БИЗНИС ПЛАН – ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ

УВОД...............................................................................................................................................2
1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ БИЗНИС ПЛАНА..........................................................................3
2. ЕЛЕМЕНТИ БИЗНИС ПЛАНА.................................................................................................3
2.1. Основни елементи бизнис плана........................................................................................3
2.2. SWOT анализа......................................................................................................................6
2.3..Финансијска анализа као део бизнис плана.......................................................................6
3.УЛОГА БИЗНИС ПЛАНА У ПРЕДУЗЕТНИШТВУ...............................................................9
3.1. Имплементација бизнис плана у предузетништву..........................................................10
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................................14
 УВОД

Савремени аспект развоја било које организације укључује континуирани развој који се
манифестује бројним активностима и ангажовањем менаџмента за унапређењем пословних
перфиофрманси. Један од начина развоја јесте и реализација и учешће у различитим пројектима.
Пројект се дефиише као посебно циљно усмерење да се створи јединствен производ или услуга, а
сваким пројектом управља пројектни менаџер.
Пројект подразумева већи број задатака који се морају испунити како би се остварио
одређени циљ. Сваки пројект има одређене инпуте од којих је потребно направити коначни
производ, односно од доступних ресурса, на пример људски рад, постојећа методологија и
организациона структура подузећа и слично,затим пројект менаџер који мора да осигура
управљање ресурсима како би дошло до остварења циља пројекта.
Постоје пројекти различите комплексности, па неки пројекти могу бити изразито
комплексни, док неки могу бити знатно једноставнији. Осим по комплексности, пројекти се могу
разликовати по времену у којем се планирају спровести. Другим речима, пројект може бити
планиран за краћи односно дужи временски период. Док се неки пројекти спроводе унутар
организације што има утицај на саму пословну организацију, неки пројекти, имају шире дијапазоне
и из домена су капиталних инвестиција које имају развој нових производа или услуга. Без обзира у
коју врсту пројеката се нека организација или компанија укључује, кључни сегмент је концепт
управљања који треба да има јасне смернице, а посебно када су у питању инвестиције. Управљање
инвестиционим пројектима односно пројект менаџмент је пракса покретања, планирања,
извршавања, надзора и финализирање послова тимског рада који су заједичким активностима
усмерени за постизање одређених циљева. Оно што чини главну компоненту управљања
инвестиционим пројектима подразумева активности менаџера у планирању, мотивацији тима и
подели одговорности.
Бројни су елементи који укључују адекватно управљање инвестиционим пројектима, а један од тих
елемената, посебно када су већи пројекти у питању, јесте израда бизнис плана, као јасно
конципиране и разрађене идеје реализације пројекта. Бизнис план би се могао окарактерисати као
мапа до циљане дестинације. У идеалним условима он води предузеће од почетних тачака до
крајњих пословних циљева – здравог бизниса. Бизнис план указује на препреке које стоје на
пословном подухвату и указује на алтернативне путеве, посредно показујући одрживост пословне
активности. На тај начин предузетник је стваралац тржишта и креатор пословних могућности, који
подстиче укупан привредни развој. Упроштено речено, предузеће је правно субјект које обавља
делатност ради превасходног стицања добити. Зато се може уопштено рећи да планирање у
пословању није законски обавезно али је неопходно. У предузетништву се не смеју дозволити
изненађења већ се мора ићи у сусрет променама и догађајима. На дуги рок гледано, у
предузетништву лежи потенцијал који се може исплатити али истовремено са собом носи ризик.
Планирање омогућава истовремене корисности, почев од уочавања и превазилажења критичних
фаза и ризичних периода пословања, одржавање континуитета пословног процеса и благовремено
реаговање у случају недостатка средстава и новца. Бизнис план је намењен како предузетнику да
види да ли му се планирана акција исплати али и инвеститорима да види колики је ризик улагања у
одређени пословни подухват.
Како би на адекватан начин сагледали саму свргу и суштину бизнис плана, као део
планирања у оквиру предузетништва, неопходно је да се сагледа његово појмовно одређење, где је
у основи и сама суштинска одредба оваквог, може се рећи и одговорног понашања предузетника.

