МЕЗОИК

Стијене мезозојске старости на територији општине Љубиње су представљене

седиментним стијенама, а претежно су то карбонатне седиментне стијене тј. различити
варијетети кречњака и доломита. Ове стијене захватају највећим дијелом територију
општине Љубиње.

ЛИЈАС (Ј1) На територији општине Љубиње седименти доње јуре (лијаса) су

констатовани као најстарији, а литолошки су представљени кречњацима. Ови кречњаци су
слојевити до банковити са високим садржајем СаСО3 (98%). На карти су приказани у
југоисточном дијелу територије општине, југозападно од Билеће.

ДОГЕР (Ј2) Седименти средње јуре (догера) су такође документовани у југоисточном

дијелу општине. Литолошки су представљени кречњацима и нормално леже преко
кречњака лијаса. У нижим дијеловима су представљени свијетлосмеђим слојевитим и
масивним кречњацима, са рјеђим прослојцима доломита, а у вишим дијеловима ова серија
је свијетлије, мјестимично и бијеле боје. Најчешћи састојци кречњака су органски и
глиновити материјал, а има и ситних зрна кварца.

МАЛМ (Ј3) Седименти горње јуре (малма) су приказани на карти у југоисточном дијелу
општине. Стратиграфски припадају кату кимериџ-титона (Ј2,33) а литолошки су
представљени кречњацима. Нижи дијелови серије су представљени кречњацима смеђе
боје, криптокристаласте и псеудооолитичне структуре, средњи дио је изграђен од
доломита са ријетким прослојцима кречњака, а у вишим дијеловима серије су слојевити
смеђи кречњаци са ријетким прослојцима доломита.

КРЕДА Творевине креде изграђују највећи дио територије коју обухвата општина
Љубиње. Издвојене су доња и горња креда. Доња креда је представљена кречњацима и
доломитима различите слојевитости

ВАЛЕНДИН-БАРЕМ Ови седименти су на површини заступљени такође у југоисточном

дијелу општине и нешто су више распрострањени од јурских седимената. То су слојевито
банковити кречњаци, свијетлосмеђе и бијеле боје, крииптокристаласте структуре са
високим садржајем СаСО3 (95%) са бројним пукотинама накнадно испуњеним калцитом и
обиљем микроорганизама.

АПТ-АЛБ (2К1) Серија танкоплочастих и слојевитих кречњака са рјеђим прослојцима

доломита представља седименте апт-алба. Танкоплочасти кречњаци су најчешће
лапоровити или битуминозни, рјеђе доломитични. Боја им је сива, смеђа или тамномрка и
налазе се у нижим дијеловима серије. Слојевити кречњаци су смеђе или свијетлосиве боје,
кристаласти су и једри, а количина СаСО3 се креће 97-99,5%. Горња креда је
представљена кречњацима и доломитима. Развијена је цијела горња креда и издвојена су
сва три ката.
ЦЕНОМАН (К12) У нижим дијеловима представљен је доломитима (од танкоплочастих
до слојевитих) са прослојцима кречњака. Виши дијелови су од слојевитих кречњака без
прослојојака доломита. Боја доломита је сива и жућкастосива, садржај СаСО3 је повећан,
а структура зрнаста. Танкоплочасти кречњаци су жућкастосиве, сиве и сивобијеле боје, а
структура им је криптокристаласта.

ТУРОН Кречњаци и доломити турона заузимају доминатно мјесто међу свим творевинама
на овом терену. Тамо гдје је било могуће, на основу литолошких и палеонтолошких
разлика издвојена су три пакета.

ТУРОН УОПШТЕ (К22) На западним падинама Бјеласнице и сјеверозападним падинама

Видуше није било могуће издвајање чланова турона због непроходности терена и
недостатка палеонтолошких доказа на профилима. Представљен је кречњацима са
прослојцима доломита. Кречњаци су органогено-детритични и доломитични, смеђе до
затвореносмеђе боје. Издвојен је и у подручју Брегаве, на Хргуду и подручју Комаљег
брда. Турон на овом терену у нижим дијеловима изграђују услојени доломити сиве и
смеђе боје са прослојцима кречњака са хондродонтама.

У вишим дијеловима су органогено-детртични кречњаци са хондродонтима и рудистима.

Кречњаци су једри и кристаласти, добро су услојени и дебљина слојева је 10-100 цм. Боја
кречњака је у нижим дијеловима тамносива, а у вишим свијетлосива и смеђа. Туронски
седименти имају знатно распрострањење , како на површини тако и по дебљини.

КЕНОЗОИК

У кенозоику су издвојени терцијар са стијенама палеогене старости и квартар. Као што је

наведено терцијар је представљен стијенама палеогене старости. У оквиру палеогена на
терену се издвајају палеоценски кречњаци, алвеолинско-нумулитски кречњаци и
либурнијски слојеви. Квартар је најизраженији у крашким пољима, већим вртачама те
шкрапама, а представљен је пролувијалним.