B 17

L A ET R I L

AMIGDALIN

1
Vitamin B17
Pre pedeset godina sintetizovan je vitamin B17 pod imenom Laetril odnosno Amigdalin.
Učinio je to biohemičar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba a se ovaj priro ni lek protiv raka zvanično prihvati, trajala je u perio u o
pe esetih o se am esetih go ina prošlog veka.
Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemičara i nekih novinara a plasiraju teoriju po kojoj
je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hroni
metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sv maju

kontrolu i nad lekovima i nad svetskim me ijima, zapečatila je pro oje
mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Po oktora
Krebsa i njegovog alternativnog leka po imenom Laetril, o A ministracije
za ishranu i lekove (F A) nazvana je "šarlatanstvom" i "prev
Gra janima je pre očeno a je lek otrovan i opasan
Tako je priča o vitaminu B17, Laetrilu, Amig alinu (s isto) - zapečadena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisat otvorena priča o Ernstu T.
Krebsu, žonu Ber u, Ralfu Mosu i rug ispre interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjiga u lečenju raka« i »Svet bez raka«,
Edvard Grifin.
Evo te priče.

Sve što dete pročitati u brazovne svrhe, a ne za lečenje iagnosikovanje

ili sprečavanje neke bo romocija nekog ču otvornog leka. Ova brošura služi a
promoviše z rav način še sve lju e kako mogu a poboljšaju celokupno
zdravlje, a ne da im ud avet. Svi pomenuti proizvodi ne spadaju u medicinska
sre stva ved u hrani. U zvaničnoj me icini ove meto e nisu priznate, i pre nego što
primenite nek a, mož a bi trebalo a se posavetujete sa vašim lekarom.

KA RAK?

anas je uglavnom poznato a rak nastaje ka a neke delije u organizmu, koje su o ta a

ra ile sasvim normalno, počinju iznena a nezaustavljivo a se umnožavaju. Kao uzročnik
navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
Zna se, tako je, a je rak bolest civilizovanog čoveka, i aktivira se brojnim stresovima i
otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemogud.
Kozmetika, veštački konzervansi, zaga jena vo a, uvanski im, in ustrijska čađ...
Evi entno je i a postoje mnogi slučajevi ka a olazi o povlačenja malignog oboljenja.
Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lečenju neku alternativnu terapiju, i koja se
pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.

2
Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hroničani poremedaj metabolizma u čitavom
organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na
nekom elu tela, o nosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je
pristupano hirurškom uklanjanju vi ljivog obolelog tkiva, zračenjem okolnih delija na mestu
rasta kancerogenih delija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posle ica bolesti, ok je
uzrok opstajao.

ZAŠTO SE ĆELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?

U ljudskom telu postoje hilja e delija koje su na neki način ostale "zarobl mu
embriona.
Jednostavno ih nazovimo "univerzalnim delijama".
One služe za popravku eventualno oštedenih elova tela.
Na primer, ka a o je o loma neke kosti, ove delije se tran e delije i
popunjavaju pukotine u kostima.
Ako o je o oštedenja nekog mekog tkiva, ove delij lije a ekvatne tom
tkivu.
U slučaju gubitka krvi, "univerzalne delije" se transfo e krvi.
Ka a o je o fizičke traume ili hemijskog disbalans mu ove delije se formiraju i
aktiviraju povedanje nivoa estrogena i o na kako bi se stimulisao
njihov alji ra na poslovima zamene un
Ka a se oštedeno tkivo ili kost potpuno se organizam vrati u normalni hemijski
balans, proces umnožavanja ovih se zaustavlja.