1
 1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ БИЗНИС ПЛАНА

Бизнис план, појмовно можемо доредити као елаборат, односно документ, који садржи
елементе који су основа неког пословног подухвата акоји је плански одређен као намера предузеће
да реализује (Момчиловић, 2020). На тај начин то је разрађен систем који омогућава потенцијалним
инвеститорима и финансијерима да разматре пословну идеју и одлуче о евентуалном финансирању,
односно учешћу у реализацији понуђеног пословног пројекта. Пословни план, као писани документ
припремљен је од стране предузетника где се датаљно описују сви битни, интерни и екстерни
елементи од значаја за оснивање и пословање новог или већ постојећег предузећа (Вученовић,
2017). Суштина разраде пословне идеје, одвија се унапред утврђеном методологијом, где је сама
идеја проверена и тестирана на адекватан начин. Самим тим се бизнис план појмовно одређује као
специфична пословна идеја која је конкретизована и разрађена са елементима позитивних,
ефективних али и ризичних страна. Свака уочена ризична или негативна страна пословне идеје,
кроз бизнис план треба бити отклоњена и то пре него што се контактира потенцијални инвеститор.
Бизнис план је, такође, основно средство комуницирања са инеститорима и то је један од
најједноставнији начин комуницирања. Бизис план мора бити урађен тако да заинтересује и
предузетника и инвеститора, јер је то документ који дефинише пословну идеју као и стратегију
њене реализације. Бизнис план је неопходан јер се на тај начин врши провера оправданости
почетка реализације неког посла. Његова основна сврха је прибављање недостајућих финансијских
средстава, али омогућава и да се пре изласка на тржиште детаљније одреде неке пословне идеје
чиме се смањује и настанак могућих губитака. Израдом бизнис плана, потенцијалне грешке се само
могу наћи као документ, а не на реалном тржишту, јер се унапред дефинишу стварне могућности у
функционисању посла, које су унапред сагледане, чиме се долази до оптималног степена идејне
прихватљивости од стране потенцијалних купаца и потребе за средствима.
Бизнис план има неколико истовремених задатака, да омогући кредитирање, да омогући
инвеститору увид у пословање фирме, али и да дефинише све фазе пословања и укаже на
евентуалне недостатке. Треба бити сигуран да ће потенцијални инвеститори, пре него одлучи да ли
да улаже у бизнис, сагледати понуђени бизнис план на детаљан и свеобухватан начин. У таквој
анализ бизнис плана, потенцијални инвеститор очекује будућу стабилност развоја фирме, што
бизнис план треба да предочи на уверљив начин. И пословна банка, која може бити потенцијални
кредитор, тражи на увид бизнис план, чијом анализом утврђује начин како може очекивати поврат
уложеног новаца. Зато је неопходно да сваки бизнис план буде детаљно разрађен, са јасно
израженим циљевима, предностима реализације пословне идеје и јасним финансијским
пројекцијама.

2. ЕЛЕМЕНТИ БИЗНИС ПЛАНА

2.1. Основни елементи бизнис плана

Свака израда бизнис плана, како би имала адекватне сегменте управљања идејним
пројектима, мор ада има соновне пратеће елелемте који се састоје из општих, основних и
пojединачних података, како о предузећу тако и о самој разради идеје (Вученовић, 2017). Почетни
елемент јесте уводни део, који садржи податке о предузећу као што је: назив, седиште, контакт
телефон, бројеви рачуна, правни облик организовања, власничка структура капитала, имена
власника, проценат учешћа у власништву фирме, имена менаџера и др .У уводном делу се
приказује и садржај бизнис плана, даје се и кратак приказ циљева бизнис плана, као и кратки
аргументи којима се доказује да су ти циљеви реални са аспекта могућности компаније и захтева

2
тржишта и да ће реализација тих циљева довести до значајних пословних резултата компаније.У
уводном делу се приказује и садржај бизнис плана као и кратак приказ циљева бизнис плана и
кратки аргументи којима се доказује да су ти циљеви реални са аспекта могућности предузећа и
захтева тржишта и да ће реализација тих циљева довести до значајних пословних резултата
предузећа.
У другом сегменту бизнис плана се наводе подаци који су уопштени приказ производа или
услуге, делатност у којој компанија послује, историјат фирме, циљеви пословања, осврт на
привредну грану у којој се послује, позиционирање производа, политика цена, менаџмент,
финансијски план.
Анализа тржишта, као трећи сегмент бизнис плана, обухвата: анализу новог производа,
анализу повећања обима производње постојећег асортимана, анализу циљних тржишта, величину
тржишта, анализу конкуренције, процену тржишног удела, план продаје, маркетинг стратегију која
обухвата промоцију, рекламе и слично, јер кроз сам маркетиншки процес приказује сам процес
приближавања и обезбеђивања купаца. Самим тим, један од најважнијих сегмената бизнис плана је
дефинисање маркетиншке стратегије.
Кроз анализу тржишта у оквиру пратећег елемента бизнис плана, оцена тржишне позиције
обухвата макро и микро тржишну анализу предузећа, везану за тренутни развој (Момчиловић,
2020). Макро тржишна позиција подразумева вишедимензионално сагледавање актуелног
тржишног положаја предузећa у домаћем и иностраном пословном амбијенту. То значи разматрање
и идентификовање најзначајнијих перформанси развоја привреде земље, гране и групације којој
припада анализирано предузеће. Микро анализа актуелне тржишне позиције предузећа
подразумева: утврђивање величине и структуре продаје, идентификовање купаца, најзначајнијих
тржишних подручја, најважнијих добављача, конкурената, могућих баријера уласка на тржиште.
Као једна од најзначајнијих елемената и делова бизнис плана јесте маркетинг план. Он се
усмерава на потрошача и могуће начине да се на најбољи начин задовоље њихове жеље и потребе.
Маркетинг план је план свих маркетинг активности у процесу стварања и испоруке жељених
производа и пружања услуга потрошачима (Плавшић, 2004). У том смислу маркетинг планом се
анализирају и планирају све активности придобијања нових и задржавања постојећих купаца или
клијената предузећа. Маркетинг план је инструмент планирања и организовања предузетничких
ресурса и капацитета како би се постигли маркетиншки циљеви. Маркетинг планом се морају
утврдити пословне могућности, као и одредити како постићи и задржати позицију на циљном
тржишту.
Маркетинг план у оквиру бизнис плана треба да оствари одређене циљеве (Марић, 2000):
 да утврди потребе потрошача, што се постиже истраживањем тржишта,
 да одереди циљна тржишта на којима ће предузеће да послује,
 да утврди конкурентске предности предузећа и да на тим предностима дефинише тржишну
стратегију и помогне у избору оптималне комбинације карактеристика производа, цене,
дистрибуције и промоције како би предузеће одговорило потребама и жељама купаца.
При изради бизнис плана са аспекта маркетинга потребно је (Вученовић, 2017):
 одредити тржиште, географски простор, величину, однос понуде и тражње,
начин
 размене, сегментацију тржишта, профил циљних купаца и тржишта,
 дефинисати и описати циљне групе и обезбедити податке о њиховим демографским,
психолошким и бихевиористичким карактеристикама и куповним навикама,
 развити стратегију позиционирања предузећа и производа на тржишту,
 дефинисати маркетинг миџ,
 описати производ или услугу као предмет понуде са конкретним конкурентским
предностима,
 идентификовати и описати конкуренцију,
 саставити и презентовати маркетинг план.

