Visoka poslovna skola strukovnih studija Blace

-Seminarski radPedagogija

ZADACI MORALNOG VASPITANJA

Profesor:
Dragana Kulic

Student:
Milutin Petrovi 55/15r
Jovana Jovanovi 05/15r
Dusan Bogdanovic 57/15r

Blace 2016

Sadrzaj

1.
2.
3.
4.
5.

Zadaci moralnog vaspitanja

Upoznavanje morala i njegove teorije
Razvijanje moralnih uverenja i stavova
Formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja
Odgoj pozitivnih osobina
5.1 Samostalnost
5.2 Doslednost
5.3 Kriticnost
5.4 Formatiranje I eragovanje smisla za eticke vrednosti
6. Literatura

1. Zadaci moralnog vaspitanja

Cilj moralnog odgoja usmerenje na formiranje slobodne, humane i moralne linosti

koja e tokom svoga ivota teiti uspostavljanju istinskih ljudskih odnosa, u
kojima e ovek biti najvrednije bie, ceniti se i potovati njegovo dostojanstvo i
gde e se ostvariti bratstvo i jednakost svih lanova ljudske zajednice. Ovako
postavljen cilj moralnog vaspitanja pretpostavlja da su uenici- odgajnici usvojili
postavke i norme u potpunosti pravila i principe ljudskog morala, da su ih
prihvatili emotivno i da praktino deluju u svom ivotu u skladu sa njima iz etapa
procesa moralnog formiranja logiki slede i zadaci moralnog vaspitanja odgoja i
to:
- upoznavanje morala i njegove teorije,
- razvijanje moralnih uverenja i stavova,
- formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja
- odgoj pozitivnih osobina volje i karatkera,
- formiranje i negovanje smisla za etike vrednosti.

2. Upoznavanje morala i njegove teorije

Iz prve etape moralnog formiranja formiranje moralne spoznaje proizilazi ovaj

zadatak moralnog odgoja. Moralna spoznaja kako znamo znai moralno
obrazovanje iji je cilj upoznavanje i usvajanje moralnih pojmova i kategorija,
pravila i principa, moralnih shvatanja i odnosa znai upoznavanje sa zakonitostima
morala i etike kako bi se ratlikovalo dobro od zla, moralno od nemoralnog i slino.
Mladi moraju znati ta je moral, emu slui i kakvi su njegovi zahtevi sa obzirom
na ljudske postupke. Upoznavanje morala i njegove teorije jako je znaajno u
procesu moralnog formiranja. Stiui znanja o moralu odgajnik se osposobljava da
pravilno vrednuje svoje ponaanje, ponaanje drugih ljudi i da zauzima kritian
stav prema takvom ponaanju i delovanju. Ostvarivanje ovog zadatka zahteva da se
kod mladih linosti formiraju sposobnosti za ocenjivanje moralnih vrednosti koje
se manifestuju u meuljudskim odnosima u razliitim situacijama. Upoznavanjem
odgajnika sa moralnim vrednostima u drutvu i osvetljavanjem odreenje moralne
kategorije u konkretnoj situaciji, omoguit emo mu da aktivnim ukljuivanjem
sebe u drutvenu delatnost postigne sposobnost da ispravno ocenjuje svoje
postupanje. Pri razvijanju moralne svesti jako je vano razvijanje odgovornosti
prema sebi i drutvu. ovekovo ponaanje treba da zavisi o vlastitoj kontroli, to
afirira odgovornost pred sobom i drutvom. Sa razvojem ljudske svesti razvija se i
njegova samosvest. to se linost vie osamostaljuje, to vie vie postaje svestan
svoje vlastite aktivnosti i njene efikasnosti, to je i vea njena samosvest, koja mu
postaje merilo za njegovu vlastitu aktivnost i odluivanje. Tu samosvest u
moralnom ivotu nazivamo saveu. Savest je znai, savest o vlastitoj krivici zbog
pogrenog postupanja i oslobaanje zbog pravilnog delovanja.

