Broj 58, Jul 2020.

POKLON KNJIGA POKLON

NJUJORK
BRANKA ROSIĆA TAJMS
NEVEROVATNA BIOGRAFIJA SPECIJAL
STEVICE MARKOVIĆA
KORONAVIRUS

Gore, gužva na
Tajms skveru
u Njujorku 7.
marta; prazna
glavna ulica
u Minhenu 24.
marta; poljska GORE, VIKTOR
bolnica napravljen BLU ZA NJUJORK
EPIDEMIJA KORONA a je za nekoliko TAJMS; U SREDINI,
dana u Breši,
LETICIJA VANSON
VIRUSA u Italiji, sredinom
ZA NJUJORK
TAJMS, ALESANDRO

Tiho i smrtonos
GRASANI ZA
marta, da pomogne NJUJORK TAJMS
u tom žarištu

no širenje zaraze

EKSKLUZIVNO
Mnogi ljudi nemaju EPIDEMIJA KORONAVIR

lako prenose infekcij nikakve simptome iako su zaražen

USA
Za katolike na
kraju
svoje kontradiktorneu. Stručnjaci su mesecima negiral i virusom, ali utehe: Tu su sveštenicipak ima
i
tvrdnje uprkos i taj rizik, gurajuć Umiruće duše
sve glasnijim dokazim i u delu
vere bivaju miropomahrišćanske
a STRANA 3 praksa poznata zane. To je
kao poslednji
Iako su žrtve obred.
izolovane od voljenih,
NAUKA & TEHNOLOGI neki popovi ne

U potrazi
JA odustaju od davanja
Svuda su problem poslednje utehe
SPORT STRANA 5
i
za ovu veliku mačku Zajedno su krenule UMETNOST &
DIZAJN
Širom staništa ka Tokiju. Jedna Lepota STIL
u
Latinskoj Americi, je radikalnih Život usred ama
EPIDEMIJA KORONAVIR jaguarima je
morala da padne baš
USA već pretio
nestanak životne Kada su se Mia jorgana ničega
Venecija... minus Krampl
iz Slovenije i njena Rouzi Li U SAD postoji
turisti sredine. Sada
su im se na hiljade
Kanali su se ispraznili navrzle i lovokradic najbolja prijateljica Tompkins napuštenih gradova

za svetim
kruzera, pa stanovnic od ogromnih e, a Lucka Rakovec je na svoj Neki ljudi u njima i sela.
i Venecije mogu najveći broj suočile žive, neki
da vide kristalnu na jednom olimpijsko čaroban način se odmaraju
boju laguna. Primetili slučajeva m pretvarala STRANA 23
su i druge detalje kvalifikacionom živopisno obojene
u gradu bez posetilaca povezan delove
i sviđa im se ono , turniru, znale tekstila nepraviln
što vide STRANA su da ih
7 je s Kinom u prestonici Japana će i različitih materijalaoblika
STRANA 18 mesta samo za biti predmete koji u
jednu nadilaze
od njih STRANA jorgane i liče
19 na umetničke
slike STRANA
21

gralom
Stiže vakcina
9. jul 2020. 250 DINARA
sa Oksforda

Ekskluzivno
sa Harvarda
DR
MIODRAG
STOJKOVIĆ
PODBACILA
JE SVETSKA
NAUKA,
DRŽAVE,
LJUDSKA
PRIRODA...
Jedan od najpriznatijih srpskih naučnika prvi put od izbijanja
pandemije priča o vakcini, strategijama borbe protiv kovida-19, kako BROJ 443 CENA 250 DINARA · CG 2,2 € · BIH 4,5 KM
se poneo srpski Krizni štab i zašto se izgubilo poverenje u struku · HR 30 KN · SLO 4 € · MK 150 DEN · EU 4 € · SAD 5 $
Sigurnost naših klijenata i zaposlenih je naš prioritet!

Preduzeli smo sve neophodne mere da

zaštitimo zdravlje svojih klijenata i zaposlenih
i utičemo na sprečavanje daljeg širenja korona virusa Covid-19.

Da biste izbegli izlazak iz kuće, usluge i saveti

Generali Osiguranja Srbija su vam na raspolaganju
online ili telefonski.

Online i
Informacije
telefonska Informacije
o statusu Obnova
prijava o polisi
odštetnog osiguranja
odštetnog osiguranja
zahteva
zahteva

Usluge Medic
Call Centra
Kupovina Lični savetnici
za klijente
osiguranja za osiguranje
zdravstvenog
osiguranja

Detaljne informacije naći ćete na www.generali.rs

Pozovite Kontakt centar:

0800 222 555 (besplatan poziv), 011 222 0 555

Pratite nas

Budite bezbedni, ostanite kod kuće.

#imašdobarrazlog
 Nedeljnik
br. 443  9. 7. 2020.
IMPRESUM
NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija¤nedeljnik.rs

Direktor i glavni urednik

Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
Marketing
Nevena Grebović
i Anđela Marić
marketing¤nedeljnik.rs
Media menadžer Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik
Marko Prelević
Zamenik glavnog i odgovornog
urednika Branko Rosić
Urednik internet izdanja i prvi
reporter Veljko Miladinović
Urednik unutrašnje rubrike
Dušan Telesković
Urednik spoljne i dopisnik iz Rima
Željko Pantelić
Reporteri Zorica Marković,
Ana Mitić, Uroš Jovičić,
Dimitrije Đurić
Urednik fotografije
Igor Pavićević
Specijali Nebojša Babić

Brif ing IZ KNJIGE

"STEVICA
Vakcine: Sveti gral je blizu Počeo sam da se
Art–direktor
Miloš Sinđelić / Makista
MARKOVIĆ" Vakcina AZD1222, popularno nazvana bavim fotografijom
Lektura Sanja Savić
4 | Uvodnik “Oksford vakcina”, ušla je u poslednju, tokom devedesetih.
Veljka Lalića U Beograd je sa Stalni kolumnisti Srđan

Beyond 2020 ekipom stigao treću fazu ispitivanja i prema Kao da sam od tog Valjarević, Ljiljana

saznanjima Nedeljnika već u septembru mraka u Srbiji bežao Smajlović, Dragoljub Draža
francuski glumac u fotografiju. Slikaš Petović, Čedomir Antić,
5 | Lice nedelje biće u upotrebi u Britaniji, SAD
i superstar Alen i kao da nisi deo Branko Rosić, Marko
Nebojše Babića i nekoliko evropskih zemalja 20
Zvonimir Delon. Tu je onoga što slikaš.
Prelević i Veljko Lalić

Đukić Đule upoznao Stevicu Piše Zorica Marković Ekonomija Miša Brkić
Onda sam dobio na
i Goran Nikolić
Markovića i Miška lutriji zelenu kartu Stalni saradnici
6 | Kosovo
Podela je
Miloševića, dva Odlazak Mirišljave luke i otišao u Njujork. Danijela Isailović,

bila opcija
zgodna i jaka Hongkong je do pre koji dan bio mesto
Posle odrastanja Muharem Bazdulj,
Duška Jovanić,
frajera koji su dane u kojem, kada dolazite iz Šenžena, kao
devedesetih u
Aleksandar Đuričić
provodili skačući Beogradu, nije ti ni
7 | Koronavirus
dodirom magičnog štapića prorade Tviter Bruklin strašan. Sad
i Darko Hudelist (Zagreb)
Privatne klinike sa Savskog mosta,
moraju da testiraju i Fejsbuk. I jedina kineska varoš u kojoj su neki delovi Bruklina
jureći gradske T H E N E W YO R K T I M E S
su se mogle kupiti sve moguće knjige 24 čisti hipsteraj,
10 | Hrvatska lepotice, i već I N T E R N AT I O N A L R E P O R T
Piše Željko Pantelić a ranije je bilo krajeva Svakog drugog četvrtka
Eh, nije to isto... nanizali na svoje u kojima nisi smeo Urednik Tom Brejdi
pesnice sve što se da pogledaš čoveka
15 | Kolumna
Ljiljane Smajlović
moglo isprebijati Korporativizacija ekonomije LE MONDE

Kad fukara
da bi se stiglo do Raste svest vlasnika kompanija Priča iza slika:
D I P LO M AT I Q U E
Svakog trećeg četvrtka
ubi imperatora titule "kraljeva da firme ne mogu dalje da napreduju Vladimir Milivojević
Glavni i odgovorni urednik
ulice"... ako su oni i dalje dvostruke ličnosti. Boogie 32 Ivica Mladenović
Uvođenje korporativne kulture postaje lmd¤nedeljnik.rs
preka potreba privrede Srbije 28
Piše Miša Brkić
Štampa Rotografika

PRETPLATA
SPECIJALNA PONUDA
10
Dostupno CIP – Katalogizacija u publikaciji
SRBIJA INOSTRANSTVO P R E T P L ATA Z A 2 0 2 0.
u digitalnom Narodne biblioteke Srbije, Beograd
6 meseci 5.117 150 evra formatu 52 broja Nedeljnika na kućnu karata za ISSN 2217–8058
12 meseci 7.999 260 evra nstore.rs adresu za samo 7.999RSD
Atelje 212 COBISS.SR–ID 188540428

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd

TIRAŽ BROJA:
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd
30.000
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64
 Veljko Lalić
Zašto pametna deca beže od politike? Pogledajte mlade lidere. Da li
možete da se setite jedne njihove rečenice? Lika... Prazni i imitatori.
Pokorni i poslušni. Glasovi bez emocija, savest bez ideala
Lj
udi polako počinju da
pucaju. Uostalom, po-
gledajte predsednika dr-
žave u jednom običnom
intervjuu na RTS-u.
Ne razumem čemu sve ovo više vodi.
Dve hiljade dvadeseta biće godina koja
nas uvodi u novu epohu. Ali šta će biti ta
nova epoha?
Amerikanci za koji mesec biraju izme-
đu dvojice ljudi od 78 i 74 godine, Rusi
udaraju temelje lične vlasti do 2036, Ko-
munistička partija Kine kupuje svet, ta-
kođe sa doživotnim predsednikom, dok
se Merkelova kao v. d. lidera slobodnog
sveta igra demokratije, sa CDU koji u
onolikoj zemlji 16 godina ne može da iz-
baci sveže lice.
Da li su to poslednji trzaji stare politi-
ke? Ili ulazak u novo mračno doba...
Šta nam pokazuju ova deca koja iza-
đu na ulice za dva minuta, i kod nas, i u
Hongkongu, i u Milvokiju, samo ukoliko
njih to zainteresuje.
BUNIMO SE ŠTO IM NAŠE TEME nisu
zanimljive... A ne shvatamo da im oči-
gledno mi nismo zanimljivi...
Meni su, ipak, deca genijalna. Makar
ova koju zanima policijska brutalnost,
klima, Tramp.
Šta je ono što vidim kod njih? Nema re-
lativizacije! Nije njima bitno da li je Flojd
obijao stanove, bitno je da nije smeo da ga
brutalno ubije policajac.
Oni svet gledaju crno-belo. I to je veli-
ka promena, pošto ne možeš da teoretišeš
o Milankovićevim ciklusima dok im tru-
ješ planetu na kojoj oni moraju da ostanu.
Zašto onda opet pametna deca beže
od politike? Zašto je ostavljaju praznim
oportunistima?
Pogledajte mlade lidere. Da li možete
da se setite jedne njihove rečenice? Lika...
4 Nedeljnik 9. jul 2020.
Beyond
2020
Prazni i imitatori. Pokorni i poslušni.
Glasovi bez emocija, savest bez ideala.
Ali gde uopšte ima politike? Osim na
Tviteru.
Svi vlastodršci prvo su ukinuli parla-
ment. Da li je to onda najveća greška opo-
zicije? Ili u budućnosti i Vučića, ukoliko
ne ostane na vlasti još 20 godina.
NE MOGU NI NJEGA DA SHVATIM. Kao da
je došao iz nekog jednopartijskog sistema,
a ne decenija probijanja kroz parlament.
Mada, za razliku od ostalih radikala,
njemu se on uvek nekako gadio.
Mislio je da je iznad toga. Kao i dana-
šnji lideri opozicije.
Moja je teza da se DS nije raspao zbog
unutrašnjih sukoba, koje je oduvek
imao, već zbog odluke lidera da im je is-
pod časti da budu poslanici.
U isto vreme Toma je na vlast doveo
Vučića borbom u parlamentu u koji ga je
pustio Tadić.
Ali gde možeš da naučiš politiku. Da
učvrstiš stavove. Preuzmeš odbore. Na-
praviš kontakte sa stranim parlamentar-
cima. Shvatiš gde pripada tvoja stranka.
Kako ćeš da kontrolišeš izbore ukoliko ne
možeš ni svoju poslaničku grupu?
To je, što se mene tiče, kraj politike.
HRVATI SU PROŠLE NEDELJE IZBACI-
LI REZULTATE izbora u isto vreme kad i
mi, dve nedelje kasnije.
Doduše RIK je u prvoj objavi smanjio
milion glasova naprednjacima, a SPS-u
dao 38 odsto.
Je l’ ovo zezanje, ili država?
U čemu to mi stižemo Hrvatsku? Ili kada
smo za njima zaostajali 100 godina, kad je
u komunizmu Vojvodina bila na nivou Hr-
vatske, a Beograd na nivou Slovenije?
U prvoj Jugoslaviji oni su prihvatili na-
šeg kralja, u drugoj je njihov kralj živeo u
UVODNIK
Da li su to poslednji trzaji
stare politike? Ili ulazak u
novo mračno doba...
Beogradu.
Tako da sve ovo deluje kao seoski vašar
u kome naprednjaci poručuju Hrvatima
da su imali više glasova nego oni izašlih
na izborima. Možda će sutra po toj logici
izvređati premijera Lihtenštajna ili Islan-
da, ili pisati Hilari Klinton pošto je imala
tri miliona glasova više od Trampa.
Možda će i Žika Gojković, kad shvati da
nije dovoljno da se pređe cenzus samo na
ponovljenim izborima, ponuditi Hrvati-
ma Kraljevinu Jugoslaviju, pošto i opozi-
cija ima genijalni plan da ponovo živimo
s Albancima?!
Kako se samo toga niko ranije nije se-
tio?!
Ukoliko se uozbiljimo, i novinari, i po-
litičari, treba da odgledamo izbornu noć
na HRT-u, i da shvatimo da nikad nismo
bili dalje od Hrvata.
DA POGLEDAMO KAKO NOVINARI
PRIČAJU BEZ straha, analitičari ono što
misle. Kako televizije, zamislite, same
zovu goste za koje misle da su dobri u
nastupu. Kako voditeljka pet puta pita
premijera: Odgovorite mi na pitanje.
Kako političari čestitaju jedni drugima.
I kako preuzimaju odgovornost.
Kako predsednik države ne učestvuje
na parlamentarnim izborima, dok pred-
sednik njegove stranke Davor Bernar-
dić, koji deluje baš kao i ovi naši klonira-
ni prazni političari, daje odmah ostavku
iako je osvojio 40 mandata, naspram po-
bedničkih 60 HDZ-a.
Kada to shvate i Lutovac i Leka, koji da
se pomire ne mogu da prevale Vučićev
cenzus, kada shvati Sergej, kada shvate
Đilas i Vuk, Tadić, Vučić i Ivica...
Tada ćemo možda da dostignemo Hr-
vatsku, koju smo u poslednjih 100 godi-
na samo dva puta oslobađali...
Ne daj se, Ines. N
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Zvonimir
Đukić Đule
„Mi, sve smo probali i sve
prodali za samo jedan dan
i sva naša nadanja su
izbledela od čekanja.“
Brifing OTVARANJE
K i M S A S TA N A K U B R I S E LU
Da, jeste se pregovaralo
o podeli Kosova: Šta će
doneti nova ofanziva EU
Priča Džona Boltona, bivšeg savetnika Donalda Trampa,
potvrđuje da su pregovori o razgraničenju Kosova trajali
2018. godine. U nedelju susret Vučić-Hoti
Piše Dušan Telesković
E
vropska unija je prešla u ofan-
zivu po pitanju pregovora
Beograda i Prištine, u pokušaju
da istisne administraciju ame-
ričkog predsednika Donalda
Trampa u pregovorima dveju strana.
Za ovaj petak planirana je video-konfe-
rencija „Pariskog samita“. Iako je posto-
jala ideja da predsednik Francuske Ema-
nuel Makron i nemačka kancelarka
Angela Merkel dovedu za isti sto pred-
stavnike dveju strana. Dva dana kasnije, u
nedelju, trebalo bi da se održi i uživo dija-
log Beograda i Prištine pod pokrovitelj-
stvom EU. Beograd će predstavljati pred-
sednik Srbije Aleksandar Vučić, a Prištinu
premijer Kosova Avdulah Hoti. Sasta-
nak organizuje visoki predstavnik EU za
spoljne poslove Žozep Borel, a vodiće ga
specijalni predstavnik za dijalog i druga
pitanja na zapadnom Balkanu Miroslav
Lajčak.
Ovi sastanci dolaze nakon otkazanog
(tvrdi se, odloženog) samita koji je poku-
šala Bela kuća da organizuje proteklog
Vidovdana. Taj samit je otkazan nakon
6 Nedeljnik 9. jul 2020.
saopštenja Specijalizovanog veća Kosova
koje je ukazalo da se sprema optužnica
protiv Hašima Tačija, do sada vodećeg
pregovarača Prištine, koji je otkazao put u
Vašington.
U međuvremenu, stigla je zvanična
potvrda da su Vučić i Tači pregovarali o
razmeni teritorija. Bivši savetnik Donalda
Trampa za nacionalnu bezbednost Džon
Bolton izjavio je da su njih dvojica još
2018. razgovarali o mogućnosti razmene
teritorija.
„U slučaju Kosova i Srbije postojale su
indikacije još od 2018. kada su njihovi
Zar vi stvarno mislite da bi,
u slučaju da Srbija i Kosovo
postignu dogovor koji
podrazumeva i razmenu
teritorija, ostatak Evrope
rekao ‘Ne, to je za nas
neprihvatljivo’?
Džon Bolton
BETA
lideri hteli da reše probleme jer su shva-
tili da ne mogu da imaju ekonomski rast
i stabilnost ako se njihovi odnosi ne nor-
malizuju. To je kontroverzna tema u obe
zemlje, ali po meni to bi vredelo truda.
Jedna od mogućnosti o kojoj su disku-
tovali bila je mogućnost razmene terito-
rija. U nekim delovima Balkana, zatim
u Nemačkoj i nekim mestima u zapad-
noj Evropi to je dočekano s negodo-
vanjem iz straha da razmena teritorija
između Kosova i Srbije ne uzrokuje raz-
menu teritorija negde drugde. To je nešto
što se događalo u istoriji. Zar vi stvarno
mislite da bi, u slučaju da Srbija i Kosovo
postignu dogovor koji podrazumeva i raz-
menu teritorija, ostatak Evrope rekao
‘Ne, to je za nas neprihvatljivo’ i odbacio
postignuti sporazum“, izjavio je Bolton.
Priča Džona Boltona o tajnim dogovo-
rima, dakle, potvrđuje da su pregovori o
podeli Kosova trajali 2018. godine.
Da podsetimo, te godine je pariski
Mond, blizak stavovima zvanične francu-
ske diplomatije, objavio kartu podele teri-
torija o kojoj se pregovara u tekstu pod
naslovom: „Kosovo-Srbija: razmena teri-
torija, kraj tabua“.
Na karti koju su objavili, izdvojene su, s
jedne strane, opštine Leposavić, Zvečan,
Zubin Potok i delimično Kosovska Mitro-
vica, kao oblasti koje bi „mogle da se inte-
grišu u srpsku teritoriju“. Uz Medveđu
piše da „kosovski predsednik traži da se
pripoji Kosovu, iako je većina Albanaca
napustila opštinu“.
Kao sporne tačke navode se jezero
Gazivode, rudnik Trepča, auto-put od
granice sa Mađarskom do granice sa
Makedonijom koji prolazi kroz Bujano-
vac i Preševo i železnička pruga koja spaja
Beograd i Skoplje. N

KO R O N AV I R U S K A KO P O B O L J Š AT I B O R B U
„A državni sistem
ne može da postigne...“:
Zašto privatnim klinikama
mora da se dozvoli da testiraju
Piše Ana Mitić
I
ako je bilo najavljeno, pri-
vatne klinike još uvek nisu
dobile dozvolu da rade testove
na koronavirus i pored rasta
broja zaraženih u Srbiji. Zakon
o zdravstvenoj zaštiti omogućava da se
privatni zdravstveni sistem uključi u
borbu i sprečavanje zaraznih bolesti, te
je nejasno zašto je testiranje još uvek
ograničeno, kaže profesor dr Dragan
Delić, infektolog-hepatolog, redovni
profesor Medicinskog fakulteta u Beo-
gradu i bivši direktor Klinike za infek-
tivne i tropske bolesti koji je o tome
govorio i u „Utisku nedelje“.
„Zakon to dozvoljava i ne znam zašto
se ta mogućnost ne koristi jer bi se tako
rasteretio zdravstveni sistem. Državni
sistem nije u mogućnosti da testira sve
a rezultati se čekaju po nekoliko dana,
što je problem jer to može biti veoma
nepovoljno epidemiološki. Na pri-
mer, kad se testira student pa ode u stu-
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
dentski dom i tamo čeka rezultate. Ne
postoji nijedan medicinsko-epidemi-
ološki razlog da se privatni zdravstveni
sistem ne uključi u testiranje, pogotovo
što naše privatne klinike odavno rade
PCR dijagnostiku, deceniju unazad, i
imaju kadar za to“, objašnjava dr Delić
za Nedeljnik.
Oko 200 testova može da
se uradi za jedan sat. Sve bi
se mnogo ubrzalo, a u
čekanju ljudi gube glavu. Ja
bih se prvi testirao.
Verujem da će ovo trajati i
morala bi da se uključi i
privatna praksa kako ne bi
bilo ugroženo zdravlje
Dr Dragan Delić,
infektolog-hepatolog
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (član
42), piše da je privatna praksa dužna da
„učestvuje, na poziv nadležnog organa, u
radu na sprečavanju i suzbijanju zaraznih
bolesti, kao i na zaštiti i spasavanju sta-
novništva u slučaju kriznih i vanrednih
situacija“ (tačka 2).
Dr Delić dodaje da bi Republički fond
za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo
zdravlja i privatne klinike trebalo da se
dogovore oko testiranja, da cena bude
prihvatljiva svima i da sve bude transpa-
rentno.
„Oko 200 testova može da se uradi
za jedan sat. Sve bi se mnogo ubrzalo,
a u čekanju ljudi gube glavu. Ja bih se
prvi testirao. Verujem da će ovo trajati i
morala bi da se uključi i privatna praksa
kako ne bi bilo ugroženo zdravlje“, rekao
je dr Delić.
Odlukom Kriznog štaba Vlade Srbije
za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, u
Srbiji je od 23. maja otpočelo komerci-
jalno testiranje na koronavirus, koje se
obavlja na lični zahtev i koje je uvedeno
kako bi građani koji planiraju put u ino-
stranstvo mogli da dobiju potvrdu da su
negativni, što je uslov za ulazak u poje-
dine strane zemlje, ali i da građani koji
nemaju simptome provere da li imaju
koronavirus ako žele. Za testiranje je
potrebno uplatiti 1.200 dinara za brzi
serološki test, ili 6.000 dinara za testiranje
RT-PCR metodom. Dalje je potrebno da
se sa ličnom kartom, popunjenim zahte-
vom za testiranje i dokazom o uplati ode
u najbližu javnu zdravstvenu ustanovu
koja nudi uslugu komercijalnog testi-
ranja. Prema pravilniku o kovid testira-
nju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr
Milan Jovanović Batut“, zainteresovani se
testiraju u domovima zdravlja, zavodima i
institutima za javno zdravlje. Testiranje u
privatnim ustanovama nije moguće.
Testiranje je prioritet u borbi protiv
pandemije, prema SZO. „Imamo jedno-
stavnu poruku za sve zemlje: testirajte,
testirajte, testirajte“, rekao je generalni
direktor Svetske zdravstvene organi-
zacije Tedros Adhanom Gebrejesus u
martu.
Kako su pre dve nedelje preneli mediji,
doneta je odluka da ubuduće brze testove
na COVID-19 rade i privatne laborato-
rije, uz saglasnost i sertifikat Ministar-
stva zdravlja. Nedeljniku je tada iz neko-
liko privatnih klinika rečeno da su one
spremne za testiranje. N
7
Brifing

je rekla da će se julski ispitni tok reali-

zovati do kraja i da će studentski domovi
biti otvoreni dok su studenti na ispitima.
Rektorka je potom i agenciji Beta izjavila
da je bila neprijatno iznenađena objavom
predsednika o zatvaranju domova.
Studenti su, pošto su dobili obeća-
nje rektorke i uručili joj zahteve, odu-
stali od daljeg protesta i šetnje do Vlade
Srbije, a onda je i zvanično potvrđeno
da studenti ostaju u domovima do kraja
julskog roka, kao i obično.
Podršku studentima izrazio je i soci-
olog Jovo Bakić koji im se pridružio na
protestu.
„Ali izražavam i tugu što studenti
nisu izašli još ranije. Umire se u Srbiji,