3
 Још један веома значајан елемент бизис плана јесте израда и пројективање производног плана.
Производни план обухвата (Плавшић, 2004):
 план физичког обима и структуре производње,
 анализа локације и фактора који утичу на избор локације,
 потребе производње (опрема и средства),
 добављачи и транспорт,
 трошкови производње и план трошкова,
 пројекција потребног капиталног улагања,
 истраживање техничких резултата и истраживање додатне помоћи.
План производње треба да обухвати анализу основно производног програма, као што су одлике
производа и асортимана и главних карактеристика производног процеса, избор технологије и
потребне опреме, идентификовање главних потрошача и испоручиоца опреме, анализу могућих
начина решења различитих техничких захтева, попут електричне енергије, водовода и
канализације, отпадних материја и других показатеља везаних за примену изабране технологије,
процену потребе коришћења постојећих или изградње нових објеката на постојећој или новој
локацији, идентификовање потребних репроматеријала и могућих добављача за реализацију
предвиђеног програма производње, као и исказивање нивоа потребних инвестиционих улагања.
Поред техничких и маркетиншких елемената бизнис плана, један од најважнијих сегмената
бизнис плана је део у којем ће се представити менаџери и они са којима они раде. Одлична идеја за
посао не вреди ништа ако се не убеде инвеститори да компанија има тим којим то може остварити.
Менаџмент план је део бизнис плана где треба приказати детаљне податке о власнику и
менаџерском тиму чија су имена и занимања поменута на првим странама бизнис плана.
Менаџмент планом треба дефинисати основне задатке и послове, најзначајније функције,
предвидети неопходне извршиоце, њихове надлежности, права и обавезе.
Компанијом може управљати власник или лице које је овластио власник. У бизнис плану
треба дефинисати хијерархијску структуру руководећег кадра и сегменте пословања за које су
непосредно задужени. Овај сегмент бизнис плана је важан за инвеститоре или кредиторе, јер је за
њих важно ко управља компанијом, односно ко управља капиталом који они дају на зајам, односно
као инвестицију. Такође је значајан подата и број и структура запослених према квалификацијама.
Када се говори о броју запослених, потребно је поћи од претходно утврђене организационе
струцтуре компаније. Уколико је реч о већ постојећој компанији, треба поћи од укупног задатка,
укупне мисије компаније и дефинисати шта све треба радити и у ком обиму, аонда, на основу тога,
одредити потребе за кадровима. Уколико је реч о компанији у оснивању, број и структура
запослених се дефинише на основу планираног обима пословања. Понекад запослени у компанији,
према квалификацијама нису довољно компетентни за решавање појединих проблема, насталих у
пословању компаније. Зато се у тим случајевима ангажују спољашни стручњаци према
компетенцијама. У оквиру бизнис плана се дефинишу критеријуми за оцену оправданости
ангажовања ових консултаната и специјалиста.

2.2. SWOT анализа

SWOT анализа (акроним енглеских речи: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats, снаге,
слабости, прилике, претње) је техника стратегијског менаџмента путем којег се уочавају
стратегијски избори довођењем у везу снага и слабости предузећа са шансама и претњама у
екстерном окружењу. Аутор ове методе је Алберт Хамфри са Станфорд Универзитета при чему је
користио 500 најјачих компанија на свету.
SWOT анализа је поступак у идентификовању снага, слабости, шанси и опасности у
пословању компаније. Погодна је и за анализу бизнис плана и идеја. Предмет SWOT анализе може
бити компанија у целини, али и поједини његови делови, производи итд. Ова анализа треба да
покаже шта компанија треба да предузме како би се појачала њена предност, елиминисале

