema, posebno kreditno bankarskih instrumenata, deviznih i
poreskih zakona, negativno odraavaju na stabilnost finansijske politike preduzea. Trini uslovi
privreivanja su vaan spoljni faktor finansijske politike preduzea, jer spadaju u grupu relativno

ograniavajuih faktora ponaanja preduzea u svojim poslovnim aktivnostima(trite

dobavljaa, kupaca, novano trite i trite kapitala, devizno trite, strane investicije i
zajmovi..).

3. FINANSIJSKA TRITA
Finansijska trita su mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Na njima se
susreu ponuda i tranja za finansijskim instrumenatima povezuju se subjekti koji raspolau
vikovima novanih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Subjekti koji imaju viak novca
stavljaju ga na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac preko finansijskih instrumenata,
koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.
Elementi finansijsko-trinog sistema su:
1. Finansijska tednja predmet, tj. sadraj transferisanja;
2. Glavni tokovi transferisanja finansijske tednje;
3. Finansijski instrumenti (ili aktiva) kojima se vri transferisanje tednje njima se
registruju, prenose i realizuju novane obaveze i potraivanja razliitih uesnika u
procesu reprodukcije;
4. Finansijske institucije koje uestvuju u transferisanju tednje, i
5. Finansijska trita na kojima se ostvaruje promet finansijskih instrumenata.
Na finansijskim tritima se nude i trae supstituti roba/usluga (novac, hartije od
vrednosti i sl.).
Funkcije finansijskih trita su:

utvrivanje cena fininansijskih instrumenata,

smanjivanje transakcionih trokova i

pruanje informacija uesnicima.

Drava svojim propisima regulie funkcionisanje finansijskih trita. Funkcije drave su:

zatita uesnika na finansijskim tritima, odravanje makroekonomske stabilnosti, odravanje

konkurentnosti i odravanje solventnosti finansijskih institucija.

3.1 Kakrakteristike savremenih finansijskih trita

Savremena finansijska trita karakteriu:
1.

Kontinuelnost stalni razvoj komunikacija (usavravanje telekomunikacionih sistema i

informacione tehnologije) omoguava da finansijska trita rade kontinuirano i neprekidno.

Mogue je 24 asa dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim finansijskim
tritima sveta.

2.

Internacionalizacija i globalizacija nacionalna finansijska trita se integriu u jedno,

internacionalno. Tako se privrednim subjektima omoguava da prikupljaju slobodna finansijska

sredstva i izvan granica svoje nacionalne privrede.
3.

Finansijske inovacije stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata, to doprinosi

irenju poslova na finansijskim tritima, kao i procesima internacionalizacije i globalizacije.

Finansijske inovacije se uvode zbog: poveanja uesnika na finansijskim tritima, tehnikog i
tehnolokog razvoja i slino. Najznaajnije su: fjuers ugovori, opcije, kreditne kartice i slino.
4.

Deregulacioni tokovi Finansijska trita regulie drava. Meutim, zbog globalizacije i

velikog broja finansijskih inovacija javlja se potreba usklaivanja regulative razliitih zemalja.
Osnova deregulacionih tokova je smanjenje uloge drave u regulisanju finansijskih trita. Radi
obezbeenja sigurnosti, drave zadravaju odreene nadlenosti, ali se sve vie razvijaju razliita
regulativna tela u okviru finansijskih trita (kombinuje se zakonsko regulisanje i
samoregulisanje).

3.2 Osnovne vrste finansijskih trita

Osnovne vrste finanskijskih trita su:
Trite novca - Trite novca predstavlja mesto susretanja ponude i tranje kratkoronih
novanih sredstava i kratkoronih hartija od vrednosti u funkciji osiguranja poslovnim
subjektima potrebnih finansijskih sredstava za odravanje likvidnosti firme, za obavljanje robnog
prometa i za izvrenje tekue proizvodnje.
U novanom tritu inkorporira:
trite iralnog novca-predstavlja specijalizovano trite u strukturi novanog trita gde
se inae kupuje i prodaje iralni i depozitni novac u cilju ostvarivanja veeg stepena profitabilnosti.
kreditno trite-predstavlja segment novanog trita za sueljavanje ponude i tranje
kratkoronih kredita i za racionalne kratkorone kreditne plasmane u procesu standardnog
odvijanja procesa proirene reprodukcije.
lombardno trite-jeste mesto trgovanja hartijama od vrednosti i lombardnim
materijalima u cilju racionalnog upravljanja lombardnim portfeljom i obezbeenja likvidnosti
privrednih subjekata.

