Факултет техничких наука

Косовска Митровица
Заштита на раду

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Заштита здравља

Тема: Професионалне болести изазване физичким агенсима

Професор: Студент:
проф.др Ана Величковић Милош Недељковић 10/17

Косовска Митровица, Април 2020

 Професионалне болести изазване физичким агенсима

САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3
2. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ФИЗИЧКИМ АГЕНСИМА.................4
2.1. КЛИМА И МИКРОКЛИМА..............................................................................................4
2.2. ТЕМПЕРАТУРА.......................................................................................................................6
2.3. ДЕЈСТВО НИСКИХ ТЕМПЕРАТУРА.............................................................................7
2.4. ДЕЈСТВО ВЛАГЕ...............................................................................................................7
2.5. БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ БУКОМ.......................................................................................8
2.6. БОЛЕСТ ИЗАЗВАНА ВИБРАЦИЈАМА..........................................................................8
2.7. БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ НЕЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊЕМ.............................................9
2.8. БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊЕМ................................................10
2.9. АЕРОЗАГАЂЕЊА............................................................................................................12
ЗAКЉУЧАК................................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................15

Заштита здравља 2
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

УВОД

Професионалне болести представљају патолошка стања настала у непосредној вези

с редовним занимањем болесника. То су одређене болести (оштећења здравља)
проузроковане утицајем процеса и услова рада на радника који тај посао обавља. Појам не
обухвата болести према њиховим нозолошким, већ према етиолошким особинама.
Заједничка карактеристика ових оштећења здравља јесте повезаност с радом, па се и
правне и медицинске дефиниције углавном заснивају на ближем тумачењу ове везе.
Повреде на раду последица су једнократног деловања узрочника, а професионалне
болести резултат су трајног, узастопног или вишекратног деловања узрочника.Дефиниција
повреде на раду прецизно је формулисана у Закону о основним правима из пензијског и
инвалидског осигурања. Она подразумева сваку повреду осигураника прузроковану
непосредним и краткотрајним механичким или хемијским дејством, као и повреду
проузроковану наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или
другим променама физиолошког стања организма, ако је таква повреда узрочно везана за
обављање послова односно радних задатака.Појам професионалне болести, у смислу
Закона о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања, обухвата одређене
болести проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на пословима
односно радним задацима које осигураник обавља. Из дате дефиниције појма
професионалних болести произилази да се ради о одређеним болестима, да су те болести
проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада, да се тај рад и услови
рада односе на радно место односно послове које је осигураник обављао и да је то оно
радно место односно они послови по основу којих је осигураник осигуран. Да би се болест
могла сматрати професионалном, потребно је да сви услови буду испуњени.Као последица
повреде на раду и професионалне болести, може наступити смањење или губитак радне
способности (инвалидност), телесно оштећење и смрт осигураника. С обзиром на ове
последице, повољности у стицању права из пензијског и инвалидског осигурања у
случајевима повреда на раду и професионалних болести јесу право по основу
инвалидности, право на породичну пензију после смрти храниоца, право на новчану
накнаду за телесно оштећење и право на помоћ и негу. Правовремена превенција
професионалних болести значајан је део бриге друштва о „људским ресурсима” и елемент
здравствене и социјалне политике Светске здравствене организације али и сваке земље у
свету појединачно, с обзиром на тешке и трајне последице (повреде на раду, привремено
или трајно умањење и губитак радне способности и друго).

Заштита здравља 3
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

2. Професионалне болести изазване физичким агенсима

Агенси физичке природе који делују на човека обухватају факторе климе и

микроклиме, барометарски притисак, буку, вибрације, нејонизујућа и јонизујућа зрачења,
механичку силу, електрицитет и друго.
Својим дејством у радној средини физички агенси могу негаивно деловати на организам
радника, довести до повреда на раду и појаве професионалних и других обољења везаних
за рад.У ноксе или агенсе физичке природе чије присуство у радној средини може штетно
деловати на раднике спадају следећи агенси, од којих ћемо објаснити понеке:
 Клима и микроклима,
 Повећан и снижен барометерски притисак,
 Осветљеност,
 Звук, инфразвук, ултразвук,
 Вибрације,
 Нејонизујуће и јонизујуће зрачење,
 Аерозагађење (Хемијски неактивна прашина),
 Механичка сила,
 Електрична струја.

