VISOKA EKONOMSKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA PEC-LEPOSAVIC

SEMINARSKI RAD
Predmet:Upravljanje finansijama
Tema: Biznis plan-primer

Mentor: Student:
Prof.Dr Violeta Mihajlovic Danijela Prica
Br.Indeksa: c-23/2018

LEPOSAVIC 2019
 SADRŽAJ

1. UVOD ........................................................................................................................ 3
2. POJAM BIZNIS PLANA.......................................................................................... 3
3. IZRADA BIZNIS PLANA NA PRIMERU OTVARANJA KOZMETIČKOG
SALONA ........................................................................................................................ 5
3.1 Izvršni Rezime ..................................................................................................... 5
3.1.1 Ciljevi ................................................................................................................ 5
3.1.2 Misija ................................................................................................................ 6
3.2 Ključevi za uspeh ................................................................................................. 6
3.3 Kompanija rezime ............................................................................................... 6
3.3.1 Vlasništvo ......................................................................................................... 6
3.3.2 Lokacija i objekti preduzeća ............................................................................. 6
3.4 Proizvodi i usluge ................................................................................................ 7
3.5 Opis proizvoda i usluga ....................................................................................... 7
3.5.1 Tehnologija ....................................................................................................... 8
3.6 Budući proizvodi i usluge .................................................................................... 8
4. ANALIZA TRŽIŠTA ................................................................................................. 8
4.1 Strategija i implementacija .................................................................................. 9
4.1.1 Marketing strategija (ciljnog tržišta i pozicioniranje) ....................................... 9
4.1.2 Cenovnik strategije ........................................................................................... 9
4.1.3 Promocija strategije .......................................................................................... 9
4.1.4 Distribucija obrasci ........................................................................................... 9
5. UPRAVLJANJE REZIME ....................................................................................... 9
5.1 Organizaciona struktura salona .......................................................................... 10
5.2 Kadrovski plan ................................................................................................... 10
6. FINANSIJSKI PLAN ............................................................................................. 10
7. ZAKLJUČAK .......................................................................................................... 12
LITERATURA ............................................................................................................ 13
 1. UVOD
„Ako ne znate šta želite postići u životu, ništa nećete postići. Zato morate znati šta je to što
želite ostvariti. Morate biti kao brod koji iz jedne luke ide u drugu, a ne... više !“
Biznis (poslovni) plan jeste svaki dokument koji sadrži najbitnije informacije o
planiranim poslovnim aktivnostima i finansijskim efektima istih tih aktivnosti, što će reći
da jedan dokument definišemo kao poslovni plan ako su u njemu sadržane buduće poslovne
aktivnosti.
Biznis plan je zapravo napisani rezime prošlih, sadašnjih i budućih aktivnosti preduzeća-
preduzetnika, odnosno najefikasniji način da iz prošlosti (sadašnjosti) stignemo u
budućnost. Biznis planovi se vrlo često ili bolje rečeno, obično, poistovećuju sa novim
investicionim ulaganjima.
Ciklus razvoja jednog investicionog projekta sastoji se od predinvesticionog
perioda, perioda investiranja, i radnog perioda. U predinvesticionom periodu celokupna
aktivnost odvija se kroz nekoliko faza, izradom odgovarajućih studija: opportunity study1,
pre-feasibility study2, i feasibility study3.
Period investiranja karakteriše izrada investiciono-tehničke dokumentacije, izbor izvođača
radova, gradnja, montaža opreme, ostali investicioni zahvati, osposobljavanja kadrova,
puštanje kapaciteta u rad. U radnom periodu do izražaja dolazi korišćenje instaliranih
