АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД
МИШИЋИ ДОЊЕГ УДА

Проф. др. сци. мед. Дејан Митрашиновић Невена Минић ФТ67/21

Вера Љубисављевић ФТ55/21

БЕОГРАД, 2021.
САДРЖАЈ

1.УВОД........................................................................................................................................1
2.МИШИЋИ БЕДРА...........................................................................................................2
3.МИШИЋИ БУТА.............................................................................................................5
3.1. МИШИЋИ ПРЕДЊЕ ГРУПЕ................................................................................5
3.2. МИШИЋИ УНУТРАШЊЕ ГРУПЕ......................................................................6
3.3.МИШИЋИ ЗАДЊЕ ГРУПЕ....................................................................................7
4.МИШИЋИ ПОТКОЛЕНИЦЕ...................................................................................7
4.1.МИШИЋИ ПРЕДЊЕ ГРУПЕ.................................................................................8
4.2. МИШИЋИ СПОЉАШЊЕ ГРУПЕ.....................................................................10
4.3.МИШИЋИ ЗАДЊЕ ГРУПЕ..................................................................................10
4.3.1. Површни слој..........................................................................................11
4.3.2. Дубоки слој..............................................................................................11
5.МИШИЋИ СТОПАЛА................................................................................................13
5.1.ДОРЗАЛНИ МИШИЋИ.........................................................................................13
5.2. ПЛАНТАРНИ МИШИЋИ....................................................................................13
5.2.1.Унутрашња група....................................................................................13
5.2.2. Средња група..........................................................................................14
5.2.3. Спољна група..........................................................................................15
6. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................16
7. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................17
1.УВОД
Мишићи доњег уда су веома добро развијени. Они врше флексију, екстензију,
абдукцију ,адукцију, унутрашњу и спољашњу ротацију у зглобу колена и зглобу
кука,и такође омогућавају покрет прстију и стопала у виду дорзалне и палмарне
флексије, као и еверзије и инверзије. Мишићи доњег уда служе као главни ослонац и
носач тела, а у сарадњи са мишићима леђа и трбушних мишића помажу при
одржавању усправног става и равнотеже.

Мишићи доњег уда деле се на четири групе:

1. Мишићи бедра (бедрени мишићи)

2. Мишићи бута (бутни мишићи)
3. Мишићи потколенице (потколенични мишићи)
4. Мишићи стопала

Ови мишићи у функционалном погледу образују два система, који се повезују у

зглобу колена, допуњују и омогућавају основну улогу ноге; да телу служи као орган
за ослонац и кретање, а то су:

 Проксимални систем (бедрени и бутни мишићи)

То је снажан мишићни систем који обавија зглоб кука омогућавајући његову статику
и динамику омогућавајући све покрете (флексију, екстензију, абдукцију, адукцију,
ротацију). Мишић не обавија колено али су тако распоређени да омогућавају
савршено фунционисање.

 Дистални систем (мишићи потколенице и стопала)

2
2.МИШИЋИ БЕДРА
Мишићи бедра су подељени у две групе, унутрашњу и спољашњу.

Унутрашњу групу мишића бедра чини бедрено-слабински мишић (m. iliopsoas).

Мишићи спољашње групе покривају споља карличну кост и распоређени су у три

слоја. У површном слоју налазе се велики седални мишићи (m. gluteus maximus), а
споља од њега, мишић затезач бутне фасције (m. tensor fasciae latae).

У средњем слоју је средњи седални мишић (m. gluteus medius), а у дубоком слоју
налази се мали седални мишић (m. gluteus minimus) и група пелвитрохантеричних
мишића, који повезују карлицу са великим трохантером бутне кости.

M. ILIOPSOAS- слабинско бедрени мишић(слика 1) састављен је од два мишића, а

то су:

1) m. iliacus- бедрени мишић, припаја се у унутрашњој бедреној јами карличне кости.

2) m. psoas major- велики слабински мишић, полази од тела 12. грудног и прва
четири слабинска пршљена и од попречних наставака свих слабинских пршљенова.

Заједнички доњи припој је на малом трохантеру бутне кости (trochanter minor).

Слика 1. M. iliopsoas- слабинско бедрени мишић

Дејство: M. iliopsoas је главни флексор (прегибач) бутине према трупу и необично је

важан за ходање, стајање и друге функције ноге.

Инервише га бутни живац (n. femoralis), који је грана слабинског живчаног сплета
(plexus lumbalis).

