Родна неједнакост

Шта је родна
неједнакост?
Родна неравноправност се односи на неједнак третман или перцепције
појединаца на основу њиховог пола. То произилази из разлика у друштвено
изграђеним родним улогама, као и биолошки кроз хромозоме, структуру
мозга, као и хормонске разлике.
Да би се разумела родна неједнакост неопходно је направити разлику
између појмова „пол” и „род”. Пол се односи на биолошке разлике између
жена и мушкараца. Род се односи на друштвено конструисане улоге,
положаје и статусе жена и мушкараца у јавном и приватном животу а из
којих проистиче дискриминација на биолошкој припадности одређеном
полу.
Родна неравноправност је феномен који се појављује и опстаје у друштву
независно од степена друштвеног развоја, а начин и израженост условљени
су карактеристикама друштвеног контекста. Отуда је друштвена неједнакост
женског и мушког становништва разноврсна и вишедимензионална.

2
 O rodnoj
Континуирана борба феминистичког покрета за реализацију права жена
neravnopravnosti
имала је значајан утицај на социолошку теоријску мисао. Женска
перспектива у социологији означила је промену до тада доминантног
„маскулинизма социолошког дискурса“, уношењем перспективе мање
видљивог, подређеног пола. Разлике између жене и мушкарца као
друштвених бића представљају производ друштвене структуре. У том
смислу, родна неравноправност је одређена као резултат „Друштвене
надградње биолошке полности“. Такав друштвени однос између пола
представља резултат и механизам одржавања владавине „мушкоцентричне
визије света“. Промене су једино видљиве у томе што се „мушка владавина
не намеће више као очигледна, као по себи разумљива “, али неједнакости
опстају као последица „структуре разлике“. Бурдије је родну
неравноправност одредио као друштвени закон присутан током читаве
историје људског друштва, а једино што се мења су начини испољавања
подређеног положаја жене у друштву. 3
Историја
Кроз историју жене су се суочавале са интензивном
дискриминацијом – жене нису имале права на иста права и
привилегије као мушкарци. Женама није било дозвољено да гласају
и од њих се обично захтевало да мужу предају контролу над својом
имовином након удаје. Штавише, њихове образовне и
професионалне могућности биле су озбиљно ограничене. Сматрало
се да је место жене у дому, да одгаја децу и обавља кућне послове.
Нови Зеланд се наводи као прва држава на свету која је женама
дала право гласа 1893, мада је Шведска прва земља у којој је у
периоду између 1718. и 1771. постојало условно право гласа за
жене које су су биле чланице еснафа и плаћале порез.

4
1911
Желећи да гласа на својим
локалним изборима, Халијета
Лантери отишла је да се пријави и
показала своје држављанство и
копију закона који је показао да
испуњава квалификације за
гласање.
1920 1950
18. августа 1920. ратификован је 19. Индија, највећа демократија у свету, додељује женско право гласа
кратко после британске независности1948.
амандман. Гарантовало је „право
Иако је неким женама било дозвољено да гласају у Индији пре
грађана Сједињених Држава да
гласају не смеју ускратити или општег бирачког права када је Британија 1928. године женама
смањити Сједињене Државе или дала право гласа, имовину су првенствено имале Британке. Устав
било која држава због пола“. је ступио на снагу 1950. године и проширио гласачка права.

1916
Покрет женског права гласа
започео је током Мексичке
револуције и резултирао је
потпуним држављанством и правом
гласа мексичких жена 1953. године.
1948
Kако Јужна Кореја постаје властита држава,
1979
жене стичу право гласа. Устав из 1948.
ограничава дискриминацију. „Сви грађани морају Нигерија постиже опште
бити једнаки пред законом и неће бити бирачко право давањем
дискриминације у политичком, економском, гласа женама на северу на
социјалном или културном животу због пола,
религија или социјални статус “. савезним изборима.