2.1. КЛИМА И МИКРОКЛИМА

Просечне вредности одабраних физичких фактора у току одређеног времена

представљају климу неког краја односно микроклиму радног амбијента. Најважнији
показатељи су температура, влажност и кретање ваздуха и топлотно зрачење. Ради оцене
климе региструје се и број сунчаних дана, барометарски притисак и падавине.Климатски
фактори варирају зависно од доба дана, годишњег доба, географске ширине подручја и
атмосферских збивања. Важни су првенствено при раду на отвореном простору.
Микроклиматски услови показују мање осцилације; на њих највише утичу сам
технолошки процес и вештачка климатизација радних просторија.Температура неког тела
одређена је степеном његове загрејаности. Изражава се коришћењем различитих скала: по
Целзијусу, Фаренхајту и Реомиру, као и употребом апсолутне скале, изражене у
келвинима (К), за коју је полазна тачка температура мировања молекула апсолутна нула (-
273°C). Температура ваздуха мери се алкохолним, живиним, електричним и другим
термометрима, а континуирано праћење могуће је помоћу термографа. У хигијени рада
највише су у употреби психрометри, који садрже два термометра, суви и влажни, обавијен
наквашцним памуком.Размена топлоте између организма и околине остварује се
радијацијом, конвекцијом (загревањем слојева ваздуха блиских телу), кондукцијом (преко
предмета у директном додиру с кожом) и евапорацијом (испаравањем телесних
Заштита здравља 4
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

течности).Сва тела на температури већој од апсолутне нуле у некој мери зраче топлоту, у
виду електромагнетских зракова који припадају инфрацрвеном делу спектра с већом
таласном дужином. Зрачење је директно сразмерно четвртом степену апсолутне
температуре тела. На тај начин топлота, тј. енергија, прелази са више на мање загрејано
тело. Људски организам губи топлоту путем радијације ако је темпцратура околине мања
од 27-28°C, колико износи температура спољних делова одеће. Насупрот томе, у врелим
погонима, од укупне топлоте коју организам прима, на радијациону топлоту отпада чак
две трећине. Ефекти инфрацрвеног зрачења на организам зависе од таласне дужине,
трајања излагања и дела тела који је изложен.Интензитет топлотног зрачења мери се
глобус термометром и термоступом. Глобус термометар је у виду црно пребојене бакарне
кугле да би подражавао апсолутно црно тело, које апсорбује зрачење свих таласних
дужина. У његовом средишту је термометар. Очитани податак уз помоћ номограма даје
вредност средње температуре зрачења.Влажност ваздуха представљена је количином
водене паре, при чему је апсолутна влажност количина водене паре у јединичној
запремини ваздуха, а максимална влажност највећа количина водене паре на одреденој
температури. На основу тога, релативна влажност је процентуални степен засићења
ваздуха воденом паром и добија се дељењем ове две величине.Топао ваздух може да
прими више влаге, па се с растом температуре релативна влажност смањује. Обрнуто, с
падом температуре апсолутна влажност може постати и максимална, а тада у тачки росе
наступа кондензација водене паре.Физиолошки оптимум релативне влажности одговара
вредностима од 40 до 60%. Висока влажност при ниским температурама потенцира
хлађење организма, док при високим отежава испаравање зноја.Релативна влажност се
одредује на бази очитаних вредности на сувом и влажном термометру психрометра, а
постоје и електронски уређаји с директним приказивањем. Хидрографи служе за
континуирано регистровање влажности ваздуха.
Кретање ваздуха. Струјање ваздуха последица је разлика у загрејаности
ваздушних маса, тј. њихових неједнаких притисака. Изазива пријатно осећање при
брзинама до око 1,5 m/s, а у летњем периоду и при бржем кретању. За мерење брзине
струјања ваздуха служе анемометри, а при испитивању малих брзина и вртложних
кретања кататермометри.Измена ваздуха у радним просторија ма обезбедује се природном
вентилацијом, кроз прозоре, врата и посебне отворе, као и вештачком вентилацијом, коју
покрећу механички уређаји. Извлачење ваздуха са самог извора загађења обавља локална
вентилација, а из целе просторије општа вентилација. У склопу вештачке измене ваздуха,
често се свеж ваздух кондиционира (греје, хлади, влажи, исушује) пре убацивања у
просторију.
Оцена микроклиматских услова. Однос параметара микроклиме који при дужем
дејству на организам не доводи до напрезања терморегулационих механизама сматра се
оптималним микроклиматским условима. Допустиви микроклиматски услови су они који
ангажују терморегулацију, али промене остају у границама физиолошког
прилагођавања.Покушаји да се фактори микроклиме обједине једном бројчаном
вредношћу донели су дефинисање различитих индекса. Ефективна температура, на
Заштита здравља 5
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

