You are on page 1of 15

Академија васпитачко-медицинских

струковних студија

Кости горњег
екстремитета

Ментор: Студенти:
Проф. струк. студ. Christos G. Alexopoulos Тијана Арсић, 5634
Исидора Миладиновић, 5635
Сандра Стојадиновић, 5654
Увод

Кости горњег екстремитета образују рамени појас и костур руке. Рамени појас (cingulum
membri superioris), кога чине кључна кост (clavicula) и лопатица (scapula), повезује за горњи
део грудног коша костур руке. Костур руке или слободног дела горњег екстремитета(skeleton
membri superioris liberi) састоји се из више костију. У надлатку је само једна кост, раменица
(humerus), а у подлакту две, жбица (radius) и лактица (ulna). У шаци се налази 27 костију: 8 у
ручју (ossa carpi), 5 у доручју (ossa metacarpi) и 14 у прстима (ossa digitorum manus).
Кости раменог појаса
Clavicula
Scapula

У кости раменог појаса


сврставамо кључну кост
(clavicula) и лопатицу (scapula).
Кључна кост
● Кључна кост (clavicula) је парна кост смештна између грудног коша и
предње стране врата. Спада у групу дугих костију, облика издуженог
латиничног слова S и на њој описујемо тело и два окрајка.

● Тело кључне кости (corpus claviculae) има две стране (горњу и доњу) и две
ивице (предњу и задњу).
● Горња страна кључне кости је поткожна, глатка, а на доњој страни се
налазе испупчења и отисци за припој лигамената.
● Предња ивица је испупчена, у унутрашњем делу, а издубљена, у
спољашњем делу. За предњу ивицу припајају се два велика мишића,
унутра велики грудни мишић (m. pectoralis major), а споља делтасти (m.
deltoideus). За задњу ивицу се такође припајају два велика мишића, унутра
бочни прегибач главе и врата (m. sternocleidomastoideus), а споља трапезни
мишић (m. trapezius).
● Унутрашњи, стернални окрајак (extremitas sternalis) је масивнији и
тространоприматичан.
● На њему се налази зглобна површина за грудну кост (facieses articularis
sternalis).
● Спољашњи, акромијални окрајак (extremitas acromialis) спљоштен је и
мање масиван, на њему се налази зглобна површина за натплећак (facies
articularis acromialis).
Лопатица Лопатица (scpaula) је пљосната, троугласта кост, која је приљубљена
уз задњи зид грудног коша и пружа се у висини другог и седмог
ребра. Има две стране (предњу и задњу), три ивице (горњу,
спољашњу и унутрашњу) и три угла (горњи, доњи и спољашњи).
Предња страна (facies costalis) издубљена је у подлопатичну јаму
(fossa subscapularis). Задња страна (facies posterior) једним
гребеном (spina scapulae) подељена је на две јаме: горњу (fossa
supraspinata) и доњу (fossa infraspinata). У горњој јами припаја се
истоимени мишић (m. supraspinatus), а у доњој јами такође
истоимени мишић (m. infraspinatus). Спољашњи део лопатичног
гребена продужен је у натплећак (acromion).
Углови лопатице су горњи (angulus superior), доњи (angulus inferior)
и спољашњи (angulus lateralis). На спољашњем углу налази се
зглобна чашица (cavitas glenoidalis) за зглобљавање са главом
рамене кости. Изнад зглобне чашице је надгленоидна квржица
(tuberculum supraglenoidale) за припој дуге главе двоглавог
мишића (m.biceps brachiicaput longum), а испод се налази
подгленоидна квржица (tuberculum infraglenoidale) за припој дуге
главе троглавог мишића (m. triceps brachii). Изнад зглобне
чашице и мало испред ње је кљунасти наставак (processus
coracoideus).
Кости надлакта
У кости надлакта се сврстава раменица (humerus). Састоји се од два
окрајка (горњи и доњи) и тела.
Тело има три стране, предње-унутрашњу (facies anteromedialis),
предње-спољашњу (facies anterolateralis) и задњу (facies posterios) и три
ивице, предњу, спољашњу и унутрашњу (margo anterior, margo lateralis
et medialis).
Горњи окрајак се састоји од главе (caput humeri), врата (collum humeri),
велике кврге (tuberculum majus), мале кврге (tuberculum minus) и
међуквржног жлеба (sulcus intertubercularis).
Доњи окрајак граде средњи, зглобни део (condylus humeri) који се
састоји од главице рамене кости (capitulum humeri) и колотура рамене
кости (trochlea humeri) и два бочна, незглобна дела, епикондилуси,
унутрашњи (epicondylus medialis) и спољашњи (epicondylus lateralis), а
позади се налази јама (fossa olecrani).
Кости подлакта
● У кости подлакта се сврставају
жбица (radius) и лакатна кост
(ulna).
Жбица
Жбица (radius) је спољашна кост подлакта. Она има