0 2 4 6 8 10 12
1953
1946
УН је домаћин конвенције УН о политичким правима жена у
Bразилска влада
Њујорку. Ова конвенција резултирала је првим
1917 представља свим
1918 међународноправним документом који штити женска
Након руске женама право и обавезу
Белкиње у Канади политичка права и бирачко право, а члан 1 каже „Жене ће
револуције, да гласају.
освајају право имати право гласа на свим изборима под једнаким условима
борба за бирачко Пре тога, женама је било
гласа, али опште као и мушкарци, без дискриминације“.
право ширила се дозвољено да гласају
на све нивое право гласа још према регионалним
образовања, а у није усвојено. правилима. Жене са Први изборни закон
неким регионима приходима могле су
Народне Републике
2015
на првим гласати 1932. године, а Саудијске жене први пут гласају на
Кине омогућава женама
изборима 1934. године морале су општинским изборима након што је
да гласају на локалним
женских гласача гласати, али ово право је краљ Саудијске Арабије Абдулах
изборима.
било је више од постало универзално тек
дозволио женско право гласа.
мушких. 10 година касније. 5
6
Борбе жена
данас
Побачај је једно од најспорнијих и најнепостојанијих питања у
Сједињеним Државама, што је изазвало јавни протест за и против
њега. Док Рое в. Ваде-а (1973) штити право жена да траже абортус,
Први амандман штити права противника абортуса да оспоре одлуку
Врховног суда. На овој фотографији, процењује се да 5.000 људи, жена
и мушкараца, маршира око зграде Капитола у Минесоти протестујући
против одлуке Рое-а в. Ваде-а Врховног суда САД-а, пресуђујући
против државних закона који криминализују абортус.
Како је овај проблем и даље актуелан у свету, показује да права
жена и њена слобода још увек није потпуно достигнута. Одлучивање
мушкараца о телима жена је јако конзервативан начин размишљања на
који се константно враћамо.
7
8
Борба за право
гласа у Србији
У новооснованој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца жене нису
имале право гласа, зарађивале су мање од мушкараца, о сопственом
телу нису самостално одлучивале, а поједина занимања и школе су
им били недоступни. Важан тренутак у борби жена било је оснивање
Феминистичке алијансе, на конгресу у Љубљани 22. и 23. септембра
1923. године. Од 1935. године поново су појачале деловање и
тражиле пуну пословну способност за све жене, обавезан грађански
брак, надлежност судова у свим брачним споровима, равноправност
мужа и жене у браку, изједначавање жена и мушкараца у наследном
праву, слободно располагање властитом имовином и друго. Тек по
завршетку рата, након деценија борбе, жене су се 11. августа 1945.
године избориле за право гласа у Југославији.
9
 Право на
равноправност Међу основним уставним правима гарантовање равноправности
полова жена и мушкараца представља основну претпоставку и услов
остваривања свих других слобода и права.
Гарантовање равноправности грађана и грађанки с обзиром на
припадност полу уједно укључује и брачни статус, породични
статус, материнство, родитељство и сексуалну оријентацију што је
ближе регулисано међународним документима.
Забрана сваке непосредне или посредне дискриминације на
основу припадности одређеном полу такође је један вид
гарантовања равноправности пола.
Право на азил (уточиште) је право које гарантује већина устава.
Устав Србије гарантује право азила странцима, а међу разлозима
који су основ за стицање овог права је између осталог посебно
наведен и «прогон због пола». 10
Родни стереотипи
Стереотип се најчешће заснива на претпоставкама да сви припадници једне или
и предрасуде друге групе имају одређене особине, само њима својствене и по којима се разликују
од других. Предрасуде се ослањају на стереотипе и такође представљају унапред
негативно мишљење о некој појави, особи, групи, створено пре реалног,
непосредног искуства с том особом, групом или појавом, или без познавања и
истраживања чињеница о томе. Када говоримо о мушком или женском полу или
њиховим односима наилазимо на веома много стереотипа, тзв. родних стереотипа
који представљају искривљене слике или представе о некој групи. Неки стереотипи
се покрећу одмах након што дете дете и у зависности којег је пола, дете добија пуно
различитих „униформи“ исписаним знаковима: само за жене / само за мушкарце. Те
„униформе“ представљају наше родне улоге. Тако се дечаци социјализују да
потискују осећања бола и да не плачу, подстичу да буду самостални и
самопоуздани, а девојчице се васпитавају да буду нежне, да се играју луткама и
моделима домаћинства, како би преузеле улогу особе која брине за породицу. На
основу физичких и психичких обележја као последица одређеног пола, креирају се
друштвене улоге које за собом повлаче и стереотипизоване радње и понашање.
11
 Стереотипи се приписују и различитим активностима Неки од стереотипа и
које мушкарци и жене обично изводе као резултат предрасуда:
друштвених норми за које су их васпитавали да верују у
њих. Дакле, родитељска уверења и понашања повезана с
родом утичу на стицање родних стереотипа код деце, што
утиче и на поделу на мушку и женску занимање, мушке и
женске активности. На пример, жене се често приказују и
виђене су у медијима као медицинске сестре, домаћице,
секретарице, док се мушкарци приказују као доктори,
главе породице, менаџери, политичари, односно
доносиоци одлуке. Уобичајена је слика да жена када дође
с посла, „јури“ по кухињи и припрема оброк, наставља с
брисањем прашине, пеглањем, пише с децом домаћи, док
се њен супруг одмара, чита новине, гледа ТВ или спава.
Дакле, родни стереотипи се односе на родно засноване
предрасуде, које су претпоставке или веровања, изражени
без разлога или оправдања.