BETA
u Novom Pazaru, Tutinu. Pogođene su
P R O B L E M S D O M OV I M A P R O T E S T S T U D E N ATA čitave porodice. Studenti moraju, kao
najsvesniji deo društva, da ukažu na sav

Korona nije zapalila žito čemer i tugu u kojim se nalazi društvo

u Srbiji“, rekao je Bakić koji je profesor
na Filozofskom fakultetu.
Piše Dimitrije Đurić Preinačenje „odluke“ o domovima,

N
ije prošlo mnogo od inter-
vjua predsednika Alek-
sandra Vučića na RTS-u u
kom je, kao jednu od pro-
tivepidemijskih mera,
naveo i zatvaranje svih beogradskih stu-
dentskih domova, a na stotine „domaca“
izašlo je da protestuje iste noći na beo-
gradskim ulicama sa dva zahteva. Da
se domovi ne zatvaraju i da se omogući
dodatni ispitni rok za studente zaražene
koronavirusom, besplatno testiranje i
lečenje studenata, i tražili su ostavku
Univerzitetskog parlamenta.
Dok su protestne kolone, sa raz-
nih strana glavnog grada, stigle do
Skupštine Srbije, pronela se i vest da
su navodno studentski predstavnici i
predsednik Vučić postigli dogovor o
tome da neće biti zatvaranja domova.
Usledilo je i brzo obećanje, sutradan
ujutru, ministra prosvete Mladena Šar-
čevića da zatvaranja neće biti i da je do
„nesporazuma“ došlo jer je predsed-
niku preneta pogrešna informacija o
situaciji u studentskim domovima.
Uprkos ministrovom obećanju da
zatvaranja domova neće biti, studenti
su tog jutra nastavili protest na platou
ispred Filozofskog fakulteta.
Tamo im se obratila rektorka Univerzi-
teta u Beogradu Ivanka Popović, koja im
politički analitičar Cvijetin Milivoje-
vić tumačio je kao želju vlasti da se ne
zameri tom delu biračkog tela.
„Studenti su vrlo opasno biračko telo,
koje sada deluje nezainteresovano. Oni
nisu za Aleksandra Vučića, ali nisu ni
zainteresovani za bojkot opoziciju. Vrlo
su eksplozivni i zato ne žele da im se
zamere“, kazao je Milivojević.
Studentski protest bio je i pobed-
nički, najjači utisak nedelje u emisiji
Olje Bećković.
„Da, studenti ustaju dok si reko keks,
kad osete da ih se nešto zaista tiče. Mi
treba da se pitamo, a ne oni, zašto je
ovo prva stvar koja ih se ticala“, rekla je
autorka „Utiska nedelje“. N

PREGLED NEDELJE
SRPSKI STAV
U Hrvatskoj stranke, i na vla-
sti i u opoziciji, imaju zvaničan
stav o svemu, pa i da li život
počinje rođenjem ili začećem,
a kod nas stranke imaju samo
stav o Vučiću. A ni u tome nisu
previše ubedljive - ni opozici-
one, a ni one koje su u vlasti...
GRANIČARI
Grci saopštili da u 6 zatvaraju
PIŠE granice, a Srbi ko Srbi pohitali
VELJKO preko noći da ih preduhitre i
MILADINOVIĆ
napravili kilometarske kolone.
A migrantima nikako nije jasno
zašto neko ko ima svoj dom
tamo gde su oni krenuli, želi da
bude sa one strane granice...
KALENDAR
Iz Kriznog štaba su poručili da
je jesen blizu i da moramo za
to da se spremimo. Možda je
pametnije bilo da su na vreme
rekli da se spremimo za leto?
REVANŠ
Srbija je uvela obavezni
karantin građanima Crne Gore
koji ulaze u našu zemlju; da
li će moći da biraju između
hotela „Moskva“, Pravnog
fakulteta ili kod Lončara u
Ministarstvo?
LOGIKA
Profesorka Ekonomskog
fakulteta Danica Popović je
izjavila da je privredni rast
posle krize moguć samo uz
promenu političkog sistema.
A šta će nam uopšte taj rast
kad imamo ovako savršen
politički sistem? N

