IntegrirajuCi A/D konvertori mogu se koristiti za konverziju podataka sa visokom

taEnoSCu i malom brzinom. Ovi A/D konvertori su spori jer su signali sporopromenljivi.
GreSka ofseta kod ovih konvertora je mala i mogu imati visoku linearnost.
Sto se tiEe upotrebe ovih konvertora , oni imaju Siroku upotrebu u mernim
instrumentima za merenje napona i struje. Osetljivi su na promene temperature.
Imamo dva tipa integrirajukih A/D konvertora:

Konvertor sa jednostrukim nagibom

Konvertor sa dvostrukim nagibom

Konverton' sa j e d a o s ~ mnagibom

Konvertor sa jednostrukim nagibom transformige ulazni signal u vreme. Da bi se

ostvarila linearna zavisnost izmedu veliEine ulaznog napona i trajanja vremenskog intervala,
referentni napon V, treba da se menja linearno sa vremenom. Da bi se to postiglo ulazni
napon se generiSe pomoCu integratora. Na Slici 1.4. prikazana je Sema A/D konvertora sa
jednostrukim nagibom sa strujnim izvorom. Integrator Eine kondenzator C i tranzistor TR,.
Tranzistor TR, upo-trebljen je kao prekidaE preko koga se vrgi resetovanje, odnosno
prainjenje kondenzatora C. Pre svakog ciklusa konverzije potrebno je resetovati kondenzator
kao i brojae, Sto se postiie resetovanjem D flipflopa i pri tome izlaz Q kontrolnog kola
obezbeduje nizak napon na bazi tranzistora TR,, pa tranzistor odlazi u zasiCenje i na taj naEin
prazni kondenzator C.

S1.1.4. Sema A/D konvertora sa jednostrukim nagibom sa strujnim izvorom

 1 2 9 4

S1.1.5. Vremenski dijagram signala A D konvertora sa jednostrukim nagibom

Ciklus konverzije zapoEinje setovanjem kontrolnog flipflopa. Visoki napon na izlazu Q

blokira tranzistor TR,, pa kondenzator C poEinje da se puni konstantnom strujom tranzistora
TR,. ZahvaljujuCi tome napon na kondenzatoru VRraste linearno sa vremenom. Ovaj napon
se dovodi na komparator radi poredenja sa analognim podatkom VA.Sve dok je VA> V, na
komparatorskom izlazu k postoji visok nivo napona. Brojanje taktnih impulsa traje sve dotle,
dok napon VR ne dostigne vrednost VA. Kada se izjednaEe ta dva napona komparator se
prebacuje u stanje ligiEke 0, Eime je zavrgen konverzacioni ciklus, a krajnji rezultat brojanja
predstavlja digitalni ekvivalent ulazne analogne vrednosti. Prema tome, efektivno vreme
konverzije zapoEinje setovanjem kontrolnog flipflopa, a zavrgava se izjednaEavanjem ulaznog
i referentnog napona. Ciklusno vreme konverzije ukljuzuje i vreme prainjenja kondenzatora
C. Vremenski dijagrami signala konvertora prikazanog na Slici 1.4. prikazani su na Slici 1.5.

Struja punjenja kondenzatora C je konstantna i ona iznosi:

, gde je V, radni napon Zenerove diode. Vremenska zavisnost referentnog napona data je
izrazom:

Porast referentnog napona ograniEen je uslovom:

t.,(T) = F, .A

,odakle se nalazi vremenski ekvivalent analogne wednosti:

-8-
Ako se ovaj vremenski interval kvantuje periodom taktnog generatora Tp, nalazi se da on
sadrii N perioda.

Iz jednakosti:

,nalazi se da je:

Gornji izraz pokazuje da je analogni napon V, proporcionalan broju impulsa N koji je

odbrojan na binarnom brojaEu, Sto znaEi da je prenosna karakteristika konvertora linearna.
Opisani uredaj ponekad se naziva A/D konvertor sa girinskom modulacijom. To upravo
znaEi da veliEina analognog signala odreduje vreme trajanja, odnosno iirinu impulsa u toku
koga se odvija proces brojanja. Posmatrano sa ovog stanovigta opisana konverzija je narocito
pogodna za prenos informacija, pri Eemu je dovoljno da se prenose samo start i stop impulsi
vremenskih ekviva-lenata Ti.

