AD KONVERTORI

- Seminarski rad -
1.1. UVOD U A/D KONVERTORE

Analogno-digitalna konverzija predstavlja generisanje digitalnog kodovanog broja koji

odgovara analognom ulaznom signalu. Elektronsko kolo koje vrši kon-verziju naziva se
analogno-digitalni konvertor, ili skraćeno A/D konvertor (ADC).

Kod savremenih tehnika merenja, dominantnu grupu instrumenata i merne opreme, čine
digitalni merni instrumenti. Oni često ne samo da poseduju napred-nije performanse u
odnosu na odgovarajuće analogne instrumente (brzina, propusni opseg, pouzdanost, otpornost
na smetnje, minijaturizacija, itd.), već imaju i znatno nižu cenu, a omogućavaju i veoma
jednostavnu automatizaciju procesa merenja. Nažalost, veličine koje je potrebno dovesti na
ulaze u merni sistem, samo su u veoma malom broju slučajeva, po svojoj prirodi digitalne. Pa
čak i tada, često je potrebno analizirati parametre ovih digitalnih veličina na najnižem,
fizičkom nivou, naročito u postupcima overe i atestiranja sistema ili dijagnostike, kod
neregularnog rada usled otkaza ili ispada. Sa stanovišta merenja, jedini način da se ovakvi
signali ispravno okarakterišu i u tim situacijama, jeste da se tretiraju kao analogne veličine i
opišu odgovarajućim analognim parametrima.

Elementaran analogno-digitalni konvertor je naponski komparator. Ulazni analogni

signal -Vul, komparator konvertuje u jednobitnu digitalnu informaciju D=d0, tako da d0=0
označava da je Vul<V1, a d0=1 da je Vul>V1, gde je V1 unapred određen naponski prag. Ako je
potrebno da se veličina analognog napona odredi sa većom preciznošću i predstavi u
digitalnom obliku, potrebno je porediti ulazni napon sa više naponskih pragova. Šema
ovakvog jednog konvertora prikazana je na Slici 1.1.

Sl.1.1. Principijelna šema A/D konvertora

Na Slici 1.1. je prikazana principijelna šema A/D konvertora koja sadrži m komparatora
i koder sa m ulaza i n izlaza. Ako se naponi Vi rasporede ekvidistantno unutar naponskog
opsega od 0 do Vps, na osnovu izlaza kom-paratora ki može da se odredi u kom se
naponskom opsegu nalazi ulazni signal Vul. Digitalnu informaciju sa komparatora koder
koduje u digitalni broj izabranog binarnog brojnog sistema.
Na Slici 1.2. prikazana je idealna karakteristika prenosa A/D konvertora u slučaju da
postoji 8 nivoa komparacije ulaznog napona.
 Sl.1.2. Karakteristika prenosa idealnog A/D konvertora

Ako se ulazni napon linearno menja od 0 do napona pune skale Vps , izlazna digitalna
informacija može da ima m + 1 = 9 diskretnih stanja: 0 za Vul<V1 , 1 za V1<Vul<V2, 2 za
V2<Vul<V3 , ... 7 za V7<Vul<V8 i ''PREKORAČENJE'' ako je ulazni napon Vul>V8.
Karakteristika prenosa na Slici 1.2. pretpostavlja ekvidistantno raspoređene napone Vi ,
idealne komparatore bez histerezisa i nulto vreme propagacije signala kroz komparatore i
koder. Realna karakteristika prenosa će odstupati od idealne i mogu se definisati statičke i
dinamičke greške koje unosi realan A/D konvertor.

Statičke karakteristike A/D konvertora se definišu tako što se definišu apsolutna

linearnost, greška (ofset) nule, greška pune skale, greška pojačanja i diferencijalna linearnost.
U slučaju velike diferencijalne nelinearnosti, kada je narušena monotonost karakteristike
prenosa, za A/D konvertore se češće koristi termin "izgubljen kod" (missed code), umesto
nemonotonost.

Pošto je izlazna informacija A/D konvertora digitalni broj, dinamičke karakte-ristike

A/D kovertora se svode na specificiranje potrebnog vremena da se od trenutka početka
konverzije na izlazu A/D konvertora postavi digitalni ekvivalent ulaznog analognog signala.
Ovo vreme se naziva vreme konverzije.

Rezolucija, odnosno, broj nivoa kvantizacije ulaznog signala se najčešće definiše

brojem bita izlazne digitalne informacije, ako je primenjen prirodni binarni kod, ili brojem
decimalnih cifara, za A/D konvertore koji generišu izlaznu informaciju u BCD kodu.
Povećanje rezolucije A/D konvertora sa Slike 1.1. se može postići jedino povećanjem broja
naponskih nivoa, odnosno, brojem komparatora. Za povećanje rezolucije za samo jedan bit,
potrebno je duplirati broj komparatora i srazmerno proširiti kombinacionu mrežu kodera.
Tako je za 8-bitni konvertor potrebno 256 komparatora. Pošto je u praksi potrebno obavljati
A/D konverziju i sa mnogo većom rezolucijom, direktna konverzija sa 2n komparatora i
kodne mreže postaje neekonomična zbog velikog broja kompo-nenti. U cilju smanjenja broja
sastavnih elektronskih kola, primenjuju se različite metode za A/D konverziju.
Uglavnom se A/D konvertori klasifikuju po načinu ili brzini konverzije. Najčešće se
proizvode i koriste tri klase A/D konvertora:

 Vrlo brzi A/D konvertori, formirani korišćenjem paralelnih komparatora koji se jos
nazivaju i direktni ili fleš A/D konvertori.

 Konvertori srednje brzine, koji napon na ulazu porede sa referentnim naponom

generisanim D/A konvertorom.

 Konvertori male brzine, koji najčešće proces konverzije napona u digitalni broj
obavljaju merenjem vremena za koje napon, koji raste linearno sa vremenom,
dostigne vrednost ulaznog napona. Ovakvi konvertori se još nazivaju i serijski A/D
konvertori , A/D konvertori sa vremenskim ekviva-lentom, ili integratorski A/D
konvertori.

1.2. INTEGRIRAJUĆI A/D KONVERTOR

Integrirajući A/D konvertori nazivaju se još i konvertori sa vremenskim ekvivalentom,

jer se A/D konverzija odvija kroz proces kvantizacije vremenskog intervala koji predstavlja
ekvivalent naponu na ulazu u konvertor.

