Novi trendovi ili budunost?

Iskoritavanje fosilnih goriva ima svoju cenu, vrlo visoko zagaenje sa promenama koje se
odraavaju na klimu. Kyoto protokol obvezuje industrijalizovane zemlje, koje su odgovorne za
preko 70% globalnog zagrevanja da smanje emisije tetnih gasova za 5,2% do 2012-te. Jedan od
naina ispunjenja tih obaveza predloen od strane protokola je proizvodnja obnovljivih izvora
energije, od kojih drvo predstavlja jedno od najzastupljenijih u Europi.

Zato odabradti drvo?

CO2 je neutralan?

Sagorevanje drveta

To je hemijska reakcija oksidacije drveta koja oslobaa energiju u obliku toplote. Proces
sagorevanja se odvija u tri faze, u zavisnosti od temperature:

1. Isparavanje vode: na 100C drvo poinje da gubi vlanost;

2. Piroliza: na 100-105C poinje isparavanje ugljenih hidrata u drvetu. Drvo menja

strukturu i njegova poroznost se poveava (ugljen);

3. Sagorevanje isparivih komponenata: na 500-600C isparive komponente (gas),

koje predstavljavu 75% goriva poinju da sagorevaju. Iznad 800-900C veina
energije je osloboena u obliku toplote. Sagorevanje drveta je zavreno kada su
sve komponente reagovale sa vazduhom i kada su izgorele. U loitu, cilj je
maksimizovati efikasnost tih procesa, ograniavajui gubitak energije u obliku
gasova koji ne dostignu sagorevanje. Prisutnost faza sagorevanja uzrokuje
intenzitet koji nije uviek konstantan. Kontrolisana koliina dotoka vazduha u
modernim loitima stvara konstantnije uslove sagorevanja, osiguravajui bolje
performanse.

Pelet: samo najprikladniji deo drveta