PROJEKAT IZ PRAKTIČNE ELEKTRONIKE

NAZIV PROJEKTA:
Diferencijalni temperaturni prekidač

TEKST ZADATKA:
Izvršiti analizu problema i projektovati diferencijalni temperaturni prekidač. Sistem se sastoji
od izvora napajanja i komparatora.

MENTOR PROJEKTA:
Rajs Vladimir

PROJEKAT IZRADILI:
Malivuk Marina 13244
Misirlis Katarina 13241

DATUM ODBRANE PROJEKTA:

03.10.2012.
 Sadržaj

PROJEKAT IZ PRAKTIČNE ELEKTRONIKE..................................................................................1

1. Uvod...............................................................................................................................................3
2. Analiza problema...........................................................................................................................3
3. Proračuni i simulacioni rezultati....................................................................................................4
4. Opis realizovanog predmeta projekta............................................................................................6
4.1. Detaljan opis svih elemenata uređaja.....................................................................................6
4.2. Slika uređaja u krajnjem stadijumu izrade.............................................................................9
5. Rezultati testiranja.......................................................................................................................10
6. Zaključak......................................................................................................................................11
Literatura.............................................................................................................................................12
Dodatak A……………………………………………………………………………………………13

2
1. Uvod
Ovaj projekat se bavi izradom i analizom rada diferencijelnog temperaturnog prekidača. Cilj
nam je bio da napravimo elektronski uređaj koji će se moći koristiti i u praksi i koji će biti otvoren
za buduću doradu.
Diferencijalni temperaturni prekidač je uređaj koji prati kretanje temperature na jednom
senzoru, u odnosu na drugi senzor koji je zajedno sa prvim spojen na operacioni pojačavač. Koristi
se u zaštitne svrhe, za aktiviranje alarma u situaciji kada je potrebna neka reakcija na preveliki pad
ili porast temperature, u domaćinstvu (bojler), a posebno je značajna njegova primena u solarnoj
tehnici koja je i dalje u razvoju i za čiji napredak ima još mnogo prostora. Diferencijalni
temperaturni prekidač se tu koristi u solarnim sistemima za grejanje, gde se pumpa akivira da pumpa
vruću vodu iz solarnog kolektora u rezervoar za vruću vodu. Ovo će se desiti ako je voda u solarnom
kolektoru zagrejana na unapred podešenu temperaturnu razliku u odnosu na vodu u rezervoaru.
Sledeće poglavlje je namenjeno analizi rada uređaja u celini, u trećoj glavi je prezentovana
simulacija uređaja u MicroCap-u, u četvrtoj su dati analiza i opis pojedinih komponenti, a u petom
poglavlju navedeni su rezultati testiranja gotovog uređaja. Na kraju su dati zaključak i spisak
literature korišćene prilikom izrade projekta.

2. Analiza problema
Uloga diferencijalnog temperaturnog prekidača je da prati promenu temperature na dva
senzora, jednog u odnosu na drugi, nezavisno od okoline. Senzori su spojeni na operacioni
pojačavač, koji je u ulozi komparatora,i biraju se u zavisnosti od potrebne primene, mernog opsega,
kao i u zavisnosti od toga temperaturu čega pratimo (tečnosti, gasova). Diferencijalni temperaturni
regulatori mogu da čitaju razne tipove senzora i od tih informacija uspostavljaju/prekidaju
električno kolo u zavisnosti od temperature koja je otišla ispod, ili iznad određene granice,
odrzavajući temperaturu na željenoj vrednosti uz vrlo male greške. Ovaj uređaj se napaja
konstantnim naponom od 5V, dobijenim regulisanjem napona od 9V. Jako je bitno da napajanje bude
stabilno,jer ono direktno napaja senzore, što znači da svako njegovo oscilovanje utiče na brzinu
momenta uključenja i isključenja.