Kod startnog i pratećeg konvertora etaloni su iste prirode kao i merena veličina, tako da
je njen digitalni ekvivalent iznalažen direktnim brojanjem kvantizacionih nivoa. Umesto
stepenastog referentnog napona sa kojim se poredi analogni odmerak signala, može se
upotrebiti i kontinualni monotono opadajući ili rastući napon. Pošto je i taj napon analogni,
ne možemo pomoću njega ostvariti direktnu kvantizaciju ulaznog signala, ali ako poznajemo
vremensku zavisnost monotono promenljivog napona kvantizacije može se izvesti pomoću
pogodno odabranog etalona vremena.

Kod ovog tipa A/D konvertora, konverzija se odvija u dva koraka:

 Transformacija ulaznog napona u vremenski interval

 Kvantizacija dobijenog vremenskog intervala.

Vremenski interval se dobija sa inegratora koji je prikazan na Slici 1.3.

Sl.1.3. Integrator
Napon na kondenzatoru je jednak:

Integrirajući A/D konvertori mogu se koristiti za konverziju podataka sa visokom

tačnošću i malom brzinom. Ovi A/D konvertori su spori jer su signali sporopromenljivi.
Greška ofseta kod ovih konvertora je mala i mogu imati visoku linearnost.

Što se tiče upotrebe ovih konvertora , oni imaju široku upotrebu u mernim
instrumentima za merenje napona i struje. Osetljivi su na promene temperature.

Imamo dva tipa integrirajućih A/D konvertora:

 Konvertor sa jednostrukim nagibom

 Konvertor sa dvostrukim nagibom

Konvertori sa jednostrukim nagibom

Konvertor sa jednostrukim nagibom transformiše ulazni signal u vreme. Da bi se

ostvarila linearna zavisnost između veličine ulaznog napona i trajanja vremenskog intervala,
referentni napon VR treba da se menja linearno sa vremenom. Da bi se to postiglo ulazni
napon se generiše pomoću integratora. Na Slici 1.4. prikazana je šema A/D konvertora sa
jednostrukim nagibom sa strujnim izvorom. Integrator čine kondenzator C i tranzistor TR1.
Tranzistor TR1 upo-trebljen je kao prekidač preko koga se vrši resetovanje, odnosno
pražnjenje kondenzatora C. Pre svakog ciklusa konverzije potrebno je resetovati kondenzator
kao i brojač, što se postiže resetovanjem D flipflopa i pri tome izlaz Q kontrolnog kola
obezbeđuje nizak napon na bazi tranzistora TR1, pa tranzistor odlazi u zasićenje i na taj način
prazni kondenzator C.

Sl.1.4. Šema A/D konvertora sa jednostrukim nagibom sa strujnim izvorom

 Sl.1.5. Vremenski dijagram signala A/D konvertora sa jednostrukim nagibom

Ciklus konverzije započinje setovanjem kontrolnog flipflopa. Visoki napon na izlazu Q

blokira tranzistor TR2, pa kondenzator C počinje da se puni konstantnom strujom tranzistora
TR1. Zahvaljujući tome napon na kondenzatoru VR raste linearno sa vremenom. Ovaj napon
se dovodi na komparator radi poređenja sa analognim podatkom VA. Sve dok je VA > VR na
komparatorskom izlazu k postoji visok nivo napona. Brojanje taktnih impulsa traje sve dotle,
dok napon VR ne dostigne vrednost VA. Kada se izjednače ta dva napona komparator se
prebacuje u stanje ligičke 0, čime je završen konverzacioni ciklus, a krajnji rezultat brojanja
predstavlja digitalni ekvivalent ulazne analogne vrednosti. Prema tome, efektivno vreme
konverzije započinje setovanjem kontrolnog flipflopa, a završava se izjednačavanjem ulaznog
i referentnog napona. Ciklusno vreme konverzije uklju-čuje i vreme pražnjenja kondenzatora
C. Vremenski dijagrami signala konvertora prikazanog na Slici 1.4. prikazani su na Slici 1.5.

Struja punjenja kondenzatora C je konstantna i ona iznosi:

gde je VZ radni napon Zenerove diode. Vremenska zavisnost referentnog napona data je
izrazom:

Porast referentnog napona ograničen je uslovom:

odakle se nalazi vremenski ekvivalent analogne vrednosti:

Ako se ovaj vremenski interval kvantuje periodom taktnog generatora TP, nalazi se da on
sadrži N perioda.

Iz jednakosti:

nalazi se da je:

Gornji izraz pokazuje da je analogni napon VA proporcionalan broju impulsa N koji je

odbrojan na binarnom brojaču, što znači da je prenosna karakteristika konvertora linearna.

Opisani uređaj ponekad se naziva A/D konvertor sa širinskom modulacijom. To upravo

znači da veličina analognog signala određuje vreme trajanja, odnosno širinu impulsa u toku
koga se odvija proces brojanja. Posmatrano sa ovog stanovišta opisana konverzija je naročito
pogodna za prenos informacija, pri čemu je dovoljno da se prenose samo start i stop impulsi
vremenskih ekviva-lenata Ti.

Konvertori sa dvostrukim nagibom

Tačnost A/D konvertora sa vremenskom kvantizacijom može da se poveća korišćenjem

principa konverzije pomoću dvostrukog nagiba. Takav konvertor prikazan je na Slici 1.6.

Sl.1.6. Blok šema A/D konvertora sa dvostrukim nagibom

Integrator je izveden pomoću operacionog pojačavača OP. Start-komandom preko

analognog prekidača AP zatvara se prekidač P1, a otvara P2. Napon na izlazu operacionog
pojačavača počinje linearno da raste i čim pređe potencijal nule komparator K otvara I kolo
za prolaz taktnih impulsa PT. Ovi impulsi pobuđuju binarni brojač sve dotle, dok svi njegovi
stepeni ne pređu iz resetovanog u setovano stanje.
Na Slici 1.7. predstavljen je vremenski dijagram signala koji se pojavljuju u A/D
konvertoru prikazanom na Slici 1.6.

