MEGATREND UNIRVERZITET

FAKULTET ZA BIOFARMING

TEHNOLOGIJA GAJENJA
VINOVE LOZE NA MALOM
GAZDINSTVU
Profesor:Prof.Dr Slobodan Student:Stevan Zvicer
Milenkovic 4038/13
Backa Topola 2015
 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE U
VINOGRADARSTVU
Proizvodnja groa zasniva se na prirodnim
procesima i upotrebi organskih i prirodnih
mineralnih materija.
Ona predstavlja zakonom regulisani vid
proizvodnje .
Vinova loza spada u biljnu vrstu koja ima
veoma skromne agroklimatske zahteve i
relativno dobru otpornost na bolesti i tetoine
to je i preporuuje za organsku proizvodnju.
 PLANIRANJE PROIZVODNJE

Planiranje podizanja viegodinjih zasada traje

najmanje godinu dana i za to vreme treba
identifikovati rejon, izabrati i pripremiti parcelu za
sadnju,izabrati podlogu, sortu i sistem gajenja.
Preporuka je da se odmah posle sadnje zasad prijavi
kao organski kako bi prelazni period, koji traje 1-3
godine, protekao dok zasad ne doe u punu rodnost.
Na taj nain se dobija organski proizvod im zasad
stupi u period pune rodnosti.
 PODIZANJE VINOGRADA
IDENTIFIKACIJA REJONA
RELATIVNA VLANOST
DNEVNE TEMPERATURE ,
DUINA DANA I INTEZITET
SVETLOSTI
PADAVINE
BRZINA VETRA
ZEMLJINI SISTEM
PRIPREMA ZEMLJITA
UBRENJE
SADNJA
POSTAVLJANJE NASLONA I
SISTEMA ZA
NAVODNJAVANJE
ODRAVANJE VINOGRADA
 IDENTIFIKACIJA REJONA I IZBOR
PARCELE
Veoma je vano pre sadnje
utvrditi da li rejon moe da
se preporui za organsku
proizvodnju.
Izborom pravog rejona i
parcele smanjuje se
zavisnost zasada od spoljnih
faktora.
Ocena rejona se vri na
osnovu analize
pedoklimatskih faktora .
 IDENTIFIKACIJA REJONA I IZBOR
PARCELE

Relativna vlanost vazduha rejoni sa relativnom vlanou

vazduha manjom od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju
jer imaju manji potencijal za razvoj bolesti i tetnih insekata
Dnevne temperature,duina dana i intezitet svetlosti treba
izbegavati rejone gde je esta pojava prolenih mrazeva i gde
su zimske temperature nie od 10C ( posebno je
nepovoljno za stone i rane sorte )U takvim rejonima se gaje
sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a i rezidba se vri kasnije.
Visoke dnevne temperature 40C-45 C prave oegotine na
bobicama, pa u takvim rejonima treba vriti zasenavanje
zasada i defolijaciju raditi u manjem obimu kako bi se izbegle
oegotine
 IDENTIFIKACIJA REJONA I IZBOR
PARCELE
Dnevna osunanost u periodu maj septembar
treba da je od 10 15 sati i to je vea
pozitivnije utie na fotosintezu a samim tim i
na kvalitet groa i bolju kondiciju celog
zasada.
 IDENTIFIKACIJA REJONA I IZBOR
PARCELE
Padavine minimum 500 mm sa dobrim rasporedom. Ako su
padavine manje obavezno je navodnjavanje ( voda za
navodnjavanje mora biti odgovarajueg kvaliteta ).
Brzina vetra treba izbegavati rejone sa jakim
vetrovima.Umereni vetrovi su poeljni jer obezbeuju dobru
provetrenost palira ime se smanjuje upotreba biopreparata.
Nadmorska visina odabrane parcele bi trebala da bude via od
200 m.
Zasad mora imati prostornu izolaciju od moguih izvora
zagaenja.Ujednaene i ne previe nagnute parcele se lake
odravaju i neguju
 IDENTIFIKACIJA REJONA I IZBOR
PARCELE
Prirodni elementi u blizini zasada ( ive
ograde, manje drvee, bunovi...) poveavaju
stabilnost ekosistema i pruaju zatitu od vetra,
smanjuju evapotranspiraciju, obezbeuju
stanite za korisne insekte i ptice.
 ZEMLJINI SISTEM
Pre sadnje obavezna je agrohemijska analiza
zemljita, analiza zemljita na prisustvo tekih
metala i pesticida a po potrebi i fizika analiza
zemljita i analiza zemljita na prisustvo
nematoda i drugih tetnih zemljinih
organizama.
 IZBOR PODLOGE

34 VRSTE GRUPISANE NA
OSNOVU SVOJE OTPORNOSTI
NA:
PHYLLOXERA
XIPHINEMA INDEX
AGROBACTERIUM
TUMEFACIENS
PHYTOPHTHORA CINNAMONI
VETAR
VLANOST
KRE
NEMATODE
 IZBOR SORTI

