АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

Катедра за стуковне физиотерапеуте и радне терапеуте

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ:ФИЗИОТЕРАПИЈА У ХИРУРГИЈИ

ТЕМА: ГОНАРТРОЗА И ЕНДОПРОТЕЗА КОЛЕНОГ

ЗГЛОБА

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТИ:

Проф. др Марина Петровић Радић Мила Марковић ФТ 42/2020

Валентина Шпирто ФТ 57/2020

Јована Трајковић ФТ 74/2020

Београд 2022. године

САДРЖАЈ
Увод

2. АНАТОМИЈА ЗГЛОБА КОЛЕНА......................................................................................................4

2.1. Коштане структуре колена...................................................................................................5
2.2. Екстраартикуларне структуре..............................................................................................6
2.3. Интраартикуларне структуре...............................................................................................7
2.4. Лигаменти зглоба колена.....................................................................................................8
2.5. Мишићи и припоји зглоба колена.....................................................................................10
2.5.1 Веза колена и стопала:....................................................................................................10
2.5.2. Илиотибијална трака......................................................................................................11
2.5.3. Пателарна тетива............................................................................................................11
3. ФИЗИОЛОГИЈА ЗГЛОБА КОЛЕНА........................................................................................12
4. ЕТИОЛОГИЈА ГОНАРТРОЗЕ..................................................................................................14
5. КЛИНИЧКА СЛИКА.................................................................................................................15
6. ЛЕЧЕЊЕ......................................................................................................................................16
6.1. Кинезитерапија...................................................................................................................17
6.1.1. Вежбе истезања...............................................................................................................18
6.1.2. Вежбе снаге.....................................................................................................................19
6.1.3. Вежбе за повећање обима покрета...............................................................................20
6.2. Физикална терапија............................................................................................................21
7. Артропластика зглоба колена....................................................................................................22
7.1. Врсте и сатав протеза..............................................................................................................23
8. KОМПЛИКАЦИЈЕ..........................................................................................................................24
8.1. Излив у колену, хемартрос или хидропс..............................................................................25
8.2. Пареза n.peroneusa..............................................................................................................25
8.3. Повреде екстензорног апарата колена после уградње тоталне протезе.........................26
8.4. Преломи пателе...................................................................................................................26
8.5. Оштећење-истрошеност пателарне компоненте..............................................................27
8.6. Лабављење пателарне компоненте протезе......................................................................27
8.7. Прекид/руптура пателарне тетиве или тетиве квадрицепса............................................27
8.8. Поремећај у функцији протезе и блокирање крајње екстензије колена.........................27
9. Закључак.....................................................................................................................................28

2
 УВОД

Гонартроза је дегенеративно, несистемско обољење зглоба коленa код ког долази до

промена на површинама костију, истањивањем, губитком и старењем хрскавице и
лигаментарног апарата. Хрскавица прво фибрилира и деинтегрише, матрикс хијалине
хрскавице бива прекинут, а колагена влакна пропадају .Директно је повезана са
старењем и јавља се после 40. Године и чешће код жена, не може да се излечи, али
може да се залечи, постоји генетска предиспозиција, али није генетски наследна.
Настаје због лошег стила живота, код гојазних особа, смањене физичке активности...

Протетичка замена једног или више зглобних површина зглоба колена као
ортопедска процедура почела је крајем 6о-их година прошлог века. Ову интервенцију
сматрамо првом генерацијом протеза колена која је укључивала безцементну ,
дворезну, зглобну металну протезу. Следећи корак у развоју је био стварање метално-
пластичног система и замена целокупне зглобне површине бутне и голењачне кости, а
не само спољашњег и ун утрашњег компартмента колена

Ендопротеза коленог зглоба или уградња вештачког колена је нашироко

распрострањена процедура код напредних остеоартритиса колена. Јавља се
распрострањено код пацијената старијих од 70 година, мада се у посднњој декади
старосна граница знатно снизила. Ова процедура се врши да би се пацијент ослободио
бола, побољшао опште физичко стање и квалитет живота.

3
 2. АНАТОМИЈА ЗГЛОБА КОЛЕНА

Еволуција човека допринела је развоју јединствене особине, ортоградног положаја

човека као бића, што је условило сложену анатомску структуру коленог зглоба. Овај
зглоб је веома изложен дејству спољашњих утицаја и представља један од
најосетљивијих у организму, јер се практично налази одмах испод коже, веома је близу
подлоге, преноси сва оптерећења.

Поред наведеног, колено је и највећи зглоб људског тела. Основне анатомске

структуре које чине колено су коштане и меке структуре. Везе између њих обезбеђују
функционисање и стабилност колена. Коштане структуре не пружају стабилност
колена, већ то чине меке структуре, односно тетиве и лигаменти. Тетиве везују мишиће
за кости и спречавају недозвољене покрете зглоба услед мишићне контракције, док
лигаменти повезују две кости и пружају отпор недозвољеним силама у зглобу (слика
бр. 1).

Основна подела анатомских структура извршена је на:

1) Коштане;

2) Екстраартикуларне;

3)Интраартикуларне.