8 Nedeljnik 9. jul 2020.


„ B L AC K K R AVA “ R A S I Z A M J E D N E D O K T O R K E
Sve nas je bilo sramota
Govori li ispad zaposlene u Kliničkom centru
Vojvodine prema studentkinji Medicinskog
fakulteta u Novom Sadu samo o njoj?
Piše Ana Mitić
T
ransfer blama
- ili, što bi neki
rekli, susramlje -
najblaže rečeno,
osećaj je koji je
izazvao rasistički ispad jedne
doktorke prema tamnoputoj
studentkinji u liftu novosadske
zgrade, zabeležen kamerom
zbog čega se raširio društve-
nim mrežama i izazvao gnev i
osudu takvog ponašanja.
Specijalista interne medi-
cine dr Milena Šćekić, zapo-
slena u Kliničkom centru
Vojvodine, na rasnoj osnovi
vređala je devojku iz Irske,
studentkinju na Medicin-
skom fakultetu u Novom
Sadu, insistirajući da mora
da napusti lift zbog koronavi-
rusa. Nakon što joj je devojka
rekla da se već vozila lif-
tom s drugim ljudima i da
ne razume zašto mora da iz
njega izađe, doktorka joj je
na „engleskom jeziku“ rekla:
„You go out because corona is
now. You go out! F**k you!“
Pošto je u lift ušla još jedna
osoba, devojka je doktorku
upitala zašto sa njom nema
problem. Dr Šćekić joj je tada
rekla: „With you I have a pro-
blem because you are a black
krava.“
Takvo ponašanje je u naj-
blažu ruku za osudu, kazao je
gradonačelnik Miloš Vučević.
„Problematično je i to što je
osoba koja je rekla sve to lekar
po profesiji. Ali, bez obzira
na to koja je profesija u pita-
nju, bilo je odvratno slušati to.
Verujem da je sve bilo sramota
da slušaju, jer Novi Sad nikada
nije imao te rasističke porive“,
rekao je Vučević za 021.rs.
Klinički centar Vojvodine
osudio je ponašanje i način
komunikacije doktorke koja
radi u toj zdravstvenoj usta-
novi prema tamnoputoj
studentkinji Medicinskog
fakulteta. U KC Vojvodina
napominju da se događaj nije
desio u prostorijama te zdrav-
stvene ustanove, ali da će o
tom slučaju obavestiti Lekar-
sku komoru, radi ispitivanja
etičnosti postupanja lekarke,
odnosno njene dostojnosti za
obavljanje lekarske profesije.
Doktorka je u pisanoj izjavi
navela da je snimak neza-
konito napravljen u zgradi
u kojoj ona i studentkinja iz
Irske žive, i da je u medijima
interpretiran na pogrešan
način. N
ECONOMIC MINDS
Apple Pay je
stigao u Srbiju
Prethodna nedelja bila je veoma značajna za razvoj mobil-
nih plaćanja u Srbiji. Korisnici iPhone-a su konačno dobili
mogućnost da za plaćanje koriste dugo očekivani Apple Pay.
Od trenutka uvođenja Mastercard beskontaktne tehno-
logije na tržište Srbije 2008. godine pa do danas, korisnici
su prepoznali prednosti beskontaktnog plaćanja kao što su
brzina, jednostavnost i sigurnost, što je doprinelo stvaranju
uslova za brže prihvatanje novih oblika beskontaktnog pla-
ćanja. Razvijena infrastruktura beskontaktne tehnologije i
stvaranje navika kod potrošača i trgovaca, svakako su dopri-
neli dolasku jednog od najvećih tehnoloških giganata na
naše tržište.
Mastercard Studija o digitalizaciji iz
2019. godine pokazala je kako su sta-
novnici Srbije pozicionirani u odnosu
na druge stanovnike zemalja cen-
tralno-istočne Evrope. Prema rezul-
tatima te studije, ispitanici u Srbiji
brže i lakše usvajaju i koriste nove
tehnologije u odnosu na druge, a čak
PIŠE JELENA 87 odsto ispitanika, kada razmišlja o
RISTIĆ, plaćanju platnim karticama, upravo
DIREKTORKA ZA razmatra mobilne telefone kao naj-
TRŽIŠTA SRBIJE, sigurnije i najjednostavnije sredstvo
CRNE GORE I plaćanja.
BiH U KOMPANIJI Apple Pay je veoma važan za pro-
MASTERCARD mociju plaćanja mobilnim telefonima
i ostalim povezanim uređajima i jer
ovu uslugu karakterišu jednostav-
nost i besprekorno korisničko iskustvo, a što je još važnije,
bezbednost jer su podaci sa kartice zaštićeni kapacitetom
Apple uređaja i MDES tehnologijom, koja svaku karticu pre-
tvara u jedinstveni token.
Očekuje se da lansiranje Apple Pay usluge da važan dopri-
nos daljem razvoju bezgotovinskih plaćanja, a posebno pla-
ćanja mobilnim telefonima. Naše iskustvo sa ostalih evrop-
skih tržišta pokazuje da Apple Pay ima procenat korišćenja
od 80% u odnosu na ostale mobilne novčanike, a dosada-
šnja iskustva govore da desetine hiljada korisnika digitali-
zuje svoje kartice u periodu od dve nedelje od trenutka kada
se Apple Pay lansira na tržištu.
Banke na srpskom tržištu prepoznaju ovaj servis kao jedan
od ključnih za održavanje koraka sa najnovijim trendovima
koje korisnici traže, tako da se može očekivati da će nakon
ProCredit banke koja je prva omogućila Mastercard korisni-
cima u Srbiji da koriste Apple Pay, i ostale banke želeti da
omoguće svojim klijentima najsavremeniji način plaćanja.
9
Brifing
S A B O R P O B E D A H D Z- a
Eh, ali kod nas je drugačije...
Šta Srbija može da nauči
iz hrvatskih izbora
Plenković ne samo što je zaustavio slobodni pad HDZ-a nego je izbegao
„domovince“ i to predstavio kao odbranu od desne radikalizacije zemlje
Piše Veljko Miladinović
P
roslava izborne pobede
HDZ-a u nedelju uveče nije
se mnogo razlikovala od
proslave SNS-a dve nede-
lje ranije. Ovamo su bili tru-
bači, tamo fudbalska navijačka himna,
ali sve u svemu jednako skakanje, tiska-
nje i đuskanje. Neodgovorno i protivno
svim merama socijalnog distanciranja u
vreme korona krize. Sve ostalo u Hrvat-
skoj je bilo drugačije.
Saznali smo, recimo, da srpski RIK
izgleda vreme meri po julijanskom
kalendaru. Simpatična su bila tumače-
nja da je RIK u nedelju požurio da objavi
rezultate kako bi pretekao kolege iz
hrvatskog DIP-a gde se, eto, u realnom
vremenu, kako se broje glasovi, obja-
vljuju rezultati po izbornim jedinicama,
županijama, opštinama, kao i takozvani
preferencijalni glasovi i sve je to dostupno
na internetu u realnom vremenu.
Dosadašnji hrvatski premijer Andrej
Plenković apsolutni je pobednik izbora.
10 Nedeljnik 9. jul 2020.
BETA
HDZ je osvojio 37,2 odsto glasova, a
opoziciona Restart koalicija oko SDP-a
samo 24,8 odsto. Korona kriza je izgleda
pomogla HDZ-u koji se nalazio u slo-
bodnom padu posle evropskih i pred-
sedničkih izbora.
Ko je pogledao minut jednog od
duela između Plenkovića i lidera SDP-a
Davora Bernardića, mogao je da vidi
koliko je „Plenki“ siguran u sebe čak
i kada mu novinari spočitavaju baha-
tost i prepotentnost u nastupima (da,
ima i zemalja gde lideri vlasti i opo-
zicije zapravo učestvuju u televizij-
skim duelima) - i da jednu naizgled
nezgodnu situaciju može da pretoči u
svoju korist.
Izborna predviđanja su govorila da
HDZ nije osvojio
natpolovičnu većinu, ali su
već u ponedeljak ujutru znali
i ko će biti premijer i sa kim
će se praviti vlada
će HDZ morati da pravi koaliciju sa
Domovinskim pokretom, navrat-nanos
sklepanim pokretom nekadašnjeg šla-
ger pevača (Tompsona za siromašne)
Miroslava Škora kome je na predsed-
ničkim izborima nekoliko odsto nedo-
stajalo da uđe u drugi krug.
Iako su na hrvatskoj levici upla-
šeni rezultatima izbora koji „pokazuju
da je Hrvatska otišla udesno“ - pita-
nje je kada je tačno otišla udesno, ili je
tamo gde je oduvek i bila - zanimljivo
je, ovako iz komšijske perspektive gde
je pod potkom kako je „tradicionalna
podela na levicu i desnicu“ prevazi-
đena stranački život potpuno uništen i
sve pretvoreno u interesni bezideološki
(najvećim delom i bezidejni) bućku-
riš, kako je u Hrvatskoj živa podela na
desnicu i levicu, od odnosa prema Titu
i Tuđmanu, pa do pitanja abortusa. U
Srbiji se ideologije seti još jedino Ivica
Dačić o godišnjici Brozove smrti.
A kada je reč o ideologiji, iznenađe-
nje izbora je i zeleno-leva koalicija oko
pokreta „Možemo“ sa sedam mandata,
ali skoro 20 odsto glasova u Zagrebu.
„Možemo!“ je nastala poput Inicijative
„Ne davimo Beograd“, dakle gerilski
na lokalnim temama. Preciznije, beo-
gradska „patkica“ je nastala po uzoru
na ovu zagrebačku deklarisanu „novu
levicu“. Samo, oni imaju i lidera. Tomi-
slav Tomašević već neko vreme ne
krije ambiciju da im je glavni cilj da
konačno skinu Milana Bandića i da on
postane gradonačelnik Zagreba.
Da li je moguće kod nas zamisliti bilo
koju stranku sa tako jasno iskazanim
profilom i precizno postavljenim poli-
tičkim ciljem? Kod nas je, kažu, druga-
čije. A lakše nekako sve deluje kada se
zna za koga i zašto se glasa.
Zanimljivo je i kako je HDZ, koji
dakle nije osvojio većinu, već u pone-
deljak ujutru znao i ko će biti premijer,
sa kim će se praviti većina (osam posla-
nika manjina, uključujući tri srpska i
još dva poslanika manjih centrističkih
partija) - dok smo u Srbiji imali slučaj
vladajuće stranke koja osvaja većinu od
60 odsto, apsolutnu većinu poslanika,
a predstoji nam dva do tri meseca nate-
zanja sa pitanjem i ko će biti premijer i
ko će sve ući u vladu.
A, inače, u Hrvatskoj je vrlo teško
naći nezavisnog intelektualca koji će
staviti ruku u vatru da je tamo iole
ostvaren bilo koji ideal demokratije. N
AMERIKA IZBORI
Ye, predsedniče
Piše Marko Prelević
P ispitu?
a, možda bi bilo taman prikladno za ovu i ovakvu
2020. da Amerika dobije predsednika po imenu
Kanje Vest. I potpredsednika po imenu Ilon Mask.
I prvu damu po imenu Kim Kardašijan. Čudnije
stvari su se događale... ili baš nisu?
Jedan od najuspešnijih muzičara na svetu - sa više od 140
miliona prodatih primeraka albuma i 21 nagradom Gremi - i
čovek koji je i ranije uspevao da privuče pažnju na sebe na sve
dolične i nedolične načine najavio je, na Tviteru naravno, da će
se uključiti u trku za Belu kuću koliko ovog leta. Njegov tvit, u
kojem je promovisan i slogan „Vizija 2020“, stigao je nekoliko
dana pošto je najavljena nova pesma i album po imenu, gle
čuda, „God’s Country“.
Fanovi su naravno bili su oduševljeni (mnogi njegovi fanovi
nisu samo fanovi, nego se ponašaju kao pripadnici kulta),
a prva mu je zvanična podrška stigla od gazde „Tesle“ Ilona
Maska. Njegova supruga Kim Kardašijan Vest retvitovala je
saopštenje i pridodala američku zastavu.
Sve je, naravno, vrlo izvesno samo marketinški trik, pošto
bi Vest, ako je ozbiljan, morao prvo da se prijavi kod Federalne
izborne komisije, da predstavi platformu, da prikupi potpise...
Ništa od toga on (još) nije uradio, a vremena je sve manje.
Kanjeovi politički stavovi razuđeni su i kontroverzni taman
kao njegovi tvitovi. Maja 2018. je napomenuo da bi voleo da
bude predsednik, i rekao da bi njegova platforma
bila „Trampova kampanja i možda principi Ber-
nija Sandersa“. Analitičari koji su požurili da
kažu kako je, u svetlu pokreta „Black Lives Mat-
ter“ koji podržava i moralno i finansijski, možda
Kanje Vest idealan kandidat, ne treba da
smetnu s uma da je on otuđio mnoge Afro-
amerikance svojom otvorenom podrškom
Trampu.
„Padobranci“ na američkim izborima,
ljudi van Demokratske i Republikanske
partije, nisu toliko retki, a neki su bili i
uspešni. Bil Klinton ne bi došao na vlast da
milijarder Ros Pero nije 1992. uzeo mnogo
glasova od predsednika Džordža H. V. Buša.
Aktivista Ralf Nejder je 2000. učinio isto
demokratama, pa je Al Gor izgubio.
Istorija pamti i veće bizarnosti, poput osmo-
strukog kandidata Lindona Laruša koji je bio
otvoreni antisemita i negator Holokausta.
Bivša članica Kongresa Sintija Mekini bila je
kandidatkinja Zelene partije, a jedno od nje-
nih predizbornih obećanja bilo je da će rasve-
tliti ubistvo repera Tupaka Šakura. Erl Bro-
uder je 1936. i 1940. pokušao da se domogne
Bele kuće uprkos otvorenom priznanju da
zapravo radi za Sovjetski Savez i da želi da
uvede komunizam u Ameriku. N
ECONOMIC MINDS
Vladavina prava
na popravnom
Vladavina prava predstavlja jednu od temeljnih
vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija (EU)
i ključna je za proces njenog proširenja. Srbija je još
2016. godine u pristupnim pregovorima sa EU otvo-
rila poglavlja 23 i 24 koja podrazumevaju reforme
koje se odnose na vladavinu prava.
Međutim, nedavno je osvanula vest da na sed-
nici Saveta EU nije postignut konsenzus članica EU
za otvaranje Poglavlja 2 (slobode kretanja radnika)
u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Neformalno
je objavljeno da neke od država članica EU nisu dale
saglasnost za otvaranje novog poglavlja sa obrazlo-
ženjem da Srbija na osnovu
poslednjeg izveštaja Evropske
komisije (EK) nije ostvarila ade-
kvatan napredak u reformama
vladavine prava. Izvesno je da
je na ovakvu odluku pojedinih
zemalja članica uticao Polugodi-
šnji izveštaj EK o pregledu stanja
u poglavljima 23 i 24 iz novem-
bra 2019. godine kojim je oce-
PIŠE VANJA njeno da je Srbija ostvarila ogra-
VUJNOVIĆ, ADVOKAT ničen napredak u reformama u
SOG / SAMARDŽIĆ, oblastima pravosuđa, slobode
OREŠKI & GRBOVIĆ medija i borbe protiv korupcije i
organizovanog kriminala.
Predstavnici EU u Srbiji su u više navrata javno
napominjali da je vladavina prava u Srbiji prioritet i
da ekonomski napredak zemlje zavisi od nje. I zai-
sta, vladavina prava i jak pravni sistem smatraju se
preduslovom za održivi razvoj i privlačenje stranih
investicija. „Slaba“ vladavina prava ograničava kapa-
citet države za privlačenje stranih investicija zbog
nedovoljne pravne sigurnosti i otežava investito-
rima procenu potencijalnih rizika i benefita. Takođe,
nedostaci u oblasti vladavine prava i pravične konku-
rencije generalno sputavaju razvoj privatnog sektora,
a samim tim i celokupan ekonomski razvoj zemlje.
Ostaje da se vidi da li će Srbija do sledećeg zase-
danja Saveta EU uspeti da pokaže napredak u kriti-
kovanim oblastima i dobije pozitivnu ocenu od EK.
U svakom slučaju, čini se da je rad na reformama u
svim aspektima vladavine prava u Srbiji od presud-
nog značaja u ovom trenutku, jer bez njih ne može
doći do ozbiljnijeg ekonomskog napretka zemlje, a
očigledno ni do pristupanja EU.
11
Brifing
NETFLIKS FENOMEN „365 DANA“
Grana na
kojoj filmska
industrija sedi
Poljski film zabeležio je rekordnu
gledanost i rekordan broj negativnih
kritika, uz (opravdane) optužbe da
glorifikuje otmicu i nasilje prema
ženama. U čemu je fora?
Piše Zorica Marković
M
esec jun na Netfliksu
obeležio je poljski film
„365 dana“, koji je zabe-
ležio rekordnu gleda-
nost, ali i rekordan broj
negativnih kritika. Zbog „duboko proble-
matične teme“, kako su pisali kritičari,
pokrenuta je i peticija za njegovo skida-
nje sa platforme, pošto ovaj „erotski tri-
FORMULA 1 CIRKUS
U SENCI PROTESTA
Stajalo ih šest
Spektakularni početak „skraćene“
sezone pao je u drugi plan zbog vozača
koji nisu kleknuli na početku trke
Piše Uroš Jovičić
Luis Hamilton se spustio na kolena, a za njim i
još 13 vozača koji su želeli da tim činom istaknu
poruku koju su nosili i na majicama - „Kraj rasi-
zmu“. Šest vozača odlučilo je da ne klekne - Šarl
Lekler, Maks Ferštapen, Karlos Sainz, Danil Kvjat,
12 Nedeljnik 9. jul 2020.
ler“ zapravo, kako većina tvrdi, zapravo
pripada Pornhubu i promoviše silovanje,
otmicu i nasilje.
Netfliks odbija da ga skine jer smatra
osnovnim pravom da svako izabere šta
će gledati, zbog čega se i postavilo pita-
nje kako je film i pored svega toga, naj-
gledaniji.
„Odgovor je prilično jednostavan, a
više pripada domenu sociologije, antro-
pologije, primenjenih delova savremene
psihologije nego filmologiji i filmskoj kri-
tici“, kaže filmski kritičar i urednik por-
tala Filmskog centra Srbije Zoran Jan-
ković. „Javnosti je (čak u planetarnom
smislu, a tu ima izobilja prepisivačkih
strasti) svako malo potreban nekakav
sočan, a gotovo i uvek mamiparan feno-
men. Uz podosta uvek prisutne i uvek
zgodne arbitrarnosti, donekle i fatum-
ski izbor je sad pao na bezmalo nepoj-
mljivo lošu poljsku erotsku dramu, koja
je pak previše loša da bi zavredela odred-
nicu treš filma. ‘365 dana’ je u idej-
nom, kinestetskom, žanrovskom, esnaf-
skom, kvalitativnom... smislu izlišan
trud i ogroman promašaj, te je somnam-
Antonio Đovinaci i Kimi Rajkonen. Neki od njih
prstima su pokazivali na poruku sa majica, drugi
su samo mirno stajali. Nije prošlo mnogo, prsti
ogorčene publike bili su upereni direktno u njih.
Od „nepoštovanja i bahatosti“ do „čistog rasizma
u njihovoj krvi“, u toj su se ravni kretali komentari
nezadovoljnih boraca za jednaka prava svih rasa.
U čitavoj kakofoniji koja je nastala zanemarene su
jednostavne činjenice.
Sportisti širom sveta, naročito u onim najboga-
tijim i najgledanijim ligama i organizacijama, iska-
zuju svoje poštovanje borcima za jednaka prava i
podržavaju borbu Afroamerikanaca. Bez razlike,
to rade i Brazilci, i Australijanci, i Srbi, i Senegalci.
Zašto bi neko odbio da pruži podršku i klekne?
To je pitanje za šest vozača koji su ostali da stoje.
Zašto su oni zbog toga proglašeni lošim ljudima i rasi-
bulno zalaziti u iole promišljenije ana-
lize značenja i navodnih implicitnih zna-
čenja jednog tako puko upotrebljivog
eksploatacijskog filma izrazito kratkog
roka trajanja. Naprosto, kakav fenomen,
takav i njegov značaj. ‘365 dana’ je smeće,
doduše, funkcionalno i upotrebljivo, i
nema ni trunke šanse da će za nekih tri-
desetak godina doživeti sudbinu isprva i
zadugo oklevetanog Ferhovenovog kla-
sika ‘Showgirls’, koji je, srećom, dočekao
pravičnu revalorizaciju.“
Postavilo se i pitanje kako je takva
tematika moguća i zbog čega se malo haje
danas za pokret #MeToo, iako postoje
neki pokušaji kozmetičkih promena u
filmskoj industriji. Janković kaže da su
promene, ipak, osetne i vidljivije u više
domena.
„Čak i veliki studiji uzimaju (praktično
u kvotama) rediteljke da rade na ogrom-
nim produkcijama, iako one imaju isku-
stva tek u nižebudžetskim nezavisnim
ostvarenjima. Sve je više repertoarskih,
ambicioznih ostvarenja sa prominent-
nim ženskim likovima, čak i u alfamuž-
jačkom svetu filmova o superherojima
(tu su sada ‘Čudesna žena’, ‘Harli Kvin’,
uskoro i ‘Crna udovica’...). Na snima-
njima su prisutni tzv. instruktori i kon-
trolori bliskosti, a posebno je na uzorku
televizijske i kablovske ponude prime-
tan tematski zaokret ka ženskoj publici
u zrelijim godinama, pa i feminističkim
temama i pričama. Što se seksa i nasi-
lja tiče, to je oduvek bilo ono što se naj-
bolje prodaje, te je preambiciozno očeki-
vati da industrija seče tako vitalne i bitne
grane na kojima decenijama i decenijama
sedi...“ N
stima? To je pitanje za one koji su požurili da im zalepe
te etikete ne razmišljajući o tome da je od klečanja
„pro forme“ bolje iskreno stajanje za određenu stvar.
Jer su upravo prazne priče i neiskreni gestovi u borbi
protiv rasizma pomogli da se on i do danas održi.
I još jedna sitnica koja to nije. Možda su vozači
PROFIMEDIA
ostali da stoje upravo zbog inicijatora te akcije -
najprivilegovanijeg među njima, za koga su pravila
najfleksibilnija. N
kako kaže, bio zanimljiv kon- kakve komentare. Dešavalo
kako
trast koji je kaže,
doživela bio došavši
zanimljiv kon- se i dakakve
se ljudi komentare.
postide, upla- Dešavalo
iz takvetrast
zemljekoji je doživelakoja
u sredinu došavšiše. Dodirivali se i da sesu ljudi
nas,postide,
šaputaliupla-
iz takve
je od nje zahtevala zemlje u sredinu koja
ogoljava- nam, še. Dodirivali
klečali ispred su nas,Ali
nas... šaputali
je od nje
nje, fizičko zahtevala ogoljava-bilo jenam,
i mentalno. i onihklečali
koji suispred nam se nas... Ali
nje,iznenadila
„Ipak, fizičko i mentalno.sam se bilo je
izvinjavali ako i onihbi nas koji su nam se
dotakli
reakcijama „Ipak, ljudiiznenadila
koji su neke sam se ili onih izvinjavali
koji su nam akozahvalji-
bi nas dotakli
reakcijamadoživeli
od performansa ljudi kojive- su neke vali nailienergiji
onih koji kojusu smo
nampo- zahvalji-
od performansa
oma površno, baveći se doživeli
is- ve-delili savali na energiji
njima. Obično kojudeca smo po-
ključivooma površno,
našim nagim baveći
te- se is- koja dođu delilisa saroditeljima
njima. Obično pi- deca
lima, ključivo
time što našim muškarac nagim i te- taju – koja da li dođu
su onisapravi. roditeljima
Jed- pi-
NIS donirao 33.000
lima, time
žena, muškarac i muškarac
ili ženažena,
i žena, muškarac
što muškarac
koji se,iinače,
i nom je čak i jedna beba pu- Jed-
muškaraczala između
taju –
nom jenas“,
da li su
čak i kaže
oni pravi.
jednaona. beba pu- Prof. dr sci. med
Prof. dr sci. med
litara pijaće vode KOJIĆ ́
veoma ilislabo
žena poznaju,
i žena, koji se, inače, Ne samo
stoje zala izmeđuzbog tog nas“, kaže ona.
perfor-
veoma poznaju, stojemansa, Ne
slabodrugog“, svi samo zbog tog perfor- SINIŠA
SINIŠA plastične, KOJIC
nagi jedno ispred su se pitali – a šta
nagi
kaže Anisja. jedno ispred drugog“, to znači? Anisju je obrado- – a šta
mansa, svi su se pitali Specijalista rekonstruktivne i estetske hirurgije
Ivanjici i Blacu
kaže Anisja.
Performans
vori jedan Performans
o kom ona go-
je od onihokoji kom suona go-
to znači?da
vala činjenica
setiocivala činjenica
zanimali
Anisju
su seje po-obrado-
da su se po-
za značenje
Specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije
ŠTA JÉ DIEP?
privuklivorinajveću
jedan je od onih
pažnju po- setioci zanimali za značenje
koji su„Imponderabilije“. VISEC Irekonstrukcija
Kada jeŠTA
STOMAK
JE DIEP? dojke u pitanju, danas se u svetu zlatnim
KOMPANIJA
privukli najveću
setilaca izložbe i koji se, za NIS DONIRALA
pažnju po- JE VIŠE
Performans OD u
„Imponderabilije“. 33.000
kom jelitara uče-pijaće Kada jesmatra
standardom rekonstrukcija dojke
DIEP (Deep u pitanju,
Inferior danas Perforators)
Epigastric se u svetu zlatnim
razliku setilaca
vodeod nekih izložbe
opštinama drugih,i koji
Ivanjica
sva-se, zai Blace,
stvovaločijiPerformans
su žitelji
najviše u kombili
danima
reperforme- je uče-
bez Korekcija
metoda. Zavisećeg
standardomovaj zahvat stomaka
smatra DIEP
koriste jeseoperativna
(Deep
koža iInferior
potkožno procedura
Epigastric
tkivo stomakaindikovana
Perforators)
kodnevnorazliku
vode za odpiće
izvodi nekih drugih, sva-
uizmuzeju.
gradskog ra biostvovalo
vodovoda. je „Radninajviše odnos“, reperforme-
prvi kod
ispodgojaznih
metoda.
pupka, pacijenata,
kojiZase ovaj zahvat kod
mikrohirurškom pacijenata
koriste se kožanakon
tehnikom i potkožno
prebacuju gubitka tkivo suvišnih
i spaja- stomaka
Reč jekodnevno
oMilan
performansu izvodi„Im-
Ćurčić, u muzeju. put
predsednik opštine ra bio
izveden je
Blace,1978.„Radni
zahvalio odnos“,
godine. jeIs-
kom- prvi kilograma,ispod kao
ju sa krvnim pupka, i nakon
sudovima setrudnoće.
kojigrudnogmikrohirurškom
koša, a dojka tehnikom
se oblikuje prebacuju
po uzo-i spaja-
Reč
paniji je o
NISperformansu
ponderabilia“ koji su Mari-na donaciji „Im-
i istakao put
veliki izveden
značaj
pred muzeja, u radničkim za1978.
opštinu godine.i Is- Urumedicinskoj
ju sa krvnim
na zdravu. praksi
Tkivo se smatra
sudovima
stomaka grudnog
preneseno da koša,
treća atrudnoća
dojka se oblikuje
mikrohirurškim dovodi
transfe- douzo-
po
ponderabilia“
njene
na i Ulaj izveli stanovnike. koji su Mari- uniformama,
1977. godine pred muzeja, u radničkim
reperformeri opuštenosti
rom jeru kože
na zdravu.
dobro iTkivo
prokrvljeno,mišića te koji
stomaka sepreneseno
ne postoji usled strija
mogućnost nepotencijalnih
mogu vratiti
mikrohirurškim transfe-
na„Ljudi
u Galeriji i moderne
Ulaj dobre
izveliumetno-
1977.
voljegodine
iz kompanije uniformama,
bez unapred NIS čuli su sareperformeri
određenog kakvimcilja, se ukomplikacija
prvobitni
rom jepoložaj. Kod
dobro prokrvljeno,
(problemi nekih te
odbacivanja, pacijentkinja
ne postoji mogućnost
infekcija, usledimplanta).
rotacije manjkapotencijalnih
u Galeriji
problemima
sti u Bolonji, moderne
stojeći susrećemo
nagi na umetno- od prenose
posledicabezkanteunapred
poplave određenog
i odmah sucilja,
sa kamenjem kolagena
Problemi i elastičnih
komplikacija
ožiljavanja vlakana
(problemi
tkiva nakon uradioterapije
koži, taj infekcija,
odbacivanja, problem
su svedeni se javlja
rotacije i posle
na implanta).
mi-
glavnom sti uulazu,
nam Bolonji,
donirali stojeći
pijaćujed-
okrenuti nagi
vodu. naUsapitanju prenose
jednog je 17 tona
mesta kante sa kamenjem
na pijaće
drugo, vode prve trudnoće.
Problemi ožiljavanja tkiva nakon radioterapije nimum. Telo bolje pod-na mi-
su svedeni
no premaglavnom
koja nam
drugom, ulazu,
je vrlodok okrenuti
značajna
se jed-
ušto
ovomje,sa jednog
teškom
opet, mesta nazna-
trenutku
provociralo drugo,
za našu Suština korekcije visećeg stomaka nije nosisamo i nimum.
zračenjeu zatezanju
Telo boljei pod-
ukoliko
publika nopostrance
opštinuprema drugom,
i njene dok seKrizni
meštane.
provlači- tiželju što
štab je,
će opet,
posmatrača ovu pijaću provociralo
kojima vodu zna- odstranjenju viška kože već i u zatezanju je onomišića
nosi prednjeg
i zračenje
deo lečenja, a he- ukoliko
la kroz publika
rasporediti
uzak prostor postrance
ustanovama
izmeđuprovlači- kaoješto jetiželju
bilo Dom posmatrača
omogućeno zdravlja, kojima
dastarački
i sami trbušnog zida kao i u korekciji i odstranjenju je ono
mioterapijom masnihdeo naslaga
leklečenja,
ide u
ci- a he-
la
dom, kroz domuzak za
njih. Performans je tada pre- prostor
ometene između
u učestvuju u ovom perfor-da i sami
razvoju je
i bilo
vrtiće“, omogućeno
rekao je Ćurčić po slabinskim regijama i leđima odnosno u liposkulpturi
mioterapijom
ljano kroz krvni sud koji estetske
lek ide ci-
kinula njih.
prijemu Performans
policija. donacije.je tada pre- mansu učestvuju
dugom šest u ovomsati. perfor- jedinice stomaka, leđa slabina i bokova. na mesto ljanotumora kroz krvni dovo- sud koji
„Namakinula
Voda policija.
koja je isporučena
je najmanje bilo u Ivanjici
Nikolimansu odmah
je ovaj dugom šest sati.
je tokom
performans dana Neretko usled popuštanja trbušne muskulature di lek. Ovana mesto dolazi
metoda je inaj-
tumora do dovo-
to„Nama
važnodistribuirana
što smo je nagi.
najmanje U bilo
žiteljima ovogbio mesta. Nikoli je ovaj
oslobađajuć. „Posle performans
šest pojave dijastaze odnosno razmicanja mišića
prirodnija di lek. iprednjeg
Ova metoda
najtrajnija, zida
pa je naj-
važno
„Iakotojenajvažniji
performansu, što smo nagi.
uspostavljeno smoU snabdevanje bio oslobađajuć.
sati teškog sa gradskog
fizičkog rada,„Posle
vodovoda, šest stomaka i posledičnom pojavom ventralnih ili
prirodnija
se zbog svega navede-pupčanih i kila. pa
najtrajnija,
sami rečperformansu,
sebi jei partneru
o tehničkoj najvažniji
vodi tako
sa ko- smo da nam
osetio sati
sam jeteškog
ova fizičkog
donacija
se lakše. Kada odrada,
ogro- Stoga PRE hirurg mora sagledati POSLE celokupnu anatomiju
nog smatra se zbog zlatnimi predložiti
svega stan-navede-
PRE POSLE
sami
jim gamnogizvodimo,sebi i partneru
značaja. jer Već smo
se bavi- sa ko-organizovali
sam opraoosetio sam se
isporuku
ruke, kao lakše.
meštanima
da sam Kada a pacijentu
dardom u svetu. za njega DIEPnajbolje
operacijarešenje.
može da traje od nogtrismatrado osam zlatnim
sati stan-
mo jednojim ga
kompaniji izvodimo,
drugim. NIS I taj jer
od-se bavi-sprao
zahvaljujemo sam
što namsa sebe oprao
je pomogla
i svu ruke,
lošuukao da sam
izuzetno
ener- Najčešće
i izvodedardom je touplastična
je četiri kombinacija
svetu. DIEP liposukcije,
operacija
hirurga. Jedanmože timklasične,
da trajeradi
hirurga ultrazvučne,
od tri do osam sati
operacije
mo
teškom jedno drugim.
trenutku
nos je uvek drugačiji, kao što zaI taj
sve“,od- istakao sprao
je
giju“, kaže on. sa
zamenik sebe i svu
predsednikalošu ener- laserske, vibroliposukcije slabinskih
na gornjem delu (priprema ili skida dojku i priprema krvneradi
i izvode je četiri plastična hirurga. regija
Jedan i
timleđa,hirurga sudo-operacije
nosodnosi
opštine
su i naši je uvek u drugačiji,
Momčilo svakod- Mitrović.kao što„Ja sam giju“, kaže on.
plakala od sreće. abdominoplastika
na gornjem
ve grudnog koša zadelu sa odstranjivanjem
dalji (priprema
operativniilitok), skida dokviška
dojku
drugi kože,
i priprema sa ilikrvne
tim skida bez sudo-
reža-
nevnom su„NIS
iživotu
naši odnosi
već godinama
uvek u svakod-
druga- pomaže sam„Ja
Bilalokalnim sam
srećna, plakala
zajednicama od sreće.
jer se perfor- u Srbiji transpozicije
ve grudnog
nj sa stomaka. pupka
Kada jeuz
koša zakorekciju
prvi dalji razmaknutih
operativni
deo operacije tok), dok
završen, mišića,
prvidrugi
timtim korekciju
skida reža-
pozicio-
inevnom
uveksu
čiji. Nekad smo životu
spremni
prijatni, uvek
nekad dadruga-
pružimo Bila
manspodršku sam srećna,
završio“, kada je jer se perfor-
to najpo-
kaže Katarina. ventralne nj saili
nira režanj pupčane
istomaka.
pod kile.jeČesto
Kada
mikroskopom prvi deo
spaja jekrvne
potrebno
operacijesudove, i korigovati
završen, dok prvi
drugi bočne
timtimpozicio-
čiji.isti
nisu. trebnije.
Na Nekad Čim
način susamprijatni,
smo čuli nekad
ose- za problemeJedno mans završio“,
sa kojima
od češćih pitanjasekaže Katarina.
suočavaju mišiće prednjeg
nira režanj itrbušnog
pod zida
mikroskopom u cilju
zatvara defect nastao uzimanjem tkiva za samu rekonstrukciju. dobijanja
spaja krvne što
sudove, lepšeg
dok struka.
drugi tim
nisu. Naiisti
Ivanjica
ćao i posetioce koji način
Blace, sam ose-koja
suorganizovali
pro- smo suseimJedno
i odlučili od češćih
postavljali pitanja
da pomognemo
prijate- Nakon
Na ovaj operativnog
zatvara
načindefect zahvata
nastao
se skraćuje pacijent
uzimanjem
vreme u Klinici
tkiva
operacije. za samu
Ukoliko ostaje 2-3 dana
rekonstrukciju.
se istovre-
ćao išto
lazili tako
između posetioce
ćemo
nas, koji su pro-
donirati
osećao pijaću bilokoja
lji vodu je: asu
koju kakvaim postavljali
proizvodi našaprijate-
je, u stvari, kom- kada
menose Na
radi vade
ovaj drenovi
način
i operacija se iskraćuje
pacijent
uklanjanja odlazioperacije.
vreme
obolelog na kućnu
tkiva negu.
Ukoliko
(primarna se istovre-
rekon-
lazili između
panija.
sam njihovu Sigurni
energiju. nas,
smo osećao
Ne- da ćemo Marina? lji bilo
na ovaj način
Morali je: adoprineti
sukakva
da ihje, u stvari,
da
ra- žite- Bolovi usled
meno
strukcija) pored zatezanja
radi i operacija
plastičnih mišića suoperaciju
uklanjanja
hirurga, najintenzivniji
obolelog izvodi tkivaitokom
(primarna rekon-
onko-hirurg.
sam
kad bilji ovenjihovu
bili dve opštine
grubi, energiju.
nekad lakše
pa- Ne-prevaziđu
zočaraju.Marina?
nevolju
Sa Marinom Morali
sa kojom susuda se,ih
su sera- hospitalizacije
strukcija) pored ali se kupiraju
plastičnihanalgeticima.
hirurga, operaciju Prilikomizvodinaprezanja
i onko-hirurg.
kadpriča
suočili,
žljivi...“, bi bili grubi,
a Nikola
mi ćemo nekad
i daljepa-
kome, biti zočaraju.
spremni
kažu, jedvada, uSa
i videli. Marinom
skladuSećaju sesu se,
sa svojim trbušne
ZAŠTOmuskulature,
SE TKIVO UZIMA ustajanja i vraćanja uSA
PRIMARNO krevet nešto su jači
STOMAKA?
žljivi...“,
kako mogućnostima,
kaže, nijepriča Nikola
pomognemo
bilo neprijat- kome,samo kažu,
jedne jedva
građanima i videli.
Srbije“,
rečenice Sećaju
izjavio
koju imje se bolovi
Ovaj deo kojitela
ZAŠTO se može
svakoga
SE TKIVO dana
da podnese smanjuju,
UZIMA uzimanje a utkiva
PRIMARNO tome najviše
SA STOMAKA?
i promenu doprinosi
na-
no čak kako
Kiril
ni onda kaže,kad
Tjurdenjev, nijesubilo neprijat-
generalni
izložbi direktor samo
je uputila NIS-a.jedne
dan pred rečenice
otvara-koju im kompresivni
Ovaj deo
stalu takvim mider
tela koji
zahvatom. može je
Na neophodno
da podnese
drugim nositi 2-4
uzimanje
delovima nedelje.
tkiva
tela, kao i promenu
što su na-
noUčak
prisustvovali akciju ni onda
njegovi kad
doniranjanajbli-suvode
izložbi za
njepiće je„Jazak“
izložbe:uputila dan pred
aktivno
„Performansi su otvara-
uklju-
su U rukama
leđa ilistalu iskusnog
takvim
zadnjica, hirurga
zahvatom.
uzimanje korekcija
tkiva Na drugim
ostavlja visećeg
delovima
vidljive stomaka
tragove,tela,pa kao sešto su
prisustvovali
čeni
ži, majka iisestra.
volonteri njegovi
NIS-a najbli-
u okviru poput nje
„Kluba izložbe:
putovanjavolontera“, „Performansi
na čime se su
kojima dovodi do neverovatne
leđa
njima pristupa ili zadnjica, promene
uzimanje
kao sekundarnom tkivafigure
ostavlja
rešenju. a samim vidljive tim i velikog
tragove, pa se
ži, majka
nastavljaju
Katarini i sestra.
je takva humanitarne
vrsta in- akcije nikada poput
nisteputovanja
kompanije bili.“NIS i njenih na kojimazapo- zadovoljstva
njima pristupapacijenata. kao sekundarnom rešenju.
Katarini
slenih,
teresovanja, u
kako jekaže,
cilju takva
podrške vrsta
sa- in- Posle
onima nikada
kojima niste
je pomoć
četiri meseca, bili.“
najpotrebnija.
kažu
teresovanja,
Kompanija
svim očekivana kako
NIS od
i razumljiva.kaže,2009. sa-godine
da im jepod Posle
glavno četiri
sloganom meseca,
osećanje sa kažu
„Budućnost
svim
na
„Golotinjadelu“ očekivana
jeorganizuje
ovde još i razumljiva.
i učestvuje
uvek kojim uda ćeim je glavno
humanitarnim
završiti izložbu osećanje
jed- sa
aktivno-
jer„Golotinja
tabu, stima sam tolikoje
kojima se ovde
rešavaju
puta, još uvek
iz- akutni
no – da kojim
poslećenje
problemi završiti
izlazeizložbu
građana, ali i gene-
dru- jed-
vodeći tabu,
ralno jer sam toliko
unapređuje
performans, čulaživot puta,
sva- iz-gačiji no
u lokalnim – da posle nje
zajednicama
i promenjeni. Nu izlaze
koje jedru- do
vodeći
sad uloženo performans,
više od 3,8 čulamilijardi
sva- gačiji i promenjeni. N
dinara.
13
13
13
 Srbija će sa nama dobiti veliki
uticaj u inovativnom razvoju
automobilske industrije
INTERVJU Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Srbija
Uprkos koronavirusu nastavljate
sa razvojem svog poslovanja.
Kako ste se izborili sa prvim
pikom prvog talasa pandemije?
Moram da kažem da je uticaj ove
krize na privredu veliki, a posebno
na automobilsku industriju. Ipak,
ova kriza je i šansa, pogotovo za
kompanije poput naše koja razvija
visoko napredne tehnologije i inova-
tivna rešenja za budućnost kao što
su autonomna vožnja i elektromo-
bilnost. Od početka izbijanja pan-
demije, kao odgovorna kompanija,
organizovali smo rad u skladu sa si-
tuacijom i mogu da kažem da smo
uspeli da se prilagodimo i budemo
jednako efikasni.
U trenutku kada se čitav svet
bori sa nezaposlenošću, vi
zapošljavate... Kakva je vaša
strategija za ’novu normalnost’?
Naša strategija transformaci-
je uklapa se u novonastale okolno-
sti u kojima ćemo nadalje morati da
funkcionišemo. Deo te strategije je i
dalji rast. Zato sam izuzetno pono-
san što smo za manje od tri godine
u našem Istraživačko-razvojnom centru u
Novom Sadu zaposlili više od 500 visoko
kvalifikovanih inženjera koji rade na razvo-
ju visoko naprednih tehnologija za vodeće
svetske proizvođače automobila. Samo u
poslednja tri meseca, od početka ove kri-
ze, zaposlili smo 100 ljudi.
Pored naših aktivnosti vezanih za ra-
zvoj, do kraja ove godine počećemo sa
proizvodnjom napredne elektronike za au-
tomobilsku industriju u fabrici koju ćemo
otvoriti u Novom Sadu. To će doneti još
radnih mesta, pogotovo za naše inženje-
re. Naš cilj je da ono što naši ljudi osmi-
sle i razviju ovde, dobije znak MADE IN
SERBIA. Proizvodićemo veoma komplek-
sna rešenja za auto-industriju, elektron-
ske proizvode kao što su sistemi koji in-
14
formišu vozača, ekran i kamera sistemi.
Sa ovom investicijom Srbija će dobiti ve-
liki uticaj u inovativnom razvoju automo-
bilske industrije u celom svetu a rad naših
inženjera, koji su najbolji, biće još više pri-
mećen i priznat.
Koliki je vaš udeo u proizvodnji
elektronskih uređaja za automobilsku
industriju u ovom trenutku? Koji deo
tržišta zapravo pokrivate?
Cela grupacija se nalazi među prva tri
dobavljača za auto-industriju po vredno-
sti prodaje u 2019. godini, a naši kupci su
u suštini proizvođači svih vozila u svetu.
Divizija Informacioni i umreženi sistemi
(VNI) u okviru koje radi naš Istraživačko-
razvojni centar u Novom Sadu, koja razvi-
ja i proizvodi rešenja za putničke au-
tomobile i komercijalna vozila poput
instrument tabli, radara, sistema za
pristup i otključavanje vozila pomo-
ću pametnih telefona, spada među
prva tri proizvođača u ovoj oblasti u
svetu. I ostale Continentalove divizi-
je, Autonomna mobilnost i bezbed-
nost, Vitesco tehnologije, Gume i
ContiTech nalaze se u samom vrhu
svetskih dobavljača po udelu u pro-
izvodnji.
Možete li da nam približite malo
CoSmA tehnologiju?
CoSmA (Continental Smart Ac-
cess) tehnologija zamenjuje konven-
cionalne ključeve i posebno je prila-
gođena korisniku zato što vozači
mogu da pristupe, otključaju i pokre-
nu auto koristeći samo svoj pamet-
ni telefon čak i bez uzimanja uređa-
ja. Suština ovog sistema je digitalni
ključ koji sadrži autorizaciju pristupa
željenom vozilu. Sve više proizvođa-
ča integriše ovo rešenje u najnovi-
je generacije svojih vozila. Ponosan
sam što su i naši inženjeri deo Con-
tinentalovog tima koji radi na ovom
inovativnom rešenju.
Vidite li u bliskoj budućnosti prostor
za razvoj aplikacija za telematičke
usluge u Srbiji?
Mi u Novom Sadu već radimo na ra-
zvoju ovih proizvoda. To je deo trenda
autonomne vožnje i podrazumeva razli-
čita rešenja poput internet veze u vozilu,
automatskih poziva (Hitna pomoć, Poli-
cija) u slučajevima saobraćajnih nesreća,
zatim monitora koji prate i očitavaju sta-
nje automobila i mogu da predviđaju kva-
rove i oštećenja i drugo. Inženjeri u Srbiji
su izuzetno talentovani i pored inovativ-
nih kompanija, veliki je broj malih starta-
N443/03
pova koji imaju sjajne projekte i rešenja
koja treba podržati.
Ljiljana Smajlović
Kad fukara
ubi imperatora
Od Gavrila Principa do Nedima Sejdinovića i Vladana
Vukosavljevića: kada je turcizam pristojan, a kada nije?
F
ukara je turcizam koji ozna-
čava sirotinju raju. U Saraje-
vu se u boljim kućama nije
koristio, mada je neki stariji
svet, što je na Baščaršiji pod
fesom ispijao kafu, početak Prvog svet-
skog rata pamtio po onome „kad fukara
ubi imperatora“. Pošto su kafanski vi-
cevi u socijalističkoj Jugoslaviji bili je-
dina dozvoljena forma slobodnijeg po-
litičkog govora, ne sećam se da im je to
iko uzimao za zlo. Tu mislim i na gra-
đanstvo koje je Gavrila Principa doži-
vljavalo kao svog, istinskog heroja. U
ono sam vreme, dabome, živela u du-
bokom uverenju da ga celo Sarajevo
tako doživljava. I što da se čovek ljuti?
Iz ugla nekadašnjih aga i begova, mla-
dić iz Bosanskog Grahova što je preo-
krenuo tok svetske istorije, upravo je
bio sirotinja raja. U tome je u ono vre-
me i bila poenta, zar ne? Sirotinja raja
izvodila je evropske revolucije.
SETILA SAM SE TOGA KADA JE pro-
šle sedmice, u nekoj opskurnoj svađi na
stranicama beogradskog „Danasa“, no-
vosadski novinar srpskog ministra kul-
ture nazvao fukarom. Ne verujem da je
Nedimu Sejdinoviću na pameti bilo eti-
mološko značenje reči fukara: mislim
da je Sejdinović samo hteo da što brže,
kraće i jače uvredi Vladana Vukosavlje-
vića. Ili je u nekom novom, meni nepo-
znatom slengu, fukara postala karak-
terna osobina? Možda je u posvećenim
krugovima tako bilo i kada sam u Sara-
jevu odrastala, sada se pitam.
Kako god. Opet, ne razumem da se
ministar kulture tako lako dao isprovo-
cirati da je Sejdinovića u odgovoru po-
slao u neko „prirodno stanište“ „faune“
kojoj navodno pripada. To što su mini-
stra u „Danasu“ vređali nije nikakav iz-
govor. Zašto je ministar kulture, ako u
javnom dijalogu ne ume da ostane uč-
tiv i pristojan? Ko kaže da se na uvredu
mora odgovoriti uvredom? Mogao je da
se ugleda na učtivost novinarke „Poli-
tike“ Jelene Popadić, koju je Sejdinović
obasuo pogrdama samo zato što je na-
vela tačne podatke o brojnim zapadnim
donacijama kojim je NDNV obasipan u
vreme njegovog predsednikovanja.
(I pre toga, a verovatno i posle, samo
što se posle „toplog zeca“ kroz koji je
Jelena prošla, time malo ko ozbiljno ba-
vio. Nakon što je objavljivanje javno do-
stupnih i tačnih podataka, iz zvaničnih
američkih izvora, etiketirano kao „per-
fidno“, „podlo“, „kvarno“, „malicio-
zno“, „lukavo“ i „jeftino“.)
NARAVNO DA TE METODE NE KORI-
STE samo Sejdinović i njegovi opozici-
oni istomišljenici. Isti su, i još gori, pro-
vladini tabloidi. Ali upotreba fukare i
„fukarluka“ ne ide mi iz glave. Vidim
da sadašnji i bivši predsednik Demo-
kratske stranke novinaru odobrava-
ju „fukaru“, dok ministra osuđuju što
koristi tu reč. Zar je turcizam pristojan
ako ga koristi Sejdinović, a nepristojan
i vulgaran ako ga koristi Vukosavljević?
Neće biti.
No i od nekulturnog rata ministra
kulture važnije je nešto drugo. Kako
je, u siromašnoj zemlji na brdovitom
Balkanu, čovek koji nema, sirotinja
raja, kako je to postalo kraticom za po-
litičku gadost? I otkad je neimaština
pogrda?
Možda otkad je elita odlučila da su joj
niži društveni slojevi nepomirljivi poli-
tički protivnici. Znam da će
NDNV-ac reći da je mislio na „nišče du-
hom“, a ne na poštenu sirotinju. Ali
ovde se politički rat odavno ne vodi za
glasove siromašnih, već protiv siroma-
šnih. I nije slučajno što se iz topova li-
VIŠE OD POLITIKE
Ministar kulture u
nekulturnom ratu
beralnih evropskih vrednosti stalno
puca na „prostačine seljačine“, na kre-
zubi ološ, na fukaru i fukarluk, na „ba-
gru“ o kojoj podsmešljivo pevaju poli-
tičke heroine našeg doba.
A mi smo, ko? Pripadnici višeg dru-
štvenog staleža, koji ne deli interese i
stremljenja gubitnika tranzicije? Multi-
kulturna meritokratija? Elita? Srednja
klasa, koja živi od toga što razume glo-
balni jezik, ume da komunicira sa eli-
tama u bogatijim državama, govori nji-
hovim klasnim i političkim jezikom?
Mi ne priznajemo koncept ekonom-
ske nacije jer nam je profitabilnost me-
đunarodnih korporacija za koje radi-
mo, ili jedino želimo da radimo, važnija
od srpskog bruto društvenog proizvo-
da, o kom odbijamo da ovisimo? Mi ni-
smo odgovorni za ekonomsku dobrobit
svoje zemlje?
U AMERICI, JOŠ I NEKAKO, OVO bi
sve imalo političkog smisla, tamo je ta
kasta na vlasti, moćna je i brojna i pre-
zire tehnološku, političku i društvenu
nazadnost fukare. No i Hilari se pre če-
tiri godine osvetio taj prezir prema pre-
zrenima na svetu. Ali kod nas? Da se si-
rotinji otvoreno rugaju u zemlji koja,
dvadeset godina posle ratova i kaznenih
ekspedicija, još nosi ožiljke zapadnjač-
kog revanšizma i političke osvete? Da
elita ne krije snobizam prema fukari ni
koliko su to nekada činili age i begovi?
Ne razumem, zaista. Čemu se politič-
ki nadaju oni koji to čine? Kako misle
sirotinju bez fakultetskog obrazova-
nja da preotmu od vladajuće stranke?
Snobizmom i uvredama? Turcizmima?
Uz pomoć Tanje Fajon i Evropske ko-
misije u Briselu? Hoće li taj narod sebi
da kaže, samo da mi deca jednog dana
budu pametna kao onaj novinar što
ministra zove fukarom? N
15
 INTERVJU DR MIODRAG STOJKOVIĆ