Sl.1.7. Vremenski dijagram signala A/D konvertora sa dvostrukim nagibom

Vreme TA, za koje će brojač stići od 0 do svoje maksimalne vrednosti određeno je

kapacitetom brojača i učestanošću taktnog generatora. U toku tog vremena vrši se
integracioni proces pod dejstvom ulaznog analognog napona VA, usled čega se na izlazu
operacionog pojačavača formira linearni napon:

Po isteku vremena TA ništa se nije izmenilo u pogledu dovođenja taktnih impulsa na

brojač. Prvi impuls koji nailazi posle pojavljivanja maksimalne vrednosti brojača, vraća
brojač ponovo u početno stanje, a kao posledica toga prebacuje se i analogni prekidač AP u
drugi položaj. Prema tome, na operacionom pojačavaču započinje integracija pod dejstvom
referentnog napona VR tako da se sada na njegovom izlazu formira opadajući linearni napon:
U toku formiranja ovog napona brojač ponovo odbrojava impulse sve dotle dok napon
vVR(t) ne dostigne nulti potencijal, kada komparator k sprečava dalje pobuđivanje brojača.
Prema tome, iz uslova vVR(TR)=0 nalazi se vremenski ekvivalent analognog napona:

Ako se ovo vreme kvantuje periodom generatora TP, nalazi se da je:

gde je N broj primljenih impulsa u brojaču. Vidi se da je digitalni ekvivalent ulazne

analogne vrednosti izražen brojem impulsa koje brojač primi u toku druge integracije.
Primećujemo da kod A/D konvertora sa dvostrukim nagibom, za razliku od A/D konvertora
sa jednostrukim nagibom, vremenska konstanta RC nema uticaja na proces konverzije, pa je
time eliminisana i greška koju ona unosi. Šta više, konverzija ne zavisi ni od stabilnosti
etalona tj. periode taktnog generatora, s obzirom da se i vreme TA meri istim etalonom. Prema
tome, A/D konvertor sa dvostrukim nagibom odlikuje se velikom tačnošću, ali i vrlo malom
brzinom konverzije. To je sasvim razumljivo kad se ima u vidu da ciklus konverzije obuhvata
i vremenski period TA, koji je utoliko veći što je rezolucioni napon konvertora manji.

1.3. PRATEĆI A/D KONVERTOR

Prateći A/D konvertor koristi D/A konvertor kao referencu za formiranje digitalnog
ekvivalenta analognog signala. Logička šema pratećeg A/D konvertora prikazana je na Slici
1.8.

Ovaj tip A/D konvertora je veoma jednostavne konstrukcije. Sastoji se od obostranog

brojača, D/A konvertora i komparatora. Brojač se taktuje signalom TAKT, koji se može
zabraniti signalom GATE, ako postavimo signal u stanje logičke nule GATE=0. Komparator
poredi ulazni napon Vul sa izlaznim naponom iz D/A konvertora Viz. Ako je Vul > Viz izlaz
komparatora je k=1, brojač broji unapred, povećava se sadržaj obostranog brojača, pa prema
tome i napon Viz raste. Kada postane Vul < Viz, menja se stanje izlaza komparatora i brojač
počinje da broji unazad. Ako Vul ne menja vrednost i ako je histerezis komparatora manji od
1 LSB, već nakon prvog taktnog impulsa napon Viz će ponovo postati manji od Vul,
komparator će da promeni stanje, brojač će da promeni smer brojanja i napon Viz ponovo
raste. Sve dok Vul ne promeni vrednost, brojač broji po jedan impuls napred, po jedan nazad,
a napon Viz osciluje oko napona Vul za 1 LSB.
 Sl.1.8. Prateći A/D konvertor

Vremenski dijagram promene napona Viz u funkciji promene ulaznog napona Vul
prikazan je na Slici 1.9.

Sl.1.9. Vremenski dijagram napona pratećeg A/D konvertora

Za vreme dok je signal GATE na nultom logičkom nivou na brojač ne stižu taktni
impulsi, brojač ne menja sadržaj tako da i napon na izlazu D/A konvertora ne menja vrednost.

Kada je GATE=1, brojač u zavisnosti od logičkog nivoa izlaza komparatora broji unapred ili
unazad, a napon na izlazu D/A konvertora teži da dostigne Vul i da prati promene Vul. Brzina
promene napona Viz zavisi od periode taktnih impulsa tc. Minimalna vrednost tc je ograničena
vremenom postavljanja D/A konvertora i kašnjenjem komparatora. Ako je promena napona
Vul brža od maksimalne brzine promene Viz, izlazni digitalni kod, a time i napon Viz će da
kasni u odnosu na ulazni napon. Pošto promenom učestanosti signala TAKT može da se
menja brzina promene napona Viz, prateći A/D konvertor može da se koristi kao specifičan
digitalno upravljiv filtar.

Sa vremenskog dijagrama na Slici 1.9. vidi se da je, nakon što je u trenutku t2 logički
nivo signala GATE postao GATE=0, izlazni napon je zadržao vrednost koju je imao u t=t2.
Ovim je ostvarena funkcija analogno-digitalnog prati/pamti kola. Informacija o veličini
napona u trenutku prebacivanja u režim "pamti" (t2) je raspoloživa kako u digitalnom, tako i u
analognom obliku i može ostati zapamćena neograničeno dugo, za razliku od analognih
prati/pamti kola.

1.4. ADC SA SUKCESCIVNOM APROKSIMACIJOM (SAR)

 A/D konvertori sa sukcesivnim aproksimacijama (SAR ADC) imaju malu potrošnju i
zauzimaju relativno malo mesta na silicijumskoj pločici. Ova kombinacija performansi ih čini
idealnim za veliki broj aplikacija kao što su: instrumenti koji su baterijski napajani,
industrijska kontrola, akvizicija podataka i mnoge druge.

SAR ADC su čest izbor za aplikacije sa srednjom i visokom rezolucijom i sa srednjom

brzinom konverzije (od nekoliko μs do nekoliko desetina μs). Najčešće se biraju gde brzina
odabiranja ne prelazi 5 μs, a opseg rezolucije SAR A/D konvertora je od 8 do 16 bita.
Principijelna šema A/D konvertora sa sukcesivnim aproksimacijama data je na Slici 1.10.

Sl.1.10. A/D konvertor sa sukcesivnim aproksimacijama

Maksimalni ulazni napon koji se može priključiti na konvertor je Vulmax i on je jednak

naponu pune skale Vps tj. Vulmax = Vps . Maksimalni izlazni napon iz D/A konvertora Viz je za 1
LSB manji od napona Vps. Pod ovakvim uslovima D/A konvertor će, kad je MSB bit
postavljen na jedinicu (Qn-1 =1), a svi ostali na nulu, generisati napon Viz = Vps/ 2. Sledeći bit
(Qn-2=1) ima težinu Vps / , odnosno, pošto se radi o binarnom D/A konvertoru, svaki sledeći
bit ima težinu upola manju od predhodnog.