Ako je, me jutim, hem u i alje poremeden, ove delije nastavljaju i

alje a se razmnožav
obrodu ni tumori i p e proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim
zakašnjenjem
Ka a se ka rak posle ica stresnog načina života, olazi
zapravo d tskog i hemijskog disbalansa i to je "oki ač" koji
ak ne delije".
Pr oji ovo i o bolesti je poremedaj u vibraciji našeg energetskog polja.
Ta ovo i o poremedaja u biološkoj delijskoj frekvenciji te ona prelazi u svoj
patološki oblik.
Poremedaj u delijskim signalima ovo i i o poremedaja u biohemijskim procesima u telu i
o poremedaja u delijskom isanju.
a bi delija bila z rava ona mora uzimati kiseonik AEROBNO, spaljivanjem glukoze i samo u
tom slučaju njen pH je 7,4-7,7.
Ali u slučaju poremedaja delija počinje disati ANAEROBNO, uzimati kiseonik fermentacijom
glukoze, kao nus pro ukt stvara se velika količina mlečne kiseline što ovo i o pa a pH.
Kada pH padne na pH 6 - 6,5 delija postaje maligna za 48 sati.

3
Te kancerogene delije nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slučaju
bolešdu.
Sa biohemijskog gle išta ka a počinju a se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
Postojanje ovih "univerzalnih delija" otkrio je još 1902. go ine profesor iz E inburga žon
Berd.
On je uočio ogromnu sličnost izme ju pre-embrioničkih delija i delija raka.
On je ove delije nazvao tropoblastima.
Te delije, upravo svojom sposobnošdu a se veoma brzo umnožavaju, o mah nakon oplo nje
formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogudavajudi embrionu a se alje hrani i razvija
čvrsto prikačen za zi materice.
Ka a se, nakon osam ne elja ko embirona razvije pankreas i on počne zime,
ove delije iznena a prestanu a se umnožavaju.
Tako je Ber otkrio a alje umnožavanje ovih delije sprečava upravo je
nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, i anjeno lučenje
enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane a se umnožavaju, ali
ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje o vim potrebnim hranjivim
sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizova zaustavilo umnožavanje
kancerogenih delija.
rugi za atak je njihovo uništavanje.

Ernst T. Krebs, koji je pretho no i amin B15, analizirajudi razne avitaminoze u

lju skom organizmu u
Tako nedostatkom vit edaj poznat kao »skorbut«, ne ostatkom PP
vitamina nastaje » pel oza B1 - berberi itd.
Sve ove bolesti nastaju kakvih prethodnih znakova.
Čovek je anas z rav može biti smrtno bolestan.
Organizam je ema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog
virusa ili bakt
Za k a", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati
a vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iščezavaju.
Jav vo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.
An avu raka, Krebs se zapitao a li je ovoljno a se čovek samo izloži
ka ktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi
neki jači psihološki stres?

Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne?

Po oktoru Krebsu rak nastaje isključivo ka a u organizmu ved postoji hroničan poremedaj
metabolizma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka uže vreme ne ostaje.
Kancerogene materije su samo »oki ači« koji pokredu »univerzalne
delije« .

4
Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin
B17.

Kako je ošlo o toga a milionima lju i ne ostaje je an vitalni hemijski element?

r Krebs je nakon ugogo išnjih istraživanja utvr io a su lju i vekovima jeli hleb o zrnevlja
prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17.
Generecijama su žene mrvile koštice o kajsije, šljive, trešnje, jabuka i r a iz
familije Rosaceae (ruže).
Mešale su ih zaje no sa mesnatim elom vodke spravljajudi žem.
Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se čak može nadi i zanimljiv citat g e Bog, nakon što je stv aže:
"… ajem vam biljke sa semenom, rasutim po čitavoj planeti, i sva ima plo sa
semenom bide vaša hrana".

Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunz raka i

kardiovaskularnih oboljenja.
Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa ajsije i zrnevlju prosa.
Uz to vo a koju piju ima mnogo više CEZ a a „vi i“ deliju kojoj je pao
pH povude u nju kalijum iz krvi, po igne a je.
Ali, ka a se pripa nici ovog plemena izlo koj ishrani, nakon što napuste svoje
izvorne prehrambene običaje, poči j h ovih bolesti.
Pošto pripa nici ovog plemena in o mesa, pobornici vegetarijanske
ishrane su o mah zaklj čili j t
Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao ve grupe lju i koje uopšte ne oboljevaju o raka.
Jedni su upravo mesoj di.
Tako u jelovniku Eskim aročito iz Hopi plemena u Arizoni i koji takođe piju
vo u sa više C e pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje
uključuje i iv
To je najčešde a, opunjeno raznim ivljim bobičastim sezonskim vodem. Što je
na udi uopšte ne postoji gojaznost, iako svako nevno u organizam
un čine životinjske masti.

Ipa , jce i In ijance i Eskime zaje ničko je što koriste hranu tipičnu za njihovo
priro no okruženje.
Ka a se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vi i se a je vitamin B17 obavezno prisutan u
svakoj.
Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sa rže
nitrilosidekoji su izvor vitamina B17.
Razno osušeno vode koje Eskimi i In ijanci je u, tako je sa rži velike količine vitamina B17.

5
Na žalost, vedina zapa nih civilizovanih kultura, o avno je prešla na hleb o pšenice, koja
uopšte ne sa rži nitriloside i KOJA UOPŠTE NIJE Z RAVA NI U KOM OBLIKU.
Trava koju koriste omade životinje za ispašu, sa rži samo tragove nitrilosi a.
Imala bi ih mož a više, a čovek nije počeo veštački a preorava i seje razne vrste trava,
tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke, indijanska
i eskimska je e samo ono što je niklo u priro nom staništu.
Tako su čoveku koji je e meso i tu uskradene mogudnosti da unese vitamin B17. Pleme
Hunza i Eskimi dobijaju u ishranu od 50 do 80 miligrama vitamina B17 svakog dana.
Evropljani i Amerikanci je udi "civilizovanu" i "fast fu " hranu, primaju je va 2 miligrama
dnevno.
Koštice su o avno izbačene iz jelovnika.
Laetril, Amig alin, B17 zvanično je prihvaden kao vitamin 1952.go ine.

Ali on a su krenuli žestoki napa i na njega.

Ako se uzme u obzir a se anas obrdu stotine milijar i ola uzroka

nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u stotine miliona
olara, a veliki broj fabrika u svetu proizvo i, a još e razne hemijske
lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bo a a o ove »opake bolesti«
mnogo više lju i živi nego što o nje umire.

Čak 200 MILIJAR I olara go išnje u sve istraživanja o nastanku raka, na lečenje
uz pomod citostatika i ostalih skupih me zračenja, hirurške tretmane, it .
Američko " ruštvo za borbu prot e neprofitna organizacija u svetu.
Mnoge žrtve ove "opake bolesti" su, a je to čine, čitavu imovinu ovoj
organizaciji, verujudi u a se bolesti stane na put i konačno prona je
famozni lek.
O naporima miliona o ta koji grozničavo pokušavaju a stignu u prestižne i
skupe američke klinike e za rak i obiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba
ni govoriti.

Šta bi se sa či om zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi

se pronašlo o posle ica pogrešne ishrane i ne ostatka vitamina B17 koji se lako
mo štica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...?
Ko rati jabuke i kajsije kao svoj proizvod?
Na
He ačenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se po navo nom
brigom za z ravlje lju i više ra e zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali
bi se prav ati na rugi način.

U nemogudnosti a patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17,
jer ga ima svu a u priro i, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene
za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku
kampanju protiv ovog vitamina.

6
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 o mah naišlo na žestoka osporavanja u SA , o
čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao E var Grifin, još se am esetih go ina prošlog
veka.
Pre vo nici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vla e,
korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike tru ili a u me ijima Laetril
(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan.
Pokrenuta je žestoka me ijska kampanja u kojoj je iznesena tvr nja a Laetril u sebi sa rži
otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ip k l b d

prodavao u apotekama.

Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka F A ( ržavna služb ekova

i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog le anje,
isti morao prodi rigorozne proce ure i ispitivanja koja se vrše neko sa
elaboratima na hiljadama stranica.
Čitava proce ura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine ompanija koja
ovo može a plati ima mogudnost a lek patentira i štiti zivno pravo na
pro aju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i ože ekskluzivno
pro avati, nema istraživanja, nema leka.
A ko može imati isključivo pravo na ono što olazi iz štice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za z ra
elegantni trik monopolista da patentiraj
Ako se to ne može ostvariti, istraž
U tom smislu, ni je no istinsko ist
Nije se isplatilo.
o bi svaki milosr an čovek pomislio, ved
bi imali ekskluzivno pravo prodaje.
šila.
elovanja Letrila nije ni vršeno.

r. Ričar Krout iz F A je izjavio a ON nika a nije i nika a nede o obriti za

upotrebu lek nekog po mo velike farmaceutske kude sa neograničenim
finansijama.

Ulog za novi l no najmanje 100 miliona olara.

Tako u slučaj koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nika a nije
vrš j straživanje, a F A je naložila a se na "Laetril" stavi etiketa -
ot
AA oznato je, veruju svojoj vladi i medijima.

Pošto su farmaceutske kompanije značajni finansijeri pre izbornih kampanja američkih

političara, i ržavna A ministracija za hranu i lekove (F A) lako je potpala po njihov uticaj.

Kako su i me iji po kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča

koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se je an nesredni par u San
Francisku otrovao kampujudi u priro i i je udi sirove koštice o kajsija. Ipak, nekoliko
nezavisnih i sumnjičavih novinara, nika a nije uspelo a otkrije i entitet tih lju i i šta se
stvarno dogodilo.

7
Tako se Laetril našao u pro aji sa etiketom a je opasan po z ravlje lju i i njegova upotreba
išla je na sopstveni rizik korisnika.
Lju i širom sveta o ta a veruju a je je enje koštica o kajsija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je r Krebs sam sebi, šez esetih go ina pre brojnim novinarima,
ubrizgao veliku ozu "Laetrila" i ostao živ.
Umro je 1996. u devedesetoj godini.

Tobožnji napori a se lek protiv raka prona je potiču još iz vremena Ričar a Niksona, koji je
borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SA . O mah je iz rža b žt
o obrio ogromna sre stva za istraživanja.

Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo.

Milioni lju i i alje umiru o raka, a broj obolelih se alarmantno po

Kako je to mogude?

vostruki nobelovac r Lajnus Pauling je čak javno izj i " da zna da su

istraživanja o raku obična prevara."

Dobitnik Nobelove nagrade, dr.Otto Warburg, na obitnika Nobelove nagrade,

30. VI 1966. godine izjavio je :
''Danas niko ne može redi, da se ne zna egov osnovni uzrok I kako bi ga trebalo
lečiti.
Naprotiv, danas nema bolesti koj bolje poznaje, pa tako danas, neznanje
više nije opravdanje, da se ne mo šta više od hemoterapije i zračenja.
Koliko dugo de se izb lečenja zavisi od toga koliko dugo de proroci
agnosticizma uspevat ne naučnih saznanja na području raka, jedini
razlog je isključivo njih
U međuvremenu, mili umreti nepotrebno.''

Štaviše, zna s pešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo o strane

kanceromafije
Je na se zasn šdenju ra iotalasa o re jene frekvencije koji su ubijali maligne
de j Rajfa), ok su ostale terapije uglavnom počivale na lekovitom bilju.
Sv ezultate u borbi protiv raka završili su na su ovima, nakon što su ih bankari
iz V ho no obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije
po i im se posao je nostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i
klinike zatvorene.

Terapija vitaminom B17, o nosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana.

Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i opasan", baš kao i je enje koštica o kajsija, a
teorija oktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".

Način kako su se SA borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem
funkcionisanja ruštva baziranog isključivo na profitu i lobijima.

