Lekovi u th mastitisa

Mastitis predstavlja upalno oboljenje mlečne žlezde i mlečnih kanala i od velikog je

ekonomskog  značaja kod mlečnih krava, s obzirom da može dovesti do promene kvaliteta i
smanjenog obima  proizvodnje mleka. Na mastitis su krave najosetljivije u periodu teljenja tj.
laktacije. Perakutni  mastitis se često završava smrću. Druge zahvaćene vrste uključuju: ovce,
svinje, pse, mačke  konje i koze; mužjaci takođe mogu oboleti. Lečenje mastitisa kod ovaca i
koza je slično kao kod  goveda.
Generalno, infektivni organizmi ulaze u vime kroz mlečni kanal tokom procesa muže. Izvor
kontaminacije mogu biti sise i vime inficiranih krava, abrazije bradavica, spoljašnja sredina,
prljava oprema za mužu, i u slučaju letnjeg mastitisa, muva Hydrotoea irritans. Glavni
patogeni koji uzrokuju mastitis su: Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae,  Stept.
dysgalacticaea, Strept.uberis, Actynomices pyogenes (letnji mastitis); Esherichia coli,
Klebsiella spp., Enterobacter aerogenes (koliformni mastitis); neke gljive i kvasci. Ovi
patogeni ulaze kroz mlečni kanal i uzrokuju infekciju mlečne žlezde, koja može da bude
klinička ili subklinička u zavisnosti od broja i tipa patogena. Klinički manifestni mastitis
praćen je pojavom simptoma koji se mogu uočiti pregledom životinja, dok se subklinički
mastitis može ustanoviti isključivo laboratorijskim pregledom mleka, odnosno, na osnovu
smanjene produkcije mleka). Većinu subkliničkih mastitisa izazivaju: Staph.aureus, koagulaza
negativne stafilokoke (CNS), Strept. agalactiae, Sterpt.uberis i Strept.dysgalacriae. Oni su
zarazni mastitični mikroorganizmi čiji rezervoar je u okviru samog vimena i prenose se sa
krave na kravu tokom muže. Mikroorganizmi spoljašnje sredine žive van vimena i prenose se
na sise između muže. U nekim slučajevima može da dođe do sistemske reakcije. Rana
dijagnoza i terapija kliničkog mastitisa obezbeđuje brži oporavak, povratak na normalnu
proizvodnju mleka i smanjeno oštećenje mlečne žlezde.
U perakutnom kliničkom mastitisu, postoji akutna inflamacija mlečne žlezde sa toksemijom.
Bakterije uzročnici mogu da budu koliformi, Staph. aureus, A. pyogenes, Bacillus cereus ili
Pseudomonas aeruginosa. Inficirane sise treba da se izmuzavaju što češće. Pored
intramamarnih preparata, u terapiji kliničkog mastitisa, preporučuje se parenteralna primena
antibiotika, kao što su benzilpenicilin prokain u kombinaciji sa dihidrostreptomicinom,
potentni sulfonamidi, cefalosporini i oksitetraciklin.
U akutnom mastitisu se javljaju otoci i inflamacija mlečne žlezde sa ili bez sistemske reakcije,
mleko je neispravno. Tretman se sastoji od toga da se vime potpuno izmuze pre primene
intramamamarnog preparata. Oksitocin može da se koristi da pomogne pražnjenje vimena. U
slučajevima kada postoji sistemska infekcija, indikovani su parenteralni antibiotici.
Staph. Aureus je najčešći uzročnik hroničnog mastitisa kod mlečnih krava. Neki sojevi ovih
mikroorganizama su rezistentni na određene anibiotike. Nakon lečenja često postoji kliničko
poboljšanje, ali infekcija teži da perzistira. Hronični mastitis takođe može biti izazvan Strept.
uberis-om i povremeno koliformnim infekcijama. Najbolje vreme da se pokuša sa
eliminacijom infekcije kod hroničnog mastitisa je period zasušivanja.
U slučaju subkliničkog mastitisa promene u izgledu ili sastavu mleka nisu očigledne. Sastojci
mleka su izmenjeni i povećan je broj somatskih ćelija u mleku je povećan. Ovakvi slučajevi
se obično leče kada životinja nije u periodu laktacije koristeći intramamarne preparate sa
produženim delovanjem. Subklinički mastitis izazvan Strep. Agalactiae se može biti uspešno
lečiti i tokom laktacije. Ako je celo stado lečeno intramamarnim antibioticima da bi se
eliminisala Strep. Agalactiae, važno je da pre lečenja budu primenjene osnovne mere kontrole
mastitisa. Preparati za žiovotinje koje nisu u periodu laktacije koriste se za eliminaciju
subkliničke infekcije na kraju perioda laktacije i za prevenciju nastanka novih infekcija tokom
perioda zasušivanja, uključujući letnji mastitis izazvan A. Pyogenes.
Prilikom primene intramamarnih preparata, moraju se sprovoditi stroge higijenske mere da bi
se izbegao razvoj još ozbiljnih infekcija nego što su one za koje je sam preparat namenjen. To
je od posebne važnosti kada se lečenje sprovodi u periodu zasušivanja. Neodgovarajuća
primena preparata može da dovede do toga da bakterije prodru u vime i izazovu mastitis
tokom perioda zasušivanja ili tokom perioda graviditeta. Pre primene intramamarnih
preparata, sise moraju biti temeljno očišćene i dezinfikovane pomoću pamučne gaze
natopljene alkoholom. Injektor treba malo uvući u mlečni kanal i tako primeniti sadržaj. Posle
primene, preperat treba umasirati u vime i sise isprati rastvorom za dezinfekciju. Važno je da
se antibakterijski preparat zadrži u mlečnom kanalu, zato što patogeni koji izazivaju mastitis
često kolonizuju kanal.
Intramamarni preparati za životinje u toku perioda laktacije Ovi preparati se koriste u
tretmanu kliničkog i subkliničkog mastitisa. Najčešće su u obliku intramamarnih suspenzija i
pasti i aplikuju se u mlečni kanal pomoću mast-injektora. Da bi se odredila optimalna terapija,
potrebno je utvrditi patogene izazivače oboljenja, kao i njihovu osetljivost na dostupna
antimikrobna sredstva. Kada ove informacije nisu dostupne, inicijalni tretman je obično
empirijski i izabran tako da deluje na širok spektar bakterija. Pored odgovarajućeg antibiotika,
neki preparati u terapiji mastitisa sadrže kortikosteroide da bi se smanjila inflamacija
vimena. Mnogi sojevi Staph.aureus produkuju beta laktamazu koja im obezbedjuje
rezistenciju na određene tipove penicilina. Najbolje je primeniti u kombinaciji intramamarni i
sistemski antibiotik. Lečenje treba primeniti do kraja čak iako mleko povrati normalan
kvalitet i pre završetka terapije. Pojedinačno lečenje samo jednim od ovih lekova može da
poveća verovatnoću povratka infekcije i da doprinese razvoju rezistencije.
Generalno, mleko ne treba da se koristi za humanu upotrebu ako je životinja slabog zdravlja
ili ako je produkcija mleka manja od 5 litara na dan. Rezidue lekova prisutne u mleku mogu
da izazovu alergijske reakcije kod ljudi . Period karence za mleko i meso je strogo odredjen i
mora se poštovati. Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tržištu

