1. .........................................................................................................................

2
2. , .................................................................3
2.1. ............................................................................................................3
2.2. ............................................................................................................5
3. EKSTREMNI SEPARATIZAM, NACIONALIZAM I TERORIZAM.....................6
................................................................................................7
...............................................................................................................9

1.
/ ,
, /
, ,
: , ,
.
Terorizam, kao pojam, fenomen, brutalno zlo, metod borbe ili kako god, ima
najvie definicija i svi se trude da ga definiu. Meutim, nijedna od poznatih
definicija, nije dovolno zaokruena, dovolno jasana i prihvatliva, kao univerzalna i
optepriznata, za sve drave, vlade i stanovnike ove nae planete. Svi mislimo da
terorizam znamo prepoznati, spremni smo i olako manipulisati njime u obinom
razgovoru na ulici, javnom skupu, pa sve do ozbilnih politikih i diplomatskih
razgovora, esto puta svesno zloupotreblavajui njega samog ili ludsko neznanje o
njemu. Dakle, u iekivanju da meunarodna zajednica, odnosno, meunarodni pravni
poredak ponudi i usvoji opte prihvaenu definiciju terorizma, nije na odmet, istai
koji su to osnovni elementi pojma terorizam. To su: upotreba fizikog nasila, politiki
karakter aktivnosti, izazivanje straha i panike, izazivanje psihikih reakcija, oekivani
efekti reakcije, planirano, cilno i organizovano delovanje.
Doskoro su navoene dve glavne vrste terorizma: ekstremno separatistiki i
dravni. Prvi je odavno na evropskoj sceni (baskijski, korzikanski, albanski i dr.),
iznimno i u SAD-u (Teksas Republika, Beli nacionalisti i dr.). Dravni terorizam je
takoe poznat odranije (nacistiki, staljinistiki). Talasi globalizacije su doneli
meunarodni virus terorizma.
sabotage sobot1 (
), :
1) ...
, .,
;
2) , , ,
(
)

sobot .
,
.

2. ,
guerrilla,
(guerr).
, , , ,
,
,

. , ,
, .
,
, , ,
, ,

2.
,
;
. 12. 1949.
. 4, 1. 13,
1 . , :
;
;
( ,
).
, ,
;
,
; ;
- 3.

, .
.

2.1.
.
-
,
, -
,
(, 2010).
,
,
,
.
2
3

, 1986: 114, 119

, , 1999: 3145

 ,
,
(, ,
1996: 344).
, , ,
(
.)

, , ,
(, 1997:
196197).
,
- .
,
.
, ,
, .

( , ,
.)
,

.

,
.

, ,
, ,
(,
1988: 150).
,

,
.
,
,
,
.

.
, ,
.

, .
,
,
.
, .
,



. -
(,
, -)
(, 2010).

,
,
, . ,
,
.

2.2.
,
, .
, ,

4.
,

( ,
, .)
.
,
,

.

, , .
.
,
.