пример, јесте температура мирног ваздуха, засићеног влагом, која изазива исти
субјективни осећај као онај при излагању другим комбинацијама микроклиматских
фактора. Коригована ефективна температура узима у обзир и температуру зрачења.
Вредности овог индекса од 17,2 до 21,2°C при лаком раду чине да се организам налази у
зони топлотног комфора. За умерено тежак и тежак рад потребни су интервали 1518°C,
односно 12-15°C. Одговарајуће вредности за жене треба да су више за 2°C.
Мере заштите. Заштита од високих температура подразумева избор технолошког
процеса који неће генерисати високе температуре, а биће у највећој могућој мери
аутоматизован и херметизован. Око извора топлоте поставља се термичка изолација. Ако
то није довољно, монтирају се заштитни екрани који рефлектују или апсорбују топлоту.
Добре ефекте дају тзв. водене завесе између извора и изложених људи и ваздушни тушеви
усмерени на раднике. Правилном организацијом рада скраћује се дневна експозиција и
предвиђа већи број краћих пауза у раду. Унос одговарајуће хране и течности олакшава
организму прилагођавање. Лична заштитна средства обухватају специјална одела,
капуљаче, азбестне и кожне кецеље, азбестне рукавице и друго. Медицинске мере
превенције заснивају се на професионалној оријентацији и селекцији, извођењу
претходних и периодичних прегледа, уз поштовање контраиндикација за рад у топлим
погонима. По потреби се предлаже скраћивање радног времена.У условима ниских
температура тежи се да радници контролишу производни процес и проводе паузе у
загрејаним просторијама, уз коришћење топлог оброка и напитака довољне калоријске
вредности. Заштиту пружају бунде, капе, рукавице и топла обућа. Медицинске мере
спроводе се по аналогији с топлим погонима.

2.2. ТЕМПЕРАТУРА

Високој температури ваздуха изложени су радници у топлим погонима и

радионицама, у топлим рудницима угља, у сушарама, у пољопривреди, транспорту итд.
Акутни поремећаји проузроковани топлотом јесу:
- исцрпљење топлотом, које карактерише циркулаторни поремећај са циркулаторним
шоком; тежак мишићни рад у прегрејаној средини повећава циркулацију крви у кожи
(терморегулација) и смањује минутни волумен срца, па се тако не може обезбедити
довољна количина крви за функције срца, скелетних мишића и других органа;
- топлотни удар, који настаје услед смањења терморегулационе функције одавања топлоте
путем знојења; услед претходног великог губитка течности и електролита знојењем,
развија се дехидратација с хемоконцентрацијом токсичних продуката, хипокалијемијом,
повишењем температуре крви и хемолизом;
- топлотни грчеви у виду болних мишићних контракција због електролитног дисбаланса, а
нарочито губитка натријумхлорида знојењем;

Заштита здравља 6
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

- сунчаница као локална хипертермија изазвана директним деловањем инфрацрвеног

зрачења на незаштићен потиљачни предео главе; апсорбована топлота оштећује мождане
опне и мождане центре услед хиперемије, едема и хеморагије; доминантни симптоми су
повишена телесна температура, главобоља и повраћање.
Хронични поремећаји проузроковани топлотом јесу:
- поремећаји кардиоваскуларног система, као последица прилагођавања организма
топлоти;
- поремећаји гастроинтестиналних функција због смањене циркулације крви у
унутрашњим органима трбуха ради повећања циркулације у кожи (терморегулација);
- поремећаји вида због замућења сочива;
- поремећаји бубрежне функције и смањење диурезе;
- замор, анорексија и губитак телесне масе.
Лечење се састоји у расхлађивању, рехидрацији, регулацији електролита и ацидобазне
равнотеже и оксигенацији (у тежим случајевима), уз симптоматску терапију
аналгетицима, антипиретицима, антиеметицима и седативима по потреби.

2.3. ДЕЈСТВО НИСКИХ ТЕМПЕРАТУРА

Ниским температурама изложени су радници у хладњачама, кланицама, пиварама и

пољопривредним делатностима, грађевински и шумарски радници.Последице акутног
расхлађења организма јесу јаке обичне прехладе, које се могу компликовати тежим
запаљењима респираторних и урогениталних органа, а у тежим случајевима, због замора и
пада општег имунитета, јављају се вирусне инфекције (миокардитис, енцефалитис и др.).
Локално, могу настати промрзлине различитог интензитета на откривеним деловима коже
и на екстремитетима.Услед дугогодишњег рада у хладној радној средини, поготову када је
повећана и влажност, развијају се инсуфицијенција периферне циркулације и асептичне и
дегенеративне коштане промене, као и полинеуропатије. Ови радници најчешће болују од
реуматских и респираторних болести.Лечење се спроводи зависно од симптома.
Препоручују се топли напици и одмори у загрејаном простору. При општој хипотермији
постепено се загрева цело тело. При локалном повређивању хладноћом (промрзлине)
врши се и локално постепено загревање.

2.4. ДЕЈСТВО ВЛАГЕ

Болести настале дејством влаге јесу последица удруженог дејства влаге и

темпцратуре. Влажност потпомаже настанак прехлада, респираторних, реуматских и
васкуларних поремећаја. Сув ваздух представља проблем у топлим погонима и

Заштита здравља 7
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

климатизованим просторијама. Рад у влаги и води изазива микробиолошка обољења (нпр.

гљивична). Развој гљивица у топлој и влажној средини доприноси учесталости
алергијских обољења.

2.5.БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ БУКОМ

Бука представља сваку непожељну или непријатну звучну појаву која изнад
одређених интензитета утиче на психичко и физичко стање човека, омета и смањује
продуктивност рада, као и одмор људи, ствара немир и нерасположење. Бука представља
и професионални ризик. Може деловати краткотрајно, када звучни удар великог
интензитета изазива акутну акустичку трауму, а њено дуготрајно деловање изазива
хроничну акустичку трауму и екстрааудитивне ефекте.Извори експозиције. Најчешћи
извори индустријске буке јесу: грађевинске машине и опрема, транспортна средства и
уређаји, електрични или електронски уређаји и постројења, моторне тестере, пнеуматске и
хидрауличне алатке итд. Индустријска бука изразито великог интензитета настаје у
рудницима, железарама, металопрерађивачкој делатности, затим у каменоломима,
индустрији оружја, текстилној индустрији, у бродоградњи, грађевинарству итд.Бука се,
према нивоима интензитета, класификује у 4 степена:
- I степен интензитета бука од 30 до 65 dB (код јако осетљивих особа изазива лакшу
узнемиреност, главобољу, раздражљивост и немиран сан);
- II степен интензитета бука од 65 до 90 dB (неуровегетативне сметње и трајна оштећења
слуха после вишегодишње експозиције);
- III степен интензитета бука од 90 до 110 dB (праћена је и вибрацијама и изазива
неуровегетативне сметње и прогресивни губитак слуха у кратком времену);
- IV степен интензитета бука од 110 до 130 dB (не може се дуже издржати због
неуроциркулаторних сметњи, изазива губитак слуха).
Бука преко 130 dB јесте бука типа праска и доводи до моменталног оштећења
слуха.
Лечење. Специфичног лечења од професионалног оштећења слуха нема.
Поливитаминска терапија и периферни вазодилататори су код иреверзибилних оштећења
без ефеката.