10

 eskontno trite-jeste mesto za trgovanje komercijalnim menicama i eskontnim trinim

materijalom radi efikasnog upravljanja menikim portfeljom i obezbeenja optimalne novane
mase u racionalnom monetarnom sistemu.
devizno trite-kao internacionalno, meunarodno trite novca, reprezentuje
specijalizovano novano trite, kao segment finansijskog trita, za kupovinu i prodaju stranih
sredstava plaanja, za odredivanje deviznog kursa, za ekvilibrizaciju ponude i tranje deviza, za
upravljanje deviznim rezervama i za odravanje eksterne likvidnosti.
primarno i sekundarno trite kratkoronih hartija od vrednosti-

kao

segment

novanog trita, predstavlja mesto emitovanja i mesto prodaje kratkoronih hartija od vrednosti
(primarno trite),

i mesto trgovanja ve emitovanih kratkoronih hartija od vrednosti

(sekundarno trite).
Trite kapitala - Trie kapitala je oblik trita ne kome se novana sredstava trae i nude
dugorono. To je specijalizovano trite na kome se trguje dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim hartijama od vrednosti.
Trite kapitala predstavlja institucionalizovan organizovan prostor sa svim potrebnim
elementima potrebnim za njegovo funkcionicanje, u tano odreenom vremenu, kao i pravila
ponaanja uesnika. Trite kapitala mora biti i jeste institucionalizovanog karaktera u svim
zemljama trine privrede.
Trite kapitala, kao segment finansijskog trita obuhvata :
hipotekarno trite- kao specijalizovano trite kapitala, predstavlja mesto na kome se
trguje hipotekarnim kreditima, zalonicama i hipotekarnim materijalom u cilju racionalnijeg
upravljanja hipotekarnim portfeljom, efikasne zatite imovine tedia i investitora, i trinog
refinansiranja hipotekarnih kredita.
kreditno-investiciono trite-kao specijalizovano trite kapitala, reprezentuje trite
dugoronih investicionih kredita i mesto usklaivanja ponude i tranje kapitala u cilju
racionalnog i efikasnog finansiranja privrednog razvoja.
trite dugoronih hartija od vrednosti- kao specijalizovano trite kapitala,
inkorporira primarno i sekundarno trgovanje obaveznicama i akcijama, odnosno usklaivanje
ponude i tranje akcijskog i zajmovnog kapitala. Na primarnom tritu se obavljaju sve poslovne
operacije u vezi sa pripremljenom i trino orijentisanom emisijom dugoronih hartija od vrednosti,
s jedne strane, i sve poslovne operacije u vezi sa tzv. prvim otkupom vrednosnih papira od strane
11

kupca, s druge strane. Na sekundarnom tritu, pak, trino plivaju ve emitovane hartije od
vrednosti dugoronog karaktera, koje se, lanano, kupuju i prodaju po trino determinisanim
cenama akcija i obveznica.
Primarno finansijsko trite - Pod emisionim - primarnim finansijskim tritem
podrazumeva se emisija- izdavanja dugoronih obveznica, akcija i drugih hartija od vrednosti sa
utvrenom kamatom.
Primarno trite vri funkciju emisije efekata, tj. izdavanje i plasiranje efekata (akcija,
obveznica, obligacija i zalonica). Pri tome treb arazlikovati dve vrste emisije efekata: emisiju koju
banke vre za sopstveni raun i emisiju koju banke vre za raun svojih komitenata.
Sekundarno finansijsko trite - Dok izdavanje hartija od vrednosti i njihov prvi otkup od
kupaca predstavlja sutinu primarnog trita, dotle se sekundarno trite konkretizuje u daljem
nezavisnom procesu slobodnih transakcija (prodaje i kupovine) hartija od vrednosti, bilo izmeu
privrednih subjekata u okviru ukupnog nacionalnog trita, bilo preko berzanskih efektnih ustanova.
Ove slobodne transakcije vre se na sekundarnom tritu (brokerskim i berzama) i s njihovim
glavnim operaterima.
Nacionalno- sekundarno trite je neformalnog karaktera i odvija se kroz rad brokerskih
firmi. Na sekunarnom tritun trguje se svim vrstama hartija od vrednosti: akcijama, dravnim i
komunalnim obveznicama, bankarskim hartijama i hartijama osiguravajuih drutava. Glavni
uesnici na ovom tritu su brokeri i dileri koji su obavezni posrednici u ovim kupoprodajnim
transakcijama hartija od vrednosti. Broker operie kao agent, tj. kupoprodaju vri u ime i za raun
drugoga (neke firme) i ne sme da kupuje i prodaje za i iz svog sopstvenog portfelja hartija od
vrednosti. Diler najee operie kao principal, to znai da kupuje i prodaje vrednosne hartije u
svoje ime i za svoj raun.