Слика број 1- зглоб колена

4
2.1. Коштане структуре колена

Кости које улазе у састав коштане структуре колена су: фемур, тибија, фибула и
патела. У ужем смислу, зглоб колена чине: патела, дистални крај фемура и
проксимални крај тибије и фибуле (слика 1.)

Фемур има проширење на свом дисталном крају, тј. дистални крај фемура је
представљен конвексним површинама медијалног и латералног кондила. Kондили су са
предње стране спојени колотуром бутне кости, док су са задње стране раздвојени
међукондиларном јамом (fossa intersondilarylaris). Већа контактна површина и
површина за пренос оптерећења обезбеђена је самим обликом кондила. Кондили су са
предње стране заравњени, а са задње стране су кружног облика. На кондилима се
разликују следеће стране:

1) Дубоке стране - које су окренуте међукондиларној јами на којој се налази

припој укрштених лигамената
2) Спољне стране – које садрже наткондиларне кврге где се врши припој мишића и
лигамената
3) Артикулационе стране – које се разликују на медијалном и латералном кондилу.
Код медијалног кондила шира и краћа у односу на латеralни и према
међукондиларној јами је ограничен правом линијом, док је код латералног
кондила артикулациона површина савијена око међукондиларне јаме и ширa је и
ужa у односу на летарални.

На зглобним главицама се налазе медијални и латерални менискус на које идеално

належу феморални кондили. На предњој међукондиларној јами (area intercondylaris
anterior) се налази припој за предњи укрштени лигамент, док се на задњој
међукондиларној јами (area intercondylaris posterior) налази припој за задњи укрштени
лигамент. Патела је највећа сезамоидна кост у човековом телу. Предња страна пателе је
подељена на три фацете, док задња страна належе на феморално удубљење и учествује
у кретању зглоба колена.

5
2.2. Екстраартикуларне структуре

Екстраартикуларне структуре колена учествују и у пасивној и у активној

стабилизацији колена, а чине је зглобна капсула, контралатерални лигамент и мишић.

Зглобна капсула окружује коштане структуре колена и веома је битна за стабилност

неоптерећеног колена. Са предње стране (слика 2.) постоји одсуство зглобне капсуле и
централно место заузима патела. Синовијална мембрана испод тетиве четвороглавог
мишића (m. rectus femoris, m. vastus medialis, m. vastus lateralis, m. vastus intermedius)
формира пателарну бурзу. Са бочних страна налазе се пателофеморални лигаменти који
се припајају за пателу.

Медијалну страну колена сачињавају капсуларни лигамент и медијално колатерални

лигамент (МКЛ). (слика број 2)

Задњи део капсуларног лигамента (ЗКЛ) полази од средњег дела и пружа се до

задње капсуле (слика број 3)

Слика број 2 - медијални аспект

6
 Слика број 3- заднји аспект

2.3. Интраартикуларне структуре

Унутрашње структуре зглоба колена чине менискуси, предњи и задњи укрштени

лигамент. Разликују се медијални и латерални менискус. Доња површина менискуса је
равна, а горња је конкавна што одговара облику феморалних кондила. Менискуси су
полумесечастог облика. Делови менискуса су: тело, два краја и рогови (cлика број 4).

Слика број 4- менискус колена

2.4. Лигаменти зглоба колена

Лигаменти су структуре које повезују две кости заједно. Постоје четири главна
лигамента који окружују колени зглоб. Два од ових лигамента налазе се у центру

7
зглоба и пређу једни друге. Ови се називају крижни лигаменти , а састоје се од предњег
укрштеног лигамента и задњег крижног лигамента .

Један лигамент је са обе стране коленског зглоба; медијални колатерал лигамент

на унутрашњој страни, и латерални колатерални лигамент на спољној страни.
Лигаментне повреде обично доводе до жалби на нестабилност коленског зглоба

Предњи крижни лигамент (ACL) је један од четири лигамента који су критични

за стабилизацију коленског зглоба. Лигамент је направљен од тешког влакнастог
материјала и функција за контролу прекомерног покрета ограничавајући покретљивост
зглобова. Од четири главна лигамента колена, АCL је најчешће повређен . Када имате
повреду вашег АCL-а, често се осећа као да колено ".

Предњи крижни лигамент обезбеђује примарну везу за кретање кости шиљака

(тибија). Анатомија коленског зглоба је од кључног значаја за разумевање овог односа.
Фемур (кост на стомаку) седи на врху тибије (шиљаста кост), а зглоб колена дозвољава
кретање на раскрсници ових костију. Без лигамената да стабилизују колено, зглоб би
био нестабилан и склон дислокацији. АCL спречава преклизавање голенице напред.
Такође доприноси стабилности код других покрета на зглобу, укључујући углу и
ротацију на коленском зглобу. АCL обавља ове функције притиском на фемур на
једном крају, а на тибију са друге стране. Остали значајни лигаменти колена су задњи
кружни лигамент (PCL) и медијални и латерални колатерални лигаменти (МCL и LCL,
респективно).