Kon vertonnsa d v o s nagibom

~

TaEnost A/D konvertora sa vremenskom kvantizacijom moie da se poveCa korigbenjem

principa konverzije pomoCu dvostrukog nagiba. Takav konvertor prikazan je na Slici 1.6.

S1.1.6. Blok iema A/D konvertora sa dvostrukim nagibom

Integrator je izveden pomoCu operacionog pojaEavaEa OP. Start-komandom preko

analognog prekidaea AP zatvara se prekidaE PI, a otvara P,. Napon na izlazu operacionog
pojaEavaEa poEinje lineamo da raste i Eim prede potencijal nule komparator K otvara I kolo
za prolaz taktnih impulsa P,. Ovi impulsi pobuduju binarni brojaE sve dotle, dok svi njegovi
stepeni ne predu iz resetovanog u setovano stanje.
Na Slici 1.7. predstavljen je vremenski dijagrarn signala koji se pojavljuju u AD
konvertoru prikazanom na Slici 1.6.

S1.1.7. Vremenski dijagrarn signala A D konvertora sa dvostrukim nagibom

Vreme TA, za koje Ce brojaE stiCi od 0 do svoje maksimalne vrednosti odredeno je

kapacitetom brojaEa i uEestanogCu taktnog generatora. U toku tog vremena vrgi se
integracioni proces pod dejstvom ulaznog analognog napona VA, usled Eega se na izlazu
operacionog pojaEavaEa formira lineami napon:

Po isteku vremena TAniita se nije izmenilo u pogledu dovodenja taktnih impulsa na

brojaE. Prvi impuls koji nailazi posle pojavljivanja maksimalne wednosti brojaEa, vraCa
brojaE ponovo u poEetno stanje, a kao posledica toga prebacuje se i analogni prekidaE AP u
drugi poloiaj. Prema tome, na operacionom pojaEavaEu zapoEinje integracija pod dejstvom
referentnog napona V, tako da se sada na njegovom izlazu formira opadajuCi lineami napon:
 U toku formiranja ovog napona brojaE ponovo odbrojava impulse sve dotle dok napon
v,(t) ne dostigne nulti potencijal, kada komparator k spreEava dalje pobudivanje brojaEa.
Prema tome, iz uslova v,(Td=O nalazi se vremenski ekvivalent analognog napona:

Ako se ovo vreme kvantuje periodom generatora Tp,nalazi se da je:

, gde je N broj primljenih impulsa u brojaEu. Vidi se da je digitalni ekvivalent ulazne

analogne vrednosti izraien brojem impulsa koje brojaE primi u toku druge integracije.
PrimeCujemo da kod A/D konvertora sa dvostrukim nagibom, za razliku od A/D konvertora
sa jednostrukim nagibom, vremenska konstanta RC nema uticaja na proces konverzije, pa je
time eliminisana i greSka koju ona unosi. Sta viSe, konverzija ne zavisi ni od stabilnosti
etalona tj. periode taktnog generatora, s obzirom da se i vreme TAmeri istim etalonom. Prema
tome, A/D konvertor sa dvostrukim nagibom odlikuje se velikom taEnoSCu, ali i vrlo malom
brzinom konverzije. To je sasvim razumljivo kad se ima u vidu da ciklus konverzije obuhvata
i vremenski period TA,koji je utoliko veCi Sto je rezolucioni napon konvertora manji.