4
слабости, искористиле шансе и прилике из окружења и неутралисале или ублажиле опасности из
спољне околине. Предности су под контролом компаније. То су интерне ствари у компанији. То је
оно у чему је компанија јака.
Предности треба у потпуности искористити. Слабости су такође под контролом компаније и
оне се односе на унутрашње ствари у компанији. Оне представљају недостатак или мањак нечега.
Треба их елиминисати у што је могуће већој мери. Шансе су ван контроле компаније. То су
екстерни фактори на које компанија углавном нема утицаја.
Позитивне екстерне факторе компанија треба да искористи да би се одржао њен пословни
подухват.Опасности или претње су негативни екстерни фактори у окружењу. Они неповољно
утичу на пословање компаније и зато их треба елиминисати. За разлику од слабости, опасности су
ван контроле предузетника. Компанија треба да нађе начине да се заштити од претњи, да их
избегне или смањи њихов негативан утицај. Радећи SWOT анализу предузећа треба стално имати
на уму како се и да ли се одређене слабости предузећа или претње из околине могу претворити у
снаге или прилике, које оно може искористити за постизање конкурентске предности на тржишту.
SWOT анализа је алат за упознавање ситуације у предузећу или одељењу. Помоћу ње се
може утврдити:
 где је предузеће најјаче тј. које су му врлине;
 где је најслабије и које су му мане;
 који потенцијал има тј. где постоји шанса за раст и разој и
 које му опасности прете и у којој тачки је најслабије.
На овај начин може боље разумети и своју околину. Подаци који се добијају овом анализом
могу се користити за одлуке које су стратешки важне, за уобличавање рада и визије предузећа,
утврђивање поља првенства у даљем раздобљу или слично.
SWOTанализу је увек добро да ради више људи из предузећа или одељења, за који се ради
анализа и за њу треба издвојити довољно времена јер анализа захтева размишљање и више људи ће
обично бити паметније од једног. Такође, неопходно је да приступ у овој анализи увек буде
непристрасан – није могуће да предузеће нема мане или опасности на које треба да обрати пажњу.

2.3. Финансијска анализа као део бизнис плана

Иако постоји барем десет различитих сегмената финансијске анализе, три се издвајају као
најважнија и обавезна. То су биланс стања, биланс успеха и кеш флоу, односно проток готовине.
Корисна је и преломна тачка рентабилности, тј. графикон који даје пресек улагања и трошкова, са
једне, и зараде, са друге стране, У финансијској анализи треба утврдити и јасно дефинисати
одређене претпоставке. Ове претпоставке финансијске анализе чине кратке констатације о
условима под којима предузетник планира отпочињање бизниса. Оне обично треба да одражавају
следеће димензије (Арлов, Ранков, Капор, 2009):
 основне карактеристике предузетничког бизниса,
 тржишну ситуацију у којој ће се обављати бизнис,
 капиталне могућности којима се тренутно располаже,
 потребе за пословним простором, опремом, инсталацијама, намештајем и осталим фиксним
фондовима,
 потребе за трајним обртним средствима (циркулирајућим капиталом),
 потребе за финансијским средствима за плате запослених,
 потребе за средствима за покриће осталих активности,
 датум планираног уласка у предузетнички подухват (пројекат),
 датум уласка у редовно експлоатационо (текуће) пословање.
Финансијска анализа треба да пружи одговоре на нека од питања (Вученовић, 2017):
 Колико је новца неопходно за отпочињање бизниса?
 Која је преломна тачка рентабилности бизниса?

5
  Који је планирани биланс успеха?
 Који је планирани биланс стања?
 Какав је план новчаних токова?
 Каква су предвиђања профита?
Да би се нашао задовољавајући одговор на питање колико је новца потребно, исто је потребно
је само питање посматрати у нешто ширем смислу, истовремено одговорајући на питања: Колико
новаца и друге имовине предузетник поседује? Колико је новаца потребно да би се започео
конкретан бизнис? Колико новаца ће бити потребно да се остане у бизнису?
До одговора на прво питање долази се ако се прецизно утврди новчана, покретна и напокретна
имовина (потраживања и друга актива), а такође и обавезе које предузетник има према трећим
лицима (дуговања и остала пасива) (Јовановић, 2003).
Одговор на друго питање условљен је обрачуном свих иницијалних улагања и почетних
трошкова везаних за само покретање конкретног бизниса. Ово подразумева потребу утврђивања
вредности простора, објеката, опреме, уређаја, робе, лиценци, дозвола, осигурања, рекламе, као и
свих других извесних или неизвесних издатака и вредности, које треба ангажовати пре почетка
посла (Јовановић, 2003).
Одговор на треће питање се добија тако што се сви пројектовани трошкови поделе на два
дела: прво, неодложни почетни трошкови и друго, будући оперативни трошкови (Јовановић, 2003).
Неодложни почетни трошкови су трошкови који ће се морати покрити пре почетка посла. У ове
трошкове улазе сви издаци оснивачких улагања. Будући оперативни трошкови су издаци који ће се
покривати у периоду оперативног бизниса, односно када одређени приходи почну да значајније
пристижу. Све до тада, предузетник мора располагати са одређеним новчаним капиталом како би
обезбедио покривање и ових трошкова. Када се по свим наведеним основама утврди колико је
новаца предузетнику потребно да отпочне бизнис, онда се доноси одлука да ли се иде даље или не.
Ако рачуница покаже да је планирани бизнис апсолутно исплатив, онда се мора размислити о
потенцијалним могућим изворима прибављања недостајућих средстава.
На апсолутну разлику између прихода и расхода делује више различитих фактора од чијег,
мањег или вишег, успешног комбиновања зависи стопа пословног и нето добитка. Међу те факторе
спадају: обим реализације, асортиман производње, продајне цене производа и услуга, као и однос
варијабилних према фиксним трошковима у укупним трошковима пословања (Панић, 2006).
Међузависност тих фактора обично се представља у виду графикона рентабилности. Преломна
тачка рентабилности или »праг рентабилности« представља онај обим продаје где су укупни
приходи једнаки укупним расходима, односно трошковима. Анализом показатеља преломне тачке
рентабилности долази се до закључка који обим производње или продаје треба остварити да би се
обезбедили фиксни трошкови и део варијабилних трошкова. У финансијском плану преломна тачка
рентабилности изражава се нумерички и графички.
Биланс успеха, посебно фокусиран у бизнис плану, као крајњи резултат планираних
инвестивија, даје разлику између потрошеног и зарађеног новца, дакле профит или губитак. Ту се у
општим цртама дају трошкови производње (директан рад, материјал итд.), опративни трошкови
(трошкови продаје, маркетинга, администрације итд.), као и приходи. Уколико се бизнис план
прави са пројекцијом од више од једне године, биланс успеха мора да се прикаже за сваку годину.
Планирани биланс успеха показује очекивани износ и структуру пословног резултата
предузећа. Рашчлањује се аналитички по периодима (месечно, квартално), односно по врстама
производа, продајним територијама, потрошачима и осталим каналима расподеле, односно по
појединачним сегментима укупне продаје.
Овај документ се у пракси такође назива и „проформа биланса успеха“ или „оперативни
финансијски план“ (Јовановић, 2003). Саставни делови планираног биланса успеха су анализа и
оцена исплативости пословног подухвата из које се лако може сагледати финансијска оправданост
планираног и оствареног бизниса. Планирани или пробни биланс успеха ради се табеларно, да би
се на тај начин у прегледној форми могли исказати и пратити сви приходи и расходи предузетничке
фирме, а такође да би се на основу тога израчунао добитак по месецима и на нивоу целе године.