Posterior cruciate лигамент, или PCL, је један од четири лигамента важан за

стабилност коленског зглоба . Предњи крижни лигамент , или АCLседи испред PCL-а.
АCL је много боље познат, делом због тога што су АCL сузе много чешће
дијагностиковане од повреда PCL-а. Занимљиво је да се повреде PCL-а односе на до 20
посто повреда лигамента колена, међутим, PCL се ретко говори зато што ови повреда
често остају без дијагнозе. ПЦЛ је лигамент који спречава преклизавање тибије
(шиљаста кости) предалеко уназад. Поред АЦЛ-а који држи тибију преклизнуте напред,
ПЦЛ помаже у одржавању тибије у положају испод фемура (кости костију).

Медијални колатерални лигамент (МCL) је један од четири главна лигамента

који су критични за стабилност коленског зглоба . Лигамент је направљен од тешког
влакнастог материјала и функција за контролу прекомерног покрета ограничавајући

8
покретљивост зглобова. Четири главна стабилизирајућа лигамента колена су
антериорни и задњи кружни лигаменти ( АCL и PCL ), и медијални и латерални
колатерални лигаменти (МCL и LCL ). МCL се простире од краја фемур (кости бетона)
до врха тибије (шиљаста костију) и налази се изнад коленског зглоба . МCL се одупире
проширивању унутрашњости зглоба, што се може сматрати као спречавање "отварања"
колена. Ако је МCL потпуно откинут, повреда ће довести до тога да зглоб има
додатних 2 степена до 5 степени лаганости. Ако су друга мековна ткива која су
окружена оштећена, онда ће количина лаксости приближно отприлике. МЦЛ није
једино ограничење прекомерног отварања на унутрашњој страни колена, али то је
примарно ограничење овог покрета.

АCL (anterioi cruciate лигамент) и PCL (posterioe cruciate лигамент) су два главна
лигамента у колену који раде заједно како би осигурали стабилност у колену. Они се
пречкају и формирају "X" који дозвољава колену да се савија и проширује без бочног
покрета. И то су две од најчешћих повреда колена које се догађају код спортиста.
Предњи крижни лигамент (АCL) је један од четири главна лигамента који обезбеђују
стабилност коленског зглоба. Повреде ових кружних лигамента колена су типично
спраинс. АCL се најчешће растегнути или раширен наглим кретањем док се ноге и
даље посађују.

2.5. Мишићи и припоји зглоба колена

Најјачи и најзначајнији је предњи мишић бута m.qadriceps. Састевљен је од четири

снопа: m.rectus femoris-a, m.vastus lateralis-a, m.vastus medialis-a и m.vastus intermediusa.
Сви вастуси су проксимално припојени за фемур. У доњој трећини се спајају са
тетивом ректуса и сви заједно се орипајају дистално за пателу коју, зејдничком
контракцијом померају нагоре. Од сва четири снопа једино је m.rectus femoris
биартикуларан мишић, јер прелази преко зглоба кука и колена. Поред фунције
екстензора колена, он је и помоћни флексор и абдуктор кука. Mm.biceps femoris се
дистално припаја за латерални кондил тибије и главице фибуле. Заједно са унурашњим
флексорима овај мишић снажно савија колено и ротира потколеницу упоље. Друга
функција овог мишића колена је да као помоћни екстензор покреће кук у екстензију и
спољашњу ротацију
9
 Mm. semitendinosus и semimembranosus су фексори колена, ротатори потколенице,
екстензори и унутрашњи ротатори кука. M. sartorius као помоћни мишић изводи
флексију, абдукцију и спољашњу ротацију кука. На колено делују као помоћни флекср
и унутрашњи ротатор. Мишић M. gracilis полази од пубичне кости и симфизр. Дистално
се тетивом спаја са тетивама m.semitendinosus-a и m.sartorius-a. Као биартикуларни
мишић изводи адукцију и унутрашњу розацију колена. M.popliteus је кратак мишић
задње стране колена. Пружа се као троделнатетива с латералног кондила фемура.
Протеже се са задње стране главице фибуле и са задњег рога спољашњег менсикуса, да
би се дистално припојио на задњу медијалну страну рибије. функција мишића колена
варира, зависно од оптерећења колена. Ако је покрет слободан, без оптерећења онда је
m.politeus унутрашњи ротатор тибије. Ако се покрет изводи са опретећењем онда је
спољашњи ротатор фемура у односу на тибију

2.5.1 Веза колена и стопала:

Мишић m.gastrocnemius се налази на задњој страни колена и потколенице. Има две

главе:спољашњу и унутрашњу. Оне се прокимално припајају са задње стране колена, на
спољашњем и унутрашњем кондилу. Одатле силази низ потколеницу и у доњем делу се
спајају са широким  m.soleusom. Њихове тетиве дистално формирају заједничку
Ахилову тетиву. Функција мишића колена gastrocnemiusa такође варира. Када се изводи
слободан активан покрет без отпора онда је плантарни флексор стопала и помоћни
флексор колена. Када постоји отпор онда је, такође, плантарни флексор стопала, али
повлачи колено у екстензију. У овој функцији је ефикасан ако је стопало у
дорзифлексији.