Najviše pažnje prilikom izrade ovog projekta posvećeno je njegovoj najznačajnijoj

komponenti, komparatoru. Pokazalo se da izlazni napon komparatora u mnogome zavisi od izbora
operacionog pojačavača. Mi smo radili sa dva operaciona pojačavača, IC1 741 i MCP 6022, i
njihovo poređenje je prikazano u glavi pet, gde su dati konačni rezultati testiranja.

Diferencijalni temperaturni prekidač prati dve nezavisne temperature, T1 i T2. Ukoliko je

T1>T2, aktivira se relejni izlaz, koji se, pošto T1 padne ispod T2, ponovo isključi. Znači za kontrolu
izlaza koriste se releji koji uspostavljaju i prekidaju električno kolo na datoj temperaturi. Izlazni
blok čine i tranzistor, čiji se kolektor spaja sa relejem, par otpornika , kondenzator i zaštitna dioda.

3
 Blok šema uređaja je data na slici 2.1.

Slika 2.1 blok šema uređaja

3. Proračuni i simulacioni rezultati

Šema kola prikazana je na slici 3.1

Slika 3.1 električna šema

4
Analiza kada je vrednost potenciometra na 0, a temperature senzora nepromenjene

Slika 3.2 signali na ulazima komparatora i izlazu komparatora u krajnjem desnom položaju
potenciometra (0Ω)

Rezultati kada smo promenili vrednost potenciometra na 5kΩ, a temperaturu nismo menjali

Slika 3.3 signali na ulazima komparatora i izlazu komparatora u krajnjem levom položaju
potenciometra (5Ω)

5
Kada smo promenili temperaturu senzora na minus ulazu, tako da mu je otpornost opala, dobili smo
sledeće rezultate

Slika 3.4 signali na ulazima komparatora i izlazu komparatora kada je promenjena temperatura
senzora

4. Opis realizovanog predmeta projekta

4.1.Detaljan opis svih elemenata uređaja

Izvor napajanja

Sastoji se od diode, naponskog regulatora 7805, dva kondenzatora od 470µF, dva

kondenzatora od 100nF, otpornika od 1kΩ, led diode, na koje se dovodi napon od 9V, a
očekivani napon na izlazu je 5V.

Slika 4.1 električna šema naponskog regulatora

6
Komparator

Operacioni pojačavač

Operacioni pojačavač je diferencijalni elektronski pojačavač koji ima za cilj da

pojača razliku između dva ulazna signala. Jedan ulaz ima pozitivan efekat, dok drugi ima
negativan efekat na izlazni signal, te je u skladu sa tim jedan neinvertujući (+) a drugi
invertujući (-). Operacioni pojačavač pored dva ulazna i jednog izlaznog priključka poseduje
i dva terminala za napajanje od kojih je jedan pozitivan (+Vcc) a drugi negativan (-Vcc).
Radi jednostavnosti obično se operacioni pojačavač na šemama prikazuje bez ova dva
terminala.

Operacioni pojačavači se najčešće izrađuju u integrisanoj tehnici, obično u 8-

pinskom ili 14-pinskom kućištu. Sastoje se iz tri osnovna dela:

 ulaznog stepena
 naponskog pojačavača
 izlaznog stepena

Slika 4.2 blok šema operacionog pojačavača

 ulazni stepen pojačava razliku napona na ulaznim priključcima

 naponski pojačavač uvodi dodatno pojačanje signala
 izlazni stepen obezbeđuje dovoljno veliku snagu na izlazu, odnosno dovoljno veliko
strujno pojačanje

U skladu sa tim, ulazni stepen se izvodi kao diferencijalni pojačavač sa dva

simetrična ulaza. Izlazni stepen, koji omogućava velika strujna pojačanja, realizuje se sa
obično komplementarnim parom tranzistora. Iako dizajn varira između proizvođača, svi
operacioni pojačavači imaju istu osnovnu unutrašnju strukturu.

Korišćen je diferencijalni komparator čije srce predstavlja diferencijalni pojačavač.