OZBILJAN NAUČNIK
UVEK MORA DA
GOVORI ISTINU,
jer ako slaže -
gubi karijeru.
Političar je
lažima gradi
i čuva
Naš priznati naučnik prvi
put od početka pandemijske
krize, za Nedeljnik, priča o
vakcini, strategijama borbe
protiv bolesti kovid-19,
ocenjuje kako se u krizi
poneo srpski Krizni štab i
objašnjava zašto se izgubilo
poverenje u struku

Razgovarala Ana Mitić

16 Nedeljnik 9. jul 2020.

U
odgovore gde smo podbacili. Možda od-
Ako je tačno da Krizni govor leži u ljudskoj prirodi da se hvata-
štab nije imao uvid mo za kofu tek kada gori sopstvena kuća.
Kao što ste naveli, imali smo mnogo ma-
u bazu „Batuta“, lih požara, poslednji, kada je virus u Kini
postavlja se pitanje prešao sa životinje na čoveka. Onda na
veliki broj ljudi, a potom je krenuo na
na osnovu kojih put oko sveta. Studije kažu da do kra-
brojeva se donose ja marta virus nije značajno mutirao ali
i da je do tada već trebalo da imamo ro-
važne odluke i mere. bustni sistem koji omogućava masovno
U nedelji kada su svetski mediji o Srbiji I ako sam deo Kriznog testiranje, zabranu putovanja i izolaciju
pisali kao jednoj od zemalja u kojima se obolelih na globalnom nivou. Naročito
beleži nagli rast zaraženih od koronavi- štaba, da li pod takvim smo zakazali kod blagovremenog uvođe-
rusa, stigla je i jedna dobra vest - Miodrag uslovima pristajem nja socijalne izolacije. A onda virus muti-
Stojković, jedan do naših najvećih nauč- ra što dovodi do povećane koncentracije
nika i vodećih stručnjaka u oblasti gene- da i dalje budem virusa u plućima i veće transmisije među
tike koji radi na istraživanju matičnih će- njegov član? ljudima, naročito u Evropi i Americi.
lija na Institutu američkog Univerziteta Međutim, i sama nauka je naročito pod-
Harvard, u Bostonu je sa svojim timom bacila jer je pored velikog broja značajnih
prvi istražio štetnost plastike po ljudski I svetska nauka publikacija lansirala i studije koje se bave
embrion. U oba slučaja reč je o vezi iz- suviše malim uzorkom, kratkim perio-
među čoveka i prirode gde je čovek za- je podbacila jer je dom praćenja ili nedoslednim prikuplja-
brljao a od naučnika se očekuje da nađu pored velikog broja njem i analizom podataka lekova za koje
rešenje. smo se nadali da pomažu. Zato se i doga-
Naš naučnik sada prvi put za Nedelj- značajnih publikacija đa da se takve ishitrene naučne publikaci-
nik od početka pandemijske krize pri- lansirala i studije koje je u međuvremenu demantuju i povlače,
ča o tim važnim pitanjima na koja svi če- ponekad kasno jer se veliki deo kliničara i
kamo odgovore - od onih kao što je „kad se bave suviše malim onih koji određuju mere oslanjao na po-
će vakcina?“ ili koja zemlja ima najbo- uzorkom, kratkim vršne, tj. nedovoljno proverene podatke.
lju strategiju borbe sa COVID-19, pa i za-
što je u Americi, gde Stojković trenutno periodom praćenja Posmatrate situaciju iz Bostona. Vidite
radi, toliki broj zaraženih i kako se po- ili nedoslednim da su zemlje različito reagovale i u sve-
naša Tramp a kako dr Fauči. Ali za Ne- tu, pa i u našem regionu. Čiji model za-
deljnik je govorio i o tome kako se Srbi- prikupljanjem i sad deluje kao najbolji u borbi protiv
ja snalazi u ovoj krizi, kako se ponaša naš
predsednik a kako stručnjaci iz Kriznog
analizom podataka pandemije koronavirusa?
Prestižni naučni časopis Nature je ne-
štaba, zašto se izgubilo poverenje u leka- lekova za koje smo se davno objavio listu zemalja koje su uspe-
re i struku, kao i o političkim odlukama
čije posledice osećamo svaki dan kada
nadali da pomažu šno ili neuspešno ušle u borbu protiv
COVID-19. Strategije su različite, jedni su
izađe dnevni presek o broju novozaraže- primenjivali agresivnu i ranu kontrolu
nih i preminulih. širenja virusa koja je, recimo, u Nemač-
koj i Austriji rezultirala u znatno manje gubitaka nego u Italiji,
Pratite istraživanja u vezi sa vakcinom za koronavirus. Ko Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji koje su reagovale tako-
će prema vašem mišljenju prvi da „probije“ i da li ćemo do đe agresivno ali sporije. Po ovim istraživanjima Hongkong i Ju-
jeseni imati vakcinu? žna Koreja su se najbolje snašli, smatra se da su razlozi upravo
Više od 30 timova širom sveta pokušava da što pre stigne do u iskustvu sa epidemijama iz prethodnih godina. Kada ova ne-
cilja. Tri „kandidata“ koji su izgleda najbrži i najbliži vakcini do- sreća jednoga dana prođe, biće interesantno obraditi i uporediti
laze iz Velike Britanije, Amerike i Kine. Koliko je meni poznato, podatke, ako ne iz celog, makar iz onog dela sveta koji ne prak-
prvi (Oksford i AstraZeneca) već su u fazi 3 ispitivanja i po sop- tikuje masiranje podataka i ulepšavanje statistike a uključuje i
stvenim najavama očekuju vakcinu već ove godine. onu opušteniju strategiju, kao u Švedskoj.

Epidemije SARS 2002. i MERS 2013. pokazale su da se virus
korona promenio i da su genetičke promene dovele do ve-
ćeg stepena njegove virulencije. Zašto se posle prethodnih
epidemija i pretećih upozorenja SZO stalo na započetim is-
traživanjima mogućeg antivirusnog leka i izradi vakcine?
Da li je nauka omanula jer je skoro sve bilo „nacrtano“?
Kao i vi, i ja se nadam da ćemo jednoga dana dobiti iskrene
Srbija je prema rezultatima među zemljama u regionu koje
ne stoje najbolje, a na račun Kriznog štaba i režima stižu
kritike i od građana, pa i od drugih zemalja jer su iz Srbije
„uvezli“ slučajeve zaraze. Da li vi verujete u naš Krizni štab i
mere koje sprovode?
Poverenje sam izgubio već na početku, tj. u onom trenutku
kada su pojedini počeli da se šale na račun virusa i bolesti koju

17
 INTERVJU DR MIODRAG STOJKOVIĆ

on izaziva. I da je do sada umro jedan jedini čo- KO SME POUZDANO DA naročito ako govori u ime politike/države.
vek, šali i neozbiljnosti mesta nema, ni lekara, TVRDI DA SE NA DERBIJU
političara, komičara, bilo koga. Taj jedan je naš NIKO NIJE ZARAZIO A DA Vodeći američki stručnjak za zarazne bolesti dr
sugrađanin, nekome nešto i neko. Ako je naša NAMERNO ZABORAVI Fauči upozorio je da je situacija u SAD gora od
reakcija pri stvaranju novog života u borbi pro- DA JE U ITALIJI ZARAZA one u Evropi, i da su dopustili da se zaraza širi.
tiv bele kuge neizmerna radost, onda i ponaša- EKSPLODIRALA - TAKOĐE Da li su mere u SAD zakasnele, kako se Donald
nje prema bolesti ili izgubljenom životu treba da POSLE FUDBALSKE Tramp ponaša i snalazi u pandemijskoj krizi?
bude odgovarajuće, sigurno ne podsmešljivo. UTAKMICE? Jeste situacija gora nego u Evropi, što jasno po-
kazuju svakodnevni brojevi. Nažalost, zakasnele,
Da li je moguće da lekar laže pacijenta ili da „PONUDA“ MINISTRA a onda zbog predstojećih predsedničkih izbora
prebacimo na teren Srbije i pandemijske kri- ŠARČEVIĆA BILA JE i prevremeno popuštene mere izolacije, poku-
ze - da se ugrožavaju životi građana zbog pri- SAMO POKUŠAJ DA šaj povratka normalnom životu zbog sve većeg
krivanja tačnog broja zaraženih i preminulih SE UMIRI JAVNOST. broja nezaposlenih i nezadovoljnih, dovele su do
(kako je objavio BIRN) i ukidanja mera preko POLEMIKU SA toga. Dodatni nemiri i masovna okupljanja u ze-
noći zarad političkih interesa? MINISTROM NISAM IMAO mlji doprineli su povećanom broju novozaraže-
U ovakvim okolnostima ništa više ne iznena- JER GA NIKADA NISAM nih i smrtnih slučajeva. Različite strategije politi-
đuje, na kraju ako je tačno da sam Krizni štab SREO, ČUO, NITI SE SA ke otvaranja i uvođenje mera u republikanskim i
nije imao uvid u bazu Instituta „Batut“, posta- NJIM DOPISIVAO demokratskim država takođe ne pomažu...
vljaju se pitanja na osnovu kojih brojeva se do- Mnogo je uzroka, a sam predsednik odbija da
nose važne odluke i mere, ko odlučuje kakvi se nosi masku, održava predizbornu kampanju u
izveštaji šalju Kriznom štabu, da li su izveštaji verodostojni... I zatvorenom prostoru ignorišući preporuku čuvanja odstojanja,
ako sam deo Kriznog štaba, da li pod takvim uslovima pristajem zbunjuje ljude izjavama da neka agresivna kućna sredstva za či-
da i dalje budem njegov član? šćenje mogu da se koriste za lečenje... Kada slušate izjave dr Fa-
Mada Kriznom štabu to izgleda manje smeta, inače ne bismo učija i predsednika Trampa, iako na istoj konferenciji za štam-
čuli izjave da će poslednji slučaj COVID-19 biti 9. ili 10. jula ili pu, to su dva različita jezika, različito baratanje činjenicama... ali
da oni koji su bili na fudbalskim tribinama nisu bili izloženi ri- u tome je i razlika, ozbiljan naučnik uvek govori istinu jer ako
ziku jer su karte kupovali putem interneta. Znači, da ne brine- slaže gubi karijeru, političar je tako gradi i čuva.
mo zbog Exita i sličnih manifestacija jer posedujemo antivirusni
softver koji uspešno otkriva i uništava i virus korone? U SAD se beleži najveći broj zaraženih u svetu. Kako se vi
čuvate od koronavirusa?
Povodom kritika zbog toga što smo prvi imali utakmicu i Do početka jula broj zaraženih je skoro 2,7 miliona, broj smrt-
izbore predsednik Aleksandar Vučić je rekao da se „na iz- nih slučajeva preko 128.000. Supruga i ja poštujemo osnovne
borima niko nije zarazio a da fudbaleri nisu bili na tribina- mere i preporuke: maska, odstojanje u prevozu, pranje ruku,
ma, oni su se zarazili na drugom mestu...“. Kako vama de- izbegavanje zadržavanja u zatvorenim prostorima. Na poslu, u
luju te izjave, verujete li predsedniku? laboratoriji važe iste preporuke, označena su mesta ko gde radi,
Kao naučnik verujem u dokaze, činjenice, mogućnosti da ih koliko je ljudi dozvoljeno u prostoriji za odmor, vrlo često, da
proverimo, čujemo argumente kao i drugačije stavove. Znači da bi se izbegla „gužva“ radi se u dve smene a neko radi kod kuće.
svako ko to tvrdi mora da iznese čvrste dokaze. Da oni to nisu
pokazuje broj novozaraženih slučajeva koji je ponovo u pora- Posle intervjua Nedeljniku prošle godine o vašem odlasku
stu. Ko sme pouzdano da tvrdi da se na derbiju niko nije zara- u SAD bilo je mnogo reakcija jer ste i vi među onima koji su
zio a da namerno zaboravi da je u Italiji zaraza eksplodirala - ta- napustili zemlju, doduše objasnili ste da je to privremeno.
kođe posle fudbalske utakmice? Neko bi zlurado zaključio da je Stalno se priča o raznim strategijama da se mladi zadrže u
naš fudbal loš i zato virus čeka na drugom mestu. Bolje bi bilo zemlji, a koliko su one zaista delovale dosad?
da odgovorni nalažu konkretne mere pridržavajući se jedno- To je hronična bolest naše zemlje i da strategije deluju Srbiju
stavne definicije: „najveći rizik su veliki skupovi u kojima poje- ne bi godišnje napuštalo 35.000-50.000 ljudi, sa napomenom
dinci ne mogu držati odstojanje od najmanje 1,80 m, a učesnici da niko, apsolutno niko ne zna koliki je stvarni broj. Ne posto-
skupova putuju izvan lokalnog područja.“ ji uspešna strategija da se mladi zadrže dok je stranka najvažni-
ji poslodavac. Kod nas je dodatno izražena sporost u delovanju.
Šta se dešava kada pacijent izgubi poverenje u lekara odno- Posle promene vlasti tek 2018. je stvoren tim za sprečavanje od-
sno građani u Krizni štab i državu? liva mladih, 2019. zaseda prvi put da bi u međuvremenu pre-
Postaje zbunjen, ne zna kome da veruje, počinje da sumnja u poznali da nešto konkretno mora da se uradi na nivou opština.
odluke i mere, često ih ignoriše. Ali to nije samo naš problem. Ponekad se stiče utisak da to odgovara, statistika nezaposlenosti
Širom sveta ljudi gube poverenje u vlast naročito kada ona „za- izgleda bolje, dijaspora šalje devizna sredstva, u poslednjih osam
duži“ Krizni štab. Poređenja radi, samo 26% Britanaca veruje godina preko 25 milijardi evra.
svojoj vladi kada prezentuje podatke, mnogo manje nego kada
to čini nezavisno telo. Takođe ne znači da drastične mere vlasti Tada je došlo i do polemike sa ministrom Mladenom Šar-
osvajaju poverenje građana, primer su Italija i Francuska. To se čevićem koji je objasnio da „nije znao za vaše probleme“ i
uvek dešava kada je javnost uskraćena za korektno informisa- da je hteo da kontaktira s vama i predloži da u Srbiji otvori-
nje, što u isto vreme gomila zalihe nepoverenja prema lekaru, te novi istraživački genetski centar, da će vam ponudu po-