kapaciteta i ostvarenje proizvodnih i finansijskih rezultata. Poslovni efekti koji se postižu
u ovom periodu ukazuju na profitabilnost projekta i opravdanost investiranja.
Biznis (poslovni) plan je značajan univerzalni dokumenat koji se izrađuje u
predinvesticionom periodu i prethodi studiji izvodljivosti. To je dokumenat koji detaljno
opisuje i analizira predstojeći preduzetnički projekat i procenjuje ekonomsku i finansijsku
dimenziju kako bi se razumela izvodljivost i profitabilnost aktivnosti koje se planiraju.
To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se
realizuje određeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na sasvim
konkretnu operaciju.
Razlozi za pisanje biznis plana mogu se posmatrati iz ugla budućeg preduzetnika i
potencijalnog investitora. Zbog toga se može zaključiti da biznis plan ima internu i eksternu
namenu.
S obzirom na to da je značajan za širok krug korisnika, sadržina i fokus biznis plana moraju
biti prilagođeni specifičnim očekivanjima i zahtevima ovih korisnika i to tako da se probaju
zadovoljiti zahtevi i potrebe svih korisnika. Nezavisno od toga ko je korisnik informacija,
kada se izrađuje biznis plan moraju se uvažiti bar naredne tri perspektive: perspektiva
preduzetnika, tržišna perspektiva i perspektiva investitora. Pored toga da bi izrađeni biznis
plan bio kvalitetan on mora biti razumljiv, relevantan, oprezan i pouzdan.
Pri izradi koncepta sopstvenog biznisa i biznis plana za taj poduhvat, preduzetnik
se može opredeliti za jedan od tri pristupa, i to za: individualni, ekspertski ili konsultativni.
Ipak najbolje bi bilo da vlasnici preduzeća uvek sami pišu plan za sebe, uz stučnu pomoć
kvalifikovanih konsultanata.
2. POJAM BIZNIS PLANA
 Biznis plan ima dve osnovne namene: da pomogne preduzetniku u obezbeđenju
neophodnog kapitala i da olakša upravljanje rastom i razvojem preduzeća 4.
Biznis plan predstavlja rezultat taktičkog planiranja i spada u odluke za jednokratnu
upotrebu. Definišemo ga kao skup budućih poslovnih aktivnosti koji je vremenski određen
i koji je u skladu sa ciljevima i sa strategijom preduzeća. Čine ga pet planova koji se nalaze
u kauzalno-hronološkom redosledu i to: plan prodaje, plan proizvodnje, plan investicija,
plan istraživanja i razvoja i finansijski plan. Biznis plan jeste rezultat primene strategije u
vođenju posla i posrednik između te strategije i izvršenja iste. Osnovna njegova uloga jeste
da definiše jasne i precizne orijentacije za vođenje posla u kratkom roku, obično od godinu
dana. Znači okvir za izradu biznis plana je kalendarska godina, međutim omogućeno je
„kotrljajuće planiranje“ tj. aktuelizovanje mesečnih planova s tim da se zadrži period
projekcije od godinu dana.
U poslovnoj praksi u oblasti pisanja biznis plana vlada veliko šarenilo. Sve dok se ne
prihvati jedinstvena metodologija za izradu biznis plana, prilikom izrade za svaki konkretni
slučaj, izrađivači se „obavezno“ moraju konsultovati sa svakim davaocem uputstava za
njegovu izradu (uglavnom bankama), radi zajedničkog definisanja svih detalja, čime se
skraćuje vreme njegove izrade i povećava efikasnost rada.
Bilo da je u pitanju manja ili veća firma, manje ili više diversifikovana ona ima biznis plan,
odnosno ima neku formu istog (sažetak biznis plana, glavni biznis plan i detaljan biznis
plan). Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati
ali i investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat. Posledično
razlozi za pisanje biznis plana mogu se posmatrati sa stanovišta budućeg preduzetnika: da
stekne bolji uvid u poslovanje u koji hoće da uđe, da unese promene u projekat pre
njegovog započinjanja kako bi se povećala verovatnoća uspeha i profitabilnost, da izbegne
ulaganje novca i vremena u neprofitabilne poslove, i da omogući pristup eksternim
izvorima finansiranja; i sa stanovišta potencijalnog investitora: da razume prirodu ulaganja,
da proceni izvodljivost i ekonomsku podobnost projekta, i da stekne pravi utisak o
menadžerskom timu.
Izradi biznis plana se pristupa kada: preduzeće traži spoljne partnere za
dokapitalizaciju jer nema dovoljno finansijskih sredstava, preduzeće ulaže u novi pogon ili
rekonstuiše isti, preduzeće pristupa reorganizaciji, preduzeće ne može da izfinansira
određeni posao, preduzetnik otvara novu firmu tj. počinje sa radom, itd.
Biznis plan često doprinosi formiranju prvog utiska o preduzeću,pa je njegov
osnovni cilj da odgovori na pitanja: o samoj kompaniji (njena pozicija na tržištu, osnovni
pokazatelji i sl.), koji proizvodi ili usluge su predmet rada, da li se proizvod ili usluga može
prodati na tržištu-stanje konkurencije, šta je od tehnologije,kadrova i opreme potrebno za
realizaciju plana, finansije (kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi,
profitabilnost investicija), itd.