2.6. БОЛЕСТ ИЗАЗВАНА ВИБРАЦИЈАМА

Заштита здравља 8
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

Вибрациона болест представља скуп поремећаја који се јављају при дуготрајном

излагању локалним или општим вибрацијама. Манифестује се оштећењем периферне
циркулације, костију, зглобова, мишића, нерава и општим поремећајима.
Извори експозиције. Изложеност вибрацијама среће се при раду с ручним
вибрирајућим алатима: моторна тестера, пнеуматска бушилица и брусилица, пнеуматски
чекић, електрична бушилица, брусилица и сл. Употреба ових алата је честа у шумарству,
дрвној индустрији, грађевинарству, тунелоградњи, рударству, металургији, металској
индустрији, каменоломима, при изградњи путева итд. Вибрирајући алати могу бити
стабилни и мобилни. Мобилни се чешће употребљавају и имају већи медицински значај.
Вибрацијама су изложени и радници на транспортним средствима возачи тешких камиона,
булдожера, багера, кипера, трактора, комбајна, затим радници који стоје на подовима који
вибрирају у текстилној и дуванској индустрији, у штампаријама и сл.
Лечење. Лечење се спроводи вазодилататорним средствима, витаминским
препаратима, аналгетицима и физикалним процедурама. Успех зависи од стадијума
болести; у почетним стадијумима, без већих органских супстрата болести, могу се
очекивати знатна побољшања.Превентивне мере се усмеравају ка смањењу вибрација на
месту стварања одговарајућим техничким решењима (уграђивањем амортизера и
пригушивача) и предвиђају ношење антивибрационих рукавица и ограничавање дневне
експозиције на 25 до 30% радног времена.
Оцењивање радне способности. Контраиндикације за рад с вибрацијама јесу
обољења крвних судова, нерава, психички поремећаји, обољења срца, обољења коштано-
зглобног система, ендокрини поремећаји, обољења слуха и вестибуларног апарата и
гравидитет.

2.7. БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ НЕЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊЕМ

Нејонизујућа зрачења су електромагнетна зрачења која због мале енергије фотона

не могу да изазову јонизацију биолошког материјала, а покривају део електромагнетног
спектра од ултравиолетног, преко видљиве светлости и инфрацрвеног зрачења, закључно с
микроталасним и радиофреквентним зрачењем. У ширем биомедицинском смислу, у ову
групу спадају и електрична и магнетна поља и ласерско зрачење.
Ултравиолетно (UV) зрачење изазива фотохемијски и фотоелектрични ефекат и
феномен флуоресценције. Фотохемијски ефекат састоји се у претварању провитамина D у
витамин D и у ослобађању слободних H и OH радикала из воде и водоникпероксида.
Последица фотоелектричног ефекта је промена електричних својстава колоида и измена
јонске структуре у ћелијама и ткивима, фотолиза, фотосинтеза и фотоизомеризација.
Промена електричног набоја честица колоидног раствора доводи до преласка колоида из
стања сол у гел и до денатурације протеина. Ултравиолетни зраци оштећују структуру