6
Биланс успеха или рачун добитка-губитка, како се често назива, суштински представља преглед
прихода, расхода и финансијског резултата, као и међу њима остварене разлике у одређеном
временском периоду. Биланс успеха може бити у форми двостраног прегледа или у форми
једностраног прегледа.
Даља разрада бизнис плана је планирање биланса стања као класичног рачуноводственог
приказа. Ту се на левој страни приказују средства, а на десној обавезе, при чему обе стране, као
крајњи резултат имају збир свих тачака, а морају да имају исти износ (Момчиловић, 2020). Уколико
немају, то је знак да обрачун или неки трошак није рално приказан. Планирани биланс стања се
ради унапред, да би се унапред приказала потребна актива (средства) и пасива (извори средстава),
које је нужно формирати и уклопити да би се одабрани бизнис могао успешно одвијати. Планирани
биланс стања треба да покаже колико средстава захтева конкретна инвестиција и у којој вредносној
и техничкој структури. Другим речима, колики део уложеног капитала треба да се налази у
фиксном облику, посебно у облику трајних обртних средстава, у облику сировина и
репроматеријала, односно у трговачкој роби, у новцу за куповину сировина, репроматеријала, као и
у потраживањима за испоручену робу купцима и другим дужницима.
У циљу прибављања потребних финансијскх средстава предузеће мора презентовати и план
новчаних токова (прилива и одлива) на основу кога се може стећи увид у перспективе његове
ликвидности, а који омогућава предузећу да у перспективи обезбеди ликвидно пословање. План
новчаних токова најчешће се саставља за краћи временске периоде (месечно или недељно), како би
се обезбедило управљање ликвидношћу предузећа. Плановима новчаних токова морају се
предвидети флуктуације на нивоу прилива и одлива средстава у појединим периодима пословног
подухвата. Да би се пројекције новчаних токова могле квалитетно и ваљано урадити потребно је
познавати, временски пратити и анализирати све приходе и трошкове који настају или могу настати
у предузетничком бизнису. На основу квалитетних анализа и пројекција прилива и одлива
новчаних средстава, могуће је направити квалитетне планове краткорочног задуживања и
инвестирања, које стратегијско и текуће вођење предузетничког бизниса условљава.
Најбитнија ствар при изради финансијске анализе, јесте пеојектција пласмана новог
производа или услуге за који се траже инвестивије, како би детаљна анализа имама посебну
подршку инвеститора. Сама пројекција даје и показатеље профита, као оствареног вишка
пословних прихода у односу на настале трошкове. Профит представља својеврсну компензацију
власницима бизниса за капитал и рад који су уложили у одређену врсту пословања, а свакако и
ризик коме су се у том улагању изложили.
Поред основних и пратећих података и анализа бизнис плана, ту су и формални додаци који
се могу документовати (Момчиловић, 2020):
 статистичким подацима (табелама, графиконима и слични),
 резултатима извршених истраживања (анкете, упитници),
 каталози, рекламни материјали,
 полиса осигурања,
 менаџерски уговори,
 уговоре о закљученим пословим сарадњама и слично.
Посљедњи део бизнис плана треба да пружи коначан закључак о исплативости започињања
презетнованог производног или пословног програма. Прецизно треба поновити основне циљеве и
задатке, пословања, као и основне тржишне и финансијске показатеље који указују на тржишну
оправданост и исплативост програма. Уколико се бизнис план израђује ради добијања неопходних
средстава, потребно је навести захтевани износ недостајућих финансијских средстава. Закључак
мора да буде концизан, јасан и да на потенцијалног инвеститора остави позитиван утисак.