1. Jovanović, P.(2001): Menadžment, Teorija i praksa, Treće izdanje, Grafoslog – Beograd, Beograd,
 Ima dve vrste namena: internu, i eksternu 5. Interna namena plana se ogleda u tome,
da je to dokument koji služi kao prepoznatljiv standard sa kojim se mogu porediti tekući
rezultati nakon što je posao startovao. Redovno poređenje planiranih i aktuelnih aktivnosti
omogućava blagovremeno identifikovanje jakih i slabih strana i, s tim u vezi, poboljšanje
performansi preduzeća, kao i prilagođavanje i rešavanje problema pre nego što postanu
nerešivi (neupravljivi). Pre svega namenjen je preduzetniku da vidi da li da krene sa
biznisom, odnosno da vidi da li je ideja dobra, isplativa i finansijski održiva. Takođe,
predstavlja dobru bazu za merenje uspeha menadžera, a sam proces njegove izrade
edukuje, usklađuje ciljeve različitih interesnih grupa i motiviše menadžerski tim. Eksterna
namena BP se ogleda u tome da je on obavezujući dokument ukoliko se želi obezbeđenje
dodatnih izvora finansiranja, pozajmica kapitala od investitora, banaka ili velikih
kompanija. Posredstvom biznis plana spoljni korisnici se upoznaju sa ciljevima, strukturom
posla, specifičnostima biznis modela i očekivanim performansama. Takođe, može da bude
namenjen i drugim spoljnim institucijama kao što su državni organi, komore i sl. koje na
bilo koji način učestvuju u realizaciji poduhvata, iz razloga što predstavlja osnovu za akciju
ovih i mnogih drugih regulatornih tela.
U zavisnosti od investitora i njihovih specifičnosti, koji odobravaju finansijska
sredstva za realizaciju konkretnih projekata, oblast pisanja biznis plana odlikuje ogromna
raznolikost. Međutim možemo istaći sledeće elemente kao osnovne elemente BP: naslovna
strana, rezime, opis firme (profil kompanije), analiza tržišta (analiza grane, delatnosti),
program proizvodnje i proizvodi plan, plan ljudskih resursa, prodajni plan, marketing plan,
plan realizacije biznisa (projekta), finansijski plan, ocena efikasnosti biznisa, plan budućeg
razvoja, dodatak6.

3. IZRADA BIZNIS PLANA NA PRIMERU OTVARANJA

KOZMETIČKOG SALONA

3.1 Izvršni Rezime

“Kozmetički Salon Star”, je salon koji će klijentima nuditi širok spektar svojih
usluga i biti u službi klijenata i njihovog lepog izgleda.

3.1.1 Ciljevi
Cilj preduzeća je da svojim klijentima omogući vrhunsku uslugu iz oblasti nege
lica i tela, kao i ostalih kozmetičkih usluga, savremeni i individualni pristup nezi kože.