Konverzija počinje tako što, nakon priključenog Vul, kontrolno logičko kolo postavi
logičku jedinicu u bit najveće težine registra sukcesivnih aproksimacija (Qn-1). D/A konvertor
generiše napon Viz = Vps / 2 koji se poredi sa Vul. Ako je Vul > Vps / 2, MSB bit digitalnog
ekvivalenta napona Vul je jedan, a ako je Vul < Vps / 2, tada taj bit treba da bude nula.
Kontrolna logika, na osnovu izlaza komparatora resetuje (ako je k=0), ili ne resetuje (ako je
k=1) MSB flipflop u registru sukcesivnih aproksimacija, čime je definisan bit najveće
vrednosti Qn-1 izlazne informacije, a zatim postavlja drugi bit po težini Qn-2 na logičku
jedinicu. Komparator poredi novu vrednost Viz (koja je Vps / ili 3Vps / u zavisnosti dobijenog
u poređenju sa bitom najveće vrednosti) sa Vul, a zatim kontrolna logika, na osnovu izlaza
komparatora resetuje ili ne flipflop za taj bit (Qn-2) i definisana je vrednost bita drugog po
težini. Kontrolna logika postavlja sledeći bit koji ima težinu upola manju od predhodnog na
logičku jedinicu. Proces poređenja i postavljanja narednih flipflopova se nastavlja sve do bita
najmanje težine Q0. U zavisnosti od logičkog nivoa komparatora flipflop bita najmanje težine
se resetuje ili ostaje logička jedinica. Time je konverzija završena.

Kao primer, na Slici 1.11. pokazan je vremenski dijagram napona Viz idealnog
četvorobitnog A/D konvertora sa sukcesivnim aproksimacijama.

Sl.1.11. Promena napona D/A konvertora prilikom A/D konverzije

Na slici 1.11. je pretpostavljen ulazni napon 11/16 > Vul/Vps >5/8. Konverzija počinje
postavljanjem koda "1000" u SAR (registar sukcesivnih aproksimacija). Izlazni napon D/A
konvertora se postavlja na Viz = Vps / 2. Pošto je Vul > Viz, na osnovu k=1, u trenutku t1
kontrolna logika ne resetuje Q3, čime je određen MSB bit izlazne informacije, postavlja Q2=1,
tako da je kod upisan u registar sukcesivnih aproksimacija (SAR) "1100", a izlazni napon
D/A konvertora se postavlja na Viz=3 / Vps. Sada je Vul < Viz, kontrolna logika u trenutku t2, na
osnovu k=0 resetuje Q2 i bezuslovno postavlja Q1=1. Ovim je određena i druga cifra izlazne
digitalne informacije. SAR je postavljen u stanje "1010", a Viz na Viz= 5Vps/8. Pošto je Vul >
Viz, k=1 zabranjuje da kontrolna logika resetuje Q1, u trenutku t3 postavlja se Q0=1, tako da je
u SAR registru stanje "1011". U trenutku t se na osnovu k=0 resetuje Q0, tako da je konačan
rezultat konverzije koji je ostao u registru sukcesivnih aproksimacija Q3Q2Q1Q0="1010", Što
je najbliži binarni broj koji odgovara ulaznom naponu.

Na istom vremenskom dijagramu na slici je isprekidanom linijom prikazan tok

konverzije napona Vul < Vps / 16. Nakon četiri koraka sukcesivnih aproksimacija, kao rezultat
konverzije se dobija stanje Q3Q2Q1Q0="0000".

Na osnovu sprovedene analize funkcionisnja A/D konvertora sa sukcesivnim

aproksimacijama (skraćeno SAR ADK) mogu se definisati uslovi za sintezu registra
sukcesivnih aproksimacija (SAR) i kontrolne logike (KL):

 Konverzija analognog signala u digitalni binarni kodovan broj od n cifara se obavlja u

n+1 taktnom intervalu, od kojih prvi (t0) inicijalizuje sekvencu sukcesivnih
aproksimacija, a poslednji (tn) označava kraj konverzije.

 Start konverzije se zadaje asinhrono u odnosu na taktni impuls A/D kon-vertora.

  Vreme između dva susedna taktna impulsa treba da je dovoljno dugačko, kako bi
isteklo vreme postavljanja D/A konvertora, kašnjenja kroz kom-parator i kašnjenja
kroz kontrolnu logiku.

 Korišćeni n-bitni D/A konvertor mora imati monotono rastuću karakteristiku prenosa
(diferencijalnu linearnost bolju od ±0.5 LSB).

 Flipflopovi registra sukcesivnih aproksimacija (SAR registra) treba da imaju

mogućnost pojedinačnog postavljanja i resetovanja.

 Ulazni napon Vul ne sme da se menja u toku konverzije, s obzirom da se flipflopovi

postavljaju bit po bit, a već postavljeni flipflopovi, u slučaju promene Vul, ne mogu da
promene stanje.

Vreme konverzije A/D konvertora sa sukcesivnim aproksimacijama ja dato izrazom:

tSARADK=(n+1)*tc

gde je n- broj bita konvertora , a Tc - perioda ponavljanja impulsa CLK. Mini-malna

perioda ponavljanja CLK zavisi od vremena postavljanja D/A konvertora, od kašnjenja kroz
komparator i kašnjenja kroz registar sukcesivnih aproksimacija sa pripadajućim logičkim
kolima. Dominantan uticaj na vreme konverzije ima vreme postavljanja D/A konvertora,
pošto je ovo vreme često i za red veličine duže od ostalih kašnjenja u mreži. Tipično vreme
konverzije za, na primer, dvanaestobitne integrisane SAR ADK je od 1μs za najbrže, do
nekoliko desetina μs za sporije ADK.

Brzina SAR ADK je ograničena sa:

 Vremenom smirivanja D/A konvertora

 Komparatorom, koji za određeno vreme mora da detektuje male razlike
između napona Vul i Viz
 Vremenom izvršavanja logičkih operacija.

Maksimalno smirivanje D/A konvertora je najčešće određeno smirivanjem MSB-a.