Заштита здравља 9
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

DNA стварањем димера пиримидина (успостављањем везе између суседних молекула

пиримидина у полинуклеотидном ланцу нуклеинских киселина). Директна последица је
инхибиција синтезе DNK, која зависи од дозе. Поремећај у грађи и метаболизму RNK
ремети синтезу протеина.При високој изложености јавља се коњунктивитис и
фотокератитис, а при хроничној сквамозни рак коњунктиве. Акутни учинци на кожи су
соларни еритем и опекотине. Након дугогодишње изложености могу се развити тумори
коже (меланом и карцином). Степен промена зависи од дозе и индивидуалне способности
коже да произведе пигменте. Зато су промене типа старења коже при хроничној
експозицији (соларна еластоза, актинички кератитис) ређе код особа с генетски више
пигмента. У интеракцији с хемијским једињењима, може се код неких изложених особа
јавити фотосензибилизација. Могуће су две реакције: фототоксична и фотоалергијска.
Клиничка последица фототоксичне реакције јесте еритем, који настаје након латенције, с
едемом, хиперпигментацијом и десквамацијом.
Инфрацрвено (IC) зрачење има термичко дејство, те изазива повишење
температуре, које доводи до убрзања физичко-хемијских процеса у ткивима. Дубина
продирања зависи од таласне дужине, па биолошко дејство може бити локално и опште.
Локално дејство се испољава на кожи и на очима, а опште у хипертермичким
поремећајима организма (инсуфицијенција терморегулације, сунчаница). Опште дејство
IC зрачења је последица повећања метаболизма, из чега проистичу вазодилататорни,
аналгетски и седативни учинци. Као последице хроничне изложености могу се јавити
ринитис, ларингитис, синузитис, хипоспермија и имунодефицијенција. Кидајући
хидрогенске везе на двоструким спиралама. Клиничка слика професионалног оштећења
микроталасним зрачењем има два стадијума:
- неуровегетативна дистонија: главобоља, поспаност, адинамија, губитак апетита,
раздражљивост, ослабљен либидо, брзо замарање; у објективном налазу: дермографизам,
хиперхидроза, појачани рефлекси, артеријска хипертензија, повремени поремећаји
срчаног ритма (екстрасистоле, тахикардија итд.), а у крвној слици гранулоцитоза,
моноцитоза и лимфопенија;
- микроталасни синдром, који чине симптоми и знаци оштећења два и више органа или
система.
Лечење. Kод обољења изазваних нејонизујућим зрачењима симптоматско је.
Специфичне терапије нема, већ се лечење своди на примену средстава која појачавају
одбрамбене способности. Зато су најзначајније оне мере превенције које се састоје у
медицинској селекцији за рад с изворима нејонизујућих зрачења (на основу
контраиндикација) и периодичној медицинској контроли запослених.Ради заштите,
неопходна је и контрола интензитета зрачења на радним местима, где је то технички
могуће, и употреба заштитних средстава.
Оцењивање радне способности. Оболели се уклањају с радног места где су били
изложени зрачењу које је изазвало обољење. Уколико се клинички знаци не повлаче ни
после дужег периода по престанку излагања зрачењу, радник је трајно неспособан за рад у

Заштита здравља 10
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

зони нејонизујућег зрачења. Радници који имају оштећења органа посебно осетљивих на
одређени тип нејонизујућих зрачења, нису способни за рад с таквим изворима зрачења.

2.8. БОЛЕСТИ ИЗАЗВАНЕ ЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊЕМ

Акутни радијациони синдром (ARS) скуп је симптома и знакова испољених у току

шестонедељног периода после озрачења људи јонизујућим зрацима у дози већој од 0,5 Gy
у кратком временском периоду, најчешће од неколико сати или, најдуже, 1-2 дана.
Извори експозиције. Акутни радијациони синдром најчешће настаје при
нуклеарним акцидентима и у радиотерапији. Среће се при производњи нуклеарног оружја,
при нуклеарним пробама и експериментима, при експлозији атомске бомбе и примени
нуклеарног оружја, при нуклеарним акцидентима на реакторима, акцелераторима и у
нуклеарним централама, као и у индустријској примени радиоемитера као последица
неправилне дистрибуције радиоактивног отпада.
Клиничка слика. Клиничку слику чине: продромални симптоми ране реакције
организма на зрачење, претежно неуроваскуларног и ендокриног система продромални
стадијум; лабораторијски показатељи оштећења ћелија и ткива; латентни период;
испољени знаци болести (када наступи поремећај равнотеже деструкција-репарација)
манифестна болест.
Дијагноза. Поставља се на основу физичких мерења, биолошких показатеља и
биодозиметрије. Физичка мерења обухватају утврђивање експозиционих и апсорбованих
доза на основу личних дозиметара лица која су под личном дозиметријском контролом
(слика 3-7 и 3-8). Биолошки показатељи су интензитет и време појаве првих симптома у
продромалној фази, дужина латентног периода и лабораторијски показатељи, нарочито
број леукоцита и тромбоцита и хромозомских аберација у лимфоцитима.
Лечење. Интензивна симптоматска терапија у стерилним условима, коришћење
антибиотика према антибиограму, деконтаминација црева уз одржавање личне хигијене и
лагану или парентералну исхрану основни су принципи лечења оболелих од ARS. При
дозама већим од 2 Gy потребно је интензивно санирање крварења и инфекеије. При
инсуфицијенцији коштане сржи неопходна је трансплантација од хистокомпатибилног
даваоца.Ако постоји интерна контаминација, као што је случај при нуклеарним
акцидентима, када осим спољашњег озрачивања постоји и интензивно удисање, тј.
уношење радиоактивних честица (радионуклида), неопходно је и спровођење
медикаментозне деконтаминације.
Лечење. Терапија при радиоактивној контаминацији састоји се из: спречавања
апсорпције фиксирањем радионуклида на месту уласка у организам, везивања или
блокирања радионуклида у крви, биокирања инкорпорирања у ткивима, деблокирања и
извиачења из депоа и убрзања елиминације радионуклида.