18 Nedeljnik 9. jul 2020.

 slati mejlom... Da li ste se čuli u međuvremenu, da li je sti- kav uticaj plastika može da ima po ljudsko zdravlje ako prodre u
gla ta ponuda? ćelije embriona ili ćelije pluripotentnih matičnih ćelija. A ulazi
„Ponuda“ je bila samo pokušaj da se umiri javnost, polemi- vrlo lako jer veličina mikroskopski vidljive plastike može da se
ku sa ministrom nisam imao jer ga nikada nisam sreo, čuo, niti poredi sa veličinom bakterija i virusa. Zato rezultati plaše i opo-
se sa njim dopisivao. Da je ponuda bila ozbiljna, odavno bi cen- minju kakvu odgovornost imamo prema životnoj sredini, zdra-
tar za matične ćelije u Kragujevcu bio završen. Posle toliko iz- vlju sadašnjih i generacija koje dolaze.
gubljenih „naučnih“ godina poverenja nema, naročito ne u
mehanizam koji škripi zubima dok sta- Od ukupno 54 naučne oblasti Beograd-
vlja drugačije mišljenje ispred profesio- ski univerzitet je visoko ocenjen u 12 na
nalne biografije. Poverenje u Krizni Šangajskoj listi, a najbolji rezultati su
u oblasti nauke o hrani. Ipak, BU bele-
Pandemijska kriza je sve poremetila,
štab izgubio sam već ži silazni trend na toj listi. A u ovoj krizi
pa i planove onih koji su već spako- na početku, tj. u onom smo videli koliki je značaj nauke i stru-
vali kofere. Šta mislite da će se desi- ke i koliko su važni lekari, epidemio-
ti posle ove krize koja je i ekonomska,
trenutku kada su lozi, virusolozi... Da li verujete da će to
sledi li novi talas napuštanja zemlje? pojedini počeli da se promeniti percepciju o značaju ulaga-
U kratkom periodu biće sve teže i teže nja u obrazovanje i nauku? Šta su naj-
pronaći radno mesto na Zapadu. Tu su
šale na račun virusa i veći propusti?
visoka stopa nezaposlenosti koja može bolesti koju on izaziva. Ako se nešto ne promeni u načinu
da potraje i tržište rada koje se dramatič- vrednovanja znanja - ništa se neće pro-
no menja. U Americi je od juna stupila na I da je do sada umro meniti. Namerno govorim znanje a ne
snagu odluka o restrikciji izdavanja viza. jedan jedini čovek, šali diplome i titule jer smo prepravljeni la-
Ali čim se ekonomije razvijenih zemalja žnim. Znanje ne možete da falsifikujete
oporave, izvesno je da će mladi u potra- i neozbiljnosti mesta jer samo ono generiše razvoj. Nedostaje
zi za boljim nastaviti da masovno odlaze nema nam promišljena strategija da se promo-
iz zemlje. To bolje nije jedino potraga za višu inovacije a ekonomija države okre-
poslom već sklop više faktora uključuju- ne sopstvenoj proizvodnji i ulaganju u
ći: bolje obrazovanje za sebe i potomstvo, moderne srednje i visoke tehnologije.
bolji zdravstveni sistem, politička slobo-
Očigledno je da među Kao što to čine Češka Republika, baltič-
da, mogućnost planiranja, osećaj sigur- mladima postoji ke zemlje i Island. Ulagati u obrazovanje
nosti. i nauku znači ulagati u ljude koji ideje
kolektivna vizija prevode i pretvaraju u proizvode. Svet-
Tim naučnika iz Srbije, Španije i Ve- izgradnje modernog ska organizacija za intelektualnu svoji-
like Britanije koji predvodite, prvi u nu navodi podatak da smo 2009. imali
svetu je istražio štetnost plastike po društva čiji je 319 prijava za patent, 2014. 211 aplikaci-
ljudski embrion i pluripotentne ma- prioritet nezavisnost ja, a 2018. 172 prijave za patent. Brojevi
tične ćelije. Do kakvih otkrića ste do- dovoljno govore u kom pravcu ide naša
šli i da li su vas iznenadila? institucija. Ubeđen strategija. Pošto neki jako vole da nas po-
Rezultati su pokazali da se pod utica- sam da oni mogu da rede sa Finskom i Švajcarskom, podaci za
jem mikroskopski vidljive plastike ge- te zemlje su: Finska je 2018. godine imala
netski profil i embriona i matičnih ćeli- izazovu promene jer 3.113 prijava a Švajcarska 9.204.
ja značajno menja a da te promene mogu su bolje naoružani
da rezultiraju u sterilitet, poremećaje Videli smo kako su studenti brzo iska-
usađivanja embriona, poremećaje u ra- optimizmom zali nezadovoljstvo zbog mere da se za-
zvoju oka, pluća i srčanih zalistaka, olak- nego mi stariji i tvore studentski domovi zbog širenja
šava nastanak ishemičnih kardiovasku- virusa, što je najavio predsednik. Iza-
larnih oboljenja... Rezultati iznenađuju poseduju dovoljno šli su odmah na ulicu pa je mera mora-
jer nismo očekivali tako dugi niz posledi- samopouzdanja la da bude povučena. Mladi izgleda više
ca. Zagađenje životne sredine plastikom, ne mogu i neće da čekaju?
naročito onom za jednokratnu upotrebu, Bilo bi dobro da se čuju glasnije. Oči-
iz godine u godinu sve je veće. Svakoga gledno je da među njima postoji kolek-
minuta u vodama okeana završi jedan kamion plastičnog otpa- tivna vizija izgradnje modernog društva čiji je prioritet neza-
da. Nakon razgradnje ili namerne industrijske proizvodnje na- visnost institucija a ne prvo lice jednine. Ubeđen sam da mladi
staju plastične čestice mikroskopske veličine i one su sve više mogu da izazovu promene jer su, bez obzira na sve teškoće
prisutne u zemlji, vodi, hrani uključujući med, šećer, so, čaj... koje ih čekaju, bolje naoružani optimizmom nego mi stariji i
Nedavno je utvrđeno da plastične kesice za čaj ispuštaju sko- poseduju dovoljno samopouzdanja i energije. Oni znaju šta je
ro 12 milijardi čestica nano- i mikroplastike po šolji čaja. To sve za njih najbolje, zato im je od ranog detinjstva potrebno kva-
ukazuje da je redovno konzumiramo, neka istraživanja kažu i litetno obrazovanje a kasnije dobra volja države da kvalitete
do 4 grama plastike nedeljno. Naša studija prvi put pokazuje ka- podrži. N

19
 MEDICINA

U potrazi za
svetim gralom

STIŽE
VAKCINA SA
OKSFORDA
Vakcina AZD1222, popularno nazvana „Oksford
vakcina”, ušla je u poslednju, treću fazu ispitivanja
i prema dokumentaciji u koju je Nedeljnik imao uvid
već u septembru biće u upotrebi u Britaniji, SAD i
nekoliko evropskih zemalja

Piše Zorica Marković

20 Nedeljnik 9. jul 2020.

S
ada je već svima jasno da se koronavirusa, zvanič-
no nazvanog SARS-CoV-2, ako je nekome i bilo po-
trebno da prođe šest meseci od pojave pandemije
da bi to shvatio, nećemo osloboditi tek tako.
Imunitet stada prespor je i tragičan po živote
mnogih ljudi koji neće preživeti pandemiju, ali i moguće uza-
ludan pošto još nije poznato koliko se antitela zadržavaju u
organizmu.
Ali postoji jedna dobra vest. Jedna mnogo dobra vest. A to je
da će čuvena „Oksford vakcina” ubrzo ugledati svetlost dana,
optimisti kažu već od septembra, kao i da je već dokazano da
daje 2,6 puta više antitela nego kod najjačih organizama koji
su to napravili prirodnim putem.
U svetu nauke Džener institut Univerziteta Oksford nije bio
nepoznat, ali široj javnosti nije bio ni previše poznat pošto se
uglavnom bavio slabo finansiranim istraživanjima bolesti koje
pogađaju siromašne zemlje.
Danas su oči celog sveta uprte u ovaj institut koji u saradnji sa
britanskim farmaceutskim džinom AstraZenecom već kreće u
proizvodnju dve milijarde doza vakcine koje će, prema doku-
mentu u koji je Nedeljnik imao uvid, biti isporučene do kra-
ja godine.
Kompanija se odrekla profita dok traje pandemija i vakcina
će, kako je saopštio njihov direktor, koštati kao espreso.
Oksfordova vakcina, nazvana AZD1222, trenutno se testira
na oko 10.000 dobrovoljaca u Britaniji, 5.000 u Brazilu, 2.000
TOKOM PRETKLINIČKIH STUDIJA NA MIŠEVIMA I PRIMATIMA (REZUS MAKAKI
MAJMUNI) VAKCINA JE IZAZVALA DOBAR IMUNOLOŠKI ODGOVOR. JEDNA DOZA
VAKCINE, ZAPRAVO POLA OD ONOGA ŠTO BI SE DALO ČOVEKU, POTPUNO
JE ZAŠTITILA MAJMUNE KOJI SU BILI IZLOŽENI IZUZETNO VISOKIM DOZAMA
VIRUSA GORNJIH I DONJIH DISAJNIH ORGANA, OD DOBIJANJA UPALE PLUĆA
u Južnoj Africi i uskoro na 30.000 ljudi u Sjedinjenim Država-
ma, čime je ušla u poslednju - treću fazu posle koje je čeka hit-
no odobrenje za upotrebu.
Prema uvidu u dokumentaciju, evropska Inclusive Vacci-
ne Alliance (IVA), koju predvode Nemačka, Francuska, Itali-
ja i Holandija, dogovorila se sa AstraZenecom za 400 milio-
na u septembru.
A sličan dogovor postignut je sa Velikom Britanijom, SAD,
CEPI (Koalicijom za inovativnu spremnost za pandemije) i
GAVI alijansom, grupom za finansiranje vakcina, za 700 mili-
ona doza. To čini preko milijardu doza za prve isporuke u sep-
tembru 2020. godine.
Institut za serume u Indiji će proizvesti dodatnih milijardu
doza, uglavnom za zemlje Trećeg sveta, od kojih će 400 mili-
ona biti proizvedeno pre kraja 2020. godine. U Britaniji će do
septembra biti dostupno 30 miliona doza za najranjivije grupe.
Prema rečima šefa naučnika Svetske zdravstvene organiza-
cije Soumja Svaminantana, vakcina koju razvija Oksford je vo-
deći kandidat, toliko da se i sam princ Vilijam zainteresovao
za nju. Ona je predstavljena i Britanskom parlamentu, a voj-
voda od Kembridža je lično posetio Univerzitet, dok je preko
video-poziva razgovarao sa predstavnicima AstraZenece kako
bi se upoznao sa procesom razvoja. Ovaj kandidat za vakcinu
prolazi kroz sve tri faze razvoja, bez preskakanja, i već je u za-
vršnom delu ispitivanja na ljudima. Veruje se da bi krajem av-
gusta bilo poznato da li je efikasna i stabilna i da li može u pro-
izvodnju koja bi zaustavila pandemiju kovida-19.
Vakcina AZD1222 je tokom pretkliničkih studija na miševi-
ma i primatima (rezus makaki majmuni) izazvala dobar imu-
nološki odgovor na virus korona kod obe vrste. Jedna doza
vakcine, zapravo pola od onoga što bi se dalo čoveku, potpuno
je zaštitila majmune od dobijanja upale pluća. Oni su bili izlo-
ženi izuzetno visokim dozama virusa gornjih i donjih disajnih
organa (koji se ne replicira kao u prirodi), a studija je pokazala
da je odgovor imunskog sistema kod životinja bio vrlo efika-
san u zaštiti od razvoja upale pluća. Najavljeno je i da će u pro-
izvodnji vakcine biti upotrebljena tehnologija koja će joj omo-
gućiti da bude stabilna i brzo proizvedena.
U čemu je tajna ove vakcine? Prvo, vakcina AZD1222, rani-
je poznata kao ChAdOx1 nCoV-19, koristi virusni vektor bez
mogućnosti replikacije zasnovan na oslabljenoj verziji virusa
uobičajene prehlade (adenovirusa) koji izaziva infekcije kod
šimpanzi, ali sa genetskim materijalom SARS-CoV-2 šiljastog
proteina, koji koronavirus koristi da se ubaci u ljudske ćelije.
Nakon vakcinacije, telo proizvodi taj protein kojim imunski
sistem kasnije prepoznaje i napada kovid-19, kada on poku-
šava da se infiltrira u telo. Rekombinovani adenovirus je iza-
bran da stvori snažan imunološki odgovor, i to sa samo jed-
nom dozom, a da se ne replicira i ne izazove ozbiljnu infekciju
kod vakcinisane osobe.
Testiranje je počelo u aprilu u Britaniji (faza I/II) na više od
FOTO: PROFIMEDIA
1.000 zdravih odraslih dobrovoljaca, starih od 18 do 55 godi-
na. Kako se pokazao vrlo efikasnim i uspešnim, britanski Od-
bor za nadgledanje podataka i bezbednosti dozvolio je fazu III.
Ova treća faza uključuje više od 10.000 dobrovoljaca i 21 istra-
21
 MEDICINA
živački centar u zemlji. Istovremeno je počela obimnija faza
II studije u širem rasponu godina - od 5 do 70 godina. Treća
faza će obuhvatiti i više od 30.000 odraslih i dece u Sjedinje-
nim Državama.
Važno je reći i to – da bi vakcina bila dostavljena što širem
broju ljudi, potreban je proces proizvodnje koji omogućava da
ona ostane bezbedna, stabilna i brzo proizvedena. Tu nastu-
pa AstraZeneca, koja je već postigla dogovor sa Koalicijom za
inovativna rešenja za pandemije CEPI i Gavi alijansom za pro-
nalazak vakcina, zemljama i najvećim organizacijama udru-
ženim kako bi vakcina bila proizvedena u najvećem mogu-
ćem obimu i što pre ravnopravno raspodeljena i distribuirana
širom sveta.
Iz kompanije AstraZeneca su saopštili da im je jasno da još po-
stoji mogućnost da vakcina možda neće raditi, ali da su uz sav
rizik posvećeni da proces dovedu do kraja. Naučnici koji su
razvijali vakcinu, pak, veruju da bi ona mogla da štiti ljude od
kovida-19 najmanje nekoliko godina. Profesorka Sara Gilbert
rekla je u obraćanju britanskim parlamentarcima da je opti-
mistična kada govori o tome da će vakcina obezbediti „dug
imunitet” protiv virusa korona. To je i bio najveći strah jer su
neki sa drugim tipovima koronavirusa, koji su manje opasni
i izazivaju prehladu, bili inficirani ponovo u roku od godinu
dana. Ali profesorka Gilbert rekla je pred Komitetom za na-
uku i tehnologiju da vakcina može da pruži bolji rezultat od
prirodnog imuniteta stečenog kada se pojedinac jednostavno
oporavi od virusa koji je preležao.
DA BI VAKCINA BILA DOSTAVLJENA
ŠTO ŠIREM BROJU LJUDI, POTREBAN
JE PROCES PROIZVODNJE KOJI
OMOGUĆAVA DA ONA OSTANE
BEZBEDNA, STABILNA I BRZO
PROIZVEDENA. TU NASTUPA
ASTRAZENECA, KOJA JE VEĆ
POSTIGLA DOGOVOR SA KOALICIJOM
ZA INOVATIVNA REŠENJA ZA
PANDEMIJE CEPI I GAVI ALIJANSOM ZA
PRONALAZAK VAKCINA
„Vakcina ima drugačiji način interakcije sa imunološkim si-
stemom, a mi pratimo ljude iz naše studije koristeći istu vrstu
tehnologije da bismo napravili vakcinu koja će trajati nekoliko
godina, a i dalje vidimo snažne imunske reakcije”, kaže dok-
torka. „To je nešto što moramo da testiramo i pratimo tokom
vremena, ne možemo zaista znati dok nemamo prave podat-
ke, ali optimistični smo na osnovu ranijih studija da ćemo do-
biti dugoročan imunitet, bar na nekoliko godina, i verovatno
bolji od prirodno stečenog imuniteta.”
Na pitanje kada treba očekivati vakcinu, ona je rekla da se
radi na tome da se sve još ubrza.
Britanski ministar zdravlja Met Henkok je objasnio da će u
22 Nedeljnik 9. jul 2020.
Vrste vakcina
Trenutni lideri
(Izvor: Njujork tajms)
Moderna
Vakcina Moderne uzdrmala je berzu u maju s fazom I i poda-
cima testiranja na samo osam ljudi, da bismo samo videli pad
akcije kada su stručnjaci vrlo mlako reagovali na ove rezul-
tate. Vakcina koristi informacionu RNK (ili skraćeno iRNK), a
proizvodnju proteina virusa. Američka kompanija je deo pro-
grama Vorp brzina i u julu će sprovesti fazu III ispitivanja, s
nadom da će vakcina biti spremna do početka 2021. godine.
BioNTech, Pfizer,
Fosun Pharma
Nemačka kompanija BioNTech sklopila je saradnju s kompa-
nijom Pfizer iz Njujorka, i kineskim proizvođačem lekova Fo-
sun Pharma, da bi razvili svoju iRNK vakcinu. Prvog jula su
objavili da su svi dobrovoljci za svoje ispitivanje faza I/II stvo-
rili antitela protiv SARS-CoV-2, dok su neki doživeli umerene
neželjene efekte, poput poremećaja spavanja i bolova u grlu.
Izvrši direktor Pfizera kaže da se nada da bi njegova kompa-
nija mogla da isporuči milione doza do kraja 2020, a zatim i
do milijardu do kraja 2021. godine.
AstraZeneca,
Univerzitet Oksford
Vakcina koju su razvili Univerzitet Oksford i britansko-šved-
ska kompanija AstraZeneca zasnovana je na adenovirusu
šimpanze i nazvana je ChAdOx1. Vakcina je u fazi II/III klinič-
kog ispitivanja u Engleskoj i fazi III u Brazilu i Južnoj Africi. Uz
podršku programa Vorp brzine, ona bi mogla da bude ispo-
ručena za hitnu upotrebu do oktobra. U junu, AstraZeneca je
saopštila da njihov ukupni kapacitet iznos dve milijarde doza.
CanSino Biologics, Academy of
Military Medical Sciences
Kineska kompanija CanSino Biologics razvila je vakcinu za-
snovanu na adenovirusu zvanom Ad5, u partnerstvu sa In-
stitutom za biologiju pri nacionalnoj Akademiji vojnih me-
dicinskih nauka. U maju su objavili obećavajuće rezultate
ispitivanja faze I bezbednosti. Neobjavljeni podaci faze II ispi-
tivanja pokazali su da vakcina proizvodi snažan imunski od-
govor, što je navelo kinesku vojsku da je 25. juna odobri za
godinu dana kao „posebno potreban lek”.
Britaniji prve doze vakcina, oko trideset miliona, biti date naj-
ranjivijim grupama.
„Apsolutno sam oduševljen što smo mogli da postignemo
dogovor sa kompanijom AstraZeneca koja će obezbediti da,
ukoliko se oksfordska vakcina potvrdi kao efikasna a izgleda
da će biti prva dostupna u svetu, 100 miliona doza bude do-
stupno za Veliku Britaniju, a prvih 30 miliona odmah na po-
četku za najranjivije grupe“, rekao je Henkok u Parlamentu.
On, je, međutim, dodao da je s vakcinama uvek neizvesno, pa
zato ne postoji 100 odsto sigurnosti da će postojati „efikasna i
bezbedna vakcina“, ali da ulažu sve što je moguće u to da se za
građane te zemlje obezbedi nešto što će im zaštititi zdravlje.
Od svih vakcina u razvoju (preko 180), oko 130 je još u pret-
kliničkoj fazi ispitivanja (nisu testirane na ljudima), u fazi I je
13 vakcina (testira se bezbednost i doza), devet ih je u fazi II
(proširena bezbednosna ispitivanja), u fazi III su tri vakcine
(obimna ispitivanja efikasnosti) i jedna je dozvoljena za limi-
tiranu upotrebu, prema podacima s početka jula. Neke faze
se kombinuju ili ubrzavaju, ali ta treća faza isprobavanja vak-
cine, takozvano kliničko ispitivanje obavezno je i neophod-
no da bi se utvrdilo da li vakcina zaista štiti od bolesti za koju
je pravljena.
Jedina vakcina koja je do sada dobila brzo odobrenje za upo-
trebu jeste kineska vakcina koju razvijaju CanSino Biological
Institut i Institut za biotehnologiju Pekinga, pri Akademiji voj-
nih medicinskih nauka. Ona, međutim, nije prošla sve tri faze
ispitivanja. U maju su objavili obećavajuće rezultate ispitiva-
nja bezbednosne faze, a zatim podaci druge faze nisu objavlje-
ni, iako je navedeno da je potvrdila pozitivan snažan imuno-
loški odgovor ispitanika. Taj kandidat je po hitnom postupku
25. juna od vojske dobio jednogodišnje odobrenje za vakcinu
zasnovanu na adenovirusu nazvanom Ad5 kao „posebno po-
treban lek“.
Još neke vakcine su „pogurane“. Na primer, vakcina koju ra-
zvija Moderna, a koja se u maju pojavila kao jedan od ozbiljni-
jih kandidata i izazvala potres na berzi, ispostavila se kao proba
na osam pojedinaca. Vakcina koja prvi put koristi informaci-
onu RNK virusa ili iRNK nije oduševila naučnike širom sve-
ta, ali će, bez obzira na limitirane podatke, „vorp brzinom“ do-
biti dozvolu da u julu započne treću fazu ispitivanja i dodatna
sredstva, s nadom da će biti spremna početkom 2021. godine.
U treću fazu ulazi i vakcina Sinpharma, u vlasništvu Kine,
koja je saopštila da su svi učesnici prve dve faze razvili antite-
la. Ovaj kandidat za vakcinu biće isproban u UAE, i najavlju-
je se da bi mogla da bude na tržištu do kraja godine. Već je po-
čela i izgradnja fabrika da bi se duplirao kapacitet proizvodnje
na 200 miliona doza godišnje.
Još jedna vakcina koja obećava je ona koju razvija nemačka
kompanija BioNTech, a koja je sklopila saradnju s kompani-
jom Pfizer iz Njujorka, i kineskim proizvođačem lekova Fosun
Pharma, da bi razvili svoju iRNK vakcinu. Prvog jula su objavi-
li da su svi dobrovoljci za svoje ispitivanje faza I/II stvorili an-
titela protiv SARS-CoV-2, dok su neki doživeli umerene neže-
ljene efekte, poput poremećaja spavanja i bolova u grlu. Izvrši
direktor Pfizera kaže da se nada da bi njegova kompanija mo-
gla da isporuči milione doza do kraja 2020.
Ipak, sve oči su trenutno uprte u Oksford. N
Mi i naša istorija
Ne znamo kako je počela naša istorija, a nećemo saznati
ni kako se završava, ali nas je uvek zanimalo šta se zbiva-
lo s ljudskim rodom. Tom mišlju su se vodili Ivan Pomo
i Kristof Ila-Somer, autori privlačne sveobuhvatne svetske
istorije pod nazivom Mi i naša istorija, koja je nedavno ob-
javljena u izdanju Kreativnog centra. Ova ilustrovana isto-
rija, namenjena pre svega mladim ljubiteljima nauke o pro-
šlosti, napisana je u prvom licu množine, što čitaoca uvlači
u svaku epohu kroz koju je čovečanstvo prošlo za 150.000
godina. Daje nam hronološki pregled događaja od pojave
našeg zajedničkog pretka u Africi do današnjih dana: od
najranijih lovaca sakupljača do današnjeg čoveka nauke.
Kako se razvijala naša civilizacija, a kako robovlasništvo,
religije ili ideologije? Kada su se dogodila prva naučna ot-
krića? Ko su bili slavni ljudi svoga doba i zašto su verovali u
to što su verovali? Kako su podizani hramovi i palate i kako
je nastalo pismo? Kako su osvajane teritorije i kako je obu-
zdavana priroda? Zašto smo ratovali, sklapali primirja ili se
borili za ljudska prava? Autori knjige su se trudili da njihov
roman-reka, kako su nazvali ovu opsežnu istoriju čovečan-
stva, u središte svoje priče postavi običnog čoveka – nas.
„Želeli smo da ispričamo našu istoriju. Ne istoriju kralje-
va, kraljica, vođa, emira, velikih mogula, imperatorki, ca-
rica, predsednika i diktatora… već našu. Istoriju muškaraca,
žena i dece stanovnika Zemlje“, naveli su u sažetku.
I mi danas doživljavamo nešto što će za buduće istoriča-
re biti – istorija. Zato autori s pravom pitaju šta je ono po
čemu će nas pamtiti: osvajanje svemira, ravnopravnost po-
lova ili robotika?
„Uprkos mračnim razdobljima, čestim ratovima i suko-
bima s kojima se i danas suočavamo, otkrili smo, napravi-
li i stvorili mnogo toga čudesnog i promenili smo svet. Iako
smo često bili podsticani da mrzimo jedni druge, umeli smo
da gradimo i bratske odnose. Pogledajmo – ne stavljajući
ovu ili onu zemlju u prvi plan – šta smo doživeli za sve to
vreme. Šta će otkriti taj pogled?“, poručuju autori knjige
Mi i naša istorija.
23
 HONGKONG