12
 Родна дискриминација

Дискриминација је обично скривена и распрострањена будући да има дубоке

социјалне, економске, политичке, историјске и културне узроке који су међусобно
испреплетени и повезани. Међутим, њено доказивање представља велики изазов у ​
већини случајеви не постоје јасни и недвосмислени докази. Негирање
дискриминације је често нормална појава код оних који имају друштвену моћ
(политичари и државни службеници, послодавци и синдикати, истраживачи и
новинари). Појам дискриминације подразумева искуства искључивања,
маргинализовања и неправде у односу на чланове и чланице различитих друштвених
група на основу неког аспекта њиховог идентитета. Оно што је константа у
патријархалном друштву јесте да се родне разлике између мушкарца и жене обрћу у
корист мушкарца, односно фаворизују мушкарца, дискриминишућу жену.
Примери за то су утврђивање посебних послова за жене и мушкарце (неписана
правила) или постојање „стакленог плафона“ који осигурава да жене стигну само до
нижих руководећих нивоа у предузећу / установи / државној управи, веома ретко до
највиших положаја у управљачким структурама и на местима доношења одлуке.

13
 Осим тога, постоје различита, неписана,
правила за жене и мушкарце за успех приликом
запошљавања и напредовања на послу. Код
мушкараца се цене њихове особине,
квалификације и вештине, а код жена, велика
важност има физички изглед (често и године
живота), иако послодавац не би смео да тражи
одређени ниво привлачности за одређене
категорије посла. У пракси је уочена и тзв.
„сексуална фаворизација” - када се сексуалност
(пол) користи за напредак у каријери.
Упркос томе што је једнака плаћеност за рад
уведена у законе, појава да жене зарађују мање
од мушкараца је универзална; у просеку жене
зарађују 75% плате које зарађују мушкарци.
Разлике у зарадама нису проузроковане
различитим карактеристикама жене и
мушкараца, него различитим вредновањем истих 14
 Статистички подаци
Економија
Жене у целом свету чине активну радну снагу. 40%
Жене у земљама ЕУ чине активну радну снагу у 44% Образовање
Власништво стечено у браку (у Србији) води се на име жена у 20%
У односу на укупан број неписмених у свету, жене чине 2/3
Од укупног броја незапослених у Србији жене чине 54%
Међу децом која не иду у школу (у свету), девојчице чине 2/3
Разлика у висини плата између мушкараца и жена (у свету) је 17%
У односу на укупан број неписмених у РС, жене чине 80%
Разлика у висини плата између мушкараца и жена (у Србији) је 16%
У односу на мушкарце, жена без завршене основне школе има 3x
Жене власнице приватних пердузећа чине 2,4% више
Жене на руководећим позицијама у свету чине 10%
Од укупног броја високообразованих у РС жене чине 60%
Од укупне светске имовине жене су власнице 1%
Број професорки у односу на мушкарце на универзитетима у РС 20%
Жене, гувернернерке у централним банкама земаља чланица 0% је
ЕУ(2007), чине
Асистенткиња на факултетима има 44%
Најчешћа старосна доб незапослених жена 20 до 40
Жена са завршеном специјализацијом у односу на мушкарце 60%
Вредност неплаћеног рада жена (у свету) је између 10 и 35%
(2000.) има

70% Жена декана 13%

Од свих сиромашних, жене чине

15
 Политика и управљање

Жене у парламентима у свету представљају 18%

Жене обављају извршне функције власти у 1% Насиље према женама
Жене су у републичком парламенту у Србији (2008.) заступљене у 21%
Председнице општина 4% У свету насиље у браку доживи између 20 и 50%
Амбасадорка РС 39% Жртве сексуалног насиља су жене у 80%
Жене на министарским местима у влади РС (2008.) 16% У Србији физичко насиље у породици доживи свака 3. жена
У основним и средњим школама у Републици Србији запослено је 43%
Од свих жена које су затражиле помоћ од полиције због насиља, 79%
71% жена. Директорки је
нису је добиле
Број земље у свету у којима нема жена на јавним функцијама је 48%
Жена у Парламенту Европске Уније има 31% Већина случајева насиља према женама није стигла до суда 71%
Жене, председнице парламената у свету 11% У Србији психичко насиље у породици искуси свака 2.
Министарке у владама у свету 5%
Повреде као последице физичког насиља јављају се у 70%
Жене на министарским функцијама у владама земаља чланица ЕУ 24%
Заштиту од насиља жене траже у више од једне институције 70%
(2007)
У 20. веку председница држава су било је 9 Употреба оружја или оруђа у насиљу према женама јавља се у 5. случај
сваком