8
Naime sva istraživanja koja su vršena na "Laetrilu", ra jena su tako a okažu a je otrovan.
Ni je no istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije ra jeno.

Kako bi pre javnošdu bili još ube ljiviji, najpoznatija američka bolnica i institut za rak Sloan -
Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, o lučila a angažuje vrhunske svetske
stručnjake koji su se bavili proučavanjem raka.
Pošto su njihovi nalazi u vezi elovanja "Laetrila" bili pozitivni, bolnica je falsifikovala njihove
izveštaje, a Ralf Mos, za užen ispre bolnice za o nose sa javnošdu morao je a pre stavi
laž.
Mos je to odbio, i dobio je otkaz.
Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.

Najvedi onatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije

snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antika
medikamentima.
Ako se vi i ko su članovi Upravnog o bora Instituta bili u to gu se lako
uočiti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, preds otorsa,
Američke komisije za atomska istraživanja, modnih h ij kih i rugi.

Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko je ne m ara go išnje na istraživanja

raka i spravljanje novih lekova.
Bristol - Majers snabdeva pola sveta lek
Članovi upravnog o bora ove kompanije o su i na čelnim funkcijama u američkom
Nacionalnom institutu za istraživanje ra
Na primer: Pol A. Marks je pre se a u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno
irektor modne kompanije Fajzer a proizvo i lekove koji se koriste u
hemoterapiji.
žejms Robinson je čla oan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa.
Sve to je razlog zašto s ng bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), ruštvo za
borbu protiv raka (ACS icinska asocijacija (AMA), kao i A ministracija za
hranu i lekove (F A) u u kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti.
Milioni lju sk j , oliko je značajan profit.

O ra u ove ka e pisao je etaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" E var Grifin još
19

UA menili sličnu tehniku, a poznato je a je australijski premijer žon Hauar

po z bankarskih krugova Vol Strita.
Pro aja Laeterila" je zvanično zabranjena, ali ako neko baš želi a ga koristi, ržavna Služba
za lekove (TGA) za svaki poseban slučaj može o obriti ozvolu za uvoz.
Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, pro aja koštica o kasjije je zabranjena, a
kajsije se u supermarketima pro aju očišdene.

Ali slučaj izvesnog žejsona ejvi a Vejla, iz Njujorka ostigao je "komični" vrhunac u ra u
kanceromafije.

Vejl se o svoje 18 go ine lečio o raka.

9
Koristio je samo priro ne lekove, i to posebno koštice o kajsije, kako mu je navo no, Bog
sugerisao porukom u Bibliji.
Tako je Vejl o lučio a svoje, kako on tvr i, uspešno izlečenje po eli sa rugim sapatnicima u
SAD.
Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, pro avao koštice o kajsije,
propagirajudi teoriju r. Ernsta. T . Krebsa.
Zara io je oko 500 000 olara, ka a ga je F A tužila što "među bolesnima širi lažnu na u"
pričom o "lažnom leku" (Laetrilu), pro aje "visoko toksičan" proizvo (koštice o kajsije) i
tako zara juje pare na tu joj nesredi(!)

Vejl je osu jen na 63 meseca zatvora i potom još tri go ine na zora.
U presu i se oslovce kaže: "Nema naučne potvr e a Laetril nu i bilo št a e
za obolele od raka, navo edi ih a ga koriste umesto a pristrupe konven
me icinskom tretmanu što pre".
F A komesar r Lester Krofor još naglašava:" Ovim šaljemo snaž a nedemo
tolerisati marketing fals medicine".
Vejlu je zabranjeno a se ika a više bavi preko svoje firme t
Firma se zvala "Hrišdanska Brada".

Ipak, Vejl se, ok služi kaznu preko svog Internet sajt vi promovisanjem vitamina
B17, pitajudi se zašto se F A toliko zalaže za "konven čenja" koje po razumeva
zapravo spaljivanje delija zračenjem i hi a zabranjuje svako
aleternativno lečenje kojim neko pokuš omogne.
Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbo ako u Americi vlada kanceromafija.