JEDNA
KINA,
JEDAN
SISTEM
Kraj autonomije i
N
ema više Kine „jedne zemlje a dva sistema“. Od
početka jula postoji jedna Kina, jedan sistem.
Hongkong nije više oaza pravne sigurnosti, slo-

sna o demokratiji
Ukidanje autonomije Hongkongu 27 godina
pre isteka prelaznog perioda, srušilo je i
poslednji most za mirnu reintegraciju Tajvana
Piše Željko Pantelić,
dopisnik Nedeljnika iz Rima
boda i mogućnosti. Počela je njegova trans-
formacija u jedan od brojnih milionskih kine-
skih gradova čija imena nam ne znače mnogo, upravo ono što
su želeli mandarini u Džongnanhaju. Ukidanje autonomije
Hongkongu 27 godina pre isteka prelaznog perioda, srušilo
je i poslednji most za mirnu reintegraciju Tajvana, po sistemu
„jedna zemlja, dva sistema“, otvorivši vrata za permanentnu
napetost u Tajvanskom moreuzu između Istočnog i Južnog ki-
neskog mora.
Kris Paten, poslednji britanski guverner Hongkonga, u svo-
jim memoarima je sa klasičnim britanskim humorom opisao
sav apsurd usuda Mirišljave luke i njenih nekoliko miliona
građana: „Neposredno pre nego što ćemo definitivno napu-
stiti Hongkong posle 156 godina vladavine, tokom jedne po-
sete psihijatrijskoj klinici, jedan pacijent me je pitao: ‘Zašto je
zemlja koja se hvali da je najdugovečnija demokratija na sve-
tu odlučila da ostavi naš grad zemlji koja ima potpuno oprečni

24 Nedeljnik 9. jul 2020.


sistem vladanja i da pri tome nije konsultovala građane Hong-
konga?’ Jedan od mojih asistenata je prokomentarisao pitanje
rekavši da je krajnje neobično da je čovek koji je postavio naj-
razumljivije i najlogičnije pitanje o Hongkongu na lečenju u
duševnoj bolnici.“
Patenova memoarska proza u stilu „Majstora i Margari-
te“ neprevaziđenog Mihaila Bulgakova, gorka je metafora za
Hongkonžane koji gledaju nezaustavljivu najezdu raznih Vo-
landa; Korovjova, Azazela i Behemota.
Današnje dobre namere i briga Britanaca za Mirišljavu luku
ne mogu da ponište odgovornost Londona za aktuelnu situa-
Kina sa Hongkongom nije ništa dobila
što već nije imala, a svet je izgubio
svoju Mirišljavu luku. Drugim rečima,
Hongkong čeka još teža sudbina nego
Trst posle ujedinjenja sa Italijom
Hongkong je do pre koji dan bio mesto u kojem, kada dolazite
vozom iz Šenžena, kao dodirom magičnog štapića prorade
Tviter i Fejsbuk. I jedina kineska varoš u kojoj su se mogle
kupiti sve moguće knjige, kao u Njujorku, Parizu ili Berlinu
ciju. Do šezdesetih godina prošlog veka, domicilno stanovni-
štvo u Hongkongu, kao i Kinezi koji su pobegli iz komunistič-
kog raja Mao Cedunga, bili su građani drugog reda, uglavnom
na usluzi i za potrebe biznismena, bankara, industrijalaca,
preduzetnika koji su poslovali na ušću Biserne reke u Južno
kinesko more. Ujedinjeno Kraljevstvo je u poslednjih nekoli-
ko decenija prošlog veka omogućilo slobodu mišljenja, medi-
ja, ojačalo pravosudni sistem, ali nije dozvolilo da demokrat-
ske i slobodne izbore. Do poslednjeg dana britanske uprave
Hongkonžani su bili podanici drugog reda Njenog kraljevskog
visočanstva kraljice Elizabete II.
Mnogi su upozoravali da Kina neće izdržati da ispoštuje dogo-
vor potpisan sa Velikom Britanijom koji je predviđao poluve-
kovnu tranziciju. Bili su u pravu. Peking nije poslao tenkove i
vojnike kako su neki očekivali, ali je nametanjem članova izvr-
šne vlasti, infiltriranjem u policiju, službe, administrativni apa-
rat Hongkonga i menjajući demografsku kompoziciju stanovni-
FOTO: BETA
štva, stvorio uslove za usvajanje i primenu zakona koji praktično
poništava autonomiju nekadašnje kolonije. Okeanske mase de-
25
 HONGKONG

monstranata u Hongkongu u odbrani garantovanih prava, sa za-

htevima za slobodnim izborima, bile su jednostavno nepodno-
šljive i neoprostive za aktuelni komunistički režim u Pekingu.
Novi Zakon o nacionalnoj bezbednosti, na kojem je predsed-
nik Si Đinping lično insistirao, stupio je na snagu 1. jula, na
23. godišnjicu odlaska Britanaca iz Mirišljave luke. Novi zakon
omogućava kineskim policajcima i pripadnicima bezbedno-
snih službi ne samo da privode i hapse na teritoriji Hongkonga
već i da uhapšene osobe prebacuju u Kinu i da im zatim bude
suđeno po kineskim zakonima i pred kineskim sudovima.

Ne treba imati iluziju da će Zapad stati u zaštitu Hongkonga:

ostaće posmatrač, kao 1956. godine kada je SSSR ugušio u krvi
pobunu u Mađarskoj ili kao 1968. godine kad su sovjetski ten-
kovi ušli u Prag. Baš kao i onda najbolje Mađare i Čehe, neke
nove Puškaše ili Kundere, Zapad će rado prigrliti, olakšavaju-
ći svoju savest. Britanski premijer Boris Džonson je najavio da
će svi Hongkonžani koji su rođeni pre 1997. godine u nekada-
šnjoj koloniji dobiti mogućnost za sticanje boravišne dozvole u Današnje dobre namere i briga Britanaca
Ujedinjenom Kraljevstvu i preferencijalni put do punog drža-
vljanstva. Računa se da oko tri miliona Hongkonžana ima ne-
za Mirišljavu luku ne mogu da ponište
ophodne rekvizite za britanska dokumenta. odgovornost Londona za aktuelnu
London ne može da se takmiči sa Pekingom na ekonom-
skom i vojnom planu i nema instrumente da privoli Kinu da
situaciju. Do poslednjeg dana britanske
poštuje sporazum koji su Margaret Tačer i kineski premijer uprave Hongkonžani su bili podanici
Džao Zijan potpisali 1984. godine. Međutim, karta na koju je
Džonson zaigrao je mnogo opasnija po sliku koju Peking želi
drugog reda Njenog kraljevskog
da projektuje o sebi u svetu. Odlazak par stotina hiljada Hong- visočanstva kraljice Elizabete II
konžana, pa čak i svih tri miliona, neće imati negativan uticaj
na kinesku privredu kao što je to bio slučaj sa 30.000 britan- Kulturna revolucija. U Hongkongu su se srele istočna i zapad-
skih državljana koji su napustili Ugandu, po dolasku na vlas na kultura proizvodeći dobru literaturu, filmove, Brusa Lija
Idi Amina Dade 1972. godine, ali će biti veliki udarac na imidž dakako, i sve druge umetnosti koje su preplavljivale Evropu
Kine. Kakva je to planetarna sila iz koje beže stotine hiljada ili i Ameriku posle Drugog svetskog rata. Hongkong je do pre
milioni ljudi u ono malo što je ostalo od nekadašnje Imperije par dana bio mesto u kojem, kada dolazite vozom iz Šenžena,
gde sunce nikad nije zalazilo? kao dodirom magičnog štapića prorade Tviter, Fejsbuk i sto-
Hongkong je prihvatio barem 200.000 Kineza antikomuni- tine hiljada zabranjenih sajtova. Hongkong je bio jedina kine-
sta po ustoličenju Mao Cedunga u Pekingu. U Hongkongu se ska varoš u kojoj su se mogle kupiti sve moguće knjige, kao u
Nedeljnik.pdf 1 1/31/20 16:44
čuvala višemilenijumska kineska baština dok je Kinu tresla Njujorku, Parizu ili Berlinu. Hongkong je bio grad slobodnih

26 Nedeljnik 9. jul 2020.

medija i novinara, gde nisi spuštao glas i gledao oko sebe, ako
si kritikovao vladu ili, daleko bilo, doživotnog predsednika.
Hongkong je bio ostrvo koje su decenijama Kinezi i drugi Azij-
ci gledali sa divljenjem i pomalo zavisti. Hongkong je do pre
par dana bio jedno od najslobodnijih mesta u Aziji.
Pod udarom novog zakona o nacionalnoj bezbednosti, čija
je jedina dobra strana da nema retroaktivno dejstvo, iz biblio-
teka i knjižara već nestaju knjige koje nisu na liniji patriotsko-
ideološke matrice Pekinga, gase se političke stranke i pokreti,
mediji prilagođavaju uređivačku politiku. Na univerzitetima
se već spremaju novi programi usklađeni sa nacionalnim, iz
kojih su „proterani“ svi neugodni argumenti za diktatorske i
totalitarne režime, dok profesori i studenti umesto o ispitima
i karijeri razmišljaju da li da ostanu ili da napuste svoj grad.
Komunistički režim u Pekingu je uskratio Istoku i Zapadu
mesto sretanja, tačku u kojoj su problemi mogli da se rešava-
ju ili budu prevaziđeni. Kina sa Hongkongom nije ništa dobila
što već nije imala, a svet je izgubio svoju Mirišljavu luku. Dru-
gim rečima, Hongkong čeka još teže sudbina nego Trst posle
ujedinjenja sa Italijom. U Austrougarskoj Trst je bio drugi naj-
važniji grad dvoglave monarhije, posle Beča, u Italiji je postao
slepo crevo i u njemu danas živi upola manje ljudi nego pre
sto i kusur godina.
Agresivnost Kine ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Pre tzv.
sto godina sramote, Kina je dva milenijuma bila supersila. U
prethodna dva veka „kineski zmaj“ je bio u letargiji, sada se
probudio, gladan i željan moći. Proklamovanje kineskog su-
vereniteta na Spretlijima i Paraselskim ostrvima u Južnom ki-
neskom moru, zveckanje oružjem u Istočnom kineskom moru
oko teritorijalnih voda Japana, oružani sukobi sa Indijom oko
granice na Himalajima, ukidanje autonomije Hongkonga i si-
mulacije invazije na Tajvan samo su uvod u „eru zmaja“.
Tajvan je već stavio do znanja da će prihvatiti sve Hongkonža-
ne koji odluče da se istrgnu iz patriotskog zagrljaja Pekinga što
je već podiglo temperaturu u Tajvanskom prolazu. Vašington
je isporučio nove raketne sisteme Tajpeju dok među Tajvanci-
ma raste sve veći odboj prema sunarodnicima na drugoj stra-
ni obale. U pripravnosti je čitav region, od Vijetnama i Filipi-
na na jugu do Južne Koreje i Japana na severu. Dva američka
nosača aviona „Regan“ i „Nimic“ uplovili su u Južno kinesko
more upravo u momentu dok kineska mornarica izvodi vežbe
oko Paraselskih ostrva.
Velika varijabila je Donald Tramp. Zaoštravanje odnosa sa Ki-
nom postalo je integralni deo kampanje američkog predsed-
nika za izbore u novembru. Poslednje šanse da se postigne tr-
govinski sporazum između dve sile su isparile i Tramp je već
prilagodio svoju politiku i retoriku stavovima svojih genera-
la i admirala koji u Kini vide ozbiljnu pretnju, sa svim nepre-
dvidivim posledicama. Na drugoj strani, saveznici SAD u NA-
TO-u, Australija, Indija, Južna Koreja i Japan se nadaju promeni
stanovnika u Beloj kući i povratku Vašingtona na čelo slobod-
nog sveta u najizazovnijem periodu za planetu u ovom veku. N
27
 EKONOMIJA

KORPORAT
„Dva u jedan“
nije formula uspeha
Raste svest vlasnika privatnih kompanija da njihove firme ne
mogu dalje da napreduju ako su oni i dalje dvostruke ličnosti.
Profesionalizacija upravljanja, reorganizacija i uvođenje korporativne
kulture postaju preka potreba privrede Srbije. Šta Srbija može da nauči
od Turske od pre 20 godina? Ima li korporativizacije bez pravne države?

Piše Miša Brkić

U
morio sam se. Posao sam
prepustio sinu, rastao je
uz mene dok sam podi-
zao firmu i mislio sam da
je nešto naučio od mene.
Uvideo sam, nažalost, da sin nema ka-
pacitet da vodi posao i da misli samo na
uživanje i zadovoljstvo. Onda sam prošle
jeseni odlučio da prodam firmu, došli su
Austrijanci, snimili firmu i fabriku i dali
dobru cenu. Pred ovaj virus sam se popi-
šmanio i javio im da odustajem od pro-
daje. Vodiću firmu dok mognem, a posle
kako bude, valjda će da radi i bez mene.
Ovako se poslovnom prijatelju kra-
jem februara u lokalnoj kafani s karira-
nim stolnjacima i „uz ljutu“ ispovedio
vlasnik jedne uspešne srpske proizvod-
ne kompanije s 1.200 zaposlenih, koju je
osnovao pre tri decenije. Firma ovog sa-
moukog biznismena ima godišnji pro-
met od stotinak miliona evra, regionalni
je lider, a posle deset godina probijanja
više nego uspešno pozicionirala se na tr-
žištima SAD, Rusije i Bliskog istoka. Ga-
zda i firma uživaju veliki respekt u po-
slovnim krugovima i van grada u kojem
ima veliki fabrički kompleks.
Iako na prvi pogled njegova firma iz-
gleda perfektno, vlasnik je procenio da
je dostigla zenit i da na vrhu ne može još
dugo da se zadrži jer joj polako nedosta-
ju organizacioni i menadžerski kapaciteti.
Problem nije u proizvodnji, ni u gazdinoj
sposobnosti da osmišljava nove razvoj-
ne pravce. Problem je - u organizovanju
narasle kompanije i njenom upravljanju.
Osnivač, vlasnik i faktički generalni direk-
tor shvatio je da ga je vreme pregazilo, po-
kušao je upravljanje da prenese na sina, a
kad to nije uspelo, suočio se s teškim psi-
hološkim problemom - da upravljanje
kompanijom prepusti ljudima izvan svo-
je porodice. Pošto nije želeo da dovede
profesionalni menadžment, odlučio je da
proda firmu. A onda se predomislio, odu-
stao od kupaca iz Austrije i ponovo u sebi
sjedinio ulogu vlasnika i menadžera.
Ovaj vlasnik nije usamljen slučaj
među srpskim biznismenima i predu-
Ključna zamerka
vlasniku Agrokora Ivici
Todoriću bila je da je
imao nemoguću viziju
porodične firme od 6,5
milijardi evra
zetnicima. Kriza „dvostruke ličnosti“
(vlasnik-direktor) u biznisu podjednako
pogađa vlasnike velikih preduzeća (po-
znate biznismene koji tridesetak godina
daju značajan doprinos srpskom bruto
domaćem proizvodu), nepoznate vla-
snike malih firmi ali i osnivače uspešnih
IT kompanija kojima je brzi rast bio pri-
oritet u odnosu na upravljanje biznisom.
Deo vlasnika srpskih kompanija vero-
vao je i dalje veruje da je „jedina mana
nas uspešnih to što smo neizlečivo
uspešni“. Takvi se najlakše mogu prepo-
znati po hvalisanju da su stalno u avionu
od Vijetnama i Abu Dabija do Ukrajine i
Engleske i po redovima poslovnih part-
nera koji čekaju u prijemnoj kancelari-
ji da ih vlasnik pozove u svoj kabinet. To
su najčešći pojavni oblici loše organiza-
cione strukture kompanije koja ukazu-
je da vlasnik sve sam radi i da je razapet
između dnevnih poslova i osmišljavanja
razvoja. Takav je, na primer, bio jedan
ogroman privatni konglomerat kom-
panija iz različitih oblasti (poljoprivre-
da, rudarstvo, metaloprerada) koji je do
2012. godine uživao veliku podršku tada
vladajuće Demokratske stranke a u me-
đuvremenu je propao.