1.3. PRATECI A/D KONVERTOR

PrateCi A/D konvertor koristi D/A konvertor kao referencu za formiranje digitalnog
ekvivalenta analognog signala. LogiEka Sema pratekeg A/D konvertora prikazana je na Slici
1.8.
Ovaj tip A/D konvertora je veoma jednostavne konstrukcije. Sastoji se od obostranog
brojaEa, D/A konvertora i komparatora. BrojaE se taktuje signalom TAKT, koji se moie
zabraniti signalom GATE, ako postavimo signal u stanje logiEke nule GATE=O. Komparator
poredi ulazni napon V,, sa izlaznim naponom iz D/A konvertora V,,. Ako je V, > V, izlaz
komparatora je k=1, brojaE broji unapred, poveCava se sadriaj obostranog brojaEa, pa prema
tome i napon Vizraste. Kada postane V, < V,, menja se stanje izlaza komparatora i brojaE
poEinje da broji unazad. Ako V, ne menja vrednost i ako je histerezis komparatora manji od
1 LSB, veC nakon prvog taktnog impulsa napon V, Ce ponovo postati manji od V,,
komparator Ce da promeni stanje, brojaE Ce da promeni smer brojanja i napon V, ponovo
raste. Sve dok V, ne promeni vrednost, brojaE broji po jedan impuls napred, po jedan nazad,
a napon V, osciluje oko napona V, za 1 LSB.
 I I, VIZ
I DIGITALHI
IZLAZI

ANRLDGNI
I ZL AZ
S1.1.8. PrateCi AID konvertor

Vremenski dijagram promene napona V, u funkciji promene ulaznog napona V,

prikazan je na Slici 1.9.

'*
S1.1.9. Vremenski dijagram napona pratekeg AID konvertora

Za vreme dok je signal GATE na nultom logiEkom nivou na brojaE ne stiiu taktni
impulsi, brojaE ne menja sadriaj tako da i napon na izlazu DIA konvertora ne menja vrednost.
Kada je GATE=1, brojaE u zavisnosti od logiEkog nivoa izlaza komparatora broji unapred ili
unazad, a napon na izlazu DIA konvertora teii da dostigne V,, i da prati promene V,. Brzina
promene napona V, zavisi od periode taktnih impulsa tc. Minimalna vrednost tcje ograniEena
vremenom postavljanja DIA konvertora i kainjenjem komparatora. Ako je promena napona
V, bria od maksimalne brzine promene V,, izlazni digitalni kod, a time i napon Vi, Ce da
kasni u odnosu na ulazni napon. Poito promenom uEestanosti signala TAKT moie da se
menja brzina promene napona V,, prateCi AID konvertor moie da se koristi kao specifican
digitalno upravljiv filtar.
Sa vremenskog dijagrama na Slici 1.9. vidi se da je, nakon ito je u trenutku t, logiEki
nivo signala GATE postao GATE=O, izlazni napon je zadriao vrednost koju je imao u kt,.
Ovim je ostvarena funkcija analogno4igitalnog pratilpamti kola. Informacija o veliEini
napona u trenutku prebacivanja u reiim "pamti" (t,) je raspoloiiva kako u digitalnom, tako i u
analognom obliku i moie ostati zapamCena neograniEeno dugo, za razliku od analognih
pratilpamti kola.
 anbgni
ula.
- signbdcb
modulmr -
d'italni
NF
fib
- dedmarr - id.asri.
pdaai

S1.l. 12. Blok iema sigma - delta A/D konvertora

Radi lakieg razumevanja principa rada i strukture sigma4elta konvertora tekst je

podeljen na sledeke delove:

oversampling
delta modulaciju
uobliEavanje spektra iuma (noiseshaping)
digitalno filtriranje
decimaciju.

Po teoremi o odabiranju, brzina odabiranja F mora biti barem dva puta veCa od iirine
opsega ulaznog signala. Kada je F, > 2Fb,to se zove oversampling. Na primer, neka je na ulaz
obiEnog viiebitnog A/D konvertora doveden sinusni signal koji se odabira frekvencijom koja
je dva puta veCa od njegovog opsega. Kada signal prode kroz konvertor, na izlazu Ce se za
rezultat dobiti koristan signal i mnoitvo nasumiEnog iuma. Ovo je Sum kvantizacije, koji je
rezultat sledeCeg: ulazni signal A/D konvertora je kontinualni signal sa beskonaEnim brojem
moguCih stanja, a digitalni izlaz je diskretna f-ja Eiji je broj razliEitih stanja odreden
rezolucijom konvertora. Prema tome, AD konverzija gubi odreden deo informacija i uvodi
smetnje u signal. Amplituda ove greike je nasumiEna, sa vrednostima do *LSB. Na Slici
1.13. prikazan je koristan signal i Gum u fiekvencijskom domenu.

S1.1.13. Signal na izlazu konvertora u frel&encijskom domenu kada je F;2Fb