7
 3. УЛОГА БИЗНИС ПЛАНА У ПРЕДУЗЕТНИШТВУ
Генерално гледано, бизнис план се не односи на предузеће већ на конкретну операцију
пословања (Вујичић, Равић, Николић, 2021). Бизнис план је прва провера и оцена пословне идеје.
То је најчешће неопходна покретачка карика у реализацији предузетничког подухвата јер то је
посао у који се улаже време, знање и капитал.
Говорећи о бизнис плану Eugene Kleiner, оснивач консултантске куће Kleiner, Perkins,
Caufield & Byers рекао је следеће: „У данашњем окружењу, бизнис план представља најважнији
предузетнички документ. Ниједна компанија не може да очекује да оствари своје циљеве или да
осигура финансирање, без добро урађеног и добро представљеног бизнис плана. Без убедљивог
бизнис плана нико неће озбиљно размотрити вашу бизнис идеју“ (Према: Abrams, Kleiner, 2003, стр.
24). Значај бизнис плана приликом улажења у пословну авантуру изузетно је велик, јер усмерава
креатора пословне идеје, да размисли о послу пре него преузме финансијски ризик. Зато је циљ
израде бизнис плана да се пре почетка реализације идеје оцене сви релевантни аспекти пословања,
утврди исплативост идеје и процени ризик. На тај начин, потенцијалне грешке се праве на папиру а
не на тржишту. Већ цитирани оснивач познате консултантске куће је истакао: „У почетку бизнис
план не треба да вам служи да размишљате о новцу, већ употребите процес планирања да одредите
да ли је посао који намеравате да започнете заиста добар колико сте мислили да јесте. Упитајте
себе желите ли да проведете 5 година свог живота радећи ово. Будите свесни да је то 10% вашег
активног радног времена, зато пажљиво размислите да ли је тај пословни подухват вама
исплатив” (Abrams, Kleiner, 2003, стр. 35). Бизнис план је најбољи алат који може помоћи предузећу
да оствари своје дугорочне циљеве. Он ће дугорочно помоћи да предузеће сачува и уштеди новац и
време фокусирајући пословне активности предузећа, дајући контролу предузећу над финансијским,
маркетинг и дневним операцијама и помаже предузећу да дође до капитала.

3.1. Имплементација бизнис плана у предузетништву

Корисници бизнис плана су различити и могу имати различите перспективе на то шта очекују
да им се бизнис планом представи. У принципу бизнис план може бити намењен:
инвеститорима, кредиторима, смелим капиталистима, добављачима, потрошачима,
запосленима и др. Међутим, корисници различито гледају на бизнис план, тако генерално
кредитори, обично банкарске институције, пажњу посвећују финансијским аспектима бизнис
плана, занемарујући при томе предузетничке способности и маркетиншке аспекте бизнис
плана. Са друге стране, инвеститори и смели капиталисти процењују маркетиншки и
финансијски аспект бизнис плана, где посебан нагласак стављају на предузетничке
способности оног ко има пословну идеју. Урађен и написан бизнис план, без контроле и
праћења одступања осим у сврхе добијања извора финансирања, јесте само „слово на папиру“.
Неки аутори сматрају да је функција планирања прва међу једнаким функцијама (Милачић,
2011). Једноставно речено, бизнис план је инструмент за дефинисање планирања пословне
активности, почев од постављања циљева, стратегија и планова којима се усмерава фунционисање
пословног пројекта. Вишеструко и свеобухватно истраживање које се спроводи за планирање
пословног пројекта резултира бројним сазнањима о његовим димензијама (Вујичић, Равић,
Николић, 2021).
Редовно састављање пословних планова, за своје потребе мимо потреба за финансирањем
раста и развоја, јесте свакако нужна али и готово неостварљива идеја у сектору
предузетништва, поготово када се у обзир узме велика неликвидност и презадуженост сектора
малих и средњих предузећа (Јовановић, 2003).