, , 1996: 343

3. EKSTREMNI SEPARATIZAM, NACIONALIZAM I

TERORIZAM
U svojem prilogu o terorizmu i njegovim izvorima, Ivan ijakovi polazi od
kolektivnog, odnosno etnikog identiteta. To jeste jedan izvor, ali sa napomenom da
terorizam nije organski ugraen i svojstven ovom identitetu, ve se javlja tek u
odreenim situacijama, recimo u sluaju poraza u ratu i na nivou osujeenosti. Jer,
osujeenost maksimalizuje identifikaciju sa kolektivitetom i njegovom tragedijom, a
teroristiki incentiv potencira svest o ugroenosti i nemoi da se integritet zatiti
regularnim sredstvima. Uz to, separatistiko-secesionistiki terorizam ima svoje faze i
transformacije, naroito one u menjanju mesta izmeu cilja i sredstava, kao ina
osvete i dr. eenski secesionisti, na primer, preli su na taj terorizam posle
izgubljenog rata. I po pravilu je taj terorizam iz osujeenosti najsuroviji, pojaan
verskim fanatizmom i ratnikom tradicijom. Stoga teroristike akcije privlae
fanatike, pogotovo religiozne ljude u svom fanatizmu liene line odgovornosti, kod
kojih su este zamene cilja sa osvetom i nerazlikovanja dunih i nevinih (zateenih).
To vai ne samo za separatistiko-secesionistike, nego i za uzvratne mere dravnog
poretka, koje mogu biti i nemilosrdne represalije, da bi se sve nastavilo u
meusobnom uzvraanju, pri emu strane menjaju mesta kao izazovi i odgovori,
uzroci i posledice, kao teroristiki akti i legalne sankcije.
Terorizam IRA je ak izrazito verski, iako je po ciljevima secesionistiki i
samo donekle mu je slian pokret za samostalnu Baskijsku dravu (ETA). I dalje, to
su ovakvi pokreti trajniji i teroristike metode su surovije, to je takoe evidentno na
prethodnim primerima, dok je militantnost onih skoranjih neto blaa. Takav je
primer Revolucionarne armije Bretanje (BRA). Donekle je slian korzikanski
terorizam, koji sprovodi Front nacionalnog osloboenja Korzike (FIKS), jer se
ograniava na povremene i pojedinane likvidacije predstavnika francuske uprave. I
ovaj terorizam je dvokomponentan, time to odrava jednu antihegemonistiku
dimenziju. Ali, kod svih preovladava nacionalistika usmerenost, druge komponente
ove prethodne vie ili manje pojaavaju ili dopunjavaju. irenje separatistikosecesionistikog terorizma prati njegovo uslonjavanje novim varijantama. To se
naroito pokazuje, na primer, kod eenskog i kosovsko-iptarskog terorizma; oba
osciliraju izmeu teroristikih akcija i povremenog prerastanja u rat niskog
intenziteta. Na evropskom jugoistoku i njegovim pribrenim prostorima Azije, u
zemljama i u vreme raspada socijalistikih drutvenih ureenja, vidljivi i znaajni su
bili implantati amerike ekspanzije irenje NATO-a na istok (ameriki kongres i
danas finansijski pomae separatiste na Kavkazu). To je novo izdanje globalnog
terorizma, sa tendencijom prevazilaenja okvira ultranacionalizma. Radi se o tome
da ovaj proces uslonjava, a ujedno i razuuje granice terorizma, samim tim i
tipologiju koja je na poetku ovog rada navedena i potom dopunjavana. Postoje,
dakle, izvesne korespondencije izmeu ekstremnog nacionalizma i osobenosti
separatistiko-secesionistikih pokreta i njihovih teroristikih izdanaka. Nekakva
globalizacija terorizma je oigledna, ali uglavnom u prostornom irenju i
umnoavanju. Ali, tim umnoavanjem, ova globalizacija pokazuje izvesnu
dvojstvenost i neke pratee paradoksalne pojave i tendencije. Pojaavajui ekstremni
nacionalizam, ona postaje prepreka tokovima modernizacije, pa i same globalizacije u
njenom prvobitnom znaenju (irenje jedinstvenog prostora).5
5