Linearnost celokupnog A/D konvertora je limitirana linearnošću D/A konvertora. Zbog toga,
SAR ADK-i čija rezolucija prelazi 12 bita često zahtevaju neku vrstu kalibracije ili
dodavanje novih komponenti da bi se postigla potrebna linearnost. Dodavanje novih
komponenti donosi sa sobom i problem slaganja (uparenosti) komponenti. Zbog svega
navedenog, u praksi najčešće srećemo realizacije čija rezolucija ne prelazi 12 bita.

Najvažnije prednosti A/D konvertora sa sukcesivnim aproksimacijama su mala

potrošnja, visoka rezolucija, tačnost i to što zauzimaju malo mesta na sili-cijumskoj pločici.
Glavna ograničenja u strukturi su mala brzina odabiranja, kao i zahtevi da tačnost pojedinih
delova (kao što su D/A konvertor i komparator) bude na nivou tačnosti celog sistema.

1.5. SIGMA-DELTA A/D KONVERTORI

 Sigma-delta konvertori se karakterišu visokom rezolucijom, tačnošću, vi-sokom
integrabilnošću i niskom cenom. Zbog navedenih osobina oni su veoma zastupljeni u
komercijalnim aplikacijama kao sto su mobilna telefonija, ADSL tehnologija i mnoge druge.

U samoj realizaciji možemo uočiti dve strane ovog konvertora:

 analognu stranu (jednostavna, čini je 1-bitni A/D konvertor)

 digitalnu stranu (kompleksnija).

Blok šema sigma – delta A/D konvertora prikazana je na Slici 1.12.

Sl.1.12. Blok šema sigma – delta A/D konvertora

Radi lakšeg razumevanja principa rada i strukture sigma-delta konvertora tekst je

podeljen na sledeće delove:

 oversampling
 delta modulaciju
 uobličavanje spektra šuma (noise shaping)
 digitalno filtriranje
 decimaciju.

OVERSAMPLING (“prekomerno odmeravanje”)

Po teoremi o odabiranju, brzina odabiranja F mora biti barem dva puta veća od širine
opsega ulaznog signala. Kada je Fs > 2Fb, to se zove oversampling. Na primer, neka je na ulaz
običnog višebitnog A/D konvertora doveden sinusni signal koji se odabira frekvencijom koja
je dva puta veća od njegovog opsega. Kada signal prođe kroz konvertor, na izlazu će se za
rezultat dobiti koristan signal i mnoštvo nasumičnog šuma. Ovo je šum kvantizacije, koji je
rezultat sledećeg: ulazni signal A/D konvertora je kontinualni signal sa beskonačnim brojem
mogućih stanja, a digitalni izlaz je diskretna f-ja čiji je broj različitih stanja određen
rezolucijom konvertora. Prema tome, AD konverzija gubi određen deo informacija i uvodi
smetnje u signal. Amplituda ove greške je nasumična, sa vrednostima do ±LSB. Na Slici
1.13. prikazan je koristan signal i šum u frekvencijskom domenu.
 Sl.1.13. Signal na izlazu konvertora u frekvencijskom domenu kada je Fs=2Fb
Ako se posmatra isti ulazni signal,ali se frekvencija odabiranja poveća k puta, na kF, što
je prikazano na Slici 1.14, vidi se da se nivo šuma smanjio, a energija šuma se rasporedila na
veći frekvencijski opseg (pri tom je odnos signal/šum ostao isti).

Propuštanjem ovakvog signala kroz digitalni filtar dobijaju se mnogo bolji rezultati
nego što bi se dobili kada ne bi koristili oversampling. Prikaz signala propuštenog kroz
digitalni filtar dat je na Slici 1.15.

Sl.1.14. Signal na izlazu konvertora kada je brzina odabiranja povećana k puta

Sl.1.15. Odziv digitalnog filtra nakon oversampling-a

DELTA MODULACIJA

U osnovi ideje delta modulacije je digitalni prenos razlike susednih odbiraka

analognog ulaznog signala, čime se smanjuje količina prenesenih podataka. Za demodulaciju
koristi se integrator i niskopropusni filtar koji odstranjuje šum kvantizacije. Na Slikama 1.16 i
1.17 prikazana je blok šema delta modulacije i demodulacije:

Sl.1.16. Delta modulacija

Sl.1.17. Demodulacija

UOBLIČAVANJE SPEKTRA ŠUMA (noise shaping)

Ako zanemarimo nesavršenost realnih komponenti pri realizaciji sigma delta

modulatora, ukupna greška je jednaka grešci kvantizacije. Blok šema jednog takvog sigma
delta modulatora prikazana je na Slici 1.18.

Sl.1.18. Blok šema sigma delta modulatora sa niskopropusnim filtrom

Signal Y(s), kad imamo da je N(s)=0, jednak je:

odakle dobijamo da je prenosna funkcija modulatora jednaka:

,dobijamo da je to za niskopropusni filtar.

Ako želimo da izrazimo prenosnu karakteristiku signala šuma, kada je X(s)=0, imamo:

, odakle dobijamo da je prenosna karakteristika jednaka:

, prema tome, dobijamo da je to visokopropusni filtar.

Dakle, zaključujemo kako se sigma delta modulator ponaša kao nisko-propusni filtar za
signal, a kao visokopropusni filtar za šum. Na taj način je većina šuma "pomerena" na visoke
frekvencije. To predstavlja uobličavanje spektra šuma. Karakteristika spektra korisnog signala
i šuma prikazana je na Slici 1.19.

Sl.1.19. Karakteristika korisnog signala i signala šuma

Ako sada primenimo digitalni filtar, on će otkloniti više šuma nego što bi se otklonilo
primenom samog oversamplinga. Na Slici 1.20. prikazan je signal zajedno sa šumom i
označen je deo koji izdvajamo uz pomoć digitalnog filtra. Izdvajamo samo koristan signal.
 Sl.1.20. Izdvajanje korisnog signala uz pomoć digitalnog filtra

Primer jednog sigma-delta modulatora prvog reda prikazan je na sledećoj Slici 1.21.

Sl.1.21. Blok šema sigma-delta modulatora prvog reda

Sigma-delta modulator se sastoji iz jednog diferencijalnog pojačavača, integratora i

komparatora sa povratnom spregom koja sadrži 1-bitni D/A konvertor. Ovaj D/A konvertor
služi za održavanje srednje vrednosti izlaza integratora blizu referentnog nivoa komparatora.
Na izlazu modulatora formira se povorka "jedinica" i "nula". Gustina "jedinica" na izlazu
proporcionalna je ulaznom signalu. Povećanjem amplitude ulaznog signala komparator
generiše veći broj "jedinica" i obrnuto, smanjivanjem amplitude ulaznog napona komparator
gene-riše manji broj "jedinica".