8
 Пословни план као плански документ имплементације бизнис плана у предузетништву,
користи се за интерне и екстерне сврхе, где се интерна сврха бизнис плана огледа у следећем
(Пашић, 2013):
 идентификовање снага и слабости у пословању предузећа;
 сагледавање будућих праваца пословања предузећа;
 обезбеђивање контроле, где бизнис план подсећа на критичне тачке пословања;
 обезбеђивање ефективне координације свих менаџерских активности;
 мерење ефикасности предузећа у целини и његових организационих делова;
 даје основни оквир за доношење кључних управљачких одлука;
 средство едукације, хармонизације и мотивације кључних менаџера;
 пружа основу за брзо реаговање на „турбулентне” услове пословања.
Почетак масовнијег коришћења назива„бизнис план“ може се довести у везу са доласком
страних финансијских институција и приливом иностраног капитала на тржиште Републике
Србије. Бизнис план се може у пракси наћи у два основна облика, онај који се користи
приликом оснивања нових предузећа и онај који подразумева развој постојећег предузећа чак
и у условима непромењених финансијских показатеља предузећа.
У пракси се можда врши поистовећивање појма „бизнис план“ са новим инвестиционим
улагањима. Приликом оцене бизнис планова мора се посматрати и њихова реалност и примена
принципа израде бизнис планова, али се морају у обзир узети и стратешки правци усмерења
предузећа, поред наравно неминовних финансијских резултата који се узимају у обзир
(Милачић, 2011).
У светској литератури заиста су постојали аутори који су тврдили да бизнис планови нуде
мало предности поготово при оснивању новог предузећа, сматрајући бизнис планове за облик
административне бирократије која је кобна за ново основана предузећа (Вујичић, Равић, Николић,
2021). Такви аутори су сматрали као прво, да процес куповине машине или објекта показује
многи већи степен одлучности, него што то представља бизнис план у налажењу финансијских
средстава. Као друго, да се у процесу оснивања не ставља велика количина капитала у ризик.
Као треће, да је интуиција предузетника много битнија од ангажовања у планирању. Као
четврто, да брзе промене у окружењу смањују вредност бизнис планова и његових
информација. Конкретно, Delmar и Shane сматрају да бизнис план доприноси бржем
доношењу одлука, помаже да се управља ресурсима и њиховим током, помаже да се развију
посебни кораци у остваривању циљева и као коначно, да бизнис планови доприносе лакшем
објашњавању циљева другима (Delmar, Shane, 2003). У почетном истраживању је учествовало
223 оснивача нових фирми из Шведеске и били су праћени пуних 30 месеци. Истражене су
следеће хипотезе - како бизнис план утиче на смањење опасности од неуспеха; како
планирање утиче на развој производа и услуга и како бизнис план доприноси побољшању
организационих активности. Све три хипотезе су доказане у истраживању Delmar и Shane су
установили да сам бизнис план није довољан за успех предузећа, већ да садржај бизнис плана и
његова имплементација, највише утичу на успех предузећа.
Најбоље средство за пословно размишљање је бизнис план. Из праксе западних банака истичу
се два податка везана за бизнис план. Највећи број бизнис планова, чак 60% је одбијено од стране
банке јер аутори нису били довољно стручни и квалификовани или су основе бизнис плана
нестручно постављене. Око половине бизнис планова је одбијено јер нису испоштовали
процедуре и стандарде. Стога, закључује се да је пракса и дубоко познавање пословања
поступак који захтева време и знање. Судећи према P. Tiffaniju и S. D. Petersonu, потребно је
дати одговоре на десет питања везаних за пословни план, а то су (Према: Милачић, 2011):
 Јесу ли циљеви усаглашени са мисијом?
 Уочавају ли се главне предности пословног пројекта?
 Јесте ли спремни да се суочите са проблемима?
 Јесте ли идентификовали ваше купце и потрошаче?

9
  Јесте ли ушли у траг вашим конкурентима?
 Јесте ли свесни својих снага и слабости?
 Је ли ваша стратегија смислена и логична?
 Можете ли стати иза ваших прорачуна?
 Јесте ли заиста спремни за промене?
 Је ли ваш план јасан, концизан и стваран?
Утицај бизнис планова у Србији треба тумачити кроз питање - чему бизнис планови у
Републици Србији служе?. Искључиво у нашој земљи и економском систему у коме фигуришу
наше компаније, овај документ се употребљава пре свега као средство за добијање средстава и
то пре свега од фондова за развој, попут Фонда за развој Србије а потом и за кредитирање од
стране приватних банака, иако оне немају у свом програму неопходност израде бизнис плана
приликом улажења у процес инвестиционог кредитног захтева. Бизнис план служи
предузетницима да би били свесни препрека пре него што уђу у пословање. Често се
постављају питање шта је разлог предузетничког неуспеха? Један од напознатијих светских
емеритуса Karl Vesper, тумачи крах предузетника као одређене препреке, баријере које се намећу
предузетницима, при чему неке од препрека јесу: непознавање тржишта, недостатак техничких
вештина, недостатак почетног капитала, протекционизам и монoпол, недостатак пословног
знања, правна ограничења, регулатива и забране (Пашић, 2013). У условима током и након
последње економске кризе, можемо констатовати да је у свим секторима значај бизнис
планова порастао. Данас је неоспорно да ће банкарске институције још пажљивије одлучивати
коме ће дати средства као што то већ чине, а бизнис планови ће постати све значајније
средство за селекцију оних пројеката којима ће се одобрити средства. Најбоље израђен бизнис
план не гарантује успех сам по себи. Зато је неопходно релативно често, обично једном
месечно, контролисати реализацију пословног плана. Управо зато је потребно истовремено
мерење и праћење импликација и доприноса који се јављају у истовременом и узајамном
дејству фактора стратешког планирања, бизнис планова, финансијско-тржишних резултата