16
 Подела родних улога

Родне улоге су улоге које се додељују мушкарцима и женама на основу низа фактора (културних,
политичких, економских, друштвених и религиозних), а не на основу њихових способности или вештина.
Тако се послови у кући и нега и брига о породици традиционално приписују женама, док се мушкарцима
традиционално приписују послови ван куће.
Економски процеси се одвијају у две кључне сфере: у тзв. приватној сфери, коју карактерише
производња намењена за употребу у сопственом домаћинству, и у тзв. јавној сфери, у којој се одвија
производња која је намењена за тржиште.
У послове који припадају приватној сфери спадају послови у кући, неговање деце и породице и они
представљају неплаћени рад. Послови у јавној сфери су послови изван куће и они доносе зараду. Женама
се традиционално приписује улога у приватној а мушкарцима у јавној сфери.
Улога жена у приватној сфери види се као природна али се не препознаје и не вреднује као економски
значајна јер не доноси зараду. Упркос томе, ова улога представља велики друштвени и економски
допринос (од 20% - 40 % бруто националног дохотка). Поред тога што обављају кућне послове, многе
жене раде у јавној сфери (запослене су) па је њихов допринос у друштву двострук (двоструко
оптерећење). Међутим, овај допринос рада у кући се не вреднује и остаје невидљив.
У развијеним земљама све је мање послова који се препознају као типично мушки или типично
женски. Једнака расподела неплаћеног кућног рада између жена и мушкараца сматра се праведном, а
одговорност за кућне послове подједнаком и заједничком и за мушкарце и за жене.

17
 Шта је мизогинија?
Позната феминистичка списатељица и теоретичарка Јасмина Тешановић свој текст. Речник мизогиније почиње
тако што наводи да је на размишљање о феномену мизогиније навео тренутак када је сопственој кћерки опсовала
мајку. Ово запажање показује да често нисмо свесни/е мизогиније која нас окружује или које и сами/е производимо, те
да је она, као део колективне свести, дубоко укорењена у нашем свакодневном животу.
Дословно, мизогинија је мржња према женама. Међутим, постоје различите дефиниције мизогиније. Прва ју је
дефинисала Адријен Рич, позната америчка феминистичка песникиња и теоретичарка, као организована,
институционализована мржња, непријатељство и насиље према женама.
Мизогинија је присутна у свим временима и у свим друштвима и односима на све жене. Истовремено, мизогинија
је и контекстуална појава. Тако је, на пример, у српском контексту повезан са национализмом. Мизогинија се
испољава у најразличитијим видовима. Када се погледају српске пословице о жени које наводи Жарко Требјешанин,
јасно се види многе од њих промовишу насиље над женама („Ко жену не бије, тај човек није“, „На псето замахни, а
ђевојку удри“, „Ако буде добра, неће бити модра, ако буде љута, не фали јој прута“). Притом треба напоменути да се
послодавци често дефинишу као сажете мудрости једног народа. Мизогинија је присутна у песмама и причама, али и у
дневним новинама и рекламама. Нпр. жене су углавном актерке у свим рекламама које се односе на чишћење и
одржавање кућа, што доприноси тзв. доместификацији (свођењу жене на кућу и породицу, односно на приватну
сферу), као једном од видова мизогиније. Са друге стране, жене су често у медијима сведене на сексуалне објекте.
Осим тога, жене су „невидљиве“ - њихов допринос развоју друштва у различитим сферама често је прећутан или није
довољно видљив. Њихови напори и резултати често се потцењују. Велики проблем представља тзв. васпитавање за
неједнакост у коме се од најранијег детињства, па преко наставних планова и програма до избора занимања девојчице
уче да прихвате неравноправан положај у друштву. Жене су изложене насиљу, експлоатацији, проституцији,
сексуалном ропству, трговини људима… Оне су изложене отвореном и прикривеној дискриминацији због свог пола .

