Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Sluzokoa usne duplje

Sluzokoa usne duplje prekriva oralne strukture.Debljina oralne sluzokoe u usnoj duplji varira.Te varijacije zavise uglavnom od lokalizacije u usnoj duplji,odnosno stepena keratinizacije. Oralna sluzokoa se anatomski deli na : prelazna sluzokoa usana sluzokoa predvorja usne duplje i obraza sluzokoa tvrdog i mekog nepca sluzokoa jezika i poda usne duplje sluzokoa gingive

Sl1. Usna duplja

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Osnovne funkcije oralne sluzokoe su : zatitna-titi dublja tkiva usne duplje;ima sposobnost da se adaptira na razliite sile koje se javljaju tokom vakanja; predstavlja barijeru koja spreava prodor mikroorganizama u dublja tkiva senzorna-u njoj se nalaze receptori za temperaturu,za bol,kao i mehanoreceptori(za dodir i pritisak).Gustativni receptori(receptori ula ukusa) smeteni su u mukozi jezika. sekretorna-sekrecija salive od strane malih pljuvanih lezda smetenih unutar mukoze Razlikujemo tri tipa oralne skuzokoe: Funkcionalni ili mastikatorni( mastikacija=vakanje)-deblja, manje elastina, vra i otpornija.Pokriva ona mesta u usnoj duplji koja uestvuju u aktu vakanja,a imaju i kotanu podlogu. (Tvrdo nepce i gingiva) Zastorni-meka ,elastina i tanka.Za podlogu nema kost nego muskulaturu koja se pri vakanju ugiba i tako slabi sile vakanja. (Usne,predvorje usne duplje,pod usne duplje,obraz,meko nepce) Specijalizovani-akt vakanja i gustativni centar (centar ula ukusa) (Gornja povrina jezika) Oralna mukoza se sastoji od dve osnovne komponente: ploasto-slojevitog epitela i vezivnog tkiva(lamina propria). Na nekim mestima se ispod mukoze nalazi submukoza.Granica izmeu ova dva tkiva se teko uoava.Mestimino,u submukozi se nalazi masno ili lezdano tkivo,sa veim krvnim sudovima i nervima. To se,pre svega odnosi na usne,obraze,neke delove tvrdog i meko nepce. U predelu gingive i delimino tvrdog nepca nema submukoze ve je oralna mukoza direkto vezana za periost. Ovakva histoloka struktura se naziva mukoperiost. Na nekim mestima u usnoj duplji epitel pokazuje znake keratinizacije(u zonama gde je mastikatorna mukoza).Keratinizacija podrazumeva proces maturacije ovih elija.

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Epitel oralne sluzokoe se sastoji od sledeih slojeva (stratuma) : Stratum basale-ini ga jedan red kuboidalnih elija koje su smetene direktno na bazalnoj membrani.Ovo je proliferativni sloj,sastavljen od elija koje su sposobne za deobu. Stratum spinosum- ini ga vie redova velikih ovoidnih elija.(spina=bodlja )-na nivou elektronske mikroskopije ove bodlje su definisane kao meuelijski spojevi tipa dezmozoma. Stratum granulosum-ini ga vie redova spljotenih elija u ijoj citoplazmi su keratohijaline granule. Stratum corneum-ovaj sloj ine keratinizovane elije(ekstremno izduene i dehidrirane,koje nemaju jedro i organele.Ispunjene su keratinom-skleroprotein koji se na histolokim preparatima intenzivno prebojava eozinom). Pored ovih elija,moe se uoiti i po koja elija sa jedrom i svim citoplazmatinim strukturama(nekeratinizovane elije). Ovaj spoj keratinizovanih i nekeratinizovanih elija naziva se parakeratoza. Ona je normalna karakteristika oralnog epitela u oblasti mastikatorne mukoze. U oblastima zastorne mukoze,epitel ne pokazuje znake keratinizacije i sastoji se od str.basale,str.spinosum i str.superficiale. Str.granulosum ne postoji.

sl.2 oralni epitel

gingive

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Sl.3 evaginacije laminae propriae unutar epitela elije oralnog epitela: Sve elije oralnog epitela se jednim imenom nazivaju keratinociti.Osnovne karakteristike su : prisustvo citokeratinskih filamenata i meuelijskih spojeva tipa dezmozoma!!! Pored keratinocita,prisutne su i : LANGERHANSOVE ELIJE :mogue ih je identifikovati samo pomou elektronske mikroskopije ili specifinim imunohistohemijskim metodama Prepoznaju se po: Jedru sa brojnim invaginacijama Specifine granule-Birbekove granule Uloga: 1. Antigen prezentirajue elije 2. Imuni odgovor 3. Kontaktna alergija

