АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

МИШИЋИ ДОЊЕГ УДА

Проф. др. сци. мед. Дејан Митрашиновић Невена Минић ФТ67/21

Вера Љубисављевић ФТ55/21

БЕОГРАД, 2021
САДРЖАЈ
 1.УВОД

Мишић (musculus) је орган који је у стању да се грчи (контрахује) и тако остварује

мишићни рад. Мишићи се карактеришу еластичношћу, тј. способношћу да се након
истезања врате у првобитни положај.

Мишићи доњег уда су веома добро развијени. Они исправљају флексију, екстензију
адукцију, отмице у коленовом зглобу и зглобу кука, такође омогућавају покрет
прстију и стопала. Мишићи доњег уда служе као главни ослонац и носач тела, а у
сарадњи са мишићима леђа и трбушних мишића помажу при одржавању усправног
става и равнотеже.

2
 2. МИШИЋИ ДОЊЕГ УДА

Мишићи доњег уда деле се на четири групе:

1. Мишићи бедра (бедрени мишићи)

2. Мишићи бута (бутни мишићи)
3. Мишићи потколенице (потколенични мишићи)
4. Мишићи стопала

Ови мишићи образују два система, који се повезују у зглобу колена, допуњују и
омогућавају основну улогу ноге; да телу служи као орган за ослонац и кретање, а то
су:

 Проксимални систем (бедрени и бутни мишићи)

То је снажан мишићни систем који обавија зглоб кука омогућавајући његову статику
и динамику омогућавајући све покрете (флексију, екстензију, абдукцију, адукцију,
ротацију). Мишић не обавија колено али су тако распоређени да омогућавају
савршено фунционисање.

 Дистални систем (мишићи потколенице и стопала)

2.1.МИШИЋИ БЕДРА

Мишићи бедра су подељени у две групе, унутрашњу и спољашњу.

Унутрашњу групу мишића бедра чини бедрено-слабински мишић (m. iliopsoas).

Мишићи спољашње групе покривају споља карличну кост и распоређени су у три

слоја. У површном слоју налазе се велики седални мишићи (m. gluteus maximus), а
споља од њега, мишић затезач бутне фасције (m. tensor fasciae latae).

У средњем слоју је средњи седални мишић (m. gluteus medius), а у дубоком слоју
налази се мали седални мишић (m. gluteus minimus) и група пелвитрохантеричних
мишића, који повезују карлицу са великим трохантером бутне кости.

M. ILIOPSOAS- слабинско бедрени мишић (слика 1) састављен је од два мишића, а

то су:

1) m. iliacus- бедрени мишић, припаја се у унутрашњој бедреној јами карличне кости.

3
2) m. psoas major- велики слабински мишић, полази од тела 12. грудног и прва
четири слабинска пршљена и од попречних наставака свих слабинских пршљенова.

Заједнички доњи припој је на малом трохантеру бутне кости (trochanter minor).

Слика 1. M. iliopsoas- слабинско бедрени мишић

Дејство: M. iliopsoas је главни флексор (прегибач) бутине према трупу и необично је

важан за ходање, стајање и друге функције ноге.

Инервише га бутни живац (n. femoralis), који је грана слабинског живчаног сплета
(plexus lumbalis).

M. GLUTEUS MAXIMUS- велики седални мишић (слика 2), највећи и најснажнији

мишић у спољашњој групи мишића кука.

Велики седални мишић полази од задњег дела бедрене кости и од бочне ивице крсне
кости, пружа се косо надоле и упоље и завршава својом тетивом на седалном
испупчењу бутне кости (tuberositas glutae).

Слика 2. м. gluteus maximus- велики седални мишић, m. gluteus medius-средњи

седални мишић и m. gluteus minimus- мали седални мишић

4
Дејство: M. gluteus maximus је главни опружач (екстензор) и спољни ротатор бута.
Његово дејство нарочито долази до изражаја при брзом ходу, пењању и трчању.

Инервација: n. gluteus inferior, грана крсног живчаног сплета.

M. TENSOR FASCIAE LATAE- Мишић затезач бутне фасције који силази од предње
горње бедрене бодље, наставља се тетивом и преко бедрено голењачног снопа
долази до спољњег кондила голењаче (slika 3). Он је кратак и пљоснат мишић.