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2004/0038-03180404313J.pdf

Spirala savremenog/ globalnog terorizma

Od prvog napada na World Trade Center (1993. god.) od strane Gamaa Islamia do
Menhetna, 11. setpembra 2001. god., zbilo se niz slinih diverzija.
Napad u Oklahoma Sitiju (1995. god.) jedan je takav primer, sa 168 mrtvih i 500
ranjenih. Usledio je potom napad na bazu u Saudi Arabiji, kao i na olimpijski park
Atlante (1996. god.). Od podmetnute eksplozije cisterne poginulo je 19 amerikih
vojnika (1998. god.). Smatralo se tada za primere ultra terorizma. Preko teroristike
grupe El Asnar dolo je do povezivanja arapskih i alirskih islamista i njihovog
tajnog obuavanja (u Francuskoj); pojavljuju se mudahedini, borci za islam na
svim stranama sveta. Amerikanci su najzad shvatili da nisu u pitanju samo
organizovane sabotae, pa su zapoeli mere globalne zatite.
I evropski lideri su jedno vreme oekivali da e se islamski terorizam ograniiti na
afriko podruje, a da e se dalekoistoni utopiti u separatistikim sukobima i time
lokalizovati. Tek posle niza diverzija, ukljuujui i ruenje turistikog centra na
Baliju, postalo je jasno da su diverzije prvenstveno uperene protiv Amerikanaca (jo
su trajali masakri egipatskih islamista protiv nevernika, takoe i alirskih).
Ujedinjenjem Dihada i Gamaa Islamie (novi voa Omer Abdul Rahman)
proklamovana je borba protiv SAD i itavog ujedinjenog i bogatog Zapada. Mula
Omer i bin Laden su ojaali bliskoistoni terorizam i udenuli mu taj antizapadnjaki i
antijevrejski naboj. Onda se ameriki establiment opredelio za zatitne mere i
preventivnu zatitu, prihvatajui izraelski revanistiki kurs. U celini uzevi,
terorizam se zaista globalizovao, tj. internacionalizovao. Jo nisu bili jasni
ideoloki elementi, sve je pokrivao termin postindustrijskog varvarstva.
Preduzimljivost vlasti SAD posle izvedenih samoubilakih teroristikih napada na
njihovoj teritoriji (11. 09. 2001)12 predstavlja pouan primer brzog i uspenog
identifikovanja i otklanjanja propusta u protivteroristikoj prevenciji kako u
institucionalnoj tako i u operativnoj sferi.
Vlasti SAD su registrovani propust u zakonodavnoj sferi odbrane od terorizma
otklonili 12. oktobra 2001. godine usvajanjem Patriotskog zakona,13 kojim su
proirena ovlaenja vladinih specijalnih slubi u preduzimanju nadzora, pretresa i
prislukivanja osoba osumnjienih za teroristiko delovanje. Pored ostalog,
dozvoljeno je da svako ko bude proglaen za teroristu, ak i ako je dravljanin SAD,
moe da bude dran u zatvoru neogranieno vreme, bez kontakta sa advokatom i
rodbinom. U skladu sa navedenim zakonom, u amerikoj bazi Gvantanamo na Kubi
zatvoreno je oko 700 osoba i mnoge od njih se i danas nalaze tamo.

(cyberterrorism) (cyberwarfare)
,
,
, ,
-
( ;
;
,
; ;
; .).
XX
(Guelke, 2006: 7).

7



.
.
,
(National Infrastructure Protection Center NIPC),
, /
,
.


( ,
.), .


.
, ,


-


1. Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, Slubeni
glasnik RS, br. 55/2005, 71/2005; ispravke: br. 101/2007 i 65/2008,
2. Bejatovi, S.: Krivinoprocesna pitanja novih metoda otkrivanja i istrage
krivinih dela organizovanog kriminaliteta, Zbornik radova Organizovani
kriminalitet, stanje i mere zatite, Policijska akademija, Beograd, 2005,
3. Finansijske istrage i oduzimanje bespravno steene imovine, Prirunik za
obuku agencije za provedbu zakona i pravosudne organe, CARDS Regionalni
program 2002/2003, Vijee Evrope, Sarajevo, 2006,
4. Simovi, M.: Praktini komentar Zakona o krivinom postupku Republike
Srpske, Visoka kola unutranjih poslova, Banja Luka, 2005,
5. Trifunovi, M.: Osnovni elementi prevencije kriminaliteta, VUP, Beograd,
1985,
6. kuli, M.: Organizovani kriminalitet pojam i krivinoprocesni aspekti,
Dosije, Beograd, 2003,
7. http://www.arena92.rs