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

MERKELOVE ELIJE : Smetene su u bazalnom sloju Sadre tonofilamente Dezmozomi sa keratinocitima Jedro pokazuje duboke invaginacije Nalaze se na mestima dobre vaskularizacije i inervacije Paraneuroni senzorna percepcija Odgovorne za oseaj dodira MELANOCITI: To su pigmentne elije,smetene u bazalnom sloju izmeu keratinocita.Odgovorne su za boju oralne mukoze.Njena prebojenost zavisi od aktivnosti melanocita u sintezi pigmenta melanina Lamina propria (vezivno tkivo)-deli se u dva dela gornji(papilarni) i donji (retikularni).Sastoji se iz elija,krvnih sudova,nerava i vezivnih vlakana koji su potopljeni u amorfnu meuelijsku masu.U papilarnom sloju nalaze se tanka pojedinana vlakna dok se u retikularnom sloju grupiu u obliku debelih snopova,postavljenih paralelno povrini mukoze.

Mastikatorna mukoza:
Oblae gingivu i tvrdo nepce.To su regije koje su najvie eksponirane delovanju mastikatornih sila.Dorzalna mukoza jezika takoe je izloena delovanju sila tokom mastikacije,ali je zbog specifinih histolokih karakteristika klasifikovana u posebnu grupu.Epitel mastikatorne mukoze neto je deblji u odnosu na ostali oralni epitel.To je ploast-slojeviti epitel koji pokazuje znake parakeratinizacije.Epitel ovakvog tipa je nerastegljiv i otporan na abraziju.Kontakt izmeu epitela i vezivnog tkiva ostvaruje se preko talasaste bazalne membrane,koja je posledica brojnih evaginacija koje pravi lamina proprija.Na taj nain,poveava se kontaktna povrina,ime se prevenira eventualna separacija ova dva tkiva tokom mastikacije.Laminu propriju ini gusto vezivno tkivo,sainjeno od snopova debelih kolagenih vlakana,rasporeenih u razliitim pravcima.Mastikatorna mukoza je nepokretna u odnosu na podlogu.Za kost je vezana direktno(mukoperiost),ili indirektno preko fibrozne submukoze.U gingivi i delovima tvrdog nepca (marginalna zona i raphe palati) nema submukoze.Nasuprot tome,u anterolateralnoj i posterolateralnoj zoni tvrdog nepca via se submukoza,bogata masnim,odnosno lezdanim tkivom.Ona se ponaa kao jastue koje amortizuje mastikatorne sile,titei krvne sudove i nerve koji tu prolaze.

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Ploasto-slojevit epitel sa oroavanjem

Lamina propria (vezivno tkivo)

Sl.4 mastikatorna mukoza tvrdog nepca-kontakt epitel-vezivno tkivo je talasast

Zastorna mukoza:
Pokriva usne,gornji i donji forniks,obraze,meko nepce,pod usta i ventralnu stranu jezika.Epitel zastorne tanji je od epitela mastikatorne mukoze i ne pokazuje znake keratinizacije.Ova mukoza je fleksibilna i otporna na istezanje.Kontakt izmeu epitela i vezivnog tkiva ostvaruje se u obliku ravne linije,sa retkim papilama lamine proprije.Laminu propriju ini rastresito vezivno tkivo,sa manjom koliinom kolagenih vlakana.Prisutna su i elastina vlakna,koja su od govorna za istegljivost ovog tipa mukoze.Lamina proprija je obino deblja nego kod mastikatorne mukoze.Spoj sa miinim tkivom ostvaruje se preko guste mree kolagenih i elastinih vlakana.Kako tokom mastikacije mukoza postaje olabavljena,elastina vlakna je retrahuju i povale prema miiu,spreavajui da se ugrizemo. Alveolarna i mukoza poda usta pripojene su za dublje strukture preko tanke submukoze,bogate elastinim vlaknima.Nasuprot tome,mukoza ventralne strane jezika vrsto je priljubljena za miie.Mukoza mekog nepca,je fleksibilna ,ali ne i mnogo pokretna.Od submukoze,koja je izrazito bogata lezdanim tkivom,odvojena je slojem elastinih vlakana. Generalno govorei,zastorna mukoza je fleksibilna,eto sa submukozom koja je bogata elastinim vlaknima.Iz tih razloga,davanje lokalne anestezije u ove regije je jednostavno,a disperzija anstetika brza,to nije sluaj sa mastikatornom mukozom