2.
Jovanović, P.(2001): Menadžment, Teorija i praksa, Treće izdanje, Grafoslog – Beograd, Beograd,
3.1.2 Misija
Svoju misiju “Kozmetički Salon Star” ostvarilo bi stručnim radom i kvalitetnom
uslugom. Misijom su određene potrebne i dovoljne podloge koje usmeravaju ukupan napor
zaposlenih u ostvarivanju efekata potrebnih za uspešan rad.

3.2 Ključevi za uspeh

Pomoću anketa i razgovora sa potencijalnim klijentima, spremni smo da saslušamo
njihove predloge i sugestije kako bi unapredili usluge u “Kozmetičkom Salon Star”.

3.3 Kompanija rezime

“Kozmetički Salon Star” je preduzeće privatnog vlasništva koje se bavi pružanjem
usluga kozmetike iz oblasti tretmana lica i tela . “ Kozmetički Salon Star ” u svojoj ponudi
nudi usluge:
➢ Tretmana lica
➢ Radiotalasne terapije
➢ Kavitacije
➢ Radiotalasnog liftinga
➢ Mezoterapija
➢ Solarijuma
➢ Depilacije i
➢ Nege ruku i stopala

3.3.1 Vlasništvo
“Kozmetički Salon Star” je preduzeće u 100% vlasništvu Marije Milenković, koji
obavlja funkciju vlasnice preduzeća.
“Kozmetički Salon Star” je osnovan kao privatno preduzeće sa jednim osnivačem.
Izvor sredstava je vlasnički kapital. 300.000 Eura predstavlja 100% potrebnog kapitala.7

3.3.2 Lokacija i objekti preduzeća

“Kozmetički Salon Star” se nalazi na Novom Beogradu u bloku 72 u blizini reke
Save, pešačke i biciklističke zone. Objekat je veličine 200 m2. Sadržaj objekta:
➢ Recepcija
➢ Soba za solarijum
➢ Soba za masažu
➢ Soba za depilaciju
➢ Soba za tretmane lica i tela.

3. Omerbegović-Bijelović, J.(2000): Planiranje i priprema proizvodnje ili/i usluživanja u malom i srednjem

preduzeću, Zbornik radova
 Slika 1. Recepcija salona

3.4 Proizvodi i usluge

Pored prijatnog ambijenta, ljubaznosti i stručnosti zaposlenih ljudi mogu se
pohvaliti i sa precizno projektovanim objektom koji svojim konforom i energijom.
Kompletna prostorija je klimatizovana, koja poseduje najnovije sprave poslednje
generacije kao i saunom za 6 osoba, 2 svlačionice (svaka poseduje tuš kabine i wc), 2
kabine za masažu.8
3.5 Opis proizvoda i usluga

➢ Tretmani lica:
Higijenski klasičan tretman lica
Kompletni tretmani lica+biološki tretman
Aromateratija lica
Dermoabrazija lica
Biološki tretmani
➢ Tretmani tela:
Kavitacija

4. Petrović, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd

 Radiotalasna terapija
Nari 517Khz
Mezoterapija
Relax i Tai masaža
➢ Solarijum,
➢ Depilacija,
➢ Manikir i pedikir,
➢ Intimno farbanje,
➢ Nokti,
➢ Nadogradnja trepavica,
➢ Sauna.

3.5.1 Tehnologija
“Kozmetički Salon Star” poseduje najnovije sprave poslednje generacije, i trudi se
da prati najnovije trendove u svetu i kod nas.