тространо-призматично тело и два краја, горњи и доњи.
На горњем крају се разликују глава (caput radii), врат (collum
radii) и испупчење (tuberositas radii), које је управљено напред
и унутра и служи за припој тетиви двоглавог мишића
надлакта (m. biceps brachii). На горњој страни главе налази се
удубљење за зглобљавање са главицом раменице, а на бочним
странама постоји кружна зглобна површина (circumferentia
articularis), којом се зглобљава са лактицом и прстенастом
везом жбице (lig. anulare radii).
Доњи крај жбице је масивнији него горњи. Од његовог
спољњег дела силази шиљасти наставак жбице (processus
styloideus). На спољној стране базе овог наставка припаја се
m. brachioradialis.
Лактица
● Лактица (ulna) је унутрашња кост подлакта. Као и жбица
има тространо-призматично тело, два краја, горњи и
доњи.
● Доњи крај се састоји из шиљастог наставка (processus
styloideus) и главе (caput ulnae). Глава лактице се својом
кружном зглобном површином (circumferentia articularis)
зглобљава са жбицом и зглобним колутом (discus
articularis).
● Горњи крај је знатно масивнији од доњег. На његовој
предњој страни налази се полумесечасти усек (incisura
trochlearis), помоћу кога се лактица зглобљава са
колотуром раменице (trochlea humeri). Полумесечасти
усек одваја два наставка горњег краја, горњилакатни
(olecranon) и предњи- кљунасти (processus coronoideus).
Кљунасти наставак на својој спољној страни има
удубљену површину (incisura radialis ulnae) за
зглобљавање са главом жбице.
Кости шаке
● Кости шаке се састоје из 27 костију, распоређених у три групе: кости ручја,
кости доручја и кости прстију.
Кости ручја
● Кости ручја (ossa carpi) распоређене су у два реда, проксимални и дистални. У сваком реду налазе се по
четири кратке кости. Идући од спољне радијалне ивице шаке налазе се у проксималном реду: чунаста (os
scaphoideum), полумесечаста (os lunatum), тророгља (os triquetrum) и грашкаста кост (os pisiforme), а у
дисталном реду: трапезна (os trapezium), трапезоидна (os trapezoideum), главичаста (os capitatum) и кукаста
кост (os hamatum). Кости ручја образују скупа коштани масив, , на коме се разликују четири ивице и две
стране, предња и задња. Горњу ивицу граде праве три кости проксималног реда, које супа сачињавају
елипсоидну зглобну главу за зглобљавање са костима подлакта. На доњој ивици налазе се зглобне повшине
за кости доручја. Зглобна површина трапезне кости је седласта, за разлику од осталих које су равне.
Трапезна кост потиснута је испред осталих костију ручја, тежње палца и прве кости доручја да заузму
положај опозиције, да се супроставе осталим прстима.
Кости доручја
● Кости доручја (ossa metacarpi) се налазе у пет дугуљастих костију на којима се разликују
пљосната тела и по два краја, горњи и доњи. Тела су повијена напред и међусобно
ограничавају 4 простора (spatial interossea metacarpi) које испуњавају међукоштани мишићи
шаке (mm. interossei).
Кости прстију
Кости прстију (ossa digitorum manus) су по облику
дугуљасти. Они имају спљоштано тело и два краја,
горњи и доњи. У сваком прсту налазе се по три чланка,
проксимални (phalanx proximalis), средњи (phalanx
media) и дистални (phalanx distalis). У палцу недостаје
средњи чланак и због тога је његов дистални чланак
знатно дужи него код осталих прстију.
На шаци се издвајају предња и задња страна. На
предњој страни шаке (palma manus) се уочавају
узвишења: спољашње, унутрашње и доње. На задњој
страни шаке (dorsum manus) се налази површни слој
кожа, затим поткожно ткиво и површни крвни судови и
живци.
Закључак
Горњи екстремитети имају структуру сличну доњим екстремитетима. Делови
који их чине јесу раме, надлакат, лакат, подлакат и шака.
Кости горњег екстремитета образују рамени појас и слободни (покретни) део
руке.
Костур руке се састоји од надлакта, којег чини раменица (humerus) и подлакта
којег чине две кости, жбица (radius) и лакатна кост (ulna). Кости шаке чине 27
костију: 8 кости ручја, 5 кости доручја и 14 кости прстију.
Раме, лакат (између надлактице и подлактице) и ручни зглоб (између
подлактице и шаке) веома су покретљиви зглобови, много слабији од зглобова
доњих екстремитета. Наиме, они морају да обезбеде највећу покретљивост,
снажан стисак и фино кретање, а не толико велику отпорност на напоре.
Хвала на пажњи!

You might also like