3
M. GLUTEUS MAXIMUS- велики седални мишић(слика 2), највећи и најснажнији
мишић у спољашњој групи мишића кука.

Велики седални мишић полази од задњег дела бедрене кости и од бочне ивице крсне
кости, пружа се косо надоле и упоље и завршава својом тетивом на седалном
испупчењу бутне кости (tuberositas glutae).

Слика 2. м. gluteus maximus- велики седални мишић, m. gluteus medius-средњи

седални мишић и m. gluteus minimus- мали седални мишић

Дејство: M. gluteus maximus је главни опружач (екстензор) и спољни ротатор бута.

Његово дејство нарочито долази до изражаја при брзом ходу, пењању и трчању.

Инервација: n. gluteus inferior, грана крсног живчаног сплета.

M. TENSOR FASCIAE LATAE- Мишић затезач бутне фасције који силази од предње
горње бедрене бодље, наставља се тетивом и преко бедрено голењачног снопа
долази до спољњег кондила голењаче(slika 3). Он је кратак и пљоснат мишић.

Слика 3. M. tensor fasciae latae

Дејство: M. tensor fasciae latae прегиба бут или нагиње карлицу напред.

Инервација: n. gluteus superior.

4
M. GLUTEUS MEDIUS- средњи седални мишић је у облику лепезе (слика 2). Он
полази са спољашње стране бедрене кости и завршава се снажном тетивом на
спољашњој страни великог трохантера.

Дејство: Главна функција m. gluteus medius-a је абдукција у зглобу кука. Он снажно

одводи бут или нагиње карлицу упоље према фиксираној нози.

Инервација: n. gluteus superior.

M. GLUTEUS MINIMUS- мали седални мишић, полази са спољашње стране бедрене

кости испод места припоја m. gluteus medius-a, и завршава се на предњој ивици
великог трохантера бутне кости (слика 2).

Дејство: доминантно врши унутрашњу ротацију или увртање у зглобу кука. Остала
дејства су као код средњег седалног мишића.

Инервација: n. gluteus superior.

ПЕЛВИТРОХАНТЕРИЧНИ МИШИЋИ

Ови мишићи повезују карлицу са великим трохантером бутне кости.

У пелвитрохантеричне мишиће спадају: m. piriformis, m. obturatorius internus, m.

gemellus inferior, m. guadratus femoris и m. obturatorius externus (слика 4.)

Слика 4. Пелвитрохантерични мишићи

Дејство: Главна функција ових мишића је спољашња ротација у зглобу кука.

Инервација: Сви мишићи су оживчени побочним гранама крсног живчаног сплета

(plexus sacralis), осим m. obturatorius externus-a, који је инервисан од стране n.
obturatorius-a.

5
3.МИШИЋИ БУТА
Мишићи бута налазе се смештени у посебним остеофиброзним ложама, које
изграђују: бутна кост, бутна фасција и међу-мишићне преграде, које полазе од
дубоке стране фасције до бутне кости. Снажна бутна фасција (fascia lata), која
обавија мишиће бута, је од значаја за нормалну функцију бутних и бедрених
мишића.

Мишићи бута или натколенице деле се на три групе: предњу, унутрашњу и задњу.

3.1. МИШИЋИ ПРЕДЊЕ ГРУПЕ

Мишићи предње групе врше екстензију у зглобу колена, флексију у зглобу кука.

Мишићи предње групе оживчени су од n. femoralis-a.

Предњој групи припадају терзијски (m. sartorius) и четвороглави мишић (m.

quadriceps femoris).

M. SARTORIUS- терзијски мишић

Има облик траке, која полази од spina iliaca anterior superior, пружа се косо надоле и
унутра предњом страном бута и својом тетивом завршава се на голењачи (слика 5).

Слика 5. m. sartorius- терзијски мишић

Дејство: Прегиба у зглобу кука бут, а у зглобу колена потколеницу.

M. QUADRICEPS FEMORIS- четвороглави мишић бута

Он се састоји из четири мишића, који се својим тетивама на доњем крају сустичу код
базе чашице и настављају њеном тетивом до испупчења голењаче(слика 6). То су: m.
rectus femoris, m. vastus intermedius, m. vastus medialis, m. vastus lateralis.

6
Дејство: Четвороглави мишић бута је веома снажан екстензор (опружач)
потколенице.