B 17
1802. izvesni hemičar me estilovanja vo e iz gorkog ba ema
oslobadja se hidrocija a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma
brzo, mnogi istraživač eresovani a analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put
izolovana bel k i t l a je nazvana AMIG ALIN o grčkog naziva amig ala.
Engleski naziv e almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Am atira još o 1843. go ine, ma a se u revnoj Kini može nadi
po rak ba em koji sa rži izvesne supstance kojima su lečene pojave
tu o 3000 go ina.
B1 količinama upravo prisutan u gorkom ba emu.
Ča atski papirus o pre 5000 go ina pominje korišdenje "aqua amig aloruma"
za a na koži.
Ali sistematizovana stu ija o vitaminu B17 nije ra jena sve o pe esetih go ina prošlog
veka.
Vitamin B17 je zapravo pročišden iz "amig alina" i to je 1952. go ine učinio Ernst T. Krebs,
mladji.
Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skradenica o laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside
i farmakološki je naziv za nitrilosi e (Beta-cijanoforične glikozi e).
a se ra i o vitaminu B17 zvanično je prihvadeno 1952.
KAKO DELUJE B 17?

10
Krebs je otkrio a se u molekulu B17 nalaze čak va toksična elementa.
Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid.
Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze.
Sve ovo je u molekulu "zaključano", a a bi se cijani i benzal ehi (koji su zaje no još jači
otrov) aktivirali, molekul se mora "otključati".

U organizmu se kao na ležni enzimi za "otključavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje
imaju za atak a neutrališu cijani i benzal ehi iz molekula i konvertuju ih u bezopasane
produkte i beta-glikozi aze, koje ih puštaju a eluju otrovno, formirajudi otrovni
hidrocijanid (HCN).
U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hi rocijani , kao što su iz F r ili,
ved se on mora NAPRAVITI u organizmu.
Za pravljenje otrova je za užena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glukozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali n ncentracija

beta-glikozidaza je u malignim delijama.
I to o sto puta veda, nego u z ravim delijama.
Tako se praktično otrovni hi rocijani formira samo ncer, a to ima za
posledicu razaranje ovih delija.
Najzanimljivije je što, maligne delije o ovoga uopšte a se brane, jer se rugi
enzim, ro enaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat "otključavanja" molekula oji sa rži cijani i koji se nalazi u

travama koje pasu i ovce, otkrili su o av ari i agronomi u Australiji, nakon je nog
trovanja etelinom ovaca na ispa
Tako su zbog sigurnosti životinja k e belu etelinu, bogatu nitrilosi ima, seme
biljke modifikovali i ni
U nitilosidima se nalaz
To je ura jeno jer su v ovce otrovale baš hi rocijani om je udi ovu etelinu.
Niko, me jutim, nije p mož a ošlo o trovanja nekom rugom otrovnom
biljkom, koje su neke o hvatile.
Činjenica je i j su jele pomenutu etelinu otrovale.
Ipak, sve aust e o ta a su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

o p rno je objašnjavao u svojim brojnim ra ovima iz 1970. go ine a je

La puno netoksičan.
Nj osna doza iznosila bi 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, ka a ga je
pr miševima i pacovima.
To je toliko netoksično a u nekim stu ijama vo a koja se koristi u me icini za razblaživanja
ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs.
Konačno, pre brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu ozu
leka i nije se otrovao.

Ipak, strah o Laetrila je tako i u Australiji raširen.

11
Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio
u slobo noj pro aji. Sa a više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA -
Therapeutic Goo s A ministration), anas razmatra svaki in ivi ualni slučaj onoga ko želi a
se po vrgne lečenju Laetrilom, o lučujudi a li a mu se omogudi uvoz leka.
Onaj ko ovu ozvolu obije, ima još teži za atak a prona je lekara koji de mu Laeteril
ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu.
Tako je je posebnim propisima otežana nabavka koštica o kajsije kako bi se onemogudilo
sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli a ovaj lek sami prave.