3.6 Budući proizvodi i usluge

Uvođenjem novina u programe, enterijer i ostalog sadržaja “Kozmetički Salon Star
” će se truditi da izbegne pojavu zasićenja kod klijenata.
Pored već postojećih usluga, ”Kozmetički Salon Star” nastoji da uvodi novine u:
potpunu novim formama i tehnikama izlivanja noktiju.
➢ Stiletto nokti su nedavno postali velik trend među brojnim zvezdama pa ih tako
često nose Rihanna, Lady Gaga, Fergie, Beyonce, Katy Perry… Idealni su za osobe
sa kratkim prstima i dlanovima jer ih izdužuju. Stiletto nokti savršeno pristaju
hrabrim i ekstravagantnim devojkama koje zele da budu primecene.
➢ Edge tehnika izlivanja noktiju - edge nokti izgledaju kao bodež i potpuno drugačije
izgledaju od ostalih formi. Slobodni kraj nokta ima oštru V formu. Edge forma
može biti modelirana čak i na noktima sa kratkom nokatnom pločom. Ova forma
vizuelno produžuje nokte i daje im dodatnu eleganciju.
➢ New Technology lampe, nove tehnologije "otvorenog stakla", Discovery i Open
glass. Nova linija se izdvaja po novoj tehnologiji izrade lampi, vrhunskim
kvalitetom, i ekstremno brzom tamnjenju… 9

4. ANALIZA TRŽIŠTA
Analizom tržišta koju je urađen ustanovljneo je da postoji realna mogućnost za
proširenje čime bi se mogla povećati i zaokružiti ponuda preduzeća. Ali i da pokaže
opravdanost investiranja u novu poslovnu ideju.

5. Petrović, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd

 Imajući u vidu da je u Beogradu otvoren veliki broj objekata sličnog
karaktera,”Kozmetički Salon Star” teži da svojom uslugom i kvalitetom privuče klijente
raznovrsnog profila i godina.
Strategija razvoja preduzeća je konstantno praćenje svetskih trendova koji
omogućuju kvalitetniju ponudu koju nudi preduzeće.
I pored velikog broja registrovanih kozmetičkih salona, ni jedan od tih objekata ne
može da ugrozi ili parira najsavremenijim pogodnostima „Kozmetički Salon Star”.

4.1 Strategija i implementacija

Od izuzetnog značaja za uspešan rad salona jeste marketinški pokriveno područje.
Detaljnim planiranjem marketinški tim “Kozmetički Salon Star” uspostavio je konstantno
prisustvo na području na kom preduzeće posluje. Unapred određen procenat od ukupne
cene usluga zadovoljava finansijske potrebe marketinga.

4.1.1 Marketing strategija (ciljnog tržišta i pozicioniranje)

Marketing strategija je deo strategije preduzeća. Jednom izabrana marketing
strategija nije važeća za sva vremena. Ona se menja tokom vremena, shodno promenama
na tržištu. Svoju marketing strategija preduzeće bazira na maksimalnom kvalitetu svojih
usluga.

4.1.2 Cenovnik strategije

➢ Oglasi u štampanim medijima (5000 rsd)
➢ Promotivni flajeri (2500 rsd)
➢ Reklamni bilbordi (20.000 rsd)
➢ Majice (2500 rsd)
➢ Kačketi (2500 rsd)
➢ Ostali troškovi (2500 rsd)
➢ Ukupno : 35000 rsd

4.1.3 Promocija strategije

“Kozmetički Salon Star” svojim marketinškim konceptom, reklamni materijal u
elektronskom obliku (web prezentacija, TV i radio) i pisanom obliku (prisustvo u
novinama, bilbordi, info flajeri), a pre svega preporukom klijenata koji već koriste usluge
salona širi svoju mrežu poslovalja kako na pojedince po posebno utvrđenim pogodnostima.

4.1.4 Distribucija obrasci

Za promotivne flajere sklopljen je ugovor za distribuciju preko Pošte Srbije
Sklopljen je ugovor o DIRECT MAIL-u.

5. UPRAVLJANJE REZIME
 Kvalitet usluga predstavlja sredstvo za zadovoljavanje uslužnih potreba
potrošača.Dobro definisanje fokusiranog kvaliteta i korišćenje adekvatnih metoda za
njegovo unapređivanje, predstavljaju pravi put do satisfakcije korisnika uluga i ka
dostizanju uslužnog savršenstva i ostvarenja konkurentske prednosti.