10
ЗАКЉУЧАК

Када се заврши израда бизнис плана и када се он интегрално комплетира са свим својим
сегментима, потребно је вратити се на његов почетак и детаљно га поново прегледати по свим
његовим релевантним елементима. Потребно је одвојити довољно времена да се бизнис план још
једном детаљно провери, пре него што се предузетник финансијски, материјално и радно ангажује
на његовом остваривању. Ако бизнис план није изводљив, онда је боље да се то утврди одмах на
почетку посла, него да се схвати након годину дана да је пословни подухват промашен. Посебно је
потребно пажљиво прегледати бројке које се односе на планиране трошкове јер се обично код
трошкова праве највеће грешке. Појединци су обично склони да подцене одређене трошкове, а
друге да уопште не предвиде, или да сагледају само тзв. ургентне трошкове, а да оне које ће
настати касније једноставно не узму у обзир. Такође, потребно је проверити цене свих инпута
(улазних величина) и оутпута (излазних величина), па ако се утврди да је нека ставка превисока
или прениска, потребно је кориговати.
Исто тако, било би добро да се бизнис план покаже неком добро упућеном стручњаку, који ће
пажљиво прегледати планиране бројке из бизнис плана и указати на евентуалне пропусте.
Консултант треба да укаже не само на трошкове и опасности који су извесни, већ и на предности са
којима предузетник располаже, а које није одмах довољно сагледао у опредељивању и планирању
бизниса. Финансијска анализа је најважнији део сваког озбиљног бизнис плана. Из ње морају
произлазити све претпоставке за развој посла који се планира. Циљ финансијског планирања је
одржавање трајне финансијске стабилности и дугорочне економске солвентности и независности.
Финансијска анализа показује из којих извора се финансира пословање, колико је новца неопходно
предузећу за започињање бизниса и пословање, колики су приходи предузећа, трошкови, добит и
да ли је предузеће ликвидно.
Бизнис план може бити плански документ „гледања унапред“, мерило постигнутих
перформанси „поглед уназад“ и финансијски алат. Бизнис план се користи за развијање идеје
како би посао требао да буде вођен. То је шанса да се рафинишу стратегије и „направе грешке
на папиру“, пре него у реалном свету. Као инструмент за управљање фирмом, помаже
настојању да се смањи број пропалих нових предузећа. Може се користити за тестирање
стратегија и предвиђања могућих исхода и у том смислу, захваљујући бизнис плану,
обезбеђује се систем раног упозоравања и брза акција ради кориговања евентуалних проблема.
Бизнис план се препознаје и као ретроспективни алат, на основу које пословни људи оцењују
остварене перформансе током времена. Поређењем остварених са планираним резултатима
омогућава се процена ефикасности и имплементације. Део бизнис плана везан за финансијске
пројекције се може користити за контролу остваривања финансијских перформанси неког
посла. Екстерни финансијери користе бизнис план за потребе моноторинга. У случају
значајних девијација у односу на планиране резултате, вероватно ће се поставити питање
њихових разлога и менаџерске одговорности. И најпре, као примарна сврха бизнис плана се
ставља потреба за прибављањем финансијских средстава. Бизнис план постаје све чешћи
инструмент предвиђања и у јавном сектору.
Укупно сагледано, бизнис план као документ којим се анализира предстојећи и потенцијални
пословни подухват и планирају инвестиције, у самом старту мора бити јасно управљачки
структуиран како би се детаљно разрадио и привео намени. Зато се сматра једним од значајнихх
сегмената управљања инвестивијама.

11
ЛИТЕРАТУРА

1. Арлов, О., Ранков, С., Капор, П. Управљање инвестиционим пројектима у поступцима

мерџера и аквизиција. У: Јовановић, П. (уред.) (2009) Пројектни менаџмент - визија и
стратешки циљеви, Интернационални симпозијум из пројектног менаџмента (13 ; 2009 ;
Златибор) (стр. 30-34). Београд : YУПМА - Удружење за управљање пројектима Србије.
2. Вученовић, С. (2017). Управљање инвестиционим пројектима : научна монографија. Бања
Лука : Економски факултет.
3. Вујичић, С., Равић, Н., & Николић, М. (2021). Утицај планирања на развој иновација у
малим и средњим предузећима. Трендови у пословању, 1(17), 78-83.
4. Delmar, F., & Shane, S. (2003). Does business planning facilitate the development of new
ventures?. Strategic management journal, 24(12), 1165-1185.
5. Јовановић, П. (2003). Управљање бизнис пројектима. У: Јовановић, П. (уред.) (2003)
Менаџмент и управљање пројектима : зборник радова (стр. 3-10). Београд : YUPMA -
Удружење за управљање пројектима Србије и Црне Горе.
6. Момчиловић, М. (2020). Управљање инвестицијама. Нови Сад : Висока пословна школа
струковних студија.
7. Марић, Б. (2000). Управљање пројектима. Нови Сад : Факултет за предузетни менаџмент
Универзитета "Браћа Карић".
8. Милачић, Љ. (2011). Предузеће и предузетништво у савременим условима
привређивања. Економски погледи, 1, 91-99.
9. Плавшић, Р. (2004). Организација и управљање пројектима. Београд : Факултет за
менаџмент малих предузећа.
10. Панић, П. (2006). Инвестиције, оцена и управљање пројектима. Бијељина : Факултет
спољне трговине.
11. Пашић, А. (2013). Појмовна детерминација бизнис плана кроз одређење сегмената бизнис
плана. Пословни Консултант, 5(29), 15-26

12