Слика 6. m. quadriceps femoris-четвороглави мишић

3.2. МИШИЋИ УНУТРАШЊЕ ГРУПЕ

Унутрашњој групи припадају:

 Чешљасти мишић (m. pectineus)

 Мишић дуги приводилац (m. adductor longus)
 Мишић кратки приводилац (m. adductor brevis)
 Мишић велики приводилац (m. adductor magnus)
 Витки мишић (m. gracilis)

Слика 7. Мишићи унутрашње групе

Дејство: Они су снажни приводиоци бута. Предњим деловима делују као флексори
бута, а задњим деловима као екстензори.

7
3.3.МИШИЋИ ЗАДЊЕ ГРУПЕ
Мишићи задње групе су: двоглави мишић бута (m. biceps femoris), полужилави
мишић (m. semitendinosus), полуопнасти мишић (m. semimembranosus).

Оживчени су седалним живцем (n. inschiadicus).

Дејство: Ови мишићи врше прегибање потколенице у зглобу колена и опружање

бута у зглобу кука.

Слика 8. Мишићи задње групе

4.МИШИЋИ ПОТКОЛЕНИЦЕ
Мишићи потколенице су са костима и међумишићним преградама подељени у три
групе: предњу, спољњу и задњу. Припајају се углавном на горњи део костију
потколенице, одакле силазе својим дугим тетивама ка стопалу и завршавајући се на
његовим костима.Покрећу стопало и потколеницу.Поред покретања стопала,
мишићи потколенице и одржавају његове сводове, осигуравајући њеогву улогу као
еластична опруга тела , која при ходу одбацује ногу напред.

Обавијени су својом снажном фасцијом – fascia cruis, која је на свом дисталном

крају појачана попречним фиброзним сноповима, крилцима.

8
 4.1.МИШИЋИ ПРЕДЊЕ ГРУПЕ

Предњој групи потколенице припадају: m. tibialis anterior, m. peroneus tertius, m.

extensor digitorum longus i m. extensor hallucis longus.Сви мишићи предње групе
оживчени су од стране n. peroneus profondus-a.Сви мишићи су дорзални флексори
стопала, док екстензори прстију и палца, сходно имену, врше екстензију
одговарајућиух прстију.

 M tibialis anterior или предњи голењачни мишић, полази од спољне стране

голењаче и горњег дела предње стране међукоштане опне.Његова тетива се
завршава на унутрашњој страни медијалне клинасте кости и базе 1. кости
доножја. ( os cuneiforme intermedium ; ossa metatarsalia I).Овај мишић је
дорзални флексор и супинатор стопала.

 М еxtensor hallucis longus , дуги опружач палца, налази се латерално од

доњег дела tibialis anterior-a.Он се својим горњим крајем припаја на средњем
делу унутрашње стране лишњаче, и са предње стране међукоштане опне
потколенице.Његова тетива се завршава на дорзалној страни дисталног
чланка палца (Phalanx distalis I). Овај мишић опружа чланке палца и подиже
стопало (дорзални флексор).

 M. extensor digitorum longus, дуги опружач прстију, полази својом тетивом од

горњег дела унутрашње странеfibule, и предње стране membrana interossea
cruris.Својом тетивом се завршава на доралној страни чланка 2-5. прста.Овај
мишић опружа 4 последња прста, врши дорзалну флексију и пронацију
стопала.

 M. peroneus tertius, трећи лишњачни мишић, и његова се тетива пружа ка

спољној ивици стопала и завршава на бази 5. кости доножја.Овај мишић је
дорзални флексор

9
Слика 9. Предња ложа потколенице

10
 4.2. МИШИЋИ СПОЉАШЊЕ ГРУПЕ

У мишиће спољне ложе бута убрајамо m. peroneus longus i peroneus brevis, и оба
мишића су оживчена од n. peroneus superficialis-a.Оба мишића подижу спољашњу
ивицу стопала, доводећи га у положај еверзије и имају функцију главних пронатора
и плантарних флексора стопала.

Дуги лишњачни мишић (m. peroneus longus) полази од горњег дела спољашње стране
лишњаче и завршава се на спољној страни базе 1. кости доножја.Кратки лишњачни
мишић (m. peroneus brevis) , припаја се на доњем делу спољашње стране fibule,и
прекривен је дужим мишићем , са којим силази заједно до спољне ивице стопала, где
се завршава својом тетивом на испупчењу 5. кости доножја(tuberositas ossis
metatarsalis V).

Слика 10. Спољашња ложа потколенице

4.3.МИШИЋИ ЗАДЊЕ ГРУПЕ

Мишићи задње групе распоређени су у два слоја- површни и дубоки.У површном

слоју се налази троглави мишић листа(m. tricpes surae) , главни плантарни флексор
стопала. У дубоком слоју су: m. tibialis posterior, m. flexor digitorum longus, m. flexor

11
hallucis longus i m. popliteus.Сви мишићи задње ложе потколенице оживчени су од n.
tibialis-a.