Заштита здравља 11
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

Хронични професионални радиодерматитис I степена карактерише сува,

атрофична кожа, на којој недостају длаке. Могу се јавити десквамација, црвенило,
хиперпигментација, телангиектазије, оштећење ноктију и губитак дигиталних бразда на
јагодицама прстију руке. Промене су реверзибилне јер су претежно локализоване у
епидерму. Опоравак је спор зато што је компромитована и периферна циркулација због
оштећења капиларних завршетака. Доминирају симптоми пецкања, парестезије и губитак
финог сензибилитета.
Хронични радиодерматитис II степена иреверзибилна је промена јер захвата
дубље слојеве коже (дерм). Одликује се укерацијама, папиломатозом и кератозом. У
клиничкој слици доминирају болови и секундарне инфекције. После прекида изложености
и симптоматског лечења, промене зарастају остављајући ожиљке који могу изазвати,
зависно од локализације, разне контрактуре.
Радиодерматитис III степена карактеришу некрозе свих слојева коже, које
продиру до костију. Може доћи до мутилације и спонтаних ампутација дисталних фаланги
због асептичке некрозе костију.Карцином коже јавља се као последица мутација у кожним
ћелијама, после дужег латентног периода канцерогенезе. Мада се може развити и на
претходно здравој кожи, чешћи је као IV степен радиодерматитиса и настаје на местима
укерозних и некротичних промена, ожиљака, папилома и кератоза. Хистопатолошки,
најчешћи је планоцелуларни карцином, али може настати и базоцелуларни. Запажен је и
фибросарком и сарком синовија зглобова шаке.
Кардиоваскуларни систем. Спада у мање радиосензитивне. Под утицајем већих
доза могу се јавити дегенеративне промене на срцу и крвним судовима и развити токсични
миокардитис, перикардитис, задебљања и стенозе крвних судова, а на EKG-у знаци
исхемије и лезије. Мале дозе могу негативно утицати на регулацију срчаног ритма.
Оцењивање радне способности. Професионално изложена лица с променама у
крвној слици привремено су неспособна за рад у зони јонизујућих зрачења, до излечења.
Ако се промене одржавају или настане хематолошко обољење, трајно су неспособна за
рад.Хронични радиодерматитис првог степена привремена је контраиндикација за рад у
зони зрачења, до излечења. Уицерозни и укеронекротични радиодерматитис, тј.
радиодерматитис другог и трећег степена јесу професионалне болести и контраиндикација
су за даљи рад с јонизујућим зрачењима. Фиброза и контрактуре, кератоми и друге
преканцерозне лезије и малигне алтерације такоде су професионалне болести које су
контраиндикација за рад.Катаракта изазвана јонизујућим зрачењем професионално је
обољење и контраиндикација за даљи рад.