U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama elimini k l k Zato

hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bol de")
koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom.
Njen vlasnik, oktor Kontreras, je an je o najvedih pobornika teorije o

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge je

Vitamin B17 se nalazi uprosu, kukuruzu, lanu, trops u jabuke, bademu,

slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešn
mnogim rugim biljkama koje su o avno eliminisan
Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosac
Koštice i semenke o voda imaju i rug
masne kisline i različite minerale. Ipak,
tropska kasava.
uške, breskve, nektarine i
e savremenog čoveka.
aterije: neke proteine, nezasidene
vitamina B17 su koštice o kajsije i

KAKO IZGLEDA LEČEN B17 (LAETRILOM)

Najza , svi koji žele a erapiju moraju znati a: LAETRIL NIJE NIKAKAV
ČU OTVORAN LEK.
Takav lek za rak ne po je rak neizlečiv, ved zato što je pojava kancera, po
teoriji dr. Kre p g poremedaja metabolizma, a tumor samo je na vi ljiva
manifestacija edaja koja počinje na je nom organu, a zatim se širi na čitav
organizam »L amin B17) samo je JE AN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem,
ra .

SA EM VITAMINA B17 NE MOŽE SE MNOGO POSTIDI, AKO SE ISTOVREMENO I

R NI ELEMENTI U ORGANIZMU NE OVE U U METABOLIČKI BALANS.
ALI AKO SE UZIMA B17 UZ HIPOKRATOVU ANTITUMORNU DIJETU IMATE VELIKE ŠANSE A
SE IZLEČITE.

Ovo je u lečenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu me juzavisni.
Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljnog lučenja enzima koji te vitamine
razgradjuju i sprovode u sva tkiva.
a bi se enzimi lučili u ovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim rugim hranjivim
sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam.
Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan.

12
Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim mo ifikovanjem biljaka koje su
priro na lju ska hrana) proizvo i lančanu reakciju.
Tako smo ved naveli a su u Australiji genetski mo ifikovali etelinu koju su pasle ovce i
eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.

Tako, ma kolike oze "Laetrila" se uzimale, on se nede korisno razgra jivati ako u organizmu
ne ostaju pankreatski enzimi koji mogu a rastvore opnu maligne delije ili neki minerali.
Posebno je važan cink.
Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva.
Kod davanja injekcija "Laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i di til lf ksid
(DMSO).
U terapiji se aju i velike količine vitamina C, kao i emulzionisani vitamin no
vitamin B15.
Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

U svojoj klinici »Laetrilom« oktori Krebs, Hans Niper i Filip u a i ealna

enzimska kombinacija za elovanje »Laetrila« sa rži: Pancre pain (150mg);
Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg) A l -chymotrypsin
(45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat teledeg tim conate (10mg);
Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedini thione (10mg);

Ovo navodimo samo da bi se videlo koli enzima medjuzavisna, a

njihova i ealna kombinacija sa rugim v žna kako bi se maligna delija što bolje
napala. Zato je važno a se terapija »Lae je on sam potpuno netoksičan i u
slobodnoj je prodaji, osim u SAD od nadzorom lekara koji ima sa njim
iskustva u terapiji.

U tretmanu raka "Laet ade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi

poznati dr Kontreras, vica ajkule.
Zašto?
Ajkule su najz ravija b
Imune su pra j čovek poznaje.
Veruje se da j ule najodogovorniji za ovakav imuni sistem.
Po oktoru Ko kulina hrskavica blokira rast krvnih su ova smanjujudi vitalnost
ka kira angiogenezu.
Aj a stimuliše proizvo nju antitela i po upire čitav imuni sistem.
Ov element koristan je i ko lečenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i
os
Korišdenje ajkuline hrskavice je kontrain ikovano sa tru nodom i ojenjem što, tako je,
treba napomenuti.
Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji.
Najčešde se uzimaju gorki ba emi iz koštice kajsije.
Ba em koji nije gorak nema cijani a, što znači a nema vitamina B17 u sebi.
"Latreil" je ipak manje toksičan o šedera i čak 21 put manje toksičan o aspirina.
Sa ruge strane, svi klasični lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.