3. Razvijanje moralnih uverenja i stavova

Usvajanje moralnih saznanja nije dovoljano za pravilno moralno postupanje

odgojnika. Nakon moralnih spoznanja daljni korak u moralnom odlikovanju
odgojnika je formiranje moralnih uverenja i stavova. da bi kod odgojnika formirali
moralna uverenja i stavove nije dovoljno formalno usvojiti moralne pojmove, kao
npr. drugarstvo, prijateljstvo, humanizam - da znaju ta je to, ve je potrebno
formirati kod njih unutranji aktivan odnos i stav prema moralnim pojmovima i
kategorijama da ih oni prihvate kao vlastite stavove i da postupaju i deluju u skladu
sa njima. Uverenje se u odgajniku mora izgraditi. Ono je emocionalno obojeno.
Onaj ko formira uverenje kod odgojnika mora i sam duboko verovati u ono o emu
govori. Neophodno je imati jasne i sugestivne stavove i interpretirati ih
odgajnicima emocionalno. Veliku podrku pri formiranju uverenja odgajateljima
pruaju primeri iz ivota i iz literature. Emocionalni odnos prema najbliima kod
deteta se poinje formirati veoma rano. Prvo se javlja simpatija, pa ljubav, oseanje
drugarstva, potovanje prema starijima, ljubav prema radu, oseanje odgovornosti,
dunosti. Posebno karakteristino za oveka je oseanje asti i ponosa. U doba
puberteta posebnu panju treba posvetiti razvitku oseanja ljubavi, potovanja
suprotnog pola i razvijanju humanih odnosa meu polovima. Treba suzbijati strah,
zavist i mrnju. Na kraju treba posebnu panju posvetiti razvoju patriotizma-kao
najdublje i najsloenije emocije, koja predstavlja ljubav prema domovini. Odgoj
emocionalnog ivota treba usmeravati tako da moralna oseanja postanu
pokretaka snaga ponaanja i delovanja u skladu sa ciljem i zadacima moralnog
odgoja. Jako vano u tome su pravilni odnosi prema odgajnicima, topao odnos sa
njima, potovanje linosti odgajnika i pravilna organizacija ivota i rada.

4. Formiranje navika moralnog ponaanja i delovanja

Iz tree etape moralnog formiranja etape formiranja moralnog ponaanja i

delovanja prizilazi teri zadatak moralnog odnosa. Ovim zadatkom nije
obuhvaena cela ova etapa ve samo formiranje moralnih navika. Mlade treba
vebati u moralnim postupcima i tako formirati moralne navike. Navike doprinose
da se odgajnik u odreenim okolnostima vlada onako kako treba . Ukoliko su
formiranje pravilno i dobro one osiguravaju tane i adekvatne postupke u raznim
ivotnim situacijama: u porodici, koli, radnoj organizaciji, tokom jela, u
komunikaciji sa ljudima... Od navika zavisi odnos pojedinaca prema drugim
ljudima, pa one predstavljaju temelj ponaanja. O moralnim navikama zavisi i
odnos pojedinaca prema radu, dunostima i obavezama, prema pravilima
zajednikog ivota. kola je duna podsticati i razvijati kod dece dobre moralne
navike a odstranjivati loe i negativne. pored toga duna je stvarati takve ivotne
situacije u kojima se deca mogu i vebati moralu i kod sebe formirati moralne
navike.