5.1 Organizaciona struktura salona

Marija Milenković (vlasnik)

↓

S.Ražnatović (Tim/PR menadžer)

M.Vasiljević (knjigovođa)

“Kozmetički Salon Star”, pored angažovanih ljudi, sarađuje i sa ljudima iz oblasti

medicine (doktori opšte prakse, pedijatar, psiholog….).
Menadžment tim “Inter Gym-a”, čine Marija Milenković i Sanja Ražnatović.

5.2 Kadrovski plan

Pored vrhunskih profesionalaca koji su već u radnom odnosu u preduzeću, u
narednom periodu zahtevaće se dodatna edukacija zaposlenih u vidu savladavanja još
jednog stranog jezika (konverzacija na engleskom je podrazumevana prilikom zaposlenja).

6. FINANSIJSKI PLAN
Najznačajniji i najsloženiji postupak izrade biznis plana je svakako finansijski deo
u kome se treba dokazati opravdanost ulaganja.
Finansijski deo biznis plana je završni deo ovog elaborata u kome se novčano
sumiraju svi prethodno analizirani i prezentirani podaci i rezultati. U finansijskom delu
biznis plana treba, pre svega, prezentirati koliko finansijskih sredstava je potrebno za
startovanje firme, odnosno za realizaciju određenog poduhvata. Kada je u pitanju postojeća
firma treba proceniti kakvi se poslovni rezultati očekuju i da li oni obezbeđuju povraćaj
uloženih sredstava.
Izrada finansijskog dela biznis plana počinje prikazom finansijskih rezultata koje
je firma postigla zadnjih nekoliko godina. Analizom ovih podataka daje se ocena
finansijskog položaja i finansijske sposobnosti firme.
Kada je u pitanju startovanje biznisa, izrada finansijskog dela biznis plana počinje
sa proračunom potrebnih finansijskih sredstava za startovanje firme.
 Na osnovu proračuna potrebnih finansijskih sredstava za startovanje biznisa, a u
skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, definiše se kolika će se finansijska
sredstva tražiti od potencijalnih kreditora ili investitora u ovom slučaju od poslovne banke.
Na osnovu predmera i predračuna radova potrebnih za adaptaciju objekta, urađenog
od strane najboljih ponuđača, ukupna vrednost radova na adaptaciji objekta iznosi
5.694.934 dinara (ili 50.397 Evra).
Tabela 1. Struktura i vrednost investicije
STAVKE IZNOS (EURO)
OBJEKAT 180.000
OPREMANJE ENTERIJERA 40.000
SPRAVE 50.000
DOZVOLE I TAKSE 1.000
ADAPTACIJA OBJEKTA 50.397
MARKETING 10.000
UKUPNO: 331.397

Tabela 2. Dinamički plan bilansa uspeha

Elementi Godine
Red
1 2 3 4 5
I. Ukupan prihod 10.957.50 13.737.15 14.424.00 15.145.20 15.902.46
0 0 8 8 8
1 Prodaja 10.957.50 13.737.15 14.424.00 15.145.20 15.902.46
0 0 8 8 8
II. Ukupni 10.668.52 12.756.85 13.089.32 13.421.84 13.771.50
rashodi 6 5 1 8 1
1 Materijalni 4.973.719 6.003.841 6.261.371 6.531.778 6.815.705
troškovi
1.1 Materijal 4.120.486 5.150.608 5.408.138 5.678.545 5.962.472
.
1.2 Energenti 603.233 603.233 603.233 603.233 603.233
1.3 Troškovi 250.000 250.000 250.000 250.000 250.000
transporta
2 Amortizacija 207.788 509.714 509.714 509.714 509.714
3 Nematerijalni 1.095.750 1.373.715 1.442.401 1.514.521 1.590.247
troškovi
4 Bruto zarade 3.154.700 3.603.006 3.603.006 3.603.006 3.603.006
5 Proizvodni 0 1.236.579 1.236.579 1.236.579 1.236.579
troškovi
6 Rashodi 0 30.000 36.250 26.250 16.250
finansiranja
III. Bruto dobit 288.974 980.295 1.334.687 1.723.360 2.130.967
 IV. Porez na dobit 40.456 137.241 186.856 241.270 298.335
V. Neto dobit 248.518 843.054 1.147.831 1.482.090 1.832.632
VI. Otplate kredita 0 1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000
VII Profit 248.518 -156.946 147.831 482.090 832.632