4.3.1. Површни слој

Сачињава га главни плантарни флексор стопала, m. triceps surae, којег сачињавају

два мишића – m. soleusиm. gastrocnemius.M. gastrocnemius, двоглави лисни мишић,
полази својом унутрашњом и спољашњом главом са оба кондила бутне кости, због
чега и разликујемо медијалну и латералну главу (caput mediale et laterale).Листолики
мишић, m. soleus,полази од задњег стране горњег окрајка fibule, од linea m. solei. Оба
ова мишића се настављају петном или Ахиловом тетивом, најјачом тетивом људског
тела (tendo calcaneus Achillis) , која се завршава на доњем делу задње стране
calcaneus-a.

Петна тетива је од горњег дела задње стране calcaneus-a одвојена добро развијеном
слузном кесом ( bursa tendinis calcanei).

Слика 11. M. triceps surae

4.3.2. Дубоки слој

 M. popliteus, затколени мишић, је слаб унутрашњи ротатор потколенице.
Полази од спољне сгтране латералног кондила бутне кости и завршава
сесвојом тетивом на linea m. solei.За разлику од осталих, који учествују у

12
 плантарној флексији, заткоклени мишић ичествује у флексији потколенице
у зглобу колена.

 M. tibialis posterior полази од задње стране међукоштане опне, fibule i tibie,

и својом се тетивом завршава на tuberositas ossis navicularis (кврга чунастре
кости).Пронатор је и плантарни флексор стопала.

 M. flexor digitorum longus , дуги прегибач прстију, полази од задње стране

голењаче и завршава се са своја четири снопа на крајњим чланцима од 2-5.
прста. Поред тога што је плантарни флексор и супинатор, овај мишић и
прегиба 4 последња прста.

 M. flexor hallucis longus , дуги прегибач палца, полази од задње стране

лишњаче, и његова тетива пролази жлебом на задњем наставку скочне кости
и на доњој страни sustentaculum-a , и завршава се на крајњем чланку
палца.Плантарни је флескор и супинатор стопала, као и сви мишићи ове
ложе сем затколеног.Такђе, он је најважнији за одржавање уздужног свода
стопала , јер држи sustentaculunm taliи спречава пронацију петне кости.

Слика 12. Дубоки слој задње ложе

13
 5.МИШИЋИ СТОПАЛА

Мишићи стопала се деле у дорзалне и плантарне. Мишићи стопала су добро

развијени, поготово плантарни. Плантарни мишићи образују три групе: унутрашњу,
средњу и спољну. Њихова је улога да длују као активне везе сводова стопала, за
разлику од мишића шаке , који покрећу прсте слободно у сивм правцима. Њихова
улога је у том смислу значајна само код хода, јер су ови мишићи неопходни за
одвајање стопала од подлоге.

5.1.ДОРЗАЛНИ МИШИЋИ

На дорзалној страни стопала, испред танке фасције- fascia dorslais pedis, налазе се
два мишића – m. extensor digitorum brevis , кратки опружач прстију, и m. extensor
hallucis brevis, кратки опружач палца. Оба мишића полазе од предњег делаsulcus
calcanei и својим тетивним снопићима се прикључују тетивама дугих
опружача.Тетивни снопић недостаје само за 5. прст. Дорзалне мишиће стопала
инервише n. peroneus profondus.

5.2. ПЛАНТАРНИ МИШИЋИ

Плантарн мишићи стопала покривени су веома снажном фасцијом.На плантарној

страни прстију налази се фиброзни омотачи, који са чланцима прситју образују
остеофиброзне канале, којима пролазе тетиве прегибача заједно са синоваијалним
омотачима.

5.2.1.Унутрашња група
У унутрашњу групу спадају три добро развијена мишића палца, који са доње
стране окружују прву кост доножја и својим затезањем одржавају уздужни свод

14
стопала.