Pathocef (Pfizer) – intramamarna suspenzija sa cefoperazonom

Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 
Cephaguard LC Intramammary (Intervet) – intramamarna suspenzija sa cefkinomom
Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 
Noroclox QR (Norbrook) – intramamarna suspentija sa kloksacilinom
Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 
Erythrocin intramammary (Ceva) – intramamarni rastvor eritromicina
Pirsue (Pfizer) – intramamarni rastvor prilimicin hidrohlorida
Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: preosetljivost na prilimicin.
 
Složeni antibiotski preparati:
Intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin) – Kloxerate plus milking cow (Fort
Dodge)
Intramamarna suspenzija (sulfadiazin + trimetoprim) – Lactatrim (Elanco)
Intramamarna suspenzija (linkomicin + neomicin) – Lincocin forte (Pfizer)
Intramamarna suspenzija (benzilpenicilin natrijum + dihidrostreptomicin + nafcilin)
– Nafpenazal (Intervet)
Intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain) – Streptopen milking
cow (Schering-Plough)
 
Složeni antibiotski preparati sa kortikosteroidima:
intramamarna pasta (dihidrostreptomicin + farmicetin sulfat + prednizolon) - Leo yellow
milking cow (LEO)
intramamarna suspenzija (neomicin sulfat + novobiocin + prednizolon + prokain
benzilpenicilin + streptomicin sulfat) – Multiject (Norbrook)
intramamarna suspenzija (amoksicilin + klavulanska kiselina + prednizolon)
- Noroclav Lactating Cow (Norbrook), Synulox Lactating Cow (Pfizer)
intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + novobiocin + prednizolon +
benzilpenicilin prokain) - Tetra –Delta (Pfizer)
 
Preparati za životinje koje nisu u periodu laktacije
Dele se na:
 Intramamarne preparate za životinje koje nisu u periodu laktacije
 Preparate koji služe za zatvaranje kanala mlečne žlezde
Intramamarni preparati za životinje koje nisu u periodu laktacije
Terapija krava koje nisu u periodu laktacije se upotrebljava u cilju eliminacije bilo
koje subklinčke infekcije prisutne na kraju perioda laktacije i da bi se prevenirala pojava
novih infekcija uključujući letnji mastitis tokom perioda zasušivanja. Važno je pregledati
životinje često, poželjno je dva puta dnevno u cilju postizanja što bolje kontrole pojave
mastitisa. Izbor terapije u ovom periodu zavisi od više faktora: patogena koji su prisutni u
stadu, trajanja perioda zasušivanja, kao i od broja somatskih ćelija u mleku. Kako je
Staph.aureus najčešći uzročnik infekcije, antibiotska terapija treba da sadrži lekove efikasne
protiv svih sojeva ove bakterije. Upotreba parenteralnih antibiotika zajedno sa
terapijom zasušivanja može da poveća brzinu oporavka. Kod životinja koje nisu u periodu
laktacije mogu se koristiti intramamarni preparati sa produženim delovanjem. Formulacije
preparata sa produženim delovanjem zasnovane su na primeni oleogelova sa aluminijum
monostearatom. 

Primeri inramamarnih preparata registrovanih na svetskom tržištu

Intramamarna pasta sa cefalonijumom – Cepravin Dry Cow (Schering – Plough)
Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: životinje u periodu laktacije
 
Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom – Bimaclox Extra (Bimeda)
Intramamarna suspenzija sa kloksacilinom – Orbenin Dry Cow (Pfizer)
Indikacija: mastitis
Kontraindikacija: životinje u periodu laktacije, preosetljivost na peniciline i cefalosporine
 
Složeni antibiotski preparati:
intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat)
– Bovaclox (Norbrook)
intramamarna suspenzija ( ampicilin + kloksacilin) - Kloxerate gold (Fort Dodge)
intramamarna suspenzija (ampicilin + kloksacilin + aluminijum monostearat ) - Kloxerate
plus (Fort Dodge)
intramamarna suspenzija (dihidrostreptomicin + benzilpenicilin prokain + nafcilin) –
Nafpenazal (Intravet)
 
Preparati koji služe za zatvaranje kanala mlečne žlezde
To su preparati koji formiraju fizičku barijeru na dnu kanala mlečne žlezde i stoga smanjuju
rizik od novih infekcija koje ulaze kroz vime. Bitno je da se sisa dobro dezinfikuje pre
primene da bi se sprečio ulazak infekcije kroz injektor. Ovi preparati mogu da se koriste kao
alternativa antibiotskoj terapiji zasušivanja kod određenih životinja pod uslovom da ne postoji
subklinička infekcija. Podaci o broju somatskih ćelija u mleku kod svake inividue i podaci o
kliničkom mastitisu za poslednju laktaciju treba da se analiziraju da bi se odlučilo da li
životinji treba primeniti antibiotsku terapiju zasušivanja ili preparat kojim će da se zatvori
kanal mlečne žlezde. 

    
Slika 1. Primena preparata za zatvaranje kanala mlečne žlezde u prevenciji mastitisa
 