2.5.2. Илиотибијална трака

Илиотибијална трака је површинско задебљање ткива са спољашње стране бутине.

Шири се са спољашње стране карлице, изнад колена и изнад кука, све до испод колена.
Игра значајну улогу у стабилизацији колена. Део је широке фасције бута која наставља

10
m.tensor fasciae latae, а потиче из тетиве m.gluteus maximus-a и дистално се припаја на
латерални кондил тибије. На њеном путу влакна јој се укрштају са влакинима m.vastus
lateralis-a и са латералним ретинакулима пателе. Илиотибијална трака повезује доњи
екстремитет са карлицом.

2.5.3. Пателарна тетива

Пателарна тетива је јака и широка фиброзна трака која наставља тетиву

m.quadricepsa, од врха пателе до коштаног испупчења tuberositas-a tibije. Она заправо
представља наставак тетиве m.quadricepsa у који је уметнута патела. Пателарна тетива
формира латерални и медијални ретинакулум. Додатне фиброзне траке које се спајају
са капсулом и појачавају је са предње стране

11
 3. ФИЗИОЛОГИЈА ЗГЛОБА КОЛЕНА

Форма и функција колена се најбоље може објаснити кинематиком зглоба колена.

Покрети колена су регулисани како коштаним, тако и мекоткивним структурама. Зглоб
колена може да изводи покрете у оквиру шест степени слободе и то:

1) три ротације:
 Флексија/Екстензија са просечним вредностима од 160° флексије до -5°
екстензије (хиперекстензије);
 Varus/Valgusн са просечним вредностима од 6 до 8° у екстензији;
 Интерно-екстерна ротација са просечним вредностима од 25 до 30° у флексији.

2) три транслације:
 Антериорно – постериона транслација са просечним вредностима од 5 до
10mm
 Проксимално – дистална транслација са просечним вредностима од 2 до
5mm, и ~ 35 ~
 Медијално – латерална транслација са просечним вредностима од 1 до
2mm.

Кретање фемура у односу на тибију прати комплексно кретање – котрљање и

клизање. У првих 20° флексије се јавља котрљање, након чега су изражени покрети
клизајућег типа. Покрети клизајућег типа дозвољавају већу слободу покрета у односу
на котрљање.

Флексију и екстензију прате ротаторни покрети колена (интерно-екстерна

ротација). Сврха ротаторних покрета је подешавање тибије у односу на фемур и
повећање стабилности у пуној екстензији колена. Интерна ротација је увек мања од
спољашње. Постоје две врсте ротације и то: вољна и аутоматска. Вољну ротацију
могуће је извршити након првих 20° флексије и пре последњих 20° екстензије.

Посебно се мора истаћи да је од велике важности за функцију, стабилност и

повређивање колена аутоматска ротација, односно завршна ротација (енгл. srew-home
mechanism). Ова ротација настаје у току првих 20° флексије и последњих 20°

12
екстензије. Познавање овог механизма је од изузетног значаја за боље разумевање
настајања раскида унутрашњих веза, као и повреда менискуса.

Основна функција укрштених веза је контрола дислокације тибије у односу на

фемур и спречавање хиперекстензије колена. Предњи укрштени лигамент утиче и на
регулисање прекомерне аксијалне ротације, као и прекомерно оптерећење. Овај
лигамент је опуштен између 40 и 50° флексије, а највише је затегнут након 20° флексије
и између 70 и 90° флексије. Што се тиче затегнутости задњег укрштеног лигамента,
затегнут је у свим степенима екстензије и флексије

13
 4. ЕТИОЛОГИЈА ГОНАРТРОЗЕ

Постоје урођена и стечена диспозиција за појаву обољења. Стечена гонартроза

настаје или услед дуготрајног преоптерећења колена, или као последица било које веће
повреде колену, или је изазива серија микротраума: притисака и трњења, или линеарне
деформације(варус, валгус, рекурватум и ротације). Чешће је артроза последица
зглобног прелома.обољење је и последица старости, када отпорност хрскавице слаби.
Позната је учесталост артрозе код жена, после менопаузе.

14
 5. КЛИНИЧКА СЛИКА

Од симптома који се јављају присутни су: бол (који креће од тупог до оштрог и
обичо се јавља након већих напрезања) који је присутан при стајању и ходу по равном,
док приликом лежања не постоји, у замаклим стадијумима може се јавити и ноћни бол,
јавља се ограничење покрета због слабости мускулатуре (квадрицепса и тетива задње
ложе надколенице), тврдо задебљање зглоба. Типича симптом је „зарђали точак“, када
се бол јавља при почетку покрета и хода,а затим се мсањи или ишчезне, да би се при
почетку следеће активности опет јавио. Касније због медијалног оптерећења колена,
често се јавља варус (ноге у О), што доприноси даље бржем оштећењу свих структура и
нестабилности и лабавости зглоба. Нема промена у крвној слици, седиментацији
иеритроцита нити у биохемијским тестовима.

Једном настала артроза коена не може да сеизлечи, изузев тоталном протезом.