28 Nedeljnik 9. jul 2020.

TIVIZACIJA
Nije mali broj uspešnih biznismena
koji godinama eksperimentišu sa de-
com kao menadžerima porodičnog bi-
znisa. Nastojeći da pošto-poto zadrže bi-
znis u porodičnom krugu, „krunisali“ su
sinove i kćeri (uglavnom s malo radnog
iskustva i sa zvučnim fakultetskim di-
plomama) u potpredsednike kompani-
je i izvršne direktore. Ali vrlo brzo mnogi
od njih nevoljno su priznali da nasledni-
ci nemaju ni znanje, ni filing, ni iskustvo
za upravljanje velikim sistemima koje su
stvorili njihovi očevi. Zato su bili primo-
rani da se rastrče po tržištu radne snage
i, ne pitajući za cenu, kupuju kvalitetne
menadžere. Tako je nastao novi slogan -
„mi smo tim“ - kojim vlasnik poručuje
da se povukao iz operativnog upravljanja
svojom poslovnom imperijom i taj posao
prepustio profesionalnim menadžerima.
U praksi, međutim, to izgleda drugačije -
osim što je podeljena na „divizije“ kom-
panija suštinski nije reorganizovana a
gazda i dalje ima poslednju reč u svakoj
značajnijoj odluci i poslovnoj operaciji.
Na prste jedne ruke mogu se nabrojati
vlasnici koji su se zaista povukli iz ope-
rativnog upravljanja i prepustili struč-
njacima kompaniju koja je zatim nasta-
Made in Turkey
Kompanija Beko, koja je deo kon-
glomerata Koč, imala je u drugoj
polovini prošlog veka samo par fa-
brika u Turskoj pod imenom Arče-
lik i malo ko je znao za njih. Onda je
vlasnik odlučio da profesionalizuje
upravljanje i organizaciju, promeni
brend i kompanija je počela da radi
operacije na svetskom nivou da bi
se danas reklamirala na dresu fud-
balskog kluba Barselona.
vila da stabilno i uspešno posluje.
Jedan od upečatljivih primera angažo-
vanja profesionalnog, i to stranog, me-
nadžmenta bila početkom 2015. godine
odluka vlasnika Viktorija grupe da raz-
dvoje do tada spojeno vlasništvo i upra-
vljanje i da za generalnog direktora iza-
beru Klaudija Skarocu. Ovenčan slavom
svetskog top-menadžera u agrobiznisu,
Skaroca je od vlasnika Viktorija grupe
dobio odrešene ruke da posle kriznog
perioda kroz koji je kompanija prošla
svojom ekspertizom i iskustvom dopri-
nese njenom restrukturiranju, daljem
razvoju i još boljim poslovnim rezulta-
tima. Međutim, velika finansijska kriza
i sušne godine imale su teške posledice
po poslovanje Viktorija grupe koja je da-
nas u vlasništvu MK grupe.
U isto vreme, 2015. godine vlasni-
ci kompanije „Moji brendovi“ i inve-
sticionog fonda „Mid Evropa partners“
izabrali su Bojana Raduna za general-
nog direktora koncerna Bambi. Radun
je zaslužan što je ta požarevačka fir-
ma doživela ogromne promene, posta-
la apsolutni tržišni lider u Srbiji i tako
„skockana“ prodata 2019. godine kom-
paniji Koka-Kola za 260 miliona evra.
A Radun je, odlukom vlasnika „Mojih
brendova“ i „Mid Evropa partners“, pre-
komandovan na poziciju generalnog di-
rektora njihove kompanije Imlek.
Postoji gotovo opšta saglasnost da je Mi-
roslav Mišković uspeo da uspešno kor-
porativizuje svoju kompaniju Delta hol-
ding, odnosno da odvoji vlasništvo od
upravljanja, da porodične naslednike
isključi iz operativnog rukovođenja i
taj posao delegira profesionalnom me-
nadžmentu. Da bi dokazali superior-
nost Miškovićevog modela, analitičari
29
 EKONOMIJA
su često upoređivali Delta holding
i hrvatski Agrokor. Ključna zamer-
ka vlasniku Agrokora Ivici Todori-
ću bila je da je imao nemoguću vizi-
ju porodične firme od 6,5 milijardi
evra. Ta vizija toliko je fascinirala
vlasnika da je u ključnom trenutku
propustio da reorganizuje haotični
holding, odvoji vlasništvo od upra-
vljanja i u upravi kompanije zame-
ni sinove, zeta i kćerku profesional-
nim menadžmentom. Mišković taj
luksuz sebi nije dozvolio.
Najveći deo privatnih kompanija
u Srbiji nastao je, razvijao se i posti-
gao uspešne rezultate isključivo po
modelu „one man show“ (primitiv-
nija verzija bila je „tašna-mašna“
princip). Bez obzira na način „odra-
stanja“ tih kompanija, one su danas
najbolji deo srpske privrede a mno-
ge od njih i regionalni lideri. Ključ-
ni ograničavajući faktor postala je
(ne)sposobnost vlasnika da izvede
kompaniju na sledeći, viši nivo po-
slovanja.
„Stanje u srpskoj privatnoj pri-
vredi neodoljivo me podseća na
Tursku pre 20 godina“, kaže Vla-
dislav Lalić, partner i direktor fir-
me za strateško savetovanje „Good-
faith“.
Lalić je od 1998. do 2005. godine bio
generalni direktor kompanije IKEA
Turska i izbliza je posmatrao unutrašnje
procese u privatnom sektoru koji su od
Turske stvorili jednu od najuspešnijih
svetskih privreda.
Ali, krajem 90-ih godina prošlog veka
privatni sektor turske privrede suočio
se s ogromnim problemom. U Turskoj
postoji 20-30 porodica koje ekonomski
vladaju tom državom. Najveće su Koč,
Sabandži... Te porodične kompanije
prave veliki deo bruto domaćeg proi-
zvoda. Krajem prošlog veka među vla-
snicima tih kompanija osetio se „zamor
materijala“. Deo je bio zadovoljan po-
stignutim, nisu želeli dalje da „talasaju“
i nastavili su da vode porodični biznis na
stari način. Bilo je, međutim, vlasnika
čije su ambicije bile da svoje firme po-
dignu na mnogo viši nivo i od njih na-
prave kompanije po ugledu na američke
ili engleske multinacionalne korporaci-
je (takvi su danas, na primer, konglome-
rati Koč i Sabandži).
30 Nedeljnik 9. jul 2020.
Vladislav Lalić, partner i direktor firme „Goodfaith“
Deo vlasnika srpskih kompanija verovao je i dalje
veruje da je „jedina mana nas uspešnih to što smo
neizlečivo uspešni“. Takvi se najlakše mogu prepoznati
po hvalisanju da su stalno u avionu i po redovima
poslovnih partnera koji čekaju u prijemnoj kancelariji.
To su najčešći pojavni oblici loše organizacione
strukture kompanije: vlasnik sve sam radi
„Takvi su se suočili s ogromnim iza-
zovom. Oni su dve-tri decenije gradili
svoje porodične kompanije, doveli ih do
određenog nivoa a onda shvatili da je taj
biznis prerastao njihov kapacitet. Da bi
napravili skok u mnogo veći biznis, mo-
rali su da se odreknu ličnog upravljanja.
Neki su pokušali da uključe sinove, ali
to im nije pomoglo da unaprede firme.
Drugi su se odlučili da korporativizuju
kompanije i profesionalizuju upravlja-
nje, pa su rukovodeće operativne funk-
cije prepustili menadžerima sa strane.
To nije bilo lako. Ti vlasnici sebi su po-
stavljali ključna pitanja - da li dati slo-
bodu odlučivanja profesionalcu koji nije
‘tvoja krv’, poveriti mu ogroman kapi-
tal na upravljanje, i da li neko ko nije
učestvovao u stvaranju tvoje kompani-
je može sada da je vodi. To je suštinski
psihološka stvar. Uspon turske privre-
de počeo je korporativizacijom i pro-
fesionalizacijom upravljanja privatnih
kompanija, naravno uz veliko tržište i
sve ostale mere ekonomske poli-
tike iz tog perioda. Odvajanje vla-
sništva od upravljanja bilo je veo-
ma težak proces, ali one firme koje
su prošle kroz njega, danas su naj-
jači deo turske privrede. Na primer,
kompanija Beko, koja je deo kon-
glomerata Koč, imala je u drugoj
polovini prošlog veka samo par fa-
brika u Turskoj pod imenom Arče-
lik i malo ko je znao za njih. Onda
je vlasnik odlučio da profesionali-
zuje upravljanje i organizaciju, pro-
meni brend i kompanija je počela
da radi operacije na svetskom nivou
da bi se danas reklamirala na dre-
su fudbalskog kluba Barselona. U
Turskoj ima pedesetak sličnih po-
rodičnih kompanija koje drže eko-
nomiju te države i stvaraju veliki
deo BDP-a. To su ozbiljno struktu-
rirane kompanije sa visokom kultu-
rom industrijske proizvodnje. To su
korporacije koje se ne razlikuju od
uspešnih američkih ili engleskih kom-
panija. Ključno je bilo poverenje vla-
snika u menadžere koji su dovedeni sa
strane a nisu članovi porodice. Suština
vlasničke funkcije svodila se na praće-
nje poslovnih rezultata i osmišljavanje
vizije razvoja. Vlasnik kapitala ne mora
da se uključuje u dnevni posao ako ima
biznis plan čije parametre izvršenja pra-
ti na nedeljnom, mesečnom, polugodi-
šnjem ili godišnjem nivou. Bilo je puno
primera u Turskoj da su dovedeni me-
nadžeri sa strane i da su dobili slobodu i
vreme da organizuju kompaniju i njome
upravljaju. Vrlo je bitno strpljenje vla-
snika jer kultura i organizacija kompa-
nije ne grade se preko noći. Ali profesio-
nalizacija upravljanja i korporativizacija
donose opipljiv rast prihoda. Postoje i u
praksi se primenjuju modeli izračunava-
nja dobiti i ostalih fundamentalnih pa-
rametara poslovanja“, objašnjava Lalić.
Korporativnu kulturu i profesional-
no upravljanje u Srbiju su u prvim go-
dinama posle demokratskih promena
kroz privatizaciju donele strane kom-
panije. Mišlen, Henkel, Filip Moris, La-
farž, Karlsberg, US Stil, Gaspromnjeft,
Simens, Koka-Kola... u srpsku privre-
du uneli su ne samo kapital i tehnologi-
ju nego i novu filozofiju upravljanja koja
se zatim godinama sudarala sa nasleđe-
nom žilavom samoupravnom kulturom.
Set vrednosti te uvezene korporativ-
ne kulture, koja je dovela do povećanja
finansijske i poslovne efikasnosti pri-
vatizovanih preduzeća, prihvatili su i
primenili u svojim firmama i neki od
vlasnika domaćih privatnih kompani-
ja, što im je znatno pomoglo da razviju
i ojačaju svoje biznise.
Nažalost, najveći broj vlasnika sred-
njih kompanija, čiji godišnji prihodi do-
stižu i do stotinak miliona evra, držao
se modela „dva u jedan“ (i gazda i di-
rektor). Većina vlasnika godinama se
uljuljkivala verovanjem da su oni isto-
vremeno i najbolji operativni direkto-
ri svojih preduzeća. Kako je vreme pro-
lazilo, tako je taj vlasničko-upravljački
hibrid postao ozbiljna prepreka daljem
napredovanju mnogih privatnih biznisa.
Potrebu vlasnika da reorganizuju svo-
je kompanije iskoristili su kao ideju za
sopstveni biznis (firma „Goodfaith“)
Vladislav Lalić i njegove kolege Dragan
Skalušević, Goran Milenković i Čedo-
mir Janković koji zajedno imaju 110 go-
dina menadžerskog iskustva u kompa-
niji IKEA, inače globalno poznatoj po
korporativnoj kulturi i korporativnim
vrednostima. To iskustvo spremni su da
prenesu domaćim kompanijama.
„Prijatno sam iznenađen da vlasnici ka-
pitala prepoznaju problem“, kaže La-
lić i kao ilustraciju navodi model „četiri
sobe“ švedskog psihologa Klasa Janse-
na koji objašnjave promena kroz koje
prolaze svi ljudski i poslovni procesi. Po
tom modelu prva soba je mesto negacije
problema, koju je deo srpskih biznisme-
na prošao i sada je na prelazu iz druge
u treću sobu gde se suočava s konfuzi-
jom i motivacijom da nešto promeni. I
tek u četvrtoj sobi čeka ih komforno po-
slovanje. „U glavama mnogih srpskih
biznismena ima još negacije. Rekao bih
da postoji svest vlasnika o neophodno-
sti korporativizacije ali njihova sprem-
nost još nije na visokom nivou. Imamo
kontakte s kompanijama koje su po-
Model četiri sobe
Model „četiri sobe“ švedskog psi-
hologa Klasa Jansena objašnjava
promene kroz koje prolaze svi ljud-
ski i poslovni procesi. Po tom mo-
delu prva soba je mesto negacije
problema, koju je deo srpskih bizni-
smena prošao i sada je na prelazu
iz druge u treću sobu gde se suo-
čava s konfuzijom i motivacijom da
nešto promeni. I tek u četvrtoj sobi
čeka ih komforno poslovanje.
tencijalni kandidati za profesionaliza-
ciju upravljanja i korporativizaciju. Vla-
snik kompanije mora da kaže da hoće
da je profesionalizuje, da napravi orga-
nizacionu strukturu, ali da hoće da iz-
gradi i kulturu i viziju da svoju kompa-
niju odvede na viši nivo i tako privuče
ljude da budu ponosni što rade u njoj
i za nju. Bitno je napomenuti da se ovi
procesi ne dešavaju preko noći i da vla-
snik kompanije mora imati neophodnu
dozu strpljenja, da jednostavno ‘sačeka’
njihovu primenu, nekad čak i po cenu
kratkoročnih rezultata radi dugoročnog
suštinskog boljitka“, kaže Lalić.
Korporativizacija, međutim, nije samo
nova organizaciona forma kompanije i
novi način (profesionalizacija) upravlja-
nja. To je i nova korporativna kultura i
vizija, koja treba da odgovori na pitanje
gde vlasnik želi da njegova firma bude
za pet-deset godina. Sve velike i uspe-
šne kompanije godinama su strpljivo
gradile svoju kulturu i viziju. Kao pri-
mer može da posluži IKEA čija korpo-
rativna kultura počiva na setu univer-
zalnih društvenih vrednosti kao što su
poštenje, štedljivost (vođenje računa
o troškovima), jednostavnost, skrom-
nost... Korporativnu kulturu moguće
je promovisati kroz dobar primer: ne
može, recimo, menadžer da priča da je
skroman a dolazi na posao u najnovi-
jem mercedesu, plaća ručak 200 evra i
odseda u hotelu s pet zvezdica. Ako želi
da promoviše korporativne vrednosti,
menadžer kao vođa treba da daje dobar
primer - da vozi škodu, ruča za 10 evra i
odseda u hotelu s tri-četiri zvezdice.
Lalić naglašava da postoji način da se
te vrednosti mere i da se vidi na koji na-
čin one mogu da doprinesu pozitivnom
poslovanju kompanije. Firma „Good-
faith“ sarađuje s grupom diplomaca sa
Harvarda koja se nedavno vratila u Srbi-
ju i kreirala model zasnovan na psiholo-
škoj i softverskoj komponenti koji meri
vrednosti korporativne kulture i poka-
zuje koliko one tačno utiču na bitne ci-
fre poslovanja kompanije. Lalić podseća
da je ta poslovna kultura „kod nas po-
stojala između dva svetska rata. Pazilo se
da je neko dobar domaćin svoje kompa-
nije, da se ne razbacuje, da pomaže dru-
štvo. To je poslovna priča, ali mora da
postoji društveni konsenzus. Ne može-
mo mi da pravimo Švedsku u Srbiji, to
neće ići. Ali skromnost nije samo šved-
ska vrlina i vrednost, to je univerzalna
vrednost. Briga o troškovima, transpa-
rentnost, integritet, otvorenost - to su
univerzalne vrednosti koje su Šveđani
implementirali u celom svom društvu“.
U Srbiji, međutim, postoje neka ključ-
na sistemska ograničenja korporativiza-
cije. Jedan od najiskusnijih menadžera
koji je godinama na opšte zadovoljstvo
radnika-akcionara vodio uspešno pri-
vatizovanu a zatim stranoj kompani-
ji prodatu domaću firmu i koji je zamo-
lio za anonimnost, smatra da bi politika
koja kreira poslovni ambijent mogla biti
odlučujući činilac usporavanja korpora-
tivizacije srpske privrede. On tvrdi da
korporativno upravljanje nije moguće
u zemljama gde ne funkcioniše pravna
država:
„Srbija je takva tipična zemlja. Ako
političari na vlasti mrze vlasnika neke
kompanije, onda će državni organi čini-
ti sve da u poslovanju te firme pronađu
bilo što loše kako bi je uništili. To je do
sada već nekoliko puta demonstrirana
politička arbitrarnost u Srbiji koja one-
mogućava ravnopravne uslove poslova-
nja i sprečava delovanje pravne države.
Korporativno upravljanje nije moguće u
državi u kojoj politička volja presuđuje
umesto zakona. Prvi koji u takvoj situ-
aciji strada je direktor, a ne gazda, jer je
direktor po zakonu odgovoran za poslo-
vanje firme. Pošto je rizik veći od bene-
fita, niko sposoban i dokazan kao me-
nadžer neće da prihvati izvršnu funkciju
ni u državnoj ni u privatnoj firmi jer su
opasnosti velike.“ N
(U SLEDEĆEM BROJU: DOKLE SE STIGLO S
KORPORATIVIZACIJOM U DRŽAVNOJ PRIVREDI)
31
 PRIČA IZA SLIKA VLADIMIR MILIVOJEVIĆ BOOGIE

„Hoćeš da
P
otvrdiću da je na Boogiejevoj izlo-
žbi „Angels“ bilo sve OK. U smislu
maski, socijalnog distanciranja, de-
zinfekcije... Bio je to moj prvi izla-

pucaš? Jedan
zak u grad posle vanrednih mera i
jedan od prvih kulturnih događaja za uži krug.
I taj uži krug nije bila elitistička stvar već pre-
dostrožnost.

metak samo...“
Portreti ljudi „išmirglanih od života“ doneli su Boogieju velike
angažmane za brendove kao što su Nike, Adidas, Puma,
HBO... Pa i medije poput Njujork tajmsa i Tajma. Imao je
izložbe širom sveta, uključujući sada i beogradsku - „Angels“
Razgovarao Branko Rosić
Sve fotografije: Boogie
A elitizma nikada nije bilo u njegovim rado-
vima. Antologijski kadrovi Bruklina, Kingstona,
Moskve... gde je slikajući ljude sa „one strane“
postao svetski poznat umetnik. Imao je izložbe
širom sveta i objavljene knjige portretišući uli-
cu i ulične junake.
S druge strane ti portreti ljudi „išmirglanih
od života“ doneli su mu velike angažmane za
brendove kao što su Nike, Adidas, Puma, HBO...
Pa i medije poput New York Timesa i Timea.
On je inženjer kao i ja, i zaboravio je sve što
smo učili. Našli smo se u jednom beogradskom
kafiću.

32 Nedeljnik 9. jul 2020.

 POSLE ODRASTANJA
DEVEDESETIH U BEOGRADU,
NIJE TI NI BRUKLIN STRAŠAN.
SAD SU NEKI DELOVI
BRUKLINA ČISTI HIPSTERAJ,
A RANIJE JE BILO KRAJEVA
U KOJIMA NISI SMEO DA
POGLEDAŠ ČOVEKA

Beograd - Bruklin
Počeo sam da se bavim fotografijom tokom
devedesetih. Kao da sam od tog mraka u Srbiji
bežao u fotografiju. Slikaš i kao da nisi deo ono-
ga što slikaš. Onda sam dobio na lutriji zelenu
kartu i otišao u Njujork. Posle odrastanja deve-
desetih u Beogradu, nije ti ni Bruklin strašan.
Sad su neki delovi Bruklina čisti hipsteraj, a ra-
nije je bilo krajeva u kojima nisi smeo da po-
gledaš čoveka. Ispostavilo se da je odrastanje u
Beogradu devedesetih bilo dobra priprema za
tada opasne ulice Bruklina.
Slikao sam okolo, išao sa foto-aparatom.
Ugledaju me opasni likovi, pozovu da ih slikam.
To su sve energije. Ljudi se osete.
U Njujorku si emigrant iz istočne Evrope, gra-
đanin trećeg reda i krećeš od ispod nule. Mo-
raš da budeš mnogo bolji od drugih da bi dobio
šansu. Sa najboljima se kolješ. Oni imaju i bo-
gatijeg tatu i bolje kontakte. U Njujork ipak do-
laze najbolji i ako tamo uspeš - uspeo si svuda.

33
 PRIČA IZA SLIKA VLADIMIR MILIVOJEVIĆ BOOGIE

RADIO SAM ULICU I SPARTAKOVE

NAVIJAČE. SRPSKI NAVIJAČI SU
ME POVEZALI S NJIMA. I DESI SE
DA ME „NAVUČE“ TABLOID SAN...
Moskva
Slikao sam dosta po Moskvi. Radio sam
ulicu i Spartakove navijače. Srpski navija-
či su me povezali s njima. I desi se da me
„navuče“ tabloid The Sun. Krećem na šlja-
ku u Tokiju. I oni iz Sana me zovu i kažu:
„Mi bismo da objavimo vaše fotke navi-
jača iz Rusije.“ Kažu mi, biće to tekst o
meni. Šljakam u Tokiju, a kreću da mi sti-
žu mejlovi. Digla se frka jer su iskoristili
moje fotke, gde sam slikao ruske navija-
če za svoju knjigu, za propagandu protiv
SP u Rusiji. Kao „evo šta vas čeka ako bu-
dete putovali“.

34 Nedeljnik 9. jul 2020.

HBO, Nike, Puma, Adidas...
Radio sam na HBO seriji „How to make it
in America“. Radio sam kampanje za Nike,
Pumu, Adidas...
Velika je tu stvar jer su me unajmljivali zbog
mog stila. Naravno, pravim kompromise jer su
veliki poslovi u pitanju, ali ja ostajem ja. Sli-
kao sam Juseina Bolta, Marija Balotelija, Ser-
hija Aguera... I tu, a i uvek je bitna energija.
Svejedno da li je to ulica, moda, sport... sve se
svodi na odnos fotografa i modela.

Kingston, Jamajka
Imao sam prijatelja koji je bio profesor
matematike na Jamajci. I ostao je u kon-
taktu sa učenicima iz opasnih krajeva koji
su me povezali sa opasnim tipovima. Treba
znati ostati u tom okruženju i dobiti slike
koje želiš. Dolazi lik iz mraka sa maskom i
nosi kalašnjikov i M16. Mi u dvorištu, ble-
jim i on meni: „Hoćeš da pucaš? Jedan me-
SVI MISLIMO DA tak samo, nema municije dovoljno.“
JE JAMAJKA REGE, Mi svi mislimo da je Jamajka rege, ras-
RASTA FAZON I ta fazon i zezanje, ali naličje je jedna opa-
sna sredina. Na Jamajci imaš letovališta, ti
ZEZANJE, ALI NALIČJE uživaš a okolo naoružani stražari. Iza toga
JE JEDNA OPASNA opasni delovi gde obični turista ne može da
SREDINA ušeta. N

35
KINESKA ULAGANJA
Kako je Hesteel
spasao Smederevo
Dolaskom kineske kompanije, nezaposlenost u gradu je
sa nekadašnjih 18 pala na nekada teško zamislivih šest
odsto. U Boru su posvećeni zaštiti životne sredine
S
udbina Smedereva, industrij-
skog grada u Srbiji u kojem
živi oko 60.000 stanovnika,
krenula je nabolje kada je pre
nekoliko godina srpska vla-
da potpisala ugovor sa kineskim proi-
zvođačem čelika HBIS Grupom i prodala
posrnulog giganta investitorima iz Kine.
Prethodno, fabrika je bila vlasništvo lo-
kalne železare koja je 2003. godine proda-
ta kompaniji U.S. Steel iz Pitsburga, a sko-
ro deceniju dugo poslovno angažovanje
te firme okončano je 2012. godine, kada
je Vlada Srbije ponovo preuzela kontrolu
nad fabrikom za jedan dolar u pokušaju
da spase oko 5.000 radnih mesta i buduć-
nost grada Smedereva.
Kineski investitori spasli su još 5.000
radnih mesta na drugom kraju Srbije. U
Rudarsko-metalurški kombinat Bor uloži-
li su više od 1,5 milijardi dolara uz plan da
uporedo sa višestrukim uvećanjem proi-
zvodnje, unaprede i ekološke standarde.
RTB Bor najvažniji je kapacitet u istočnoj
Srbiji i taj kompleks ostvaruje 0,8 odsto
bruto društvenog proizvoda.
Kompanija Ziđin, koja je kupila RTB Bor,
jedan je od najvećih kineskih proizvođača
zlata i druga po veličini u proizvodnji ba-
karne rude. Ova kompanija, čiji je godišnji
prihod procenjen na deset milijardi dolara,
aktivna je u ukupno devet država i zapo-
šljava oko 17.500 radnika.
Nastojanja da se pronađe novi stra-
ni investitor trajala su naredne četiri go-
dine, dok se nije pojavila kineska grupa-
cija HBIS, drugi najveći proizvođač čelika
na svetu, koja je obećala nove investicije i
ubrzanu modernizaciju posrnulog srpskog
giganta. Kompanija je odmah zatim pro-
menila ime u Hesteel Srbija.
Četiri godine kasnije, HBIS ulaže 80 mili-
ona dolara u modernizaciju fabrike, ali i do-
36
datnih 40 miliona u unapređivanje sistema
koje će dodatno doprineti zaštiti okoline,
produktivnosti i efikasnosti projekta. Ukup-
no, do 2021. godine, kineske investicije u
ovu kompaniju, koja je u međuvremenu pre-
tekla kragujevački FIAT na listi najvećih srp-
skih izvoznika, dostići će 300 miliona dolara.
„Osećamo se mnogo sigurnije sada
kada kineska kompanija vodi fabriku koja
predstavlja sigurnost za skoro trećinu od
60.000 stanovnika Smedereva“, rekao je
Ivan Đorđević, veteran u kompaniji Heste-
el Srbija. „Pritisak na radnike je manji nego
u vreme kada su fabriku vodili Amerikan-
ci, a kineski menadžment polaže veliki pa-
žnju na zdravlje i dalju obuku radnika.“
Pritisak na radnike je
manji nego u vreme
kada su fabriku vodili
Amerikanci, a kineski
menadžment polaže
veliki pažnju na zdravlje
i dalju obuku radnika
IVAN ĐORĐEVIĆ, VETERAN U
KOMPANIJI HESTEEL SRBIJA
Posle nekoliko godina dobrih poslovnih
rezultata, Đorđević kaže da sada može
bez problema da odvede porodicu na leto-
vanje, što je luksuz koji je ranije teško mo-
gao da priušti.
I drugi radnici dele njegovo mišljenje,
mada priznaju da su u početku bili veoma
skeptični, posebno oko načina komunika-
cije sa novim, kineskim, menadžmentom.
„Sve je funkcionisalo prilično dobro od
samog početka. Odmah su počeli da mo-
dernizuju naša stara postrojenja i odveli
rukovodioce i radnike na obuku u Kinu“, re-
kao je Filip Stanković.
Dolaskom kineske kompanije, nezapo-
slenost u Smederevu je sa nekadašnjih 18
pala na nekada teško zamislivih šest od-
sto, što je posebno pozdravio predsednik
sindikata radnika Železare Siniša Prelić,
koji je dolazak kineskih investitora nazvao
početkom nove ere ove fabrike.
„Kada smo prvi put posetili Kinu, odveli
su nas da posetimo njihove fabrike i vide-
li smo moderna, čista i efikasna postroje-
nja. Rekli su nam da će te iste standarde
uvesti i kod nas i našu staru, zarđalu fa-
briku pretvoriti u modernu i efikasnu proi-
zvodnu liniju“, rekao je Prelić. „Činilo se kao
nemoguća misija, ali sam sada siguran da
ćemo dostići te standarde.“
Kao što je prethodno učinila kompani-
ja Hesteel u Smederevu, kineski „Srbija Zi-
đin Bor Koper“ je, kao hitnu meru, nabavio
pet mašina za raspršivanje magle, što slu-
ži kako bi se neutralisao sumpor-dioksid.
Kompanija će uskoro završiti radove na iz-

gradnji postrojenja za prikupljanje prašine
i izduvnih gasova iz konvertora, a do kra-
ja 2021. godine biće izgrađeno postroje-
nje za desulfurizaciju kako bi emisija ga-
sova uvek i u potpunosti bila u skladu sa
propisanim standardima, saopštila je ova
kompanija.
„Srbija Ziđin Bor Koper“ navodi i da je
zdrava sredina od primarnog značaja za
5.287 radnika, grad Bor i samu kompaniju.
„Ovaj stav čini temelj politike korporativne
odgovornosti kompanije koja, sasvim sigur-
no, najviše želi da tehnološki i ekološki mak-
simalno osavremeni posao koji obavlja“,
saopštila je kompanija, navodeći da su eko-
loški problemi u Boru postojali mnogo pre
njihovog dolaska, ali da su za kratko vreme
uspeli da analiziraju i identifikuju sve proi-
zvodne, tehnološke i ostale parametre va-
žne za rešavanje ove složene problematike.
Kineska ulaganja u Srbiju procenjena su
na oko dve milijarde dolara, uz najave no-
vih investicija. Najavljena su ulaganja u čak
16 novih „grinfild“ projekata vrednosti oko
625 miliona dolara, uključujući tek otvore-
nu fabriku poznatog kineskog proizvođača
automobilskih guma „Šandong Linglong“ u
Zrenjaninu. Ukupna vrednost ove investici-
je dostići će 995 miliona dolara.
Istovremeno, Srbija pokušava da se iz-
bori sa posledicama ekološke bombe ka-
kvu je pre nešto više od 20 godina pred-
stavljalo NATO bombardovanje Srbije,
kada je na ciljeve širom nekadašnje SR Ju-
goslavije za 78 dana na više od 90 lokacija
ispaljena 31.000 komada municije sa osi-
romašenim uranijumom.
Upotreba ove municije, i 21 godinu na-
kon bombardovanja, izaziva ozbiljne kon-
troverze, posebno pošto je s vremenom
od malignih oboljenja oboleo veliki broj
ljudi. Primera radi, od 40 ljudi koji su od te
municije čistili terene u okolini Vranja na
jugu Srbije, kod čak 25 otkrivena je neka
forma malignih oboljenja.
Računa se da je na ciljeve u Srbiji ispa-
ljeno čak 15 tona municije načinjene od
radioaktivnog uranijuma, dok je u godina-
ma koje su sledile dijagnostikovano oko
30.000 ljudi sa malignim oboljenjima.
Istraga o posledicama upotrebe ove
municije godinama se vodi i u Italiji, po-
što je nekoliko stotina vojnika iz te zemlje,
koji su u sastavu Kfora bili raspoređeni na
Kosovu i Metohiji, kasnije dobilo leukemi-
ju. Seriju kontroverzi pokrenuo je podatak
da je posle boravka na Kosovu u Metohi-
ji, umrlo 366 italijanskih vojnika, dok je oko
7.500 obolelo od bolesti koje su potenci-
jalno povezane sa upotrebom municije od
osiromašenog uranijuma.
37
 K U LT U R A
va{arta{tine
POZORIŠTE KNJIGE P U T O VA N J A FILM [ RADIO ] TV ESEJ