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

ploasto- slojevit epitel bez oroavanja

kontakt epitel-vezivno tkivo u vidu ravne linije vezivno tkivo

. sl.5 zastorna mukoza usne pars mucosa

Specijalizovana mukoza:
Nalazi se na dorzalnoj strani jezika.Funkcionalno,bliska je sa mastikatornom,a histoloki sa zastornom mukozom.Ipak,zbog prisustva gustativnih papila,klasifikovana je u posebnu grupu. Prednje dve treine jezika odvojene su od zadnje (baze jezika) lebom u obliku slova V,otvorenim prema vrhu jezika,koji se oznaava kao sulcus terminalis.Postoji razlika u poreklu i histolokoj organizaciji mukoze ova dva dela jezika.Mukoza prednje dve treine sadri papile,od kojih neke imaju mehaniku,a druge senzornu funciju.Na bazi jezika nalazi se inkapsulirano limfatino tkivo,organizovano u obliku tonsillae lingualis. Razlikujemo etiri vrste jezinih papila: opanene (papillae circumvallatae),peurkaste (papillae fungiformes),listaste (papillae foliatae) i konaste (papillae fifliformes). Neposredno ispred sulkusa terminalisa i paralelno sa njim,nalazi se 8-12 papila circumvalata.Naziv su dobile po sulkusu (ancu) koji se prua celom cirkumferencijom papile.U dno sulkusa izlivaju se male pljuvane lezde,serozne po karakteru,koje se

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

oznaavaju kao von Ebner-ove.Histoloki,papilu ini vezivno tkivo pokriveno ploastoslojevitim epitelom koji je sa gornje strane keratinizovan,a lateralno nekeratinizovan.Opanene papile sadre veliki broj gustativnih korpuskula,lociranih u epitelu na lateralnim stranama. Na bonim stranama jezika nalaze se papillae foliatae.Kod oveka su rudimentirane.Javljaju se u nizu od 4 do 11 papila.Na lateralnim stranama sadre manji broj gustativnih korpuskula. Fungiformne papile vide se na prednjem delu dorzuma jezika,gde su smetene izmeu brojnih filiformnih papila.Gornji deo papile iri je od donjeg,zbog ega papila u celini ima oblik peurke,po emu je dobila naziv.Kliniki,vrh papile dobro je uoljiv jer neznatno prominira u odnosu na ostali epitel.Takoe,vrh je jasno crvene boje zbog dobro vaskularizovanog vezivnog tkiva,koje je pokriveneo nekeratinizovanim epitelom.Gustativni korpuskuli smeteni su na gornjoj strani papile. Filiformne papile su najbrojnije.U celini pokrivaju prednji deo jezika.Koninog su oblika,sastavljene od vezivnog tkiva koje je pokriveno keratinizovanim epitelom.One jedine nisu gustativne.Njihova funkcija je mehanika.Zajedno ove papile formiraju grubu,abrazivnu povrinu koja uestvuje u mastikaciji.Kod nekih oboljenja (febrilna stanja,digestivni poremeaji i sl.) deskvamacija epitelnih elija moe da se uspori ili izostane.To se kliniki manifestuje pojavom tzv. obloenog jezika.

Ploasto-slojevit epitel

Vezivno tkivo

Sl.6 specijalizovana mukoza-papila circumvalata

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Mukokutani i mukogingivalni spoj: U usnoj duplji postoje dva mesta koja karakterie prelaz mukoze u kou (mukokutani spoj),ili prelaz jednog tipa mukoze u drugi (mukogingivalna linija). Spoljni deo usne pokriven je koom lica,koja se sastoji od tankog epidermisa (ker atinizovani ploasto-slojeviti epitel) i dermisa.To je pars cutanea usne.U dermisu su prisutni folikuli dlaka,znojne i lojne lezde.Dlake su tanke i teko se golim okom uoavaju. Unutranju stranu,koja je okrenuta prema vestibulumu,ini zastorna mukoza (pars mucosa).Mesto gde mukoza prelazi u kou je mukokutani spoj.On se karakterie smenom epitela,i promenom u organizacije lamine proprije (gube se dlake,lojne i znojne lezde).Karakteristino za ovu zonu je prisustvo velikog broja kapilara,lociranih neposre dno ispod epitela.Zbog toga je ona tamnije boje i oznaava se kao pars rubra.esto se oznaava i kao vermilion.Budui da nema lezdanog tkiva (osim malog broja lojnih lezda),vermilion predstavlja prilino vulnerabilnu zonu,na kojoj esto dolazi do pojave povrinskih heilita (najei je cheilitis exfoliativa,nastao pod uticajem vetra ili navike da se stalno vlae usne).Vermilion je pokriven parakeratinizovanim epitelom,koji kod novoroenadi zbog sisanja,esto zadebljava. Centralni deo usana (pars muscularis) ine vlakna m. orbicularis orisa. Mukogingivalna linija je mesto gde mastikatorna mukoza prelazi u zastornu mukozu.Karakterie se smenom epitela (parakeratinizovani epitel prelazi u ploasto -slojeviti epitel bez oroavanja) i promenom u oraganizaciji lamine proprije. Reparacija i regeneracija oralne mukoze: Reparatorni potencijal oralne mukoze pokazuje u mnogo emu slinost sa koom.Mehanizmi zarastanja rane u principu isti su kao u koi.Meutim,u oralnoj mukozi retko,ili gotovo nikad ne dolazi do stvaranja oiljaka.Ovaj fenomen zapravo moe da se objasni na sladei nain; tokom zarastanja rane stvara se oiljno tkivo,ali do njegove rastauracije dolazi veoma brzo,to vodi ponovnom uspostavljanju normalne arhitekture tkiva. Promene u oralnoj mukozi vezane za starenje: Starenjem na oralnom epitelu uoavaju se atrofine promene,to se manifestuje smanjenjem broja elija i istanjenjem epitela u celini.Kontaktna povrina sa vezivnim tkivom postaje vie ravna; smanjuje se broj i dubina papila lamine proprije.To ima direktnog uticaja na ishranu epitelnog tkiva. Na dorzalnoj strani jezika obino dolazi do atrofije filiformnih papila,to se kliniki manifestuje gubitkom jezinog pokrivaa.Ovo moe da stvara oderene subjektivne tegobe kod pacijenata. Starenjem metaboliki procesi se usporavaju.Nema dokaza da to ima uticaja na epitelnu poliferaciju i obnovu.Broj Langerhans-ovih elija vremenom se smanjuje,to moe da dovede do promena u oblasti celularnog imuniteta (za to takoe ne postoje pouzdani dokazi).
9