12

4. ZAKLJUAK
Upravljanje finansijama je kontinuirana operativna aktivnost koja se sastoji u
adekvatnom utvrivanju kvantuma potrebnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanju iz
najpovoljnijih izvora, racionalnoj upotrebi tih sredstava i stalnom praenju, usmeravanju i
kontroli kretanja, tj. obrta finansijskih sredstava, radi ostvarivanja finansijskih ciljeva preduzea.
Danas je koncept Upravljanja finansijama osnova delovanja i funkcionisnja
preduzea, a samo upravljanje poslovanjem se sve vie zasniva na primeni tzv. finansijskih
modela. Samim tim je i uloga finansijskih menadera dobila na znaaju i odgovornosti.
Upravo zbog toga finansijski menader je visoko lociran u organizacionoj strukturi
preduzea i jedan je od dva savetnika predsednika ili direktorskog borda u svim najvanijim
poslovnim odlukama.
U savremenim uslovima preduzea moraju biti spremna da u svakom trenutku odgovore
na izazove, zahteve i ogranienja koji im dolaze iz okruenja.
Razvoj preduzea esto se opisuje kao skup promena, odnosno metamorfoza koju ono
doivljava tokom prilagoavanja izazovima i pretnjama koje dolaze iz okruenja, a koje su
stalno prisutne u procesu poslovanja preduzea.
Posledica rasta i razvoja preduzea treba da bude stalno usavravanje sistema
upravljanja i uspostavljanje skladnijih odnosa preduzea sa okruenjem.
Upravljati rastom i razvojem preduzea znai donositi odluke o ciljevima, izvorima,
pravcima, metodama i tempu ukrupnjavanja njegove veliine, u skladu sa internim i eksternim
faktorima koji deluju na rast preduzea.
Finansiranje poslovanja preduzea, normalno podrazumeva pronalaenje i obezbeenje
dobijanja finansijskih sredstava predvienih konceptom finansijske politike i finansijskog plana
za ostvarivanje odreenih poslovnih programa i razvoja.
Glavni finansijski cilj preduzea je maksimalizacija profita. Za akcionare je osnovni cilj
maksimalizacija njihove imovine, to se postie poveanjem trine vrednosti akcija.
Vlasnici, investitori, banke, drava, menaderi, direktori i svi zaposleni u raznim
preduzeima zainteresovani su za poslovni uspeh preduzea. Iz tog razloga prate poslovanje
preduzea preko finansijskih izvetaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama da
bi se potvrdila njihova ispravnost i tanost. Finansijski izvetaji sa svojim pozicijama daju uvid u
finansijsko stanje preduzea.
13

LITERATURA:
1. Kostadinovi, S.(2006): Poslovno pravo, Futura, Petrovaradin, Novi Sad
2. Deletovi, M. (2007): Finansijska trita, FABUS, Beograd
3. Piti, G. i drugi (1996): Berzanski pojmovnik, Beogradska berza, Beograd
4. Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
5. arki Joksimovi, N. (2007): Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd
6. Vasiljevi, B. (1997) Osnovi finansijskog trita, Diamond HARD, Beograd

14