O JUTARNJEM PROGRAMU, FM SVETU, SPORTU

SMILJAN BANJAC, RADIO LAGUNA

Zaseda za doktora
Kona i Radovanovića
adio se vratio. I Kao savesnom i odgovor-

R
to ne samo na se-
maforima,
ulicama,
raskrsnicama - dok ste u
automobilu. Radio se vratio
jer su slušaoci „izglasali” da
im fale oni „čovečuljci iz
kutije” i da ih ne zadovolja-
vaju samo plej-liste sa
jednom te istom muzikom.
Igor Brakus i Smiljan Ba-
njac su davno počeli kao „čo-
večuljci iz kutije”. U doba
Golf radija, pa preko Radi-
ja B92. Danas vode jedan od
najslušanijih jutarnjih radio-
formata „Obavezno - neoba-
vezno” na Radio Laguni. I
već imaju kultni status, ve-
liki broj fanova i ogromnu
slušanost. Brakus je glavni
urednik Radio Lagune, Ba-
njac je paralelno i sportski
komentator sa kilometra-
žom. U ovom broju inter-
vju sa Banjcem, a uskoro i sa
Igorom Brakusom.
Počeo si na Golf radiju,
sad si na Radio Laguni, kako se pro-
menio radio od Golfa do „Obave-
zno - neobaveznog“? Kao da se ra-
dio vratio?
Vrlo dobro pitanje. Da budem iskren,
mislio sam da povratka na radio neće
biti, zbog čitave „modernizacije“, „for-
matiranja“ u čemu nisam želeo da uče-
stvujem. Radio kao medij time je izgu-
bio draž, bar dok nisam čuo program
Radio Lagune i shvatio da je možda to -
samo one formatizovane radio-sta-
nice i plej-liste?
Apsolutno. Ljudi žele živu reč, inter-
akciju sa „malim ljudima“ iz radija. For-
matiranje je ubilo kontakt-program a
posao voditelja postao je sterilan, mo-
noton i dosadan. Beživotan, rekao bih,
gotovo mehanički. Naši slušaoci su lju-
di srednjih, zrelih godina i to nam im-
ponuje. Volimo da čujemo i njihove že-
lje i predloge.
nom biću zdravlje mi je bilo
preče od posete rizičnim, ma-
sovnim događajima. Iako sam
kao sportski komentator pro-
lazio kroz višemesečnu agoni-
ju, jer utakmica i teniskih me-
čeva, samim tim ni prenosa nije
bilo u toku pandemije, bio sam
protiv masovnih sportskih do-
gađaja i ublažavanja mera tog
tipa. Mislim da je to bio bezu-
man čin koji nas je sve zdrav-
stveno ugrozio. I nisam se pre-
vario.
Koja je fudbalska utakmi-
ca tvog života? Ona koju ćeš
pamtiti, i po čemu?
Bez sumnje, revanš polufina-
la KEŠ-a na Marakani između
Zvezde i Bajerna. Bilo je kasnije
i mnogih drugih utakmica, na
desetine njih zahvaljujući po-
slu kojim se bavim. Ali to veče,
ta atmosfera jednom tinejdže-
ru donela je mnogo radosti, po-
sebno Mihin gol, od koga je sve
i krenulo.
Radiš na radiju i TV-u i stigneš na
mreže, pa i da slikaš Kona i Radova-
novića u bašti „Šanse“ tokom van-
rednog stanja?
Spojio sam poslovno dve svoje lju-
bavi - radio i TV i u tome uživam pod-
jednako. Aktivan sam i na društvenim
mrežama, volim da iskazujem i privatne
stavove, da razmenjujem misli. Da foto-
grafišem, takođe. Fotka koju pominjete
nastala je slučajno, dok sam šetao psa na
FOTO: ĐURĐICA GAJIĆ

to. Povratak pravim, izgubljenim vred- Tašu. Tada su svima usta bila puna priča
nostima žive reči, i nisam se prevario.  Kao sportski novinar, da li si išao na o socijalnoj distanci i sl., a gospoda le-
ove prokažene fudbalske utakmice kari u bašti restorana. Kon je sutradan,
Da li je vaša emisija, pa emisije na koje su označene kao razlog novog na FB napisao: „Za paparace, danas sam
Rok radiju, pokazala da ljudi ne žele eksplodiranja korone? u Zemunu.“ N

39
KNJIGE

Bunt dece
socijalizma
PRIČA O ČETIRI DECENIJE NOVOG TALASA

Specijalno za Nedeljnik Dušan Milijić

ok se Đorđe Balašević zaklinjao Josipu Brozu Titu

D
u ime generacije „iz pedeset i neke“, mnogi na
koje bi dotični stih trebalo da se odnosi kao da su
samo čekali pogodan momenat i još pogodniji na-
čin za iskazivanje adekvatnog (što bi značilo: latentnog, a ipak
dovoljno šokantnog) bunta prema sistemu, režimu, okruže-
nju, porodici, pa i prema sopstvenom vaspitanju.
I mada se o izvesnom buntu prema ideologiji samouprav-
nog socijalizma može govoriti već nakon pojave rok muzike
u Jugoslaviji, ipak je najveći korak u tom smislu načinjen do-
laskom i razvojem panka kao posebnog žanra, na prelazu iz
osme u devetu deceniju XX veka, tačnije u periodu od 1977. do
1982, jer to su godine kojima se u istoriji jugoslovenske popu-
larne kulture omeđuje muzički pravac poznat kao novi talas,
što svakako nije slučajno ako se zna da usred tog perioda pada
godina Titove smrti, te da je ovo ujedno i vreme kada vidno
počinje da se urušava ekonomski sistem koji je dotad zvanič-
no bio neuništiv – a taj je period, iako kratkotrajan, bio dovo-
ljan da novi talas iz alternative pređe u mejnstrim, kao što to
često biva sa svakim umetničkim pravcem.
Kada daje hronološki razvoj jednog ovakvog fenomena koji
se ne može jednom rečju definisati i čijim se predstavnicima
mora ponaosob posvetiti puna pažnja, autor nema lak zada-
tak, pogotovu ako je knjigu namenio široj publici, pa i onoj
koja je do sada veoma malo znala i o samom pokretu i o ljudi-
ma koji su ga stvarali.
Ipak, Dušanu Vesiću je pošlo za rukom da svoju knjigu
„Bunt dece socijalizma“ načini tako da ona bude prijemčiva
svakom čitaocu, a ne samo ljubiteljima i sledbenicima muzi-
ke Pankrta, Termita, Prljavog kazališta, Pekinške patke, Idola,
Haustora, Šarla Akrobate i ostalih bendova koji zajedno čine
pojam novog talasa, od čijeg su nastanka prošle pune četiri de-
cenije i što je upravo zahvaljujući Vesićevoj knjizi obeleženo
na dostojan način.
Ni naslov knjige nije slučajno odabran, jer lako se uočava
da gotovo svi muzičari koji su pripadali grupama novog ta-
lasa jesu bili deca socijalističkog sistema u pravom smislu tog
pojma: rođeni su i vaspitavani u socijalističkoj Jugoslaviji, po-
ticali su uglavnom iz porodica srednje klase (doduše, neki i iz
porodica visokih državnih funkcionera), često su to bila deca
iz nacionalno mešovitih brakova, a mnogi od njih su već i pre
punoletstva prokrstarili celu Jugoslaviju i susreli se sa razli-
čitim kulturama i podnebljima pošto su im roditelji zbog po-
sla bili premeštani iz grada u grad, ili bolje rečeno: iz republi-
ke u republiku.
SRETNO DETE
Knjiga objektivno prikazuje i pozitivne i
negativne strane tog vremena, jer i jedno i
drugo je uticalo na oblikovanje novog talasa, čiji
su mladi pripadnici za sebe govorili da su „Lepi
in prazni“, mada bi sa ove distance svako od njih
slobodno mogao reći da je bio „Sretno dijete“
Prateći Vesićevu hronologiju novog talasa, čitaoci se neće
podsetiti samo životopisa Predraga Kraljevića, Branimira Štu-
lića, Jasenka Houre, Vlade Divljana, Srđana Gojkovića, Darka
Rundeka, Mire Mijatović, Gorana Čavajde, nego će paralelno
pratiti i karijere onih muzičara koji nisu pripadali novom tala-
su ali su ipak obeležili taj period preko nekog drugog žanra, a
pošto je za svaku godinu dat opšti presek (koji neodoljivo pod-
seća na završne kadrove svake epizode kultne serije „Grlom u
jagode“), neće izostati ni najvažniji podaci o političkim, ideolo-
škim, kulturnim, ekonomskim i ostalim previranjima iz vre-
mena kad je Komisija za šund bila neprikosnoveni autoritet
na muzičkoj sceni, kad je na snazi bio zakon o vožnji par-ne-
par i kad su iz podruma jedne dedinjske vile odzvanjali bub-
njevi dok bi u kabinetu iznad predsednik Predsedništva SFRJ
imao na telefonskoj liniji sovjetskog vođu Leonida Brežnjeva.
Premda napisana sa dozom nostalgije, knjiga „Bunt dece
socijalizma“ uopšte ne idealizuje epohu o kojoj govori – na-
protiv, sasvim se objektivno prikazuju i pozitivne i negativ-
ne strane tog vremena, jer i jedno i drugo je uticalo na razvoj i
oblikovanje novog talasa, čiji su mladi pripadnici za sebe go-
vorili da su „Lepi in prazni“, mada bi sa ove distance svako od
njih (sada bez bilo kakve ironije) slobodno mogao reći da je bio
„Sretno dijete“. N

40 Nedeljnik 9. jul 2020.


Magi – Kao da je
bila nekad Dušan Vesić
Važna i potresna knjiga o velikim
mukama, blistavom daru i tragič-
nom kraju najveće heroine jugo-
slovenskog rock’n’rolla. Priča o
Margiti Stefanović iz benda EKV,
koliko teskobna toliko i pošte-
na, koliko gorka toliko i iskrena,
nije samo nezaobilazan dokument
za svakoga ko voli i poštuje Magi,
nego i ogledalo u kojem će se pre-
poznati oni koji su umeli da ublaže
njen bol. N
Bijelo dugme - Šta bi
dao da si na mom
mjestu Dušan Vesić
Definitivna biografija najveće ju-
goslovenske grupe. Uzbudljiv i
emotivan dokument o jednom
prohujalom dobu i bendu čije su
pesme nadživele vreme i zemlju u
kojoj su rođene. Autor je ne samo
pouzdani svedok nego i sauče-
snik u karijeri Bijelog dugmeta, a
njegova knjiga – napisana u isti
mah profesionalno i sa ljubavlju –
dostojna je teme kojom se bavi. N
GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE
Zlatne viljuške i kašike
Piše Čedomir Antić
T
reći krstaški rat je vero-
vatno u savremenoj jav-
nosti najpoznatiji krstaški
pohod. Ričard Lavlje Srce,
engleski vladar nemirna
duha, koji teško da je i posetio svoju
ostrvsku kraljevinu, ratujući često bez
povoda, ishoda i smisla u francuskim
posedima i na Bliskom istoku, postao je
slavan zahvaljujući Robinu od Lokslija
i Ajvanhou, ličnostima romana
iz 19. veka. Na putu do Sve-
te zemlje Ričard je plo-
vio preko Kipra gde se i
oženio. Na povratku je
ponovo brodom plo-
vio sve do Akvileje
na krajnjem severu
Jadrana. Za razliku
od njega, njegov
saveznik Fridrih
Prvi Barbarosa, car
Svetog rimskog
carstva, putovao je
kopnenim putem.
Na Božić 1188. pred
cara su u Nirnbergu
izašli izaslanici Stefana
Nemanje, velikog župana
Nacionalna uobrazilja
Srpske zemlje. Stefan Ne- stvorila je mit o tome kako
manja uspeo je da objedi- je imperator Fridrih Prvi
Barbarosa jeo rukama, a
ni srpske zemlje, nakon što župan zlatnim escajgom
je sredinom šezdesetih go-
dina u ratu porazio braću.
Jedan od njegove braće, Miroslav, bio
je naručilac čuvenog Miroslavljevog je-
vanđelja, poznate rukopisne ilustrova-
ne knjige, jedne od najstarijih sačuva-
nih napisanih na ćirilici.
Stefan Nemanja je nakon ove uzur-
pacije, koju su njegovi sinovi-biografi
uporedili sa pobedom cara Konstantina
na Milvijskom mostu, poražen od moć-
nog vizantijskog cara Manojla Prvog
Komnina. Nakon ponižavajuće predaje i
učešća u vasilevsovom trijumfu, Nema-
nja je nekako došao u njegovu milost,
pa je vraćen na vlast. Posle careve smr-
ti 1180. Srbija se osamostalila. Nestabil-
ne prilike u Carigradu omogućile su Sr-
biji nezavisnost, ali dolazak krstaša bio
je njena velika prilika.
Srpski izaslanici zato su obavestili o
oduševljenju velikog župana zato što
će carska vojska preći preko njegove
zemlje, kao i da sprema „najplemeniti-
ji od svojih gradova“ da ga u njemu pri-
mi. Taj grad je bio Niš. Zanimljivo je da
je srpski župan saznao da je devet me-
seci ranije imperator ispred katedra-
le u Majncu primio krst i ob-
javio da će povesti pohod
radi oslobođenja Jerusa-
lima. Srpski izaslani-
ci i njihovi darovi su
lepo primljeni, a car
je - kako je zabele-
žio hroničar - za-
hvaljivao Gospo-
du zato „što je od
kraljeva za koje
jedva da je ikada
čuo da se pomi-
nju, toliko dobio“.
Juna sledeće go-
dine velika krsta-
ška vojska napusti-
la je Beograd, do kog je
stigla nešto ranije. Krstaši
su imali nevolja sa vizan-
tijskim gospodarem Bra-
ničeva. Posle ovog grada
ušli su u „najdužu šumu“
gde su ih stanovnici „Grci,
Bugari, Srbi i Vlasi“ napadali iz zaseda
i gađali otrovnim strelama. U Nišu su
krstaši svečano dočekani. Veliki župan
Stefan Nemanja i njegov brat Stracimir
ponudili su nemačkom caru savez pro-
tiv Vizantije. Ugovorena je i ženidba
sina kneza Miroslava, gospodara Huma,
ćerkom istarskog markgrofa.
O okolnostima razgovora ne zna se
mnogo. Krstaši su ugošćeni, poklonje-
no im je šest foka, tri ukroćena jelena
i jedan vepar. Izvori ne govore o gozbi
kojoj su prisustvovala dva vladara. Ka-
snije je nacionalna uobrazilja stvorila
mit o tome kako je imperator jeo ruka-
ma, a župan zlatnim escajgom. N
41
MUZIKA
O NOVOM SINGLU, POHVALI ERIKE BADU, EVROPI I SVETU
Čekaonica za novi svet
ao da se singlovima
K
„Neki drugi dan” i
novim „Novi svet”
još više zakotrljala
tvoja karijera? Kao da si sad najsi-
gurnije krenula napred?
Definitivno jesam jer sam mno-
go toga prošla u svom muzičkom
putu i ne razmišljam o rezultatima
i očekivanjima, više sam fokusira-
na na proces stvaranja u kom tre-
nutno uživam. Naravno, jako mi
prija feedback koji usput dobijam.
Kako izgleda kada te pohva-
li velika Erika Badu i šta je ona
tačno rekla za tebe?
Tada sam tek počinjala i narav-
no da je to bio specijalan momenat za
mene. Nisam ni sanjala da će jedna od
mojih muzičkih muza ikad imati priliku
ili vremena da me posluša, a kamoli da
to još podeli i sa svojim pratiocima i izra-
zi svoje oduševljenje.
Kada si objavila „Part of the plan“, da
li je bilo ponuda za inostranu kari-
jeru kao i tokom kasnijih turneja po
Evropi?
BEOGRADSKI REPER OGNJEN KO-
STIĆ ODABRAO JE nadimak Struka zato
što je u tom nazivu sve sažeto: veština,
umeće i znanje. Tih postulata Struka se
pridržava već dvadeset godina. Bez ob-
zira na to što su pojedini njegovi saborci
odustali od hip-hop izraza bitno menja-
jući svoj pogled na žanr, Struka je ostao
dosledan „staroj školi“ repa koji vešto
kombinuje sa modernom produkcijom.
Posle kraće pauze, Struka se vratio na
regionalnu hip-hop scenu u velikom
stilu kao odgovorni urednik etikete Ho-
ney Money Gang, jedinstvene i nezavi-
sne hip-hop platforme koja neguje sve
srodne aspekte urbane kulture mladih
na lokalnom i regionalnom nivou.
Ujedno Struka se vratio muzici gostu-
jući u Tamarinoj pesmi „Indigo“ i kroz
42 Nedeljnik 9. jul 2020.
EEVA
„Part of the plan“ mi je poslužio kao
karta za mnoge pevajuće i songwriting
projekte koji su omogućili da se profe-
sionalno bavim pozajmljivanjem svog
vokala za razne svrhe. Ušla sam u radio
imaging industriju i u reklamnu indu-
striju i znanje i veštinu koje sam usput
stekla sada mi dosta pomažu za moju
autorsku muziku. Sarađujem sa klijen-
tima od EU, UK, SAD, pa sve do Novog
Zelanda. Takođe sam pevala i bek voka-
le na Evroviziji, pridružila sam se na bini
RECENZIJA
Struka
Otrov
Mascom / Honey Money Gang
mnogim popularnim iz-
vođačima iz regiona. Bilo
je tu raznih zanimljivih
iskustava, ne mogu da
kažem da je jedan proje-
kat direktno zaslužan za
sve, daleko od toga, ali je
definitivno bio jedan mi-
lestone koji mi je otvorio
neka vrata.
A kako će izgledati novi
svet tokom i posle ove
pandemije?
Generalno sam navik-
nuta na promene jer sam
se i selila i mnogo puto-
vala poslednjih godina
i fizički i spiritualno se nalazila u više
„novih svetova“, tako da mi moj prak-
tični mentalitet ne dozvoljava da doži-
vim ovo sve previše dramatično iako
mi je puno planova poremetilo i je-
ste mi šok što se moj ritam života pre-
ko noći drastično promenio. To je faza
koja će morati da se završi kao i sve pan-
demije kroz istoriju, do tad biram da se
koncentrišem na stvari na koje zapravo
mogu da utičem. N
rad u singlu „Efekat leptira“ (zajedno sa
reperom Lud).
Konačno za lejbl Honey Money Gang,
izlazi njegova potpuno nova pesma
„Otrov“! Kompletno autorsko umeće i
iskustvo koje je sazrevalo tokom posled-
njih dvadeset godina sabijeno je u ovom
apsolutnom hitu letnje sezone. Produk-
ciju bitova potpisuje BM Rope sa kojim
Struka planira nastavak saradnje i dodaje:
„Pesma ’Otrov’ se po mnogo čemu ra-
zlikuje od svega što sam do sada radio.
Odlučio sam da ona bude drugačija, ne
da bih podilazio publici ili „išao u korak
sa vremenom“, već zato što sam rad na
ovoj pesmi doživeo kao izazov. Uživao
sam tokom rada na njoj, nadam se da će
publika to osetiti.“
Dostupno na SMARTURL.IT/STRUKAOTROV
MINI-INTERVJU BRANKOROSIĆ

N
Sofija Sztepanov PREPORUKA
Kauboj Morikone
TOLIKO JE NA DAN OBJAVE SMRTI Enija Morikonea
Dunja bilo dobrih postova na mrežama. I da ne bih prepisi-
Jovanović vao, umesto u Rim gde je stvarao i preminuo Moriko-
PR MENADŽER I AUTORKA
ne, idemo prvo u Bijeljinu. Na lik i delo Harija Džekso-
PODKASTA F.FM na, fotografa iz Bijeljine.
KNJIGA Bio je to njegov umetnički pseudonim, a posveće-
NIJE DOVOLJNO no mu je na desetine tekstova i TV priloga u bivšoj Ju-
REĆI NE – NAOMI goslaviji. Jer snimao je vesterne, niskobudžetne, koje
KLEIN nikada nije završio. Snimao je uglavnom scene sa
Naomi Klein je
Mnogi misle da je umetnik nestabilna pro- pucnjavom gde su prašili njegovi naturščici u preri-
poznata njujorška
fesija a ti si opet ostavila posao investicio- novinarka koja dve ji Semberije. Bilo je tu podsmešljivosti kao i u slučaju
nog bankara u Londonu i posvetila se umet- decenije istražuje svakakvog frika, ali i divljenja prema čoveku koji je sve
nosti. Da li si se nekad pokajala, makar na tri političke šokove,
što je zarađivao ulagao u kućni vestern.
minuta? klimatske promene
i kapitalističku I onda kada je došao rat i Arkan, niko nije uzeo za
Nisam! Jeste da se desi da se zamislim koli- korporativnu plus njegove kaubojske zasluge. Prebijan, hapšen, od-
ko bih zarađivala da sam ostala u investicio- kulturu. U ovoj knjizi uzimana mu je imovina, možda čak i vesterni.
bavi se trenutnom
nom bankarstvu, ali se onda i setim koliko sam političkom scenom Pa naš Gojko Mitić, zvezda nemačkih vesterna.
bila nezadovoljna u tom poslu. Sad radim po- i objašnjava kako Taj život Divljeg zapada je čista mitologija, pa su ga
sao koji volim i koji me ispunjava. Naravno, kao je današnja plima često intenzivnije doživljavali oni koji su krštenicom i
narastajućeg
u svakom poslu, ima prepreka i teškoća, ali mi-
nacionalizma i
životom bili daleko od Amerike.
slim da sam donela pravu odluku. rasizma logičan Kod nas je naročito bilo popularno italijansko viđenje
nastavak američke mitologije koja se bildovala i davala nam upra-
Stigla si i u žiri Venecijanskog festivala? najopasnijih vo ono što bismo hteli. Stripovi Komandant Mark i Blek
političkih trendova u
Ali ne u onaj glavni, naravno, već u sekciju „Gi- proteklih pola veka. Stena o borbi za američku slobodu i onda tone vestern
ornate degli Autori” festivala u Veneciji, čiji žiri stripova sa Teksom Vilerom na čelu. Tako su i u živote
je sastavljen od 27 mladih režisera, pisaca, PODKAST stigli špageti vesterni, koji bi danas u pejorativnoj grada-
blogera itd., iz zemalja Evropske unije. STAR TALK ciji možda bili i „kineski vesterni”, a brendirali su ih dva
RADIO
školska druga - Italijana: Serđo Leone i Enio Morikone.
Dobila si značajna priznanja za svoj prvi film Podkast u YouTube
„Antifeminist”, tu si napala radikalne femini- formatu, a vodi ga
stičke stavove, a da li ti smeta ova sada radi- astrofizičar Neil I TU SE VIDELA GENIJALNOST MORIKONEA, ta zavrnu-
deGrasse Tyson. ta gitara plus kojoti u „Dobar, loš, zao” da se ispoštuje ta
kalna politička korektnost koja prati rušenje Ovaj podkast je spoj
spomenika Kristifora Kolumba i drugih? nauke, pop kulture naša predstava o krajevima u koje nećemo stići, a pogo-
Nažalost, kad se pojavi jedna radikalna grupa, i komedije, a Tyson tovo u vreme. I genijalnost je bila što on nije bio u mani-
onda se uvek pojavi i kontra te grupe (kao radi- sa svojim gostima ru već je vadio iz prstiju i glave samu originalnost, pa je za
– naučnicima, ali i
kalna levica i radikalna desnica) i fokus se me- poznatim ličnostima
Bertolučija bilo jedno, za Almodovara drugo, za Brajana
nja sa rešavanja problema (koje u stvari sva- – razgovara o de Palmu treće. Ali ostaje taj vestern i onda čista simboli-
ko želi) na prebacivanje krivice i na konstantnu astronomiji, fizici i ka što počasnog Oskara dobija za The Hateful Eight Kven-
životu na Zemlji i u
svađu. Ne bih rekla da mi smeta radikalna poli-
svemiru.
tina Tarantina koji je sav taj degradirani žanr od kung-fu
tička korektnost, samo mislim da nije najefika- filmova, preko palp romana i naravno špageti
snije sredstvo da postignemo ciljeve. FILM(SKI vesterna preveo u vrhunsku umetnost.
FESTIVAL) Morikone je obeležio živote. Poslušaj-
Da li su te napadali zbog filma „Antifeminist”? BAŠTA FEST te samo ringtonove u redu u pošti. Ako
Internacionalni
Zanimljivo je da su film dobro primili i shvatili u festival kratