UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

Predmet: Zaštita od elektromagnetnih zračenja

SEMINARSKI RAD

Kondukcione struje kroz

ljudsko telo

Mentor: Student:
dr Dejan Krstić, vanr. prof. Srđan Todorčević M 1859

Niš, januar 2019.

 SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................2

1. POSLEDICE ELEKTRIČNOG UDARA 3

1.1. Načini izlaganja naponu......................................................................................4

2. UDAR STRUJE6

2.1. Klinička slika ......................................................................................................6

2.2. Mere predrostrožnosti .........................................................................................7

2.3. Prva pomoć..........................................................................................................7

3. DEJSTVO KONDUKCIONE STRUJE....................................................................9

3.1. Kondukcione električne struje............................................................................9

4. ZAŠTITA OD STRUJNOG UDARA......................................................................10

ZAKLJUČAK 12

LITERATURA 13
 UVOD

Svaka 2000-ta povreda na radu se završi sa smrtnim ishodom. Svaka 12-ta povreda usled
delovanja električne struje ima smrtni ishod.
Povrede nastale usled protoka struje kroz ljudsko telo imaju ulogu toplotnog dejstva,
mehaničkog dejstva I hemijskog dejstva.

Toplotno dejstvo može biti direktno I indirektno.

DIREKTNO
 Spoljašnje opekotine,
 Unutrašnje opekotine.

INDIREKTNO
 Opekotine izazvane ultraljubičastim ili infracrvenim zračenjem električnog luka,
 Opekotine izazvane kapljicama rastopljenog metala usled kratkog spoja,
 Povrede očiju usled toplotnog I svetlosnog delovanja električnog luka,
 Požari I eksplozije prouzrokovane delovanjem električne struje.

Mehaničko dejstvo može biti takođe direktno I indirektno.

DIREKTNO
 Kontrakcije srčanog mišića (fibrilacija),
 Nagli trzaji delova organizma (pucaju kosti, mišići I nervi)

INDIREKTNO
 Usled udara čovek pada I povređuje se (često su to teške povrede, gde se konstatuje I smrt).

Električna struja prilikom prolaska kroz telo vrši razlaganje krvi, tj. izaziva ključanje krvi i
vrši njenu elektrolizu. (np. krv snabdeva mozak kiseonikom, bez kojeg čovek ne može živeti duže
od 9. min., a ako se mozak ne snabdijeva kiseonikom duže od 5. minuta nastaju trajna oštećenja
mozga)
_______________________________________________________________________________________

1. POSLEDICE ELEKTRIČNOG UDARA

 Šok- grčenje bez koordinacije, kontrakcije mišića, treperenje srca;

 Zastoj u disanju- nervni system, pluća;

 Oštećenje čula vida I sluha;

 Opekotine I ugljenisanje;

 Prelomi- pad sa visine, potresi;

 Nesvestica- amnezija, gubitak svesti, gubitak pamćenja, gubitak ravnoteže, rascepi krvnih
sudova, električni belezi.

Slika 1. Mišići (rabdomioliza) Slika 2. Krvne žile (krvarenje)

Slika 3. Živci Slika 4. Kosti

_______________________________________________________________________________________
4
_______________________________________________________________________________________

1.1. Načini izlaganja naponu

1. Slučajnim dodirom vodova koji su pod naponom;

2. Dodirom metalnih kućišsta ili opreme koji u normalnim uslovima nisu pod naponom ali
usled kvara dođe do proboja ( loša izolacija, loša veza, vlaga, elektromagnetna indukcija…)

_______________________________________________________________________________________
5
_______________________________________________________________________________________

Tabela 1. Jačina električne struje, delovanje i posledice

_______________________________________________________________________________________
6
_______________________________________________________________________________________

2.UDAR STRUJE

Postoji jednosmerna i naizmenična struja, kondukciona struja koje imaju različito dejstvo na
žive organizme. Jednosmerna struja protiče kroz provodnik jednim smerom od pozitivnog ka
negativnom polu i u principu je za ljudski organizam četiri puta manje opasna od naizmenične
struje. Štetno dejstvo struje na ljudski organizam zavisi od više faktora kao što su: napon, jačina,
učestalost (frekvenca), otpor tela, dužina dejstva, mesto i način uključenja tela u strujno kolo, stanje
organizma, spoljašnji uslovi idr.

Ta struja se naziva niskonaponska, a preko 500V visokonaponska struja. Kod struje visokog
napona povrede mogu nastati i kada se telo nađe u blizini visokonaponskog provodnika kada
između njih nastaje električni luk, a naročito pri vlažnom vremenu. Pri padu visokonaponskog
provodnika dalekovoda na vlažnu zemlju čovek može stradati i na nekoliko koraka od provodnika.

Udar električne struje najčešće nastaje zbog nepažnje ili neznanja. Izvori elektrokucije su
obično neispravni električni aparati i neispravni električni vodovi ili munja (grom).

Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične
povredama kod teških opekotina. Na tim mestima izumire tkivo i javljaju se veliki gubici kože i
tkiva u obliku levka. Sem opekotina struja deluje i elektrolitički, tj. električnim putem rastvara
ćelije i tkiva.

Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije
pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnosti površine tela, zato što joj vlažne površine daju manji
otpor.

Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje. U
momentu električnog udara nastupa odmah gubitak svesti, koja često traje kratko vreme i za sobom
ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i duševni poremećaji, kao što
su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi do sitnih krvarenja u mozgu, sa
stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do momentalne smrti.

2.1.Klinička slika

Udar izaziva prekid disanja, gubitak svesti, prestanak rada srca, zatim opekotine na mestu
kontakta sa izvorom električne struje, toničko-kloničke grčeve i smrt. Električni udar ponekad
odbaci povređenog te ovaj usled pada zadobija i druge povrede. Struja veoma velike jačine
prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.

_______________________________________________________________________________________
7
_______________________________________________________________________________________

Slika 5. Opekotine nastale strujnim udarom

Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba izgubi svest, a kada dođe
k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i buncanje, posle čega
ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt nastupa od grčeva mišića za disanje.
Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.

2.2.Mere preostrožnosti

Iizvaditi utikač, odvrnuti osigurač, drvetom prekinuti provodnik, ali ne golim rukama već
gumenim debelim rukavicama ili uviti ruke suvim tekstilom i to obilno i tako uhvatiti provodnik.
Kod visokih napona, držite se barem na 10 metara udaljenosti dok se ne osigura isključenje napona.
Nemojte postati druga žrtva.

2.3.Prva pomoć

Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta

na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja
maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata
(i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima.
Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više
dole i nazad da brada zauzme njaviši položaj.

Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom
svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha.

_______________________________________________________________________________________
8
_______________________________________________________________________________________

Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe.
Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u
ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom
sinhronih pokreta grudnog koša.

Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može
ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge, a povređenom su
proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu
spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi
3,5-5 cm prenosi se na srce.

Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti
prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko
njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se
tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti
položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim
kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake pete kompresije obavlja se
jedno uduvavanje vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve
osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15
kompresija. Provera uspeđnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije.

Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu
maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se
spontano i ritmično pokreće.

Ako oživljavanje uspe, treba zbrinuti i opekotine (pažljivo skinuti delove odela osim onih
slepljenih za kožu, nasilno skidanje tih delova uzrokuje jake bolove i zajedno s delovima odela
ljušte se i delovi tkiva. Odeću treba skidati paranjem po šavovima. Opečenu površinu treba što pre
prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne stavljati masti, prašak i slično! Povređenom
dati da pije što više tečnosti).

_______________________________________________________________________________________
9
_______________________________________________________________________________________

3. DEJSTVO KONDUKCIONE STRUJE

Toplotno dejstvo, pri kojem se telo zageva, izazivajući nastajanje unutrašnjih i spoljašnih
opekotina. Na mestima ulaska ili izlaska struje iz organizma nastaju opekotine koje mogu biti
izuzetno teške. Ove opekotine su vidljive, mnogo lakše se leče nego unutrašnje opekotine, koje
nastaju na organima sastavljenih od nežnih i finih tkiva. Unutrašnje opekotine su opasnije, ne vide
se, oštećuju vitalne organe (bubrezi, pluća, jetra, creva), što je opasno po život.

Mehaničko dejstvo, zbog kojeg pri strujama velikih jačina dolazi do razaranja tkiva na
mestima ulaza i izlaza struje iz tela.

Hemijsko dejstvo, koje se manifestuje kroz kidanje (razlaganje) veza među najsitnijim
dijelovima ljudskog organizma - ćelijama. Električna struja prilikom prolaska kroz tijelo vrši
razlaganje krvi, tj. izaziva ključanje krvi i vrši njenu elektrolizu. (np. krv snabdeva mozak
kiseonikom, bez kojeg čovek ne može živeti duže od 9. min., a ako se mozak ne snabdijeva
kiseonikom duže od 5. minuta nastaju trajna oštećenja mozga).

3.1. Kondukcione električne struje

Tipičan makroskopski fizički sistem u kome su obezbeđeni uslovi za trajno održavanje

kondukcionih struja ima strukturu takozvanog strujnog kola. Pod strujnim kolom podrazumevamo
sistem međusobno povezanih provodnika kroz koji se odvija usmereno kretanje naelektrisanja. Kod
svakog strujnog kola pogodno je razlikovati njegovu aktivnu i pasivnu komponentu. Obično ulogu
aktivne komponente električnog kola preuzima odgovarajući uređaj koji se naziva generator. Ostali
deo kola predstavlja pasivnu komponentu.

Tako, na primer, kontakt dva različita provodnika koji se održavaju na različitim

temperaturama ponaša se kao neka vrsta termičkog generatora. Ne ulazeći ovde u detalje
raznovrsnih fizičkih procesa kojima se može obezbediti stacionarnost električne struje, naglasimo
da se u svim slučajevima pojavljuje sledeće opšte svojstvo: za održavanje električne struje potrebno
je obezbediti da u delu električnog kola, ili u čitavoj njegovoj zapremini, deluju „strane sile“
neelektrostatičkog porekla. U našem primeru mehaničkog generatora, ulogu strane sile preuzima
centrifugalna sila Fcf  , dok je kod hemijskog generatora strana sila „hemijske prirode“.

_______________________________________________________________________________________
10
_______________________________________________________________________________________

4. ZAŠTITA OD STRUJNOG UDARA

Oštećena izolacija ili pogrešan priključak, mogu dovesti fazni napon na metalne delove
uređaja. Doticanje predmeta pod gradskim naponom, može biti opasno po život. Uz uzemljenje se
instalacija osigurava osiguračima, koji prekidaju strujni krug u slučaju nedopuštene jačine struje,
koja je obavezan pratilac kratkog spoja, tj. direktnog kontakta između faznog i nul-vodiča ili faznog
i zaštitnog vodiča.

Time se uklanja opasnost od strujnog udara zbog doticanja metalnih delova uređaja.
Tehničkim propisima o projektovanju i izradi električnih instalacija, propisano je, da svi uređaji koji
koriste gradsku mrežu moraju biti uzemljeni. Time se uklanja opasnost od strujnog udara zbog
doticanja metalnih delova uređaja. Za uzemljenje se prema pravilu koristi poseban električni
provodnik u električnim instalacijama, koji je uvek obojen žuto-zelenom bojom, a zove se zaštitni
vodič. Na zidnim utičnicama sa priključkom na zaštitni vodič, kontakti za uzemljenje (tzv. zaštitni
kontakti) nalaze se po strani sa obe strane utičnice. Takva utičnica zove se šuko utičnica, a uz nju se
koristi odgovarajuči šuko utikač.

Uređaji koji imaju dostupne metalne delove, moraju se na gradsku mrežu priključivati
putem šuko utičnica i šuko utikača. Kablovi između njih moraju imati tri voda, od kojih onaj sa
žuto-zelenom izolacijom mora biti priključena na metalne delove uređaja s jedne, a na zaštitne
kontakte šuko utikača s druge strane. Jedino uređaji koji nemaju ni jedan vidljivi metalan deo (tj.
koji se štite potpunom izolacijom), smeju biti priključeni na običnu utičnicu i utičnicu bez zaštitnih
kontakata.

Opasnost od strujnog udara je posebno velika u vlažnim prostorijama, jer vlaga veoma
povećava provodljivost, odnosno, smanjuje električni otpor. Kontakt sa monofaznom strujom ili
predmetom pod naponom, biti smrtonosam ako smo u vodi (npr. u kadi) i veoma oposan, i ako
dotaknemo neki uzemljen ili vodovodnu instalaciju koja najčešće predstavlja metalni spoj sa
zemljom. Zato je u takvim prilikama jako opasno koristiti električne aparate.
Na kraju krajeva, zabranjeno je koristiti vodovod umesto uzemljenja, jer spojevi cevi mogu
imati veliki otpor, pa takvo kvazi "uzemljenje" takođe može biti po život opasno.
Prilikom prolaska struje kroz svaki otpornik ili vodič na tom otporniku nastaje pad napona
jednak proizvodu struje i otpora između krajeva otpornika ili žice.

_______________________________________________________________________________________
11
_______________________________________________________________________________________

Kod instalacija umesto posebnog zaštitnog provodnika ponekad se primenjuje tzv.

nulovanje, tj. veza sa nul-provodnicima i zaštitnim kontaktima šuko-utičnica

Slika 6. Šuko utičnice

_______________________________________________________________________________________
12
_______________________________________________________________________________________
ZAKLJUČAK

Električni udar kroz telo, izaziva nekontrolisanu kompresiju ili snažno pružanje mišića mase,
tako da se može desi da osoba pod jakim strujnim udarom:

 zgrči šaku kojom drži provodnik i ne može da ga pusti

 zbog grčenja mišića grudnog koša može ispuštati neartikulirane zvukove

 zbog nagle aktivacije mišića može odskočiti ili pasti ili pasti sa visine

 pri smeru struje preko prstiju može prestati rad srca

 pri dodiru visokog napona dobija strašne opekotine a retko i preživi.

_______________________________________________________________________________________
13
_______________________________________________________________________________________
LITERATURA

1. Petković,D.M, Elektrostatičko polje u radnoj i životnoj sredini-prvi deo, Fakultet zaštite

na radu, Niš, 2005.

2. Mihajlović, P. (1976). Zaštita pri radu na postrojenjima pod pritiskom

 https://www.stetoskop.info/hitna-stanja/udar-elektricne-struje

_______________________________________________________________________________________
14