РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР “НИКОЛА ТЕСЛА” БРОД

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
_

Ул. Краља Петра I Ослободиоца 7, 74450 Брод, тел: 053/610-094, факс: 053/610-093, web: www.ssntb.org, е-mail: ss47@skolers.org

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ИЗ: СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

ДАТУМ: 22. 4. 2020. г.

РЕАЛИЗАТОР: Анђелка Милојевић
ОДЈЕЉЕЊЕ И БРОЈ ЧАСА: I5 15. час
НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ: Хуманизам и ренесанса
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: „Декамерон“, Ђовани Бокачо
ТИП ЧАСА: Обрада
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ: Усвајање основних података о Бокачовом дјелу „Декамерон“

УВОДНИ ДИО ЧАСА:

САДРЖАЈ ЧАСА: Збирка новела Ђованија Бокача „Декамерон“, написана прије седам вјекова (око 1353.
година, 14. вијек) је била и остала ремек дјело свјетске књижевности. То је збирка од
100 новела, краћих прозних прича, написана на италијанском народном језику.
Декамерон има једну оквирну причу, у њој се описује куга у Фиренци 1348. године.
Наслов дјела Декамерон (Decamerone, gr. deka hemeron – десет дана) значи „књига
десет дана“. Ђовани Бокачо, као и Петрарка је италијаснки писац, представник
периода хуманизма и ренесансе.

Новела је кратко прозно дјело сажете радње чија фабула говори о исјечку из нечијег
живота, те најчешће садржи само један догађај и само неколико ликова. Радња се
догађа у кратком временском периоду и на ограниченом простору. Новеле су кратке
реалистичке приче. Новела се јавља у периоду хуманизма и ренесансе. Ђовани Бокачо
се сматра зачетником новела, дакле он је написао прве новеле.

ГЛАВНИ ДИО ЧАСА:

Књига од стотину новела Декамерон почиње описом куге у Фиренци у Италији 1348.
године. У Италији, у вријеме куге, група од седам дјевојака и три младића, бјеже из
кугом захваћене Фиренце у једну напуштену вилу на двије седмице. Дани проводе у
гозбама, игри, музици и разговору. Да би им брже прошла ноћ, свако прича по једну
причу, осим дана када извршавају кућне послове и дана за светковање када ништа не
раде (петак и субота). Тако су младићи и дјевојке причали десет дана („декамерон“),
сваки дан свако по једну причу. На крају испричаше 100 прича. Сваки од десет ликова
бира се за краља или краљицу за тај дан. Задатак краља или краљице јесте да одреди
тему за тај дан. Теме: неприлике са срећним крајем, О домишљатим људима, О
несрећним љубавима, О срећним љубавима, О онима који су се са вјештом досјетком
осветили или спасили, О женама које су превариле мужеве, О шалама жена на рачун
мушкараца и обрнуто. Први дан Бокачо започиње уводом и даје слику стања у
Фиренци за вријеме куге. Девети дан је био са слободном темом, а десети дан није
имао тачно прецизирану тему.
У неким новелама присутни су ликови из античког доба, који су вјешто укомпоновани у
садржај приповиједања. Свака прича има неку посебну поруку. Новеле указују на
пороке који су владали у вријеме када су настале. Примитивизам, незнање и
празновјерје само су неки од карактеристика малог и неуког човјека, а којима се Бокачо
изругује. Његове критике нису избјегли ни они ученији па тако аутор вјешто описује
лицемјерство, поквареност и бахатост свештеника који се вјером служе само као
параваном за узимање пара и уживање у земаљским добрима.
Свака новела доноси нову тему (љубавне теме, приче о љубавним згодама и шалама,
подвалама, приче о племенитости, о врлинама и манама...)
У средишту Бокачевих прича су овоземаљски, животни ужици, супротстављени
средњовјековном лажном моралу. У причама Бокачо изругује људске глупости и
религиозно лицемјерје људи из свих слојева друштва, не штедећи никога, ни племиће,
ни свештенике. Бокачо се занима за овоземаљско, реалистичко, истинито и то је битна
особина новог доба, да се писци одричу религијске књижевности и средњовјековног
утицаја и окрећу се стварном животу.
Вриједност Бокачевих новела јесте складна композиција, занимљива фабула, јасан стил
писања, и овај писац је извршио велики утицај на касније новелисте и ствараоце.
Ово је прво велико дјело приповиједне прозе у италијанској књижевности. Оно је плод
великог и свестраног животног искуства пишчевог, његовог доброг познавања живота и
менталитета разних слојева друштва у тадашњим италијанским градовима.
Збирка је написана чистим народним језиком.
Свака новела је цјелина за себе, али се најбоље схвата у оквиру контекста. Казивачи
новела (младићи и дјевојке)имају посебне карактерне особине, и оне утичу на избор
теме и ликова у новелама.
Две су битне теме ове збирке: љубав и интелигенција или, може се рећи, слободна
љубав у оквиру строгих моралних норми.
У Декамерону се прослављају слободни људи периода хуманизма и ренесансе који
руше окове и табуе средњег вијека. Бокачо велича све што потиче од људи и што је
људско, спонтано и природно, критикујући лажни морал.

ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА:

Декамерон – прича од 100 новела (10x10 новела = 100 новела)

Писац: Ђовани Бокачо
Књижевни род: епика
Књижевна врста: збирка новела
Мјесто радње: Италија
Вријеме радње: 14. вијек
Ликови: Пампинеа, Филомена, Дионес, Филострато, Фјамета, Панфило, Елиза, Најфила,
Лорета, Емилија.
Идеја дјела: заједничка поука коју носе све новеле јесте уздизање свих људских
вриједности и спонтаности поједница у одређеним ситуацијама те ослобађање од
лажног морала. Сваки човјек има право на срећу, слободу тијела и духа те на слободно
испољавање емоција.

Ђовани Бокачо (Giovanni Boccaccio) (1313-1375) је италијански писац и пјесник. Један

од најзначајнији представника италијанске ренесансе. Творац је ренесансне новеле.
Школовао се у Фиренци и Напуљу, гдје је стекао високо образовање. Кретао се у
аристократским круговима, и добро упознао њихов живот. Био је пријатељ свог
савременика Франческа Петрарке, и он му је био велики узор. Писао је на народном,
али и на латинском језику. Аутор је многих дјела, међу којима је најпознатије
Декамерон.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: - У свеску преписати из завршног дијела часа
-Прочитати одломак из Декамерона – Симон и Пасквино (читанка, стр. 230)
-Одговорити на питања из интерпретације

ЛИТЕРАТУРА:

ПРИЛОГ: