Mikotoksini
Buđi mogu da izazovu oboljenja kod mlečnih
goveda (Mikoze), naročito u stresnim periodima,
kada je kompromitovan imuni odgovor. Buđi
takođe proizvode i toksine koji mogu da izazovu
oboljenje kod životinja kada ih unesu u
organizam (Mikotoksikoze). Goveda generalno
mnogo bolje podnose mikotoksikoze zbog
postojanja predželudaca, gde se pretpostvalja
da je to zbog razgradnje mikotoksina od strane
mikroflore buraga. Mikotoksine proizvodi veliki
broj različitih buđi kao sekundarne metabolite,
što znači da nisu neophodni za njihov život. Buđi
su prisutne svugde u našoj okolini. Njihove spore
se nalaze u visokim koncentracijama u zemljištu
i biljnim ostacima. Rast buđi ja naročito povezan
sa ekstremnim vremenskim uslovima.
Opšte je prihvaćeno da su najvažnije buđi
Aspergillus, Fusarium, i Penicillium. Najznačajniji
mikotoksini su:
 Aflatoksin (Aspergillus),
 DON-Deoxynivalenol, Zearatenon, T-2
Toksin i Fumonisin (Fusarium)
 Ochratoxin i PR Toksin (Penicillium)
Biljke zaražene mikotoksinima, uglavnom sadrže
nekoliko razičitih mikotoksina.
Zbog veoma teške dijagnostike mikotoksikoza,
do dijagnoza se uglavnom dolazi metodom
eliminacije. Prilikom dijagnostikovanja, mogu
pomoći sledeće činjenice povezane sa
mikotoksikozama:
1) Mikotoksine treba uzeti kao moguć
primatni uzrok pada mleka i konzumacije
i prilikom pojave veće incidence
oboleljenja.
2) Treba uvek pratiti dokumentovane i
opisane slučajeve oboljenja kod različitih
životinja.
3) Obdukcioni nalaz može da pokazje samo
iritaciju creva, edeme ili sistemska
inflamacija tkiva.
4) Veća incidenca atipičnih oboljenja može
da bude rezultat imunosupresivnog
delovanja mikotoksina.
5) Eventualna reakcija na dodavanje
mikofiksatora može da pomože u
dijagnostici.
6) Treba sprovoditi redovne analize hraniva
na količinu mikotoksina.
Simptomi prisustva mikotoksina u stadu zavise
od vrste prisutnih mikotoksina, njihove
međusobne interakcije i stresnih faktora.
Životinje izložene stresu, najviše sveže oteljene,
su najpodložnije dejstvu mikotoksina, verovatno
zbog činjenice da je kod njih i onako imuni sistem
supresovan.
Simptomi mogu da budu:
 Smanjena proizvodnja
 Smenjena konzumacija
 Intermitentan proliv, nekada sa
primesama krvi
 Grub dlačni pokrivač
 Loši reproduktivni rezultati sa
iregularnim estrusnim ciklusima
 Embrionalni mortalitet
 Pojava znakova estrusa kod steonih
krava.
 Pojava ketoze, dislokacije sirišta,
retencija, metritis, mastitis, masna
jetra,...
 Krave slabo reaguju na terapije.
Gliotoxin
Proizvodi ga Aspergillus fumigatus. Kod goveda
izaziv imunosupresiju. Dovodi se u vezu sa HBS
(Haemorrhagic Bowel Syndrome). Ima
genotoksično dejstvo (dovodi do oštećenja
geoma), citotoksično, dovodi do apoptoze.
Često se može pronaći u silaži i senu. Spore
Aspergillus flavusa se lako prenose vazduhom,
pa tako predstavlja velik rizik i za životinje i za
ljude. Kod ljudi proizrokuje neurološke
promene.
Aflatoksin (AFB1)
Proizvodi ga Aspergillus flavus (AFB1, AFB2) i
Aspergilus parasiticus (AFB1, AFB2, AFG1, AFG2 u
kukuruzu. Favorizuje ga toplo i suvo vreme
povezano sa toplijom klimom. Predstavlja
najznačajniji mikotoksin u mlekarskoj industriji.
Smatra se da su goveda slabo zaštićena od ovog
toksina, a kao dokaz može da posluži činjenica da
samo mala količina AFB1 biva metabolisana u
Aflatoksikol koji je jednako toksičan. Kada ga
goveda unesu u organizam AFB1 se veoma brzo
resorbuje iz digestivog trakta, i dalje se
metaboliše enzimima jetre u AFM1 koji se dalje
izlučuje preko mleka i urina. AFM1 je manje
toksičan od AFB1, ali je dokazano da je
kancerogen i da izaziva morfološke promene u
jetri pacova. Iz tog razloga za ovaj mikotoksin
postoje veoma stroge zakonske regulative.
Izračunato je da je unetih 30ppb AFB1 iz hraniva
rezultuje u 0.5 ppb AFM1. Tako računajući, 3ppb
unetog AFB1 dovešće do neprihvatljivo visokog
nivoa AFM1 (0,05 ppb).
Ozonizacija i amonizacija hraniva
kontaminiranih aflatoksinom daje dobre
rezultate, ali iziskuje puno vremena i skupa je. Iz
tog razloga se koriste adsorbenti, kao zaštita od
mikotoksina.
Kako bi se kontrolisala količina aflatoksina u
hranivima, SAD je osmislio „ACTION LEVELS“ koji
se utvrđuju dozvoljeni nivoi aflatoksina u
hranivima. Akcioni nivo je maksimalna količina
AFB1 u hranivima koja neće dovesti do pojave
mikotoksina u mleku, mesu, jajima,...Taj nivo za
goveda je 20ppb.
U mleku će se detektovati povišene vrednosti
AFM1 već 4 sata nakon unošenja AFB1 13mg
direktno u burag. Ovaj je podatak bitan za
proizvođače kako bi lakše odabrali odgovarajući
mikofisator. Kada se AFB1 unese u organizam,
potrebno je 5-7 dana da se AFM1 eliminiše iz
mleka.
Davanje AFB1 ovcama dovelo je do pojave AFM1
u mleku 6 sati nakon unošenja.
Istraživanja kažu da AFM1 ostaje stabilan 18
dana nakon pasterizacije i do 120 dana kada se
mleko zamrzne na -180oC.
Pad mleka uzrokovan prisustvom aflatoksina u
hranivu nije rezultat smanjene konzumacije, jer
je ona u svim ogledima bila nepromenjena. (?!)
Telad hranjena sa hranivima 0,8-8ppm AFB1 6
meseci nisu imala promenjenu konzumaciju i
prirast. Međutim, kod teladi je izmerena
povišena koncentracija ALP (Alkalne fosfataze)
davanjem 2ppm AFB1 preko hraniva. Takođe je
primećeno da su jetre blede.
Simptomi akutne aflatoksikoze kod sisara su:
 Inapetenca
 Letargija
 Ataksija
 Loš dlačni pokrivač
 Blede i uvećane masne jetre
Znaci hronične aflatoksikoze:
 Umanjena konzumacija
 Žutica
 Smanjena proizvodnja mleka
Aflatoksin izaziva imunosupresiju, pa tako utiče
na stvaranje vakcinalnog imuniteta.
Kod životinja u tovu, efekti se vide na
samnjenom prirastu, ali sa daleko više
kontaminiranim hranivima.
DON (Deoxynivalenol) ili Vomitoxin
Proizvodi ga Fusarium buđi, jedne od najčeše
izolovanih buđi iz kontaminiranih hraniva. Ime
vomitoksin je dobio jer izaziva povraćanje kod
svinja. Na DON su naročito osetljive svinje kod
kojih izaziva: odbijanje hrane, dijareje,
povraćanje, lošu reprodukciju i smrt. Nije
najjasnije kakav efekat imaju na goveda, osim da
dovode do loših proizvodnih rezultata, a to se
može dokazati poboljšanjem rezultata
upotrebom mikofiksatora. Veštačka
kontaminacija samo DONom nije dovela do
promena u proizvodnim paramtrima.
Pretpostavlja se da je to posledica sinergističkog
dejstva DONa sa drugim mikotoksinima.
T-2 toksin
Izuzetno potentan mikotoksin kojeg luči
Fusarium. Može se naći relativno retko u
hranivima (<10%). Dovodi do gastroenteritisa,
krvarenja u crevima, ruminalnih čireva, čak i do
smrti. Smanjena je konzumacija, produkcija
mleka, postoji odsustvo estrusa. Kod teladi
dovodi do smanjenja koncentracije ukupnih
proteina i imunoglobulina, i do manjeg broja
neutrofila.
Zearalenon
Proizvodi ga Fusarium, i ima strukturu veoma
sličnu estrogenu. Eksperimentalnom
kontaminacijom samo zearalenonom nije dalo
značajne znake intoksikacije, koje možemo
videti u farmskim kontaminacijama. Jedina
promena koju je izazvao ovaj toksin je slabije
razvijeno žuto telo. Slično je kod junica
davanjem ZEA došlo da smanjenja koncepcije za
25%. Simptomi intoksikacije su : vaginitis,
vaginalna sekrecija, loši reproduktivni podaci i
uvećanje mlečne žlezde kod neosemenjenih
junica. U kombinaciji sa DONom dovodi do:
smanjene produkcije mleka, loše konznumacije,
proliva, povećanja infekcija reproduktivnog
trakta
Fumosin
Fumosin B1 luči Fusarium verticillioides. Kod
konja izaziva leukoencefalomalaciju, pulmonarni
edem kod svinja i hepatotoksičnost kod pacova.
Kancerogen je za pacove i miševe, a dovodi se i
u vezu sa kancerom ezofagusa. Po strukturi je
sličan sfingozinu sfingolipid), koji se u visokim
koncentracijama nalazi u nervnom tkivu (u
Mijelnu). Svoju toksičnost oni iskazuju
blokiranjem sinteze sfingozina. Iako nije toliko
toksičan za preživare kao za svinje, ali postoje
dokazi intoksikacije kod ovaca, koza, mlečnih i
tovnih goveda. Prilikom davanja visokih
koncentracija došlo je do povećanja
koncentracije enzima jetre. Kod mlečnih goveda
dovodi do smanjene produkcije mleka, koje je
rezultat smanjene konzumacije. Povećanje
koncentracija jetrinih enzima ukazuje na
oštećenje jetre. Mlečna grla su osetljivija na
intoksikaciju nego tovna, zato što su značajnije
opterećene produkcijom mleka. FDA je 2001
odredio dozvoljenu koncentraciju fumonizina
koja ne sme biti veća od 2-4ppm. Za mlečna
goveda je određeno (FDA) da koncentracija u
hranivima (kukuruz i sve od kukuruza) ne sme da
bude veće od 30ppm, dok je životinje u
reprodukciji 10ppm. Isto tako FDA nalaže da
kontaminirano hranivo može samo da ima samo
50% udela u ukupnom hranivu.
PREVENCIJA I TERAPIJA
Mehaničko uklanjanje buđi
Prevencija je najbolji način suzbijanja
mikotoksikoza. Promaja i insekti predstavljaju
jedne od osnovnih predisponirajućih faktora za
razvitak buđi. Iz tog razloga, može se voditi
računa da sorta željene žitarice bude trakva da
je otpornija na oštećenja insekata. Irigacija
smanjuje problem pojave mikotoksina. Sa
odlaganjem žetve se povećava mogućnost
razvitka mikotoksina. Prilikom sakupljanja roda,
treba izbegavati prljav, ili rod bliže zemlji. Voditi
računa da je mehanizacija što ispravnija da ne bi
dolazilo do oštećenja zrna. Nakon sakupljanja
zrnasta hraniva treba čuvati na vlažnosti ne
većoj od 15-18%. Iako na vlažnosti od 15% ima
minimalno buđi, poželjno je vlažnost spustiti na
nivo do 14 ili bolje <13% kako bi se niska vlažnost
bolje rasporedila po skladištenom hranivu. U
peridu visoke ambijentalne temperature, ili u
predelima sa visokom temperaturom zrnasta
hraniva treba sušiti na niži nivo, jer visoka
ambijentalna temperatura dovodi do povećanja
vlažnsti. Sva skladištena hraniva treba da budu
skladištena tako da imaju dovoljan protok
vazduha (adekvatna aeracija) jer se buđ razvija
najviše u izolovanim tačkama (aeracijom će se
smanjiti broj ili formiranje tih tačaka). Mesta u
kojima se zrnasta hraniva skladište bi bilo dobro
da imaju i neku parnu barijeru ili neki drugi vid
smanjenja vlažnosti vazduha. Vlažna hraniva
treba držati odvojeno od suvih hraniva.
Teško je balirati seno na dovoljno niskoj
vlažnosti da bi se sprečila pojava buđi. Buđ će
rasti na vlažnosti preko 12-15%. Dok buđ i ostali
mikroorganizmi rastu, dolazi do stavranja visoke
temperature što može dovesti do
samozapaljenja bale. Buđavo seno ima manju
hranljivu vrednost i dovodi do smanjenja
konzumacije. Svako seno balirano na visokoj
vlažnosti će težiti da spusti vlažnost na 12-14%,
ali taj proces zavisi od visine vlažnosti u vremenu
baliranja, cirkuacije vazduha, spoljašnje
vlažnosti, temperature vazduha. Period
spuštanja vlažnosti se može skratiti pravljenjem
razmaka između bala, pravljanjem manjih
kamara, boljom ventilacijom i promenom smera
postavljanja bala.
Amonizacija hraniva može da uništi neke
mikotoksine, ali je taj metod skup i uzima puno
vremena. Prevencija pojave mikotoksina u silaži
se postiže dobrom praksom siliranja: što brža
eliminacija kiseonika i što brže obaranje pH, uz
sprečavanje propadanja. Odrediti optimalnu
količinu hraniva za siliranje spram broja
životinja, kako bi se obezbedilo svakodnevno
jednako izuzimanje. Zrnevlje, i drugo suvo
hranivo treba skladištiti na što nižoj vlažnosti
(<14%), jer na njoj buđi malo rastu. Aeracija
zrnevlja je takođe veoma značajna kako bi se
sprečila migracija vlage.
Ukoliko se mikotoksini ipak pojave u hranivu,
potrebno je isto najbolje izbaciti, ili ga raazblažiti
hranivom dobrog kvaliteta, što je često
nemoguće. Poželjno je povećavanje udela
proteina, energije i antioksidanasa (važi za
aflatoksin, postignuti su marginalni rezultati).
Čini se da obroci koji su „kiseli“ favorizuju efekte
mikotoksina, zato je preporučljivo povećanje
udela vlakana i upotreba pufera. Penicilium buđi
relativno dobro tolerišu kiselost i mogu rasti
ukoliko je prisutno samo malo vazduha.
Zrnasta hraniva mogu biti najznačajniji izvor
mikotoksina, jer postoji puno mesta gde može
doći do kontaminacije. Zato je veoma bitno da se
sa njima postupa pažljivo, izbegavanjem prašine,
nečistoća,...Što se zrnevlja tiče spoljašnji slojevi
su mnogo podložniji kontaminaciji od
endosperma. Problem predstavlja činjenica da
se zrnasta hraniva cela melju. Dobri rezultati su
postignuti suvim čišćenjem zrna žitarica. U
ogledu, upotreba polipropilenskih četki je
smanjilo kontaminaciju DONa za 86% , i
aflatoksina za 62%. Na žalost, ovakve procedure
nisu učestale u pripremi hraniva. Kao vid
prevencije kontaminacije zrnastog hraniva može
se koristiti i optička oprema za sortiranje zrna.
Ovaj metod je takođe pokazao odlične rezultate.
Još jedan vid mehaničke manipulacije
kontaminiranim semenom je plutanje zrnevlja u
različitim rastvorima, gama radijacija, i
zagrevanje mikrotalasima.
Termalna obrada može biti jedan od vidova
eliminacije mikotoksina. Buđi generalno dobro
podnose termalnu obradu. Većina standardno
korištenih termalnih procesa nije dovoljna za
uništavanje buđi. Ogledi su pokazali da tretiranje
zrnevlja visokim temperaturama (preko 150oC)
značajno smanjuju kontaminaciju
mikotoksinima (fumozin i zearalenona).
Temperatura od 160oC ili veća uz prisustvo
glukoze, daje odlične rezultate u eliminaciji
fumozina.
Hemijsko uklanjenje
Hemijska sredstva koja se koriste za
dekontaminaciju hrniva se mogu podeliti na:
- Bazna sredstva (Amonijum hidroksid,
Natrijum hidroksid, kalcijum hidroksid)
- Kisela sredstva (Sirćetna kiselina,
fosforna kiselina, mravlja kiselina,
Proprionska kiselina, Natrijum hipohlorit
NaClO)
- Redukujuća sredstva (Natrijum bisulfit, D
glukoza i D fruktoza)
- Oksidativna sredstva (Ozon O3 , Vodonik
peroksid)
Tretman amonijum hidroksidom je poznat
metod dekontaminacije hraniva, ali u mnogome
zavisi od vrste mikotoksina. Efikasan je protiv
Aflatoksina B1 . Amonizacija hraniva može
dovesti do preterane kontaminacije hraniva
amonijakom, i do propadanja hraniva. Aminijak
direktno utiče na inhibiciju rasta buđi, dok ostale
organske kiseline samo obaraju pH na niži nivo.
Kalcijum hidroksid se koristi za dekontaminaciju
T2 mikotoksina.
Mravlja kiselina, proprionska kiselina i
sorbitolna kiselina i natrijum hipohlorit su
efikasni protiv ohratoksina A. Organske kiseline
se mogu koristiti za konzerviranje hraniva koja
su vlažna.
Vlažnost Period skladištenja
hraniva 6mes 2mes
25% 5,4kg 6,8kg
30% 7,3kg 9,1kg
35% 7,7kg 11,3kg
40% 9,1kg 13,6kg
Predlog upotrbe propionske kiseline u
konzervaciji hraniva sa visokom vlažnošću na
dati period.
Na bisulfit je efikasan protiv aflatoksina i
trihocena.
Ozon je dao veoma dobre rezultate protiv
Ohratoksina A. Generalno se koristi za
dekontaminaciju hraniva. Vodonik peroksid se
može koristiti za dekontamoinaciju zearalenona.
Organske kiseline se mogu koristiti i za tretman
frontova silotrenča, kako bi se sprečilo
propadanje silaže (zato je veoma bitno da
silotrenč i količina silaže odgovara veličini
zapata).
Dobr rezultati su postignuti su sa sledećim
mikofiksatorima:
NEORGANSKI MIKOFIKSATORI
Kod neorganskih mikofiksatora treba voditi
računa da neki od njih kontaminiraju životnu
sredinu. Takođe neki od njih mogu biti
kontaminirani dioksinima (perzistentnim
organskim ambijentalnim otrovima od kojih se
neki nastaju kao neželjeni sporedni proizvodi
proizvodnje nekih herbicida. Talože se uglavnom
u masnom tkivu i mogu se izolovati i iz mleka).
 Bentonit – je vrsta gline koja se kopa iz
veulkaniskih kratera. Najčešće se dobija
vlaženjem vulkanskog pepela. Prvi put je
pronađen u Fort Bentinu Montana, pa
otuda i ime. Sastoji se uglavnom od
Montmorilonita. Ima izuzetna
adsorbentna svojstva. Dobro vezuje
proteine, i jone, pa se tako i koristi za
prečišćavanje vina (vezivanjem
proteina), kao i za vezivanje toksina i
mikotoksina. Još uvek nije jasno da li
utiče i na vezivanje minerala i vitamina,
postoje različiti rezultati. Postoje različite
vrste bentonita, u zavisnosti od
dominantnog elementa:
o Natrijum bentonit – ima odlične
resorptivne osobine, može da
resorbuje nekoliko puta veću od
njegove količine suve materije.
Ima odlične koloidne osobine.
Koristi se kod bušenja nafte.
Može se koristiti i kao izolator, jer
se brzo širi u prisustvu vode, uz
posle veoma malu propustljivu
moć. Može se koristiti i kao pufer.
Smatra se da mmože da veže
proteine i druge amonijačne
supstance u buragu (stvara od
 njih bypass proteine). Neka
istraživanja su pokazala da
smanjuje buražni amonijak uz
povećanje populacije mikroba
buraga. Nekada se koristi da
smanji incidencu naduna kod
nekih životinja, sa promenljivom
efikasnošću. Istraživanja su
pokazala da bentonit povećava
odnost acetata i proprionata u
smeru acetata (obroci sa velikim
udelom koncentrovanog dela
obroka zakišeljuju i favorizuju
stvaranje proprionske kiseline).
Davanje bentonita u ogledu u
odnosima od 5-10%(SM)
peletiranog koncentrata, dali su
rezultate jedino kod
suplementacije od 5%. Neka
istraživanja su pokazala
smlanjenje svarljivosti suve
materije dodavanjem bentonita,
ali rezultati nisu bili značajni.
Jedan od modova delovanja
može da bude njegova
sposobnost da veže veću količinu
vode, čime mu se značajno
povećava zapremina, čime se
usporava pasaža kroz burag, čime
se povećava efikasnost buražne
fermentacije. Bentonit vezuje
pozitivnno naelektrisane jone, i
na taj način utiče na povišenje
pH. Tako se i može koristiti za
prevenciju SARAe (Subkliničke
Ruminalne acidoze)
o Kalcijum bentonit – jako dobar
adsrobent jona u rastvorima, kao
i masti i ulja. Koristi se kao
mikofiksator, i u procesu
peletiranja.
o Aluminijum bentonit –
suplementacija ovog vida
bentonita pokazao je pozitivno
dejstvo na imuni sistem životinje.
o Kalijum bentonit
Neželjena dejstva davanja bentonita
se mogu ogledati u izveštajima da
nekada remeti resorpciju jona, i da
smanjuje konzumaciju. U nekim
ogledima, se Natrijum bentonit
pokazao efikasniji od kalcijum
bentonita, tj.životinje su imale bolje
priraste.
 Kompleksni nesvarljivi ugljeni hidrati –
u koje spadaju Glukomanani i
Mananoligosaharidi, izolovani iz ćelijskog
zida kvasaca. Zid kvasaca pored toga
sadrži i proteine i lipide koji takođe mogu
da posluže kao mesta za adsorpciju
različitih jona, vodonika i hidrofobnih
materija. Upotreba i celih ćelija kvasca
ima efekata protiv mikotoksina.
Mikotoksini sa glukomananima i
mananoligosaharidima prave stabilne
veze koje se održavaju celom dužinom
digestivnog trakta. Mehanizmi vezivanja
još uvek nisu poznati, verovatno zbog
postojanja više mesta za vezivanje.
Vezivanje zavisi od vrste mikotoksina kao
i od koncentracije mikotoksina.