Modulator prvog reda obezbeđuje poboljšanja odnosa signal/šum od 9dB za svako

dupliranje frekvencije odabiranja. Može se postići uobličavanje spektra šuma koristeći više
od jedne faze integracije i sumiranja u sigma-delta modulatoru. Na primer, sigma-delta
modulator drugog reda obezbeđuje poboljšanja odnosa signal/šum od 15dB za svako
udvostručavanje frekvencije odabiranja. Principijelna šema jednog sigma-delta modulatora
trećeg reda prikazana je na Slici 1.22.
 Sl.1.22. Principijelna šema sigma-delta modulatora trećeg reda

DIGITALNO FILTRIRANJE

Digitalni NF filtar je sastavni deo sigma-delta konvertora. Uloga digitalnog filtra je sledeća:

 usrednjava povorku 1-bitnih podataka

 poboljšava rezoluciju A/D konvertora
 uklanja šum kvantizacije koji je izvan opsega koji nas interesuje (određuje širinu
opsega signala)
 određuje vreme smirivanja

DECIMACIJA

Decimacija, koja se još zove i downsampling, je proces odbacivanja viška odabiranih

podataka bez gubitka informacije. Ona se karakteriše faktorom decimacije M koji može biti
bilo koji ceo broj i predstavlja odnos ulaznog i izlaznog opsega. Svrha decimacije jeste
smanjivanje frekvencije izlaznog signala na upotrebljivu vrednost. Smanjivanje opsega kao
rezultat daje i jeftiniju imple-mentaciju. Primer decimacije dat je na Slici 1.23.

Sigma-delta konvertori svoj rad temelje na tri pojma:

 oversampling
 uobličavanje spektra šuma
 decimacija

Sl.1.23. Primer decimacije

 Zbog toga sigma-delta konvertori imaju veoma visoku rezoluciju i tačnost, ali i malu
brzinu. Neke od osnovnih karakteristika sigma-delta konvertora su:

 Visoka izlazna rezolucija (2 bita) (Kod sigma-delta konvertora je povećana rezolucija

na račun smanjenja brzine).

 Prednost ovih konvertora je što ne zahtevaju dodatna kola ili kalibraciju, čak i kad
imamo visoku rezoluciju.

 Visoka tačnost.

 Standardni sigma-delta A/D konvertori koji se uglavnom koriste u digitalnim audio

aplikacijama, imaju ograničenu širinu propusnog opsega na 22kHz. U novije vreme
neki konvertori su dostigli širinu propusnog opsega od 1MHz do 2 MHz sa 12 do 16
bita rezolucije. Od najbržih sigma-delta A/D kon-vertora se ne očekuje da imaju
značajno širi propusni opseg od nekoliko MHz u bliskoj budućnosti.

 Zauzimaju mnogo mesta na čipu (najviše mesta zauzimaju digitalni filtar i decimator).

 Ograničenje ove strukture je i kašnjenje koje je znatno veće nego kod drugih tipova
A/D konvertora. Zbog oversemplinga i kašnjenja sigma-delta A/D konvertori se retko
sreću u aplikacijama u kojima se koristi multipleks.

1.6. FLEŠ A/D KONVERTORI

Fleš A/D konvertori (Flash ADC) ili kako ih još zovu paralelni A/D konvertori spadaju
u klasu najbržih A/D konvertora. Najbrži način da konvertujemo analogni oblik napona u
digitalni oblik ostvaruje se pomoću ovog A/D konvertora. Ovi konvertori su idealni za
aplikacije koje zahtevaju veliku širinu opsega.

Fleš A/D konvertori troše puno energije, imaju relativno nisku rezoluciju i mogu biti
veoma skupi, što ih ograničava na korišćenje u aplikacijama sa visokim frekvencijama.
Koriste se za akviziciju podataka, satelitske komunikacije, radarsku obradu, digitalne
osciloskope i visokonaponske disk drajvere.

Fleš A/D konvertor je sačinjen od veoma brzih kaskadnih komparatora. Svaki

komparator predstavlja 1LSB, a izlazni kod se može odrediti u jednom kompara-torskom
kolu. Osnovna realizacija fleš A/D kovertora prikazana je na Slici 1.24.
 Sl.1.24. Osnovna blok šema fleš A/D konvertora

Realizacija fleš A/D konvertora sa termometarskim kodom prikazana je na Slici 1.25.

Za jedan N-bitni konvertor potrebno je da kolo sadrži 2N-1 kom-paratora. Otpornički
razdelnik sa 2N otpornika obezbeđuje referentni napon. Referentni napon za svaki komparator
je za jedan LSB veći od referentnog napona za komparator koji je odmah ispod. Svaki
komparator daje "1" kada je njegov analogni ulazni napon veći od referentnog napona
dovedenog na njega. U suprotnom, izlaz je "0". Prema tome, ako je analogni ulaz između VX
i VX5, komparatori X1 do X daju jedinice, a preostali komparatori daju nule. Ovo je poznato
kao termometarsko enkodiranje, a tako je dobilo naziv jer je slično živinom termometru kod
koga živin stub uvek raste do odgovarajuće temperature i iznad te vrednosti živa ne ide.
Termometarski kod je zatim dekodiran u odgovarajući izlazni kod.
 Sl.1.25. Fleš A/D kovertor sa termometarskim kodom

Što se komparatora tiče oni su tipično kaskada širokopojasnih stepena niskih pojačanja.
Ovo pojačanje je malo, jer je na visokim frekvencijama teško postići i širok opseg i veliko
pojačanje. Dizajnirani su za nizak napon ofseta, takav da je ulazni ofset svakog komparatora
manji od LSB-a A/D konvertora. U suprotnom, komparatorski ofset bi mogao lažno navesti
komparator, pri čemu digitalni kod ne bi reprezentovao termometarski kod (greška na najniža
2 bita). Leč sa osve-žavanjem na svakom komparatorskom izlazu čuva rezultat. Leč ima
pozitivnu povratnu spregu, tako da je krajnje stanje zasigurno ili "1" ili "0".