U organskim zasadima vinove loze mogu se

gajiti, u zavisnosti od namene, sve vinske i
stone sorte koje se ve gaje i u klasinim
zasadima.
Zatita vinograda od bolesti i tetoina je
jednostavnija ako u zasadu nema izrazito
osetljivih sorata, a najbolje je ako gajene sorte
imaju genetsku otpornost na jednu ili vie
bolesti i tetoina.
 IZBOR SORTI

KRITERIJUMI :

KRATKA VEGETACIJA
RANE SORTE
UMERENA BUJNOST
DEBLJINA POKOICE
OTPORNOST NA BOLESTI
DOBAR AFINITET SA
PODLOGAMA
 OTPORNE SORTE
MOLDOVA
LJANA
STRAENSKI
SUNANI
LASTA
PANONIJA
MORAVA
PROBUS
BAKA ...
 SISTEMI GAJENJA
Sistemi gajenja vinove loze
u organskim zasadima su
slini onima u
konvencionalnim i najvie
zavise od osobina sorata, a
visina kordunice, rastojanje
u redu i izmeu redova treba
da su neto vei kako bi se
izbeglo stvaranje
mikroklime i time smanjila
upotreba biopreparata.
 UBRENJE ZASADA

Pre sadnje parcela treba da se dve godine

odmara od ostataka korena i tetnih
organizama prethodnih kultura .
Za to vreme na parceli treba uraditi
meliorativno ubrenje i to na osnovu
agrohemijske analize i samo sa elementima
koji nedostaju.
ubrenjem treba da se odri hemijska, fizika i
mikrobioloka plodnost zemljita.
 PRIPREMA I ODRAVANJE ZEMLJITA

Rigolovanje u organskim zasadima nije

dozvoljeno jer nepovoljno utie na zemljinu
strukturu (povrinski sloj se sporo regenerie)
i mikrobioloku ravnoteu, ali moe da se vri
podrivanje na dubini od oko 60 cm(ova mera
se preporuuje i u klasinim zasadima ).
Treba izbegavati teke maine koje sabijaju
zemlju i freze, a vie koristiti kultivatore i
drljae.
 SADNJA VINOVE LOZE
Sadnja organskog
vinograda je ista kao i
klasinog i bolje je kad
se vri u jesen nego u
prolee.
Za sadnju treba koristiti
zdrav, sertifikovani
sadni materijal .
 NEGA VINOGRADA
U toku prve vegetacije mlade lastare obavezno
privezati za kolje kako bi bili uspravni , a u
2.godini postaviti stubove i icu.U prvoj godini,
po potrebi, postaviti i sistem za navodnjavanje
i protivgradnu mreu.
Povrinska obrada se radi najvie 2-3 puta
godinje i samo ako je idealna vlanost
zemljita.
Ako zasad nema sistem za navodnjavanje treba
ga runo zaliti kritini period je jun avgust.
 NEGA VINOGRADA
Rezidbom se odrava ravnotea izmeu
rodnosti i vegetativnog porasta.Ona treba da se
prilagodi zahtevima sorte.Od rezidbe zavisi i
kvalitet i kvantitet.U organskim zasadima je
poeljno da se radi i letnja rezidba i
defolijacija kako bi se smanjila upotreba
biopreparata i dobio kvalitetniji rod.
Za sve primenjene agrotehnike mere treba
voditi urednu evidenciju.
 ZATITA VINOGRADA

Dobro razvijene biljke lake podnose napad

parazita i lake se prilagoavaju uslovima
sredine.
Zatita u organskim zasadima vinove loze se
zasniva na preventivi, izboru tehnologije i
pridravanju higijenskih mera
Zatitu vinograda treba da vodi struno lice
 ZATITA VINOGRADA
Dobro razvijene biljke
lake podnose napad
parazita i lake se
prilagoavaju uslovima
sredine.
Zatita u organskim
zasadima vinove loze se
zasniva na preventivi,
izboru tehnologije i
pridravanju higijenskih
mera
 ZATITA VINOGRADA
bioloke mere korienje korisnih
virusa,bakterija,gljiva,insekata i ivotinja u zatiti
vinograda
fizike mere svetlosne lampe,feromonske
klopke,meteoroloke stanice koriste se uglavnom za
prognozu, mree, folije,klopke za mieve ...
hemijske mere preparati na bazi bakra (ograniena
primena), sumpora,masna soda,kalijum
permaganat,kalijumov sapun,ulja mineralnog i
biljnog porekla,propolis,magnezijum sulfat,staklena
voda,nikotin,mleko...
 BERBA I PAKOVANJE
Berba groa se vri kad
grozd dobije tipinu
sortnu boju,kada je %
eera najvei, a odnos
eera i kiselina
konstantan 6-7 dana.
Pakovanje groa mora
biti u propisanoj
ambalai .
Prerada organskog
groa zahteva posebnu
kontrolu.
 Organizovanje strune savetodavne
slube, specijalizovane za organsku i
integralnu proizvodnju, jedno je od reenja
kako da proizvoaima omoguimo
sigurnost i obezbedimo struan savet i
pomo iz ovih oblasti proizvodnje.

U okviru savetodavne slube

Vojvodine,formiran je sektor za organsku i
integralnu proizvodnju.
HVALA NA PANJI