 M. abductor hallucis, oдводилац палца, пружа се дуж медијалне ивице

табана, од унутрашњег наставка петне кврге до унутрашњег дела базе
проксималног чланка 1. прста. Поред абдукције , врши и флексију палца, а
инервише га n. plantaris medialis .
 M. flexor hallucis brevis, кратки прегибач палца, полази од дуге табанске
везе-lig plantare longum, у висини средње и спољне клинасте кости. Идући
напред, дели се у два дела, који се завршавају на унутрашњем и спољном
делу базе проксималног чланка 1. прста.Он прегиба проксимални чланак
палца.Спољни део мишића оживчава n. plantaris lateralis, а унутрашњи део
n. plantaris medialis.
 M. adductor hallucis, приводилац палца, има две главе- caput obliquum et
caput transversum, где се обе главе завршавају на латералном делу базе
проксималног чланка палца. Овај мишић приводи палац средњој линији
стопала и његова попречна глава својим затезањем појачава попречни свод
предњег дела доножја. Оживчава га n. plantaris lateralis

Слика 13. Унутрања ложа стопала

5.2.2. Средња група

Све мишиће ове ложе инервише n. plantaris lateralis , осим mm. lumbricales.
Мишићи средње групе распоређени су у три слоја:

15
 1) Површни слој- којег сачињава прегибач прстију,flexor digitorum brevis, који
полази од медијалног наставка кврге петне кости, и својим се снопићима
завршава на доњој страни средњих чланака 2-5. прста.

2) Средишњи слој-m.quadratus plantae (четвртасти табански ) који полази од

доње и унутрашње стране петне кости, а завршава на тетивиm. flexor
digitorum longus-a , где је његова улога да повлачењем тетиве longus-
aупоље, коригује дејство мишића при флексији прстију.

У средишњем слоју се налазе и mm. Lumbricales, прегибачи проксималних

чланака, којих има 4 и полазе од тетивних сноповаm. flexor digitorum longus-
a , а завршавају на бази проксималних чланака 2-5. прста. Два унутрашња
ова мишића инервишеn. plantaris medialis , а 2 спољнаn. plantaris lateralis ,
као и целу средњу ложу стопала.

3) Дубоки слој- mm. interossei , 3 плантарна (mm. interossei plantares) и 4

дорзална ( mm. interossei dorsales) , која испуњавају просторе између костију
доножја. Међукоштани мишићи прегибају проксималне чланке последња 4
прста. Поред тога, дорзални мишићи шире прсте, а плантарни их скупљају.

5.2.3. Спољна група

У ову групу спадају слабо развијена мишића 5. прста- m. abductor digiti minimi,
одводилац малог прста и m. flexor digiti minimbrevis, кратки прегибач малог прста.
Оживчени су одn plantaris lateralis-a.

16
 Слика 14. Мишићи стопала

6. ЗАКЉУЧАК

На крају можемо закључити да су мишићи доњег есктремитета веома битни мишићи

човековог тела. Без њих кретање не би било могуће.Јако су добро развијени, па су
управо и ослонац целог тела и његов носач.Јако су битни за одржавање усправног
става и равнотеже, пошто мишићи трупа и леђа сарађују са мишићима ноге, где се
екстремитет са својим мишићима понаша као њихов ослонац.

Бедрени и бутни мишићи преко коштано карличног прстена и суседних фиброзних

формаицја улазе у склоп основних кинетичких ланаца, главних регулатора статике и
динамике човечијег тела.Заједно образују веома снажан мишићни систем, који у
виду шупље кугле окружују зглоб кука и регулише његову статику и динамику.
Својом контракцијом регулишу покрете бута у зглобу кука, или балансирање
карлице око главе бутне кости. Екстензори, адуктори и спољни ротатори су 2-3 пута
јачи од својих антагониста, јер обезбеђују слабестране зглоба кука и својом
контракцијом делују скоро увек против земљине теже.

Покрете ноге у зглобу колена врше двозглобни бедрени и бутни мишићи , који
повезују карличну кост са горњим деловима голењаче и лишњаче. Једини екстензор
зглоба колена, m. quadriceps femoris, двоструко је јачи од својих антагонсита, пошто
скоро увек делује против земљине теже.

Мишићи потколенице у доњем и горњем скочном зглобу покрећу стопало и

потколеницу, у зависности да ли је нога слободна или фиксирана. Мишићи задње и

17
спољне ложе потколенице у заједници са плантарним мишићима одржавају сводове
стопала својим тонусом и својим затезањем.

7. ЛИТЕРАТУРА

1) Митрашиновић Д.: Анатомија као наука, АССБ, Београд, 2021.

2) Бошковић М.: Анатомија човека, дескриптивна и функционална, Научна КМД,

Београд, 2003.

3) Стајковац А, Бајић М, Живановић С, Анђелковић И.: Анатомија и физиологија са

практикумом, Завод за уџбенике, Београд, 1987.

4) https://www.slideshare.net/mdraginaj/miici

( датум приступа: 30.11.2021.)

18