Problemi kod realnih fleš A/D konvertora

Kao i kod svih ostalih realnih komponenata i kod realnih fleš (flash) A/D konvertora
se javljaju problemi. Najčešće probleme ćemo ukratko predstaviti.

U normalnim uslovima komparatorski izlaz će biti termometarski kod kao što je na

primer "00011111", a greške mogu izazvati izlazni kod kao što je na primer "00010111".
Ovaj izlaz nulte sekvence se naziva ISKRA (sparkle). Ovo može biti izazvano nesavršenošću
ulaznog nagomilavanja ili vremenskom neusaglašenošću komparatora. Moderni konvertori
kao što je MAX10 uvrštavaju ulazno kolo za odmeravanje i zadršku, SH kolo (sample&hold)
ispred A/D konvertora sa enko-dirajućom tehnikom koja sprečava iskra kodove.
 Kada je digitalni izlaz komparatora nejasan (ni nula ni jedinica), izlaz je definisan kao
metastabilan. Metastabilnost može biti redukovana obezbeđivanjem više vremena za
regeneraciju. Takođe, metastabilnost se može poboljšati Grejovim kodom enkodiranja.
Grejov kod obezbeđuje da se u jednom trenutku samo jedan bit u izlazu promeni. Kod
Grejovog koda svaki kod se razlikuje za tačno jednu cifru (jedan kod) od kodova susednih
njemu tj. od kodova pre i posle njega. Komparatorski izlazi su prvo konvertovani u Grejev
kod enkodiranja i onda kasnije dekodirani u binarni, ako je to poželjno. Drugi problem koji se
javlja je taj kada se metastabilan izlaz kreće dvema različitim kružnim putanjama. Moguća
situacija koja može da se dogodi je da jedna putanja “proglasi” ulaz kao "1" dok druga
putanja “smatra” da je na ulazu "0". Ovo može da stvori glavne greške. Da bi se ovakve
greške izbegle potrebno je da samo jedna kružna putanja oseti metastabilan izlaz.

Još jedna stvar koja može da stvara probleme je frekventna zavisnost izlaznog signala.
Kada se ulazni signal promeni pre nego što komparator izvrši svoje odlučivanje, performansa
A/D konvertora je nepovoljno realizovana. Naj-ozbiljniji problem u realizaciji je smanjivanje
odnosa signal/šum (plus distorzija) kako frekvencija analognog ulaza raste.

Kada proanaliziramo zavisnost fleš A/D konvertora od rezolucije dolazimo do

zaključka da se brzina konverzije fleš A/D konvertora ne menja značajno sa povećanjem
rezolucije. Kod konvertora sa sukcesivnim aproksimacijama brzina konverzije se menja
linearno sa povećanjem rezolucije, dok se kod integrirajućih vreme duplira sa svakim bitom
povećanja rezolucije. Usaglašavanje fleš konvertora obično ograničava rezoluciju na oko 8
bita. Zahtevi kod usaglašavanja komponenti se dupliraju sa svakim bitom povećanja
rezolucije. Kod fleš A/D konvertora svaki bit povećanja rezolucije gotovo da udvostručava
veličinu kola. Snaga se takođe udvostručava. Kod A/D konvertora sa sukcesivnim
aproksimacijama i kod sigma-delta konvertora promena je linearna dok kod integrirajućih
neće doći do značajnih promena. Cena kola takođe raste sa povećanjem njegove složenosti.

CMOS fleš A/D konvertori su dostupni na niskim brzinama i rezolucijama i obično su

namenjeni za inegrisanje u velika CMOS kola. Za aplikacije koje zahtevaju skromnu
rezoluciju, obično do 8 bita, na frekvencijama semplovanja od nekoliko stotina MHz,
arhitektura fleš A/D konvertora bi mogla biti jedina povoljna alternativa. Za aplikacije sa
visokom frekvencijom analognog ulaza, izabrani A/D konvertor bi trebao da ima jedno
ulazno kolo za odmeravanje i zadršku.
1.7.PRENOSNA FUNKCIJA A/D KONVERTORA
Prenosna funkcija je dijagram na kome je prikazan kod na izlazu iz A/D konvertora za
vrednosti ulaznog signala A/D konvertora. Dijagram prenosne funkcije nije kontinualan već
se sastoji od 2N kodova, gde je N rezolucija A/D konvertora u bitima. Ako bi povezali ove
kodove jednom linijom (obično kroz tačke na prelasku sa jednog koda na drugi), idealna
prenosna funkcija bi bila prava linija. Linija povučena kroz tačke na svakoj granici između
kodova, počinjala bi u koordinatnom početku a nagib prave bi bio isti (kao na Slici 1.26.) za
svaki A/D konvertor.

Sl.1.26. Idealna prenosna funkcija 3-bitnog A/D konvertora

Slika 1.26. prikazuje idealnu prenosnu funkciju za 3-bitni A/D konvertor sa

referentnim tačkama na ivici promene koda. Izlazni kod biće najmanji (000) za vrednosti
ulaznog signala ispod 1/8 maksimalne vrednosti (to je i širina jednog koda tog A/D
konvertora). Takođe, primetite da A/D konvertor dostiže najveći izlazni kod (111) već na 7/8
maksimalne vrednosti dinamičkog opsega, a ne na granici dinamičkog opsega. Znači,
prelazak na maksimalni digitalni izlazni kod ne dešava se kada je vrednost ulaznog napona na
granici dinamičkog opsega. Prelazak se dešava kada je napon za jedan kod – ili najmanje
značajan bit (LSB) – manji od dinamičkog opsega (drugim rečima od referentnog napona).

Sl.1.27. Prenosna funkcija 3-bitnog A/D konvertora sa ofsetom od -1/2 LSB

 Prenosna funkcija može biti implementirana sa ofsetom od -½ LSB, kao što je
prikazano na Slici 1.27. Ova translacija prenosne funkcije ulevo translira i opseg greške
kvantizacije iz (-1 do 0 LSB) u opseg (-½ do +½ LSB). Iako je ovaj ofset nameran, on se
često navodi u specifikacijama kao deo greške ofseta.

1.8.GREŠKE A/D KONVERTORA

Ograničenja u materijalima koji se koriste za izradu znače da u praksi A/D konvertori

neće imati idealnu prenosnu funkciju. Odstupanja od idealne prenosne funkcije definišu DC
preciznost i okarakterisana su parametrima u tablicama tehničkih podataka.

Rezultat AD konverzije odstupa od idealnog zbog varijacija u procesu izrade što je

zajedničko za sva integrisana kola, kao i zbog raznih drugih izvora grešaka u samom procesu
analogno-digitalne (A/D) konverzije. Preciznost A/D konvertora zavisi od nekoliko ključnih
tehničkih osobina, koje obuhvataju diferencijalnu nelinearnu grešku (DNL), integralnu
nelinearnu grešku (INL), ofset i grešku poja-čanja, preciznost referentnog napona, uticaj
temperature i dinamičke perfor-manse.

Dve popularne metode za utvrđivanje ukupne greške sistema su metoda kvadratnog

korena sume kvadrata grešaka (root-sum-square - RSS) i metoda najgoreg slučaja. RSS
metoda podrazumeva kvadriranje pojedinačnih grešaka, njihovo sabiranje i konačno
kvadratni koren zbira daje ukupnu grešku:

UKUPNA GREŠKA =

, gde En predstavlja pojedinačnu grešku neke komponente ili parametra.

Ovaj metod je najprecizniji kada pojedinačne greške nisu u međusobnoj korelaciji (što
može a ne mora biti slučaj). Kod metode najgoreg slučaja, sve pojedinačne greške se sabiraju.
Ova metoda garantuje da greška nikada neće preći određenu granicu. Kako se na ovaj način
dobija gornja granica greške, stvarna greška je uvek manja od ove vrednosti (vrlo često
MNOGO manja). Izmerena stvarna greška obično je negde između vrednosti dobijene na ova
dva načina, ali je često bliža vrednosti dobijenoj RSS metodom. U zavisnosti od potreba i
zahteva bira se između najgore i tipične vrednosti grešaka. Odluka o tome koja će vrednost
biti korišćena zavisi od mnogo faktora, uključujući tu i standardnu devijaciju od merene
vrednosti, važnosti pojedinih parametara, veličini greške u odnosu na druge greške, itd. Tako
da u stvari i ne postoje neka tačno određena i stroga pravila koja moraju bit ispoštovana.

Od aplikacije zavisi koje će specifikacije projektant da smatra najvažnijim. Na primer,

DTMF dekoder uzorkuje telefonski signal kako bi utvrdio koji je taster pritisnut na aparatu sa
tonskim biranjem. U ovom slučaju najbitnije je izmeriti snagu signala (iz određenog seta
frekvencija) među ostalim tonovima i šumom koji nastaje prilikom A/D konverzije. U ovom
projektu, projektant će najviše paž-nje da obrati na parametre dinamičkih performansi kao
što su odnos signal/šum i harmonijska izobličenja. U drugom primeru, sistem može da
očitava signal koji meri temperaturu neke tečnosti. U ovom slučaju, DC preciznost merenja je
najbitnija tako da će ofset, pojačanje i nelinearnosti biti najpre proveravane.
 Ne mora da znači, da ako uzmemo A/D konvertor sa više bita od predviđenog za neku
određenu preciznost, da ćemo i dobiti karakteristike konvertora u željenoj preciznosti. Ako na
primer, pretpostavimo da ja potrebno postići pre-ciznost od 0,1% ili 10-bitnu preciznost
(1/210), tako da ima smisla odabrati konvertor sa rezolucijom većom od ove. Ako odaberemo
12-bitni konvertor, možemo da pretpostavimo da će to biti dovoljno; ali bez analize
specifikacije, nema garancije da on postiže 12-bitne performanse (on može biti boljih ili
lošijih karakterisitka). Na primer, 12-bitni A/D konvertor sa integralnom greškom
nelinearnosti od LSB-a (Least Significant Bit - najmanje važan bit) može postići samo 10-
bitnu preciznost u najboljem slučaju (ako se podrazumeva da su greške ofseta i pojačanja
kalibrisane). Uređaj sa integralnom greškom nelinearnosti od 0.5 LSB-a može postići grešku
manju od 0.0122% odnosno 13-bitnu preciznost (ako su uklonjene greške ofseta i pojačanja).
Da bi se izračunala najveća preciznost, potrebno je maksimalnu integralnu grešku
nelinearnosti podeliti sa 2N, gde je N – broj bita. U našem slučaju, ako dopustimo grešku od
0.075% (tj. 11-bitnu grešku) za A/D konvertor, ostaje nam greška od 0.025% za ostatak
elektronskog sklopa, što uključuje greške senzora, grešku od operacionih pojačavača,
multipleksera, eventualnog D/A konvertora, ili drugih analognih izlaznih signala na putanji
signala.

Mnogi signali su relativno statični, kao npr. izlazni signali temperaturnih senzora ili
senzora pritiska. U takvim aplikacijama mereni signal je povezan sa nekom fizičkom
veličinom i apsolutna preciznost merenja tog napona je važna. Parametri A/D konvertora koji
opisuju ovaj vid preciznosti su greška ofseta, greška pojačanja dinamičkog opsega,
diferencijalna nelinearnost (DNL) i inte-gralna nelinearnost (INL). Ova četiri parametra u
potpunosti opisuju apsolutnu preciznost A/D konvertora.

Iako se ne navodi kao parametar jedna od osnovnih grešaka A/D konvertora, a nastaje
kao rezultat pretvaranja signala i podataka je greška kvantizacije. Ova greška ne može biti
izbegnuta u merenjima uz A/D konverziju. DC preciznost i rezultujuću apsolutnu grešku
određuju četiri parametra – ofset, pojačanje u celom dinamčkom opsegu, INL i DNL. Greška
kvantizacije je nezaobilazni rezultat predstavljanja analognog signala u digitalnim brojevima
(drugim rečima, plod analogno-digitalne konverzije). Maksimalna greška kvantizacije je
određena rezo-lucijom merenja (ili rezolucijom A/D konvertora, ako je signal
oversampleovan).Dalje, greška kvantizacije će se pojaviti kao šum, poznatiji kao šum
kvantizacije u dinamičkoj analizi. Na primer, greška kvantizacije pojaviće se kao prag šuma u
FFT dijagramu (frekvencijskom spektru) merenog signala na ulazu A/D kon-vertora.

Sl.1.28. Greška ofseta kod realnog A/D konvertora

 Sl.1.29. Greška pojačanja kod realnog A/D konvertora

Sl.1.30. Diferencijalna nelinearnost kod realnog A/D konvertora