Po zavrsetku biznis plana potrebno je plan ponovo pregledati po svim elementima i ispraviti
eventualne greske. Ukoliko je potrebno, treba ponovo proveriti bilans stanja, bilans uspeha i tok
gotovine. Posebna paznja treba biti usmerena na planirane troskove, jer se tu prave najvece
greske.10
Kontrola sprovodjenja mora se sprovoditi u dve ravni:
1) strateska kontrola- provera koncepcije plana
2) Operativna kontrola- proverava izvrsne postupke kojima se planirana koncepcija ostvaruje.
Za adekvatno pracenje operativnog ostvarivanja biznis plana potrebne su kvalitetne informacije,
koje moraju biti pribavljene blagovremeno i koje moraju biti tacne.
Izvestaj o prihodima i rashodima na kraju godine treba da pokaze da li je preduzece ostvarilo profit
ili gubitak u prethodnom peridu. Plan bi trebalo cesce kontrolisati, na kraju svakog meseca ili
tromesecja, da bi se na vreme uocili gubici.
Sistem kontrole treba da pruzi informacije o svim stanjima i procesima koji se ticu opredeljenog
posla, narocito nabavke, prodaje, zaliha, navcanih primanja i isplata.

7. ZAKLJUČAK
Pogrešno je mišljenje da je dobra ideja 50% uspeha razvoja proizvoda. Dobra ideja
jeste velika šansa novog proizvoda, ali nikako garant dobrog pozicioniranja. Postoje brojni
elementi tržišta, okoline, parcepcije potrošača, koji mogu biti presudni za uspešnu misiju.
Čak i velikim firmama, sa dobrim idejama, dobro isplaniranom i osmišljenom strategijom,
snažnim marketing potporom uvoda proizvoda na tržište, desi se neželjeni pad. Razlog

6.Petrović, P. (2006): Marketing, Čigoja štampa, Beograd,

ovakvog kraha najčešće leži u svesnom, ili nesvesnom zanemarivanju nekih na prvi pogled,
nevažnih činjenica i nedovoljnom, ili pak neadekvatnom ispitivanju tržišta.
U ovom slučaju „Kozmetički Salon Star” novi salon koji može parirati
najprestižnijim salonima u gradu. Međutim to ne znači da će moći da im parira i u nivou
posećenosti i poslovanja koji oni ostvaruju. Tim menadžment salona, napravio je tek
jedana korak u osvajanju tržišta. Drugi treba da bude striktno poštovanje marketing
plana, ali i njegovo praćenje i analiziranje tokom vremena kao i eventualno revidiranje
ako spoljašnje, unutrašnje okruženje i tržište nametnu potrebu za takvom odlukom.

8.LITERATURA

1. Jovanović, P.(2001): Menadžment, Teorija i praksa, Treće izdanje,

Grafoslog – Beograd, Beograd,
2. Omerbegović-Bijelović, J.(2000): Planiranje i priprema proizvodnje
ili/i usluživanja u malom i srednjem preduzeću, Zbornik radova
″Menadžment promena″, SymOrg 2000, Zlatibor,
3. Petrović, P.(2008): Ekonomika turizma, Geografski fakultet, Beograd
4. Petrović, P. (2006): Marketing, Čigoja štampa, Beograd,