Diferencijalni pojačavač poredi dva napona, od kojih je jedan uzet za referentnu vrednost-referentni

7
napon, a drugi napon je ulazni napon koga poredimo sa referentnim. U zavisnosti koji je napon veći,
na izlazu dobijamo visok ili nizak logički nivo. Razlika između diferencijalnog komparatora i
diferencijalnog pojačavača je ta što komparator ne koristi povratnu spregu, pa ne postoje problemi
kompenzacije i frekventnih karakteristika.

Kompartor na svom izlazu daje napon Vcc ako je napon na plus ulazu veći od napona na
minus ulazu, odnosno, Vee ako je obrnuto. Mi smo za naš projekat koristili dva operaciona
pojačavača, IC1 741 i MCP 6022. MCP 6022 se pokazao kao bolji jer je na svom izlazu davao
napone od 0 i 5V, za razliku od IC1 741, koji je davao vrednosti 1.73V i 4.20V.

Na oba ulaza komparatora nalazi se po jedan temperaturni senzor KTY81-120, čija se

otpornost smanjuje povećanjem temperature. Kraj komparatora na kome je zagrejani senzor, ima
manji napon zbog smanjenja otpornosti senzora, pa će napon na izlazu komparatora biti u skladu sa
drugim ulazom, na kome je senzor nesmanjene otpornosti, odnosno, onaj čiju temperaturu nismo
menjali. Takođe, na minus ulazu se nalazi i potenciometar sa rasponom vrednosti 0-5kΩ i
promenom njegove otpornosti takođe se menja izlaz komparatora, pošto smanjenjem otpornosti
potenciometra dolazi do pada napona na minus ulazu.

Tranzistor

Ako je na izlazu komparatora visok napon, tranzistor će provesti i napon na kolektoru će biti
veoma mali, približno oko 0. Ako je izlaz nizak, napon izmedju baze i emitera neće dostići potrebnih
0.6V, pa tranzistor neće provesti, a napon na kolektoru će biti približno jednak naponu napajanja.

Prvo smo na izlaz komparatora stavili otpornik od 10kΩ, pa, čak i kada je izlazni napon bio
visok, tranzistor nije mogao da provede zbog prevelikog pada napona na tom otporniku. Nakon toga
smo smanjili tu otpornost na 2,2kΩ, sto je omogućilo tranzistoru da provede.

Temperaturni senzor

Termistor je tip otpornika čiji se električni otpor menja sa promenom temperature. Zbog te
osobine nalazi primenu kao senzor tempreaturnih promena.

Zavisnost otpora od temperature je nelinearna, što otežava korišćenje termistora. Sa druge

strane, osetljivost je velika i na male promene temperature Zbog tih osobina, termistori se najviše
koriste tamo gde je potrebno testiranje gornje i donje granične temperature, a ne za merenje iste.

Glavna podela je na termistore sa pozitivnim (PTK) i negativnim (NTK) temperaturnim

koeficijentom.

Pri niskim temperaturama, i vrlo male struje kroz termistor mogu da proizvedu dovoljno
topline da dolazi do povišenja temperature istog i smanjenja otpora. Ovo smanjenje otpora uzrokuje
jos veću struju kroz termistor i dolazi do efekta lavine, koji može da uništi termistor ili da dovede
do pogrešnog merenja.

8
Relej

Relej je elektromagnetski kontrolisan prekidač koji se koristi za izolaciju električnog kola od

dela kola koji sadrži opterećenje. Struja protiče kroz kalem releja i stvara magnetno polje koje
pomera polugu i menja položaj prekidača. Kroz kalem releja prolazi relativno velika struja, tipično
30mA za relej od 12V, ali može biti i struja od oko 100mA za releje projektovane da rade na nižim
naponima.

Većina releja ima više parova kontakata. Da bi se razjasnila operacija istih, uzima se da je
normalno stanje kada struja ne teče kroz elektromagnet (relej isključen). Tako, ako je navedeno da je
određeni par kontakata normalno otvoren, to znači da su ti kontakti otvoreni kada je relej isključen
(nema struje kroz elektromagnet). Obrnuto važi za normalno zatvorene kontakte.