Preparati za negu sisa i vimena
Higijena i nega sisa i vimena su važni faktori u kontroli mastitisa, kao i pravilno
održavanje mašina za mužu kako bi se obezbedila pravilna cirkulacija krvi i izbegle preterane
promene pritiska na dnu sisa i njihovo oštećenje. Koža vimena može biti rezervoar mastitičnih
patogena, posebno Strept. dysgalactiae, koagulaza negativnih stafilokoka i Staph. Aureus,
posebno ako postoje posekotine i ogrebotine. Ovi patogeni mogu da potiču iz okruženja ili sa
inficiranih krava (infekcija se prenosi sa jedne na drugu kravu tokom muže). Dezinfekcija pre
i posle muže uklanja ove organizme i tako se smanjuje rizik od nastanka mastitisa. Pre muže,
sise umrljane blatom ili fecesom treba oprati vodom u koju može biti dodat dezinficijens kao
što je jod. Čiste sise zatim treba osušiti pojedinačnim papirnim ubrusima. Upotreba
zajedničkih tkanina za pranje i sušenje sisa na vimenu je strogo zabranjena zato što one mogu
da prenesu infekciju sa krave na kravu čak i ako se potapaju u rastvor za dezinfekciju između
upotrebe. Sise moraju da se potope u kupke za dezinfekciju jer se na taj način smanjuje broj
bakterija na površini sisa pre otpočinjanja muže. Ove kupke se zadržavaju na sisama određeno
vreme.
Rastvori za potapanje vimena nakon muže smanjuju bakterijsku populaciju na sisama
nakon muže i pomažu da se abrazija zaleči. Bakterije koja su eventualno prenete tokom muže
će biti uništene i tako će se ukloniti potencijalni izvor infekcije. Svaka sisa treba da se potapa
u rastvor za dezinfekciju ili da se naprska odgovarajućim sprejom nakon svake muže. Krave
treba da ostanu u stojećem položaju 20-30 min nakon muže da bi prošlo dovoljno vremena da
se kanal zatvori, i na taj način se izbegava da bakterije uđe kroz otvoren kanal i izazovu
mastitis.
Cetrimid (cetrimonijum bromid), hlorheksidin i poliheksanid su efikasni protiv gram
pozitivnih i gram negativnih bakterija. Ovi dezinficijensi se inaktiviraju sapunima i anjonskim
supstancama.
Dodecilbenzensulfonska kiselina je efikasna protiv većine bakterija, ali je neefikasna
protiv bakterijskih spora. Ima duže dejstvo u poređenju sa mnogim kupkama i prilično je
efikasna u prisustvu organskih materija.  
Glutaral (glutaraldehid) je efikasan protiv gram pozitivnih i granegativnih bakterija;
koncentrovani rastvori mogu izazvati dermatitis. Jedinjenja joda imaju širok spektar
antibakterijske aktivnosti i imaju prednost jer boje sise i na taj način se može
proveriti prekrivenost sisa dezinficijensom. Jedinjenja hlora imaju širok spektar
antibakterijske aktivnosti ali se snažno neutrališu u prisustvu organskih materija. Hlorna
kiselina/hlor dioksid su efikasni protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija, kao i
protiv virusa i gljiva.

Kao što je već pomenuto, antiseptici se pre i posle muže mogu primenjivati u obliku rastvoea
za potapanje vimena ili u obliku spreja. Rastvori za potapanje su efikasniji jer je cela
površina pokrivena, za razliku od sprej preparata kod kojih to ne mora biti slučaj. Tokom
hladnog i vetrovitog vremena, treba voditi računa da krave ne napuste prostoriju za mužu pre
nego što se primenjeni preparat u obliku rastvora za potapanje ili spreja osuši na mestu
primene, alternativno mogu da se koriste kreme ili masti. Svi preperati negu i zaštitu vimena
pre i posle muže treba da se čuvaju tako da se izbegne kontaminacija. Zaostali rastvor u
posudi za potapanje vimena na kraju muže treba da se odbaci i posuda očisti između dve
muže. Preperati za negu sisa i vimena mogu sadržati i različite emolijense, kao što su glicerol,
lanolin, beli i žuti vazelin i sorbitol koji se dodaju preparatima da bi poboljšali hidrataciju
kože, omekšali kožu i pospešili zarašćivanje lezijama. Oštećena koža vimena je podložnija
infekcijama u odnosu na intaktnu. Emolijensi mogu da se primene na suve sise odmah nakon
muže.
 
Primeri preparata registrovanih na svetskom tržištu
Deosan Thixodip (Johanson Diversey) – rastvor za potapanje vimena nakon muže
Sadrži 4% benzil alkohola
Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa
 
Cetriad (Fort Dodge) – krema
Sadrži 2 % cetrimida
Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena
Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih supstanci

Alfa Blue Plus (DeLaval) – rastvor za potapanje vimena nakon muže ili sprej
Sadrži 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol
Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena
Kontraindikacija: istovremena primena sapuna i anjonskih supstanci
 
Preparati koji sadrže jod
Deosan Super Ex-Cel (Johanson Diversey) - rastvor za potapanje vimena nakon muže
Dipal Concentrate (DeLaval) – rastvor za pranje vimena, sprej, rastvor za potapanje
vimena nakon muže
Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena
 
Sapphire (EvansVanodine) – rastvor za potapanje vimena ili sprej
Sadrži poliheksanid i glicerol
Indikacija: čišćenje i dezinfekcija sisa i vimena
Kontraindikacija: istovremena primena sapuna ili anjonskih substanci
 
Masodip (EvansVanodine) – rastvor za potapanje vimena nakon muže, sprej, rastvor za
pranje vimena
Sadrži 0,01% benzalkonijum hlorida, 0,425% hlorheksidin glukonata, glicerol i sorbitol

Emolijensi
Antiseptic Teat Ointment (Arnolds) – mast sa 7% cink oksida
Golden udder (Shep-Fair) – mast sa 1,5% salicilne kiseline i 10% sumpora
Lenisan (Nordic Star) – mast koja sadrži hlorheksidin i vazelin