Ме4ђутим, физикалним лечењем и неким хирушким интервенцијама могуће је
успорити оштећења хрскавице и субхондралне кост, ублажити или повремено сузбити
симптоме и одложити развој тежих облика обољења. Та могућност је по Брауну названа
„модификација обољења“, односно успостављање контроле над обољењем.

15
 6. ЛЕЧЕЊЕ

Артроза колена се претежно лечи неооперативно: комбинацијом више метода

физикалног и медикаментног лечења (оралног и инфилтративног) и ортотике.
Применом физикалне и кинези терапије се постижу добри резултати, који се могу
одржати годинама, уз смањено оптерћење колена. Већ су описани радови Салтера и
повољни ефекти његовог метода сталног пасивног покрета које производи машина,
тако да се покрети флексије и екстензије понављају сатима, чиме се знатно побољшава
исхрана хрскавице и њена регереација. У недостатку машине предпоставља се да
сличан ефекат могу добити честим понављањем пасивних покрета и потпомогнутих у
суспензији.

Медикаментно су индиковани аналетици, пре свих салицилати (аспирин),

ацетаминофен, ибупрофен, као и НСАИЛ. Због потребе да се дуго узимају, правило је
да се почне са малом дозом и пронађе најнижа, али ефикасна за дужи период лечења.
Уколико учинци нису задовољавајући могу се користити опиоидни аналгетици, ако се
добро толеришу и не изазивају констипацију и респираторну депресију.

Хирушко лечење је индиковано код тежих форми артрозе када симптоми постану
неподношљиви и када ометају обављање активности. У хирушком лечењу се користе
артоскопски дебридман или тоалета зглоба: отклањање остеофита, слободних зглобних
тела и фиброзних промена, лаважа и евентуално подстицање васкуларизације.
Резултати свих ових метода су ограничени. Код свих тежих случајева индикована је
благотворна и спасавајућа хирушка интервенција – артропластика.

6.1. Кинезитерапија

Она је апсолутно индикована и делотворна у свим стадијумима артрозе колена. Има

за циљ да побољша све квалитете мишићне функције, да ублажи симптоме и заштити
зглоб од брзе прогресије оштећења хрскавице, синовије и субхондралне кости.планира
се и изводи индивидуално, зависно од степена обољења и симптома.

16
 Програм садржи комбинације вежби истезања ишића колена и левифеморалних
мишића, прогресивног јачања снаге, проприоцепције и координације покрета. Све ове
вежбе се детаљно описују и демонстрирају пацијенту.

Од вежби (кинезитерапије), примењују се вежбе растерећења (вежбе у

суспензији),којима се одржава обим покрета зглоба колена, али тако да колено
растеретимо властите тежине и размакнемо зглобна тела. Код значајног смањења обима
покрета примењују се вежбе за повећање обима покрета пасивно, потпомогнуто или од
стране физиотерапеута.

Такође је потребно спроводити вежбе јачања мишића натколенице (предње и задње

ложе). Такве вежбе се лакше изводе у води, па је тако хидротерапија вазан део лечења
гонартрозе физикалном терапијом. Кардио вежбе као што су шетња и пливање чувају
здравље срца и омогућавају костима да буду јаке, па је кардио тренинг незаобилазан.

Вежбе оптерећења подразумевају јачање квадрицепса и задње ложе уз помоћ тегова.

Бол у колену, се између, јавља и зато што услед слабљења везивног ткива у колену
долази до губитка стабилноти. Јачањем мишића који окружују и стабилизују зглоб
могу се смањити болови у коленима.

Стречинг- вежбе за повећање покретљивости и обима покрета у зглобу колена. Циљ

ових вежби да се без оптерећења у зглобу колена постигне пун обим покрета.

6.1.1. Вежбе истезања

1. Пацијента поставимо у седећи положај са испруженим ногама. Задатак је да што

више приближи труп коленима без да одиже колена од подлоге. На тај начин емо
истегнути хамстрнгсе. Битно је положај заузети најмање 30 секунди и поновити 3 пута.
Осећај истезања мора се осетити у трбуху мишића.

2. Пацијент је у стојећем положају. Једна нога је стабилна на подлози док другу ногу
одигне на кревет или неку другу повишену површину. Трупом се нагне према

17
одигнутој нози и држи је и даље испружену. Положај је потребно задржати најмање 30
секунди и поновити 3 пута.

3. Пацијент је у стојећем положају те једном ногом искорачи напред и савје је у колену,

док друга нога мора остати испружена. Стопала обе ноге гледају напред и битно да је
пета заде ноге на подлози. Труп задржат усправним. Положај задржати најмање 30
секунди и поновити 3 пута.

4. Пацијент је у стојећем положају са испруженим коленима, трупом и главом се нагне

што је више могуће ка коленим без да савија колена те прстима покушава додирнути
ножне прсте. Положај задржати 30 секунди и поновити 3 пута.

5. Пацијнт је у стојећем положају. Једна нога је стабилна на подлози, а другу савије у

колену и покушава да ухвати руком те нправи флексију колико год је могуће. На тај
начин ћемо добро истегнути квадрицепс. Битно је колена држати бизу положај
задржати 30 секунди и поновити 3 пута.

