Sastanak na Kritu organizovan iz Stejt Departmenta

Protojerej ANDREJ Filips

26. aprila 2016.

Sekularni sastanak odbijen: Nije sasvim jasno kako će osujećeni masonski organizatori
sada delovati.

„Bog je toliko zavoleo svet da On nije poslao komisiju“.

Gruzijska pravoslavna crkva, Bugarska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva

izvan Rusije, mnogi uvaženi arhijereji i teolozi svuda po svetu, a sada i Sveta Gora, svi
odlučno odbacuju nekoliko nacrta dokumenata za sastanak odabranih pravoslavnih
episkopa na Kritu u junu. I ne samo to, nego odbacuju i tajanstvenu metodologiju, kao i
uslove, pa i samo arogantno ime ovog, do sada malog, nesvetog i delimično pravoslavnog
sastanka. Kompromitujući Istinu Hristovu bajatim, humanističkim, političkim komitet-
govorom, ti dokumenti sada su sveobuhvatno odbijeni od strane naroda Božijeg.
Sekularistički organizatori sastanka iz Stejt Departmenta u Vašingtonu će morati da
ponovo razmisle. Možda su s lakoćom uspeli da osvoje protestantske i rimokatoličke
institucije decenijama ranije, ali Hrišćanska Crkva ne govori o heterodoksiji već nešto
drugo, priča koja je njima prilično nepoznata. Istina, oni su naimenovali dva, verovatno
tri patrijarha iz četrnaest pomesnih pravoslavnih Crkava, lukavo su podelili Srpsku crkvu,
infiltrirali su se u druge pomesne Crkve, uključujući i Rusku, svojim liberalnim,
mesožderskim agentima izdaje, pomoću kojih pokušavaju da utiču na još slobodne
patrijarhe. Međutim, njihovi predlozi za razbojnički Sabor su se već suočili sa odlučnim
neprihvatanjem od strane Crkve.
Nije sasvim jasno kako će osujećeni masonski organizatori sada delovati. Njihova
sekularistička agenda, ismejana u pravoslavnom svetu je odbačena. Naravno, kao i
obično, njihovi agenti su počeli vređanje vernika nazivajući ih farisejima, mračnim
fanaticima, pokušavajući da zabrane reč „jeretik“. Da ima nekoliko fariseja, mračnih
fanatika, nećemo poricati. Ali oni su neznatna manjina, van Crkve, oni su odbegli,
odbijajući da se bore unutar Crkve. Oni nisu verno sveštenstvo i narod koji unutar Crkve
decenijama poziva da se preispita ceo projekat od vrha do dna, njegova metodologija (iza
zatvorenih vrata za politički neslobodne), njegov nedostatak kanoničnosti (zabrana većini
episkopa da prisustvuju, a umesto njih pozivanje jeretika) i njegova dokumenta
sekularnog govora, izrađena od strane kompromitovanih diplomata, filozofa koji
ponavljaju jednu istu mantru, i intelektualaca, ali ne pravoslavnih.
Možda, umesto pukog, ali veoma skupog sastanka na sunčanom Kritu, sada bi trebalo da
održimo Sabor na kome bi Jevanđelska Istina bila objavljena celom svetu, jer je većina
još uvek nije čula. Svi pravoslavni episkopi treba da budu pozvani i nikoga ne treba
ućutkivati zbog straha od suprotstavljanja politički vezanim glavama lokalnih crkava.
Dokumenti, koji su jasno popločani duhovno mrtvim kompromisima, zaraženi
diplomatskim govorom, sa svojim sekularističkim „ljudskim dostojanstvom“ i „ljudskom
ličnošću“, treba da budu bačeni na smetlište istorije. Hajde da govorimo iskrenim
jezikom crkvenih otaca i da ne pozivamo jeretike. Umesto što gube vreme i novac
govoreći nam kako je post važan i sugerišući nam na protivrečan način da su
nepravoslavni možda izvan Crkve (oduvek smo znali da jesu), episkopi bi mogli, u ovim
poslednjim vremenima, da govore o stvarima koje su zaista važne.
Svi naši episkopi, koji predstavljaju 216 miliona pravoslavnih u svetu, u kome je više od
sedam milijardi van Crkve, mogli bi da upute poziv ostatku sveta na spasenje unutar
Crkve, svežim, jasnim i razumnim, blistavim jezikom Crkve. Na najjasniji način mogu da
proglase i pouče Jevanđelskom Istinom, ne kompromitujući sebe tako što bi se pozivali
na Zapadne hrišćanske jeresi koje su otrovale veliki deo sveta svojim lažnim
hrišćanstvom (ali ne i pravoslavlje), i da prevedu bogoslužbene knjige na vodeće svetske
jezike. Svet se suočava sa svojim krajem, njegova višestruka sredstva za samouništenje
svi mogu jasno da vide. Sada je od životne važnosti hitno ga pozvati na pokajanje pre tog
kraja.
Ako će biti Crkvenog Sabora, neka on uzme za svoje zaštitnike svetog Jovana Krstitelja,
sv. Marka Efeskog i sv. Justina Ćelijskog. Neka jasno govori o pokajanju, o učenju Crkve
i njenoj Istini nasuprot Zapadnim jeresima. Hajde da govorimo o otkrovenju Svetoga
Duha. Neka Sabor svoje obraćanje uputi na skoro sedam milijardi muslimana, hindusa,
budista i sekularista (koji su više ili manje potekli od Zapadnih i drugih jeresi i sekti) i
neka ih sve pozove na pokajanje u jedino spasonosnoj i jedino vaskrsavajućoj Istini
Hristu. Njihovi bogovi, proroci i prinčevi su svi mrtvi: Hristos jedini nije mrtav, nego živi
Vaskrsli iz groba, svojom smrću uništivši smrt. Neka Sabor kaže nekompromitovanim
rečima: „Ja sam Put, Istina i Život“. Onda će zaista biti Sabor, i tako će biti naš Sabor, i
tako će i ući u istoriju.