2.9. АЕРОЗАГАЂЕЊА

Појам аерозагађење подразумева промену физичког и хемијског састава ваздуха

због присуства материја које не улазе у нормални састав атмосфере. По Закону о заштити

Заштита здравља 12
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

животне средине, загађени ваздух је ваздух који садржи гасове, паре, аеросоле и друге
загађујуће материје изнад прописаних вредности.Под гасовима се подразумева гасовито
стање било које хемијске материје која се под обичним условима температуре и притиска
(25°С, 760 mmHg) не може превести у течно или чврсто стање. Паре су хемијске материје
у гасовитом стању које су при нормалној температури и притиску у течној или чврстој
фази. Аеросоли састављени од чврстих честица јесу прашине и димови, док су магле
аеросоли с течном фазом.Прашину чине чврсте честице настале уситњавањем
(дисперзијом) материјала. Димови настају, супротно томе, кондензова њем честица. Стога
имају ситније партикуле и спорије се таложе него прашине. Магла настаје или
дисперзијом течности или кондензовањем паре. Смог је посебан облик аеросола, у којем
се срећу све три агрегатне фазе. Присутне материје под дејством ултравиолетног зрачења
преводе се у атмосферске оксидансе, чија је токсичност већа од полазних
супстанци.Концентрација материје присутне у ваздуху може се изразити преко њене
тежине (у грамима на кубни метар ваздуха) или запремине (волуменским процентом или
помоћу ppm). Ознака ppm односи се на милионите делове запремине, нпр. један кубни
центиметар у односу на кубни метар.Прашине показују различита дејства на организам.
Практично нема потпуно инертне прашине. Груба подела их класификује у :
- иритирајуће (креч, каустична сода и сл.),
- токсичне (оловни оксид, манган итд.),
- алергогене (брашно, крзно итд.),
- фиброзогене (кварц, азбест итд.),
- канцерогене (хром, арсен, никл итд.),
- инфективне (садрже микроорганизме).
Мере заштите од прашине. Техничке мере обухватају механизацију,
аутоматизацију и херметизацију радног процеса. Важна је и локална одводна вентилација,
као и обарање прашине распршеним млазом воде.Хигијенске мере се спроводе чишћењем
просторија помоћу усисивача и прањем предмета и подова радних просторија.Лична
заштитна средства су, у овом случају, респиратори различитих врста, заштитне капе,
штитници за очи и лице, заштитне наочаре и рукавице. Респиратори морају да уклоне из
удахнутог ваздуха бар 95% респирабилне прашине.Медицинске мере спроводе се кроз
претходне, периодичне и друге прегледе. За рад нису способна лица с оболелим
респираторним системом и особе сензибилисане на састојке прашине.

Заштита здравља 13
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

Зaкључак

Појам заштите на раду може означавати активности које отклањају опасности и

неповољне последице у технолошком процесу и, с друге стране, тим стручњака који се
стара о спровођењу активности (инжењери заштите на раду, технолози, пројектанти,
специјалисти медицине рада и други). Заштита на раду поштује три принципа по реду
важности: елиминација ризика, изолација ризика и издвајање радника. Први задатак се
остварује приликом пројектовања производног процеса. Уколико то није могуће,
издвајањем и херметизацијом процеса своди се изложеност на најмању меру. Трећи
принцип се односи на лична заштитна средства.Основна превентивна мера је
професионална оријентација и селекција, када млади треба да изаберу занимање за које ће
бити способни. Такође, неопходан је и систематски преглед пре почетка посла, да би се
отклонили евентуални поремећаји и избегла одсуствовања на самом почетку рада.Поред
законом прописаних систематских прегледа, треба чешће обављати и циљане систематске
прегледе, који могу бити и превентивни. Упознавање са условима рада и технологијом
процеса, уз примену и индивидуалне и опште техничке заштите, основни је циљ тимског
превентивног рада. Добра служба прве помоћи уз неговање познатих образаца
здравственог просвећивања, комплементарне су мере у заштити здравља радника.

Заштита здравља 14
 Професионалне болести изазване физичким агенсима

Литература

[3] https://hr.wikipedia.org/wiki/Profesionalna_bolest

[4]https://www.zastita.eu/strucni-clanci/lista-profesionalnih-bolesti-292

[5]http://www.zso.gov.rs/doc/domp/pio/Pravilniko%20o%20utvrdjivanju%20profesionalnih
%20bolesti.pdf

Заштита здравља 15