6. Пацијент је у лежећем положају на леђима. Вежбу зводимо помоћу еластичне траке.

Еластичну траку ставимо испод стола ноге коју ћемо истезати те рукма обуватимо
траку. Нога је испружен у колену те је уз помоћ еластичне траке повучемо према горе
док не осетимо бол и истезање хамстрнгса. Положај задржати најмање 30 секунди и
поновити 3 пута.

7. Пацијент је у лежећем положају на леђима. једна нога је испружена. Другу ногу

савијемо у колену и привучемо рукама према прсима, затим ногу испружимо у колену
те флектирамо у стопалу. Тај положај задржимо 10 секунди те опустимо и све
поновимо 5 пут по серији. Потребно је одрдити 3 серије.

8. Пацијент је у лежећем положају на боку. Доња нога је испружена док гореу ногу
савијемо у колену што је вше могуће те је ухвати руком. Положај је битно задржати
најмање 30 секунди и поновити 3 пута.

18
 6.1.2. Вежбе снаге

1. Пацијент је у стојећем положају наслоњен уз зид. Искорачи корак, два напред, али
остје наслоњен на зид. Из тог положаја ради чучањ који не сме прелазити 90 степени
због оптерећења на колено. Важно је да су стопала усмерена напред те да се пете не
одижу од подлоге. Вежбе изводити кроз 10-12 понављања у 4 серије.

2. Пацијент у седећем положају на кревету, потколенице висе слободно преко ивице

кревета. Из тог положаја пцијент одиже ногу док колено није максимално испружено те
задржава тај положај 3 секунде и полагано спушта ногу назад. Вежбе је потребно
поновити 10-12 пута у 4 серије.

3. Пацијент у лежећем положају на леђима. Испод затколене јаме подметнемо мали

јастук. Пацијент мора коленом притискати јастук који је испод њега. Битно је д задржи
изометричку контракцију 5 секунди. На тај начин изометрички јачамо квадрцепс.
Вежбу је потребно поновити 10-12 пута кроз 4 серије.

4. Пацијент је у лежећем положају на леђима. једна нога је испружена на полози, а

друга савијена у колену. Испружену ногу одигнемо од подлоге и задржимо конракцију
5 секунди. Вежбу поновити 10-12 пута кроз 4 серије.

5. Пацијент је у седећем положају. Обе ноге морају додиривати под. Лагано их

одвојите. Притом пазите да се колена налазе тачно изнад стопала. Уприте обе ноге у
под, све док не осетите да су вам јако напете. Покушајте сада активирати мишиће
задњице. Држите тај положај 7 секунди и поново се опусите. Вежбу поновите 10 пута.
У тежој варијанти ове вежбе нагните горњи део тела и тежину пребаците на стопла све
док се задњица мало не одвоји од површине на којој седите.

6. Пацијент је у стојећем положају са паралелним стопалима у ширини кукова и

ослоњеним длановима на куковима. Удахнути и искорачати једном ногом назад.
Издахнути, вратити се у усправан положај на потпуној предњој нози и подићи колено
испред тела висине кука. Пета је у дорзалној флексији. Направити најмање 15
понављања с истом ногом, па поновити вежбу и са супротном ногом.

19
 6.1.3. Вежбе за повећање обима покрета

1. Пацијент је у седећем положају лагано раширених ногу на подлози. Зглобови колена

и кукова погнути су з око 90 степени. За ову вежбу важно је да се положај колена не
мења и да пета остаје на истоме месту. Сада предњи део стопла окренути колико је
могуће ван и ту позивију задржати неколико секунди, а затим се пратити у почетни
положај. Тада предњи део стопала окренути према унутра. Поновити 10 пута.

2. Пацијент је у лежећем положају са савијеним коленима. Притине слабински део

кичме уз подогу и ту напетост задржи током целе вежбе. Болесном ногом почне полако
возити бицикл, све док у натколеници не осети јачу напетост. Може повећати
интензитет вежбе тако да бицикл вози уназад. Вежба се спроводи око 1 мин.

3. Пацијент је у лежећем положају на стомаку и испод натколенице му стављамо

јастучић, тако да су пателе колена слободне. Сада колено савије колико је могуће.
Затим подигне прсте и пету испружи назад. Вежбу поновити 10 пута.

20
 6.2. Физикална терапија

Све методе физикалног лечења су индиковане у припреми за програм вежбии,

посебно термотераија (криомасажа, топле влажне облоге, пелоидотерапоја, парафинско
паковање), као и хидро, термо и хидроелектротерапија (галванске купке), подводна
масажа, аналгетична и вазодилататорма електротерапија, електрофореза, УЗ (слика број
6) и сонофореза кортизонских масти (слија број 7). Примена кратких и ултра кратких
таласа није показала трајније ефекте, као ни акупунктура.

Нешто поузданије резултате даје примена Ласера и ТЕНС-а. Програм се примењује

у поновљеним серијама у установи за физикалну терапију, али и код куће, где пацијент
може да користи неке методе термотерапије. Такође, благотворно делује мануелна
масажа

Слика број 6- УЗ колена Слика број 7- Соофореза

Дијадинамске струје су нискофреквентне импулсне струје , пуновалне од 100Hz

и полувалне од 50Hz. Електроде које се примењују могу бити плочасте, у облику
шалица или вакумске.