13
Evo kako cijani iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše.
Maligne delije vole šeder i imaju 8 puta više receptora za uzimanje šedera o z ravih delija, a
cijani u koštici kajsije je okružen šederom.
Maligne delije uzimaju šeder i truju se cijanidom.
Zato je jako važno a se delije raka nave u a je u samo šeder sa cijani om. Unošenje
svakog rugog šedera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati.
To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohi ratima koji se pretvaraju u šeder.
U protivnom delije raka de se slatko hraniti, ali se nede trovati.
Naprotiv, još bolje de napre ovati.

Ko preventivnog uzimanja tableta "Laetrila" o 500 mgefekat se pojača ai 5

o 7 koštica kajsija nevno jer se u košticama nalaze i rugi vitamini, min koji de
se aktivirati i pomodi "Laetrilu" a se u telu asimiluje.

Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a ba em iz koštice pretho žvakati. Ne

gutati ceo.

Proteolitski enzimi ( Vitalzym ) vare proteinski omot č k k delije i omogudavaju

cijanidu da bude "svaren".
Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta nevno (3 azan želu ac.
Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako b o u svarivanju i redukciji
toksične nesvarene hrane.

Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u le pomod "Laetrila".

Čitava ova metabolička terapija se kojih prva traje 21 an, a ruga još tri
meseeca.
Ali, to je samo deo ter

Sa ruge strane, pošto a umnožavanje kanceroznih delija služe razne

kancerogene materije raznih civilizacijskih ostignuda, potrebno ih je
potpuno eliminisati iz
Zato za vreme p p obustaviti unos svih »kancerogenih oki ača« ili ih svesti
na najmanju ru.
To znači: izbe rnice životinjskog porekla, a potpuno isključiti slanine, šunku,
pr
Izb koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštačkim a itivima. Izbegavati
sve i fluor i fluorisanu vo u (fluori uništava enzime), so, ili beli šeder i veštačke
za su izuzetno opasni).
Ne jesti ribu prženu u ulju, ved samo kuvanu i pečenu.
O sokova uzimati što više sveže ce jenog voda i povrda (HIPOKRATOVA DIJETA).
Vodu treba unositi minimalno do 3 l na dan.
Alkohol, uvan, kafa, se ativi, analgetici, moraju se isključiti.
Najmanje tri sata nevno treba provesti na suncu, bez naočara sa zaštitnim UV filterima.
Što manje vremena provo iti na veštačkom svetlu, osim po onim koje ima ceo spektar boja,
kao fluorescentne cevi.
Izbegavati gle anje televizora kao i korišdenje losiona, toksičnih lakova za kosu,
antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd.

14
Je nostavno, prilago iti se životu čoveka iz priro e.

1. Ne sme se preterati u je enju semenki. Ba em iz koštice treba prvo obro sažvakati, a ne

gutati.

2. Preporučuje se dnevno o 70 koštica na an. Mnogi lju i uzimaju oko 15 koštica nevno.
Generalano uzima se je na koštica na svakih 2,5 kg težine nevno. oktor Krebs preporučuje
30-do 35 dnevno.

3. Rak voli šeder. Šeder u semenu kajsije je okružen cijani om. Kancer je šd l ba ja
se cijani i truje ga. Zato, ka a se je u ove koštice treba potpuno elimini šedera
iz drugog izvora.

4. Uz korišdenje tablete o 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštic že i

druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi o asimilovao u
organizmu.

5. Uz terapiju B17 uzima se i Chemotrypsin ili Chymo l ili j zym koji treba da
razloži proteinski omotač oko kancerogene delije kak vao.

6. Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer u crevima teško rastvara,
tako a se B17 ne osoba ja. Laneno ulje

15