Слика 3. M. tensor fasciae latae

Дејство: M. tensor fasciae latae прегиба бут или нагиње карлицу напред.

Инервација: n. gluteus superior.

M. GLUTEUS MEDIUS- средњи седални мишић је у облику лепезе (слика 2). Он

полази са спољашње стране бедрене кости и завршава се снажном тетивом на
спољашњој страни великог трохантера.

Дејство: Главна функција m. gluteus medius-a је абдукција у зглобу кука. Он снажно

одводи бут или нагиње карлицу упоље према фиксираној нози.

Инервација: n. gluteus superior.

M. GLUTEUS MINIMUS- мали седални мишић, полази са спољашње стране бедрене

кости испод места припоја m. gluteus medius-a, и завршава се на предњој ивици
великог трохантера бутне кости (слика 2).

Дејство: доминантно врши унутрашњу ротацију или увртање у зглобу кука. Остала
дејства су као код средњег седалног мишића.

Инервација: n. gluteus superior.

5
ПЕЛВИТРОХАНТЕРИЧНИ МИШИЋИ

Ови мишићи повезују карлицу са великим трохантером бутне кости.

У пелвитрохантеричне мишиће спадају: m. piriformis, m. obturatorius internus, m.

gemellus inferior, m. guadratus femoris и m. obturatorius externus (слика 4.)

Слика 4. Пелвитрохантерични мишићи

Дејство: Главна функција ових мишића је спољашња ротација у зглобу кука.

Инервација: Сви мишићи су оживчени побочним гранама крсног живчаног сплета

(plexus sacralis), осим m. obturatorius externus-a, који је инервисан од стране n.
obturatorius-a.

2.2.МИШИЋИ БУТА

Мишићи бута или натколенице деле се на три групе: предњу, унутрашњу и задњу.

Снажна бутна фасција (fascia lata), која обавија мишиће бута, је од великог значаја за
нормалну функцију бутних и бедрених мишића.

2.2.1. МИШИЋИ ПРЕДЊЕ ГРУПЕ

Мишићи предње групе врше екстензију у зглобу колена, флексију у зглобу кука.

Мишићи предње групе оживчени су од n. femoralis-a.

Предњој групи припадају терзијски (m. sartorius) и четвороглави мишић (m.

quadriceps femoris).

M. SARTORIUS- терзијски мишић

6
Има облик траке, која полази од spina iliaca anterior superior, пружа се косо надоле и
унутра предњом страном бута и својом тетивом завршава се на голењачи (слика 5).

Слика 5. m. sartorius- терзијски мишић

Дејство: Прегиба у зглобу кука бут, а у зглобу колена потколеницу.

M. QUADRICEPS FEMORIS- четвороглави мишић бута

Он се састоји из четири мишића, који се својим тетивама на доњем крају сустичу код
базе чашице и настављају њеном тетивом до испупчења голењаче (слика 6). То су: m.
rectus femoris, m. vastus intermedius, m. vastus medialis, m. vastus lateralis.

Дејство: Четвороглави мишић бута је веома снажан екстензор (опружач)

потколенице.

Слика 6. m. quadriceps femoris-четвороглави мишић

2.2.2. МИШИЋИ УНУТРАШЊЕ ГРУПЕ

Унутрашњој групи припадају:

 Чешљасти мишић (m. pectineus)

 Мишић дуги приводилац (m. adductor longus)
 Мишић кратки приводилац (m. adductor brevis)
 Мишић велики приводилац (m. adductor magnus)
 Витки мишић (m. gracilis)

7
Слика 7. Мишићи унутрашње групе

Дејство: Они су снажни приводиоци бута. Предњим деловима делују као флексори
бута, а задњим деловима као екстензори.

2.2.3. МИШИЋИ ЗАДЊЕ ГРУПЕ

Мишићи задње групе су: двоглави мишић бута (m. biceps femoris), полужилави
мишић (m. semitendinosus), полуопнасти мишић (m. semimembranosus).

Оживчени су седалним живцем (n. inschiadicus).

Дејство: Ови мишићи врше прегибање потколенице у зглобу колена и опружање

бута у зглобу кука.

Слика 8. Мишићи задње групе

8
9