Интерферентне имају најдубље деловање. Спадају у средњефреквентне струје

којима се улазна фреквенца креће око 4000Hz. Метална тела у ткивима нису
конраиндикована за примену интерферентних струја. Постоји више врста и примена

21
интерферентних струја: ЕМС (мишићна), ЕНС (живчана), ФЕС (функционална), ТЕНС
(аналгетска).

7. АРТРОПЛАСТИКА ЗГЛОБА КОЛЕНА

После великог успеха постигнутог тоталним заменама кука, пажња је усмерена на

патологију зглоба колена и замену оштећених коштаних компоненти. Сада је то
постала рутинска операција коју хирурзи примењују широм света.

Најчешћа индикација за замену колена је, као и за замеу кука: тежи облик артрозе с
честим и јачим боловима и функционалним ограничењима и с узнапредовалим
дегенеративним и деструктивним променама зглоба, где довољно дуго, планирано и
примењено неоперативно лечење није дало резултате. Сматра се да је додатна
индикација за примену ендопротезе колена старост оболелог или повређеног (стари
65+). Код млађих особа индикације се постављају за сваки случај појединачно и после
тежих траума, ако симптоми знатно ометају обављање дневних и професионалних
активности.

Остале индикације су: тежа форма остеохондритиса дисеканса, неуспела

реконструкција прекида лигамената колена, а у неуротрауматској патологији хирушко
лечење коштаних тумора око колена, деструктивне промене код реуматиод артритиса.
Индикација је и потреба мобилизације колена кпосле артродезе, ако није било
инфекције и ако је мускулатура у добром стању.

Контраиндикације: недавна инфекција зглоба, неуропатска артропатија и лош

квалитет коштанног ткива.

7.1. Врсте и сатав протеза

Према механичким својствима делови протезе колена могу бити: неограичени

међусобним механичким веза,а, тако да стабилност зависи претежно од меких ткива;
полуограничене протезе које допуштају покрет само у јендој равни, а примењују се код

22
великих нестабилности и тешких деформација. Због ограничења покрета компоненте
протезе су изложене већим притисцима, те је појава лабављења чешћа.

Према облику, протезе могу бити кондиларне (слика број 8), којима се замењују
само кондили фемура и тибије или протезе с дршком(слика број 9) , које се увлаче и
фиксирају у дијафизе обе кости.

Слика број 8

Слика број 9

Протезе се разликују према врсти материјала од кога су низрађене. Постоје:

цементне; нецементне; металне или полиетиленске тибијалне компоненте; металне или
полиетиленске пателе; протезе са очуваном пателом или заменом њене зглобне
површине, са задњом стабилизацијом или очувањем задњег укрштеног лигамента;
равне или заобљене површине компоненти и модуларне са више делова за
компензацију раста костију.

Најчешће се примењује цементна протеза са металном феморалном и

полиетиленском тибијалном компонентом, металним кондиларним облогама фемура,
полиетиленском пателом, на металној подлози и заобљеним површинама компоненти.

23
У новије време, на компонентама бесцементне протезе постоје неравнине у које се
после имплатације, ураста коштано ткиво и фиксира их.

8. KОМПЛИКАЦИЈЕ

Сличне су компликацијама које могу настати после уградње тоталне протезе кука,
али има и неких специфичности. Компликације су: тромбоза, плућна емболија,
инфекција,хидропс, пареза перонеуса, повреде екстензорног апарата колена, лабављење
феморалне и тибијалне компоненте и прелом фемура или тибије.

8.1. Излив у колену, хемартрос или хидропс

Компликација се скоро редовно јавља после операције. Пацијент осећа бол и

напетост у колену, али симптоми обично ишчезавају после неколико дана. Поред отока
колена, излив се открива и тестом понирања пателе. Уколико је понирање из пателе
веће утолико има више течности. Излив се третира мануелном масажом колена и
натколенице. Тиме се повећава васкуларни проток и прилив кисеоника, а болови се
смањују. Ако се излив одржава течност се може евакуисати пункцијом зглоба.

8.2. Пареза n.peroneusa

Може настати јачим истзањем или притиском на нерв, током операције. Симптоми
су: смањен површински сензибилитет прстију стопала (палца), слабос или немоћ
дорзифлексије стопала и прстију, као и пронације стопала. При ходу, да би се подигло
стопало које оада, пацијент флектира колено и кук у клатећој фази. У лечењу се
примењује ткз. Перонеални апарат с батеријама и електродама за стимулацију мишића
дорзифлексора стопала, при сваком кораку у клаећој фази. На тај начин се подиже
стопало и обезбеђује скоро нормалан ход. Ако заостане трајна парализа пацијенту се
прописује потколена ортоза са вештачким скочним зглобом у вези с ципелом и с

24
ограничењем плантарне флексије. Ова ортоза не допушта да столао падне и запиње при
ходу. Повреде нерва су ретке и спадају међу најлакше, нерв се за неколико недеља или
3 до 4 месеа регенерише. Тоталном протезом се никада не постиже функција нормалног
зглоба, без обзира на примењене методе лечења и опоравка. За трајност протезе је
битно и економично оптерећење колена и избегавање сваког већег напрезања.