5. Odgoj pozitivnih osobina

U razliitim zivotnim situacijama potrebno je postupiti u skladu sa moralnim

stavovima. Takvo ponaanje trai snagu volje i vrstinu karatketa. Odgoj pozitivnih
osobina volje i karatkera kod odgojnika je jedan od veoma bitnih zadataka
moralnog odgoja. Kod odgojnika treba razvijati pozitivne voljene osobine kao to
su:odlunost, inicijativnost, smelost, vrstina, izdrljivost i upornost, a suzbiajti
negativne osobine u koje ubrajamo: kolebljivost, lenjost, povrnost,
nesamostalnost, neodgovornost...Volja je tesno povezana sa karatketom, zato se
esto kae da je volja kima karaktera Odgoj moralne svesti, emocija i volje,
oveku daje odreeni moralni lik. Pod karakterom podrazumevamo osnovne
karatktetistike moralnog lika oveka po kojima se on istie kao moralna linost u
svim svojim postupcima. Karakter se razvija od najranije dobi do kraja ivota.
Krajnji cilj moralnog odgoja je formiranje pozitivnog karaktera. Kod odgojnika
treba razviajti pozitivne crte karaktera kao to su: estitost, pravinost,
istinoljubljivost, drueljubljivost, radinost, svestnost, tanost, skromnost,
kritinost, samostalnost, doslednost i dr.

5.1. Samostalnost
Samostalnost je osnovni uvjet da moralno formirana i celovita linost postane
samostalna. Linost se mora osposobiti za vlastito odluivanje, prerasti u svoje
nagone i organsek potrebe, razvijati svoje interese i ciljeve. Bez samostalnosti
delatnost oveka je elja drugih, linost je u njemu zakrljala. Njegova oseanja su
povrna, a volja je pasivna. zato je vaan zadatak odgoja, razvoj samostalnosti.
Razvoj samostalnosti odvija se u odgojnom procesu i tesno je povezan sa svim
drugim odgojnim naporima. Uvjet za razvoj samostalnosti predstavlja poverenje u
oveka, bez koga se samostalnost ne bi nikad razvila.

5.2 Doslednost
Doslednost je osobina karaktera koja je neophodna za harmonijski razvoj linosti.
Ova osobina znai vernost prema linosti. Ova osobina znai vernost prema
samom sebi, ali se manifestuje prema drutvu. Odgajnika treba tako usmeravati da
od obiaje, vrednosti i zakonitosti u postupanju skladno i dosledno izraava i
ispunjava. Na taj nain emo ga osposobiti da postupa samostalno i odgovorno.
Linost koju karakterie doslednost strano je kolebanje izmeu mnotvo uticaja,
ona postupa iz uverenja. Pogrenu doslednost koja se ispoljava u vidu
tvrdoglavosti i dogmatinosti treba nastojati otkloniti iz odgajnikove linosti.

5.3 Kritinost
Kritinost predstavlja osobinu karaktera koja se ogleda u sposobnosti oveka da
ocenjuje vrednost vlastitog postupanja prema sebi i prema okolini i da ocenjuje
pojave spoljneg sveta. Tesno je povezana sa doslednou i pomae oveku da se
oslobodi tvrdoglavosti i dogamtinosti. Lake je imati kritiki stav prema spoljnjim
odnosima i pojavama nego prema samom sebi. U razvijanju kritinosti treba imati
u vidu Kantovu poruku: Budi prema drugima takav kako eli da oni budu prema
tebi; ne ini drugima ono to ne eli da ine tebi . Kao intelektualno-moralna
osobina kritinost osposobljavanja za razlikovanje dobta i zla, pravde i nepravde,
istine od lai, naune istine od dogme...Takvo razlikovanje pomae kod formiranja
slobodnog i samostalnog oveka.

5.4 Formiranje i reagovanje smisla za etike

vrednosti
Jedan od zadataka moralnog odgoja predstavlja razvijanje smisla za etike
vrednsoti. Negovanju toga smisla doprinosi formiranje moralne spoznaje, moralnih
uverenja, moralnog ponaanja i delovanja. Za formiranje i negovanje smisla za
etike vrednosti vaan je i bitan izgraen sistem vrednosti. Vaan zadatak svih
drutvenih faktora(kola, porodica, drutvo) je da stvaraju takve odgojne situacije u
kojima smisao za etike vrednosti.

6. Literatura

www.wikipedia.com
www.google.com