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

Vaskularne promene mogu da rezultiraju stvaranjen varikoziteta na ventralnoj strani jezika.Iako pojava proirenih vena nije u vezi sa optim kardiovaskularnim statusom,ee su kod pacijenata sa varikozitetima na donjim ekstremitetima. Starenje izaziva promene u lamini propriji.To se manifestuje smanjenjem broja elija i poveanjem koliine kolagenih vlakana.Broj lojnih lezdi u predelu usana i obraza (Fordyceove take) vremenom se poveava.Male pljuvane lezde bivaju zahvaenje atrofijom ili fibrozom. Kod starijih osoba,posebno ena u menopauzi,pojavljuju se brojni simptomi kao to je suvoa usta,oseaji arenja i peenja (dynie i pyrose),i problemi vezani za poremeaje gustativnih senzacija.Jo uvek nije jasno da li su ovi simptomimanifestacija sistemskih ili lokalnih promena na nivou oralnih tkiva.
Nejasne lezije sluzokoe usne duplje (ulceracija, induracija), koje posle iskljuivanja iritativnog faktora (otre ivice proteza ili zuba, dugotrajni pritisak na sluzokou), ne zarastu za 7 do 10 dana, moraju se smatrati sumnjivim na malignitet sve dok se histolokim pregledom iseka tkiva uzetog biopsijom sa sumnjivog mesta ne dokae suprotno. Ako se biopsijom ustanovi da je u pitanju maligni tumor, neophodno je to pre preduzeti odgovarajuu terapiju (hirurku ili zranu)!!!

10

Rana dijagnostika kancera

Nastavnik: Prof. dr Dj. Koruga, Prof.dr Dj.Grga, Doc. Dr .Nikoli

HANDOUT 6

Saradnik u nastavi: dr Marina Marjanovi

LITERATURA:
V.Danilovi,G.Kuburovi-Oralna histologija i embriologija,2012. Berkowitz BKB, Holland GR, Moxham BJ. Oral anatomy, histology and embryology. Mosby, 2009. Nanci A. Ten Cate`s Oral histology: development, structure and function.Mosby, 2007. Avery JK, Chiego DJ. Essentials of oral histolgy: a clinical approach.Elsevier, 2005. Avery JK. Oral development and histology.Elsevier,2001. Chandra S. Textbook of Dental and Oral Histology with Embryology and MCQS. Yaypee, 2010. Bath-Balogh M, Fehrenbach MJ. Illustrated Dental Embryology, Histology, and Anatomy. Elsevier, 2010. 8. Bath-Balogh M, Fehrenbach MJ. Workbook for Illustrated Dental Embryology, Histology, and Anatomy. Elsevier, 2005. 9. Gartner LP, Hiatt JL. Color atlas of histology. Lippincot. Williams&Wilkins, 2009. 10. Hiatt Jl, Gartner LP. Head and neck anatomy. Lippincot. Williams&Wilkins, 2009. 11. Ten Cate AR. Oral histology: development, structure and function. Mosby, 1998. 12. Enlow DH, Hans MG. Essentials of Facial Growth.WB Saunders, 1996. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

11