18
 Знамените жене
1. ЛАУРА БАСИ - Научница и прва жена у Европи која
је предавала на факултету у Италији.
2. МАГА МАГАЗИНОВИЋ - Прва новинарка у Србији
која је 1905 објавила чланак « Образовање женскиња
у Србији». Позната је по првој школи авангардног
плеса коју је отворила 1910.
3. ЈЕЛИСАВЕТА НАЧИЋ - Прва жена која је завршила
архитектуру и запослила се у државној служби у
Србији 1902. године. Степенице које воде на
Калемегдан које и данас користимо, изграђене су по
њеном пројекту.
4. РОЗА ПАРКС - Одбила да уступи место белцу у
аутобусу у доба расне сегрегације у САД чиме
започиње борба за грађанска права афроамериканаца.
5. ДРАГА ЉОЧИЋ - Прва лекарка у Србији. Завршила је
студије медицине у Цириху 1878.
6. АМЕЛИЈА ЕРХАРТ - Прва жена која је прелетела
Атлански океан
7. МАРИНА АБРАМОВИЋ - Најславнија уметница
перформанса данас.
1. КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ - Прва доценткиња на
Београдском универзитету на катедри за филозофију,
1924. Била је прва жена која се професионално бавила
филозофијом код нас и објавила је велики број
чланака и књига.
2. КАТАРИНА ИВАНОВИЋ - Прва сликарка у
Војводини, постала је ванредна чланица Српског
ученог друштва 1876.
3. ВАНГАРИ МАТАИ - Прва жена из Африке која је
добила Нобелову награду, позната еко активисткиња.
Нобелову награду је добила због предане борбе за
људска права и посебно права жена. Позната је по
оснивању покрета Зелени појас који је у Африци
ангажовао огроман број сиромашних жена и
мушкараца у сађењу заштитног појаса шума.
4. МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА -
Песникиња, једна од првих жена која се појављује у
јавном животу Србије, од 1850 почиње да објављује
своје песме
19
12. БАРБАРА ЛИСКОВ - Добила је Турингову
награду (такозвана нобелова награда за
рачунарство) за програмске језике који су
омогућили стварање персоналних компјутера.
13. МАРИЈА КИРИ - Добила је две Нобелове
награде за науку.
14. ДРАГА ДЕЈАНОВИЋ - Прва српска
феминисткиња, године 1869. објављује књигу
Еманципација Женскиња.
15. ОЛЕМП де ГУЖ - Објавила 1791.
Декларацију о правима жене и грађанке.
16. ИСИДОРА ЖЕБЕЉАН - Композиторка,
дописна чланица САНУ.
17. ВАЛЕНТИНА ТЕРЕШКОВА - Прва жена
која је полетела у космос 1961.године. Имала је
само 25 година када је у свемирској летелици
Васток облетела земљу 48 пута. Остала је једина
жена која је сама летела у свемиру током три
дана.
18. БЕСИ КОЛЕМАН - Прва афроамериканка
која је постала авијатичарка. Двадесетих година
прошлог века била је прослављена по учешћу на
аеро митинзима. Пилотску школу је завршила у
Француској јер у Америци тог времена, жене
нису могле да се уче за пилоте.
19. ЈУНКО ТАБЕИ - Прва жена која се попела
на Монт Еверест 1975. године.
20. ЏЕЈН ГУДАЛ – Поред Марије Кири,
најпознатија научница 20. века. Цео живот је
посветила испитивању примата и променила
наше виђење понашања животиња. Почела је рад
у Африци само са школом секретарице али је
њен допринос науци био толики да је
докторирала на Кембриџу без формалне
дипломе.
21. БЕРТА фон ЗУТНЕР - Пацифисткиња и
прва жена која је добила Нобелову награду за
мир 1906. године, објавила је књигу Доле оружје.
20
Џејн Гудал о моралној еволуцији
21
Закључак
Једини начин да жене достигну једнакост са мушкарцима јесте
борба за своја права. С обзиром да право гласа нисмо имале до пре
једног века, показује колико наша одлучност може да направи
резултате.
Како мушкарци треба да се едукују о овој теми, тако сматрам да и
неке жене које и даље живе по патријархалним нормама треба да
одбаце мушкоцентричну визију света. Један од већих проблема овог
покрета, јесу жене које не цене себе, које не сматрају да могу бити
једнаке са мушкарцима.
У суштини, о чему и Џејн Гудал прича, тренутно пролазимо и кроз
моралну еволуцију, где људи стичу права која заслужују, иако ће то
бити дуг пут, сматрам да се једнакост може достићи.

22
Корисни линкови:
https://interactive.unwomen.org/multimedia/timeline/womenunite/en/index.html#/closing

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-982X/2007/0038-982X0701047K.pdf

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2010/0038-03181001041S.pdf

https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-54242990
https://www.wilsoncenter.org/article/worldwide-womens-suffrage-timeline

https://history.house.gov/Exhibitions-and-Publications/WIC/Historical-Essays/No-Lady/Womens-
Rights/

Филмови:
Seeing Allred
Тhe First Wives Club
Hidden Figures
Little Women 23