8.3. Повреде екстензорног апарата колена после уградње тоталне

протезе

Изазива их дизајн протезе и грешке у оперативној техници, као и неподобност

пацијената за операцију. Нејчешће се јављају проблеми с пателом и пателарним
имплантом. Патела показује тенденцију ка медијалном померању, док нормално колено
има латерално. Ово померање, као и одступање од физиолошког угла осовине фемура и
тибије, повећања у једном или другом правцу могу бити узрок оштећене полиетилена
протезе, лабављења и сублуксације. Свака деформација валгусс или варуса или
транслације може изазвати бол у колену и скратити трајање протезе.

Лечење је неоперативно сама када постоји сублуксација и када је вастус латералис

знатно јачи од медиалиса, што ствара тенденцију ка сублуксацији. Дисбалан се
поправља јачањем м. Вастус медиалис-а претежно у амплитуди од 15 степени флексије,
кад аје мишић најактивнији. Овај мишић контролише табилност пателе. Додатне мере
су ношење колене ортозе, која блокира померање пателе упоље.

Ако су наведене мере неефикасне примењује се хирушко лечење: пресецањем се

опуштају латерална ретинакула. Уколико то није довољно, уради се транслација
дисталног м. Вастус медијалиса латерално и дистално, да би е појачала његва функција
медијалног стабилизатора пателе.

8.4. Преломи пателе

25
 Као компликација после уграђивања тоталних протеза колена јављају се с
учесталошћу од 0,1 до 8,5%. Узроци прелома су: траума, стрес кости или замор
материјала, али и васкуларни поремећаји исхране кости, ако се пресецање ретикула
изведе сувише близу ивице пателе или је урађена претерана ресекција задње стране
пателе ради уметања проотетичке пателарне компоненте. Битно је да дебљина ноге са
протезом одговара дебљини супротне ноге.

8.5. Оштећење-истрошеност пателарне компоненте

Натсаје у 5-11% случајева и то како на зглобном полиетиленском делу, тако и на

металној подлози. Брза истрошеност се јавља код младих и активних особа мушког
пола, као и код особа са повећаном телесном масом и ако је било артрозе. Метални
ивери када се полиетиленски слој истроши могу изазвати запаљење зглобне чауре,
синовитис. Симптоми су: бол при покретима колена и осећај да је протеза попустила,
оток, осећај крепитација при покретима због трења металнихн корпускула.

8.6. Лабављење пателарне компоненте протезе

Настаје у 4,2 до 6% случајева. Уколико је асимптоматско не захтева хирушку

интервенцију, а ако је симптоматско потребна је хирушка ревизија и замена
компоненти. Тада се примењује и специјална техника. При вађењу компоненте на
патели остаје удубљење које се испуни или коштаним калемом или трансплантацијом
комада фасције лате.

8.7. Прекид/руптура пателарне тетиве или тетиве квадрицепса

Дешава се ретко, а ппредиспонирани су пацијенти: с контрактурама колена, којима

је ресецирано превише пателе, у припреми за уграђивање пателарне компоненте, чији
је екстензорни механизам затегнут, код којих је патела постављена високо, чије је
колено пре уграђивања протезе било анкилозирано. Пателарни лигамент може да се

26
реконструише и аутотрансплантом са m. semitendinosus или алографтом са Ахиове
тетиве.

9. ЗАКЉУЧАК

Превенција болести је свакако најбитнија. Она подразумева уочавање и корекцију

предиспонирајућих чинитеља саме гонартрозе. Кад већ до болести дође, у акутној фази
делујемо на смањење бола и даље оштећење хрскавице. Костистимо се бројним
физикалним поступцима и процедурама које помажу да се смањи бол и закоченост
зглобова, те побољшавају покретљивост и доприносе јачању припадајућих мишића, а
од кључне је сврхе и медицинска гимнастика. Оперативно лечење се јавља као опција
кад претходно наведени поступци нису довели до жељеног учинка и када су се развиле
непоправљиве функционалне и структуралне промене у зглобу колена, те он више не
може обављати своју функцију. Тада се углавном ради о уградњи ендопротезе зглоба.

Коначно, не смемо изоставити да је незаобилазни, ако не и један од

Најважнији делови читавог процеса лечења, едукација пацијента, како би имао

увид у основе болести, узроке који доприносе појави и напредовању исте. Наравно,
треба га научити како да избегне опасне покрете и по потреби служити се ортопедским
помагалима, а потребно је нагласити и важност вежби и одржавање телесне тежине.

27
Литература:

1, Др Жарко Николић, поведе екстремитета, лечење и медицинска

рехабилитација, Београд 2009.

2. Проф. Др Марина Петровић Радић, Физиотерапија у хирургији, Београд

2022.

3. Радојка Ковачевић, Ранка Марић, Физиотерапија у хирургији, Београд

2010.

28