4.2. Slika uređaja u krajnjem stadijumu izrade

slika 4.3 slika temperaturnog diferencijalnog prekidača u krajnjem stadijumu izrade

9
5. Rezultati testiranja
Prikazaćemo rezultate testiranja u zavisnosti od položaja potenciometra, korišćenog
operacionog pojačavača, kao i promene otpornosti temperaturnog senzora.

Kada je potenciometar postavljen na 5kΩ, dobijeni su sledeći rezultati:

Za operacioni pojačavač IC1 741 na sobnoj temperaturi:

 V-=2.90V
 V+=2.03V
 Izlaz komparatora je 1.73V.
 Napon između baze i emitera je 0.53V, što je nedovoljno da tranzistor
provede, pa je napon na kolektoru jednak naponu napajanja, odnosno
5V.

U slučaju operacionog pojačavača MCP 6022, dobili smo:

 V-=2.91V
 V+=2.03V
 Izlazni napon komparatora je 0V.
 Napon između baze i emitera jednak je 0 , a napon na kolektoru je 5V.

Kada je potenciometar u drugom položaju, na 0Ω, vrednosti su:

Za operacioni pojačavač IC1 741 na sobnoj temperaturi:

 V-=0.88V
 V+=2.03V
 Izlaz na komparatoru je 4.20V.
 Vbe=0.7V, Vce=0.13V

Za operacioni pojačavač MCP 6022, rezultati su:

 V-=0.89V
 V+=2.03V
 Izlaz na komparatoru je 5V.
 Vbe=0.7V, Vce=0.13V

10
 Kada su otpornosti u obe grane komparatora približno jednake (2k2Ω),odnosno, kada
je potenciometar postavljen skoro na sredinu, zagrevali smo tempreraturni senzor na minus
ulazu i dobili sledeće rezultate:

 V-=1.87V
 V+=2.08V
 Izlaz na komparatoru je 5V.

Zbog smanjenja otpornosti, dobili smo manji napon u toj grani, što je bilo za očekivati.

6. Zaključak
Projektovan je diferencijalni temperaturni prekidač. Jednostavna sinteza po blokovima
omogućava lako razumevanje rada prekidača. Projekat je urađen na protobordu, zbog čijeg lošijeg
kvaliteta je bilo poteškoća prilikom rada pošto su pojedine komponente stalno gubile kontakt, ali
smo ipak uspeli da izvršimo sva merenja i time pokažemo da je projekat uspešan i u potpunosti
ispunjava sva očekivanja.

Na početku ovog rada data je uvodna reč, a zatim i osnovna analiza rada uređaja. Dalje su
urađeni proračuni i simulacije, a nakon toga je dat opis svih elemenata projekta sa fotografijom
gotovog uređaja na protobordu, dok se na kraju nalaze rezultati testiranja završenog projekta.

Ovo kolo je otvoreno za dalju doradu: trebalo bi ga napraviti samostalno, na PCB pločici.
Može da bude deo nekog alarma koji reaguje na promenu temperature, na primer u slučaju požara.

11
Literatura
 Miloš B. Živanov, Elektronika: komponente i pojačavačka kola, FTN izdavaštvo,
2001.
 http://www.eeweb.com/blog/circuit_projects/light-sensitive-and-differential-
temperature-switch
 http://sr.wikipedia.org/wiki/Diferencijalni_temperaturni_prekida%C4%8D
 http://www.electronics-base.com/index.php/general-description/control/101-relays
 http://sr.wikipedia.org/sr/Operacioni_poja%C4%8Dava%C4%8D
 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%98

12
Dodatak A

Izvod iz datasheet-a operacionog pojačavača 741

13
Izvod iz datasheet-a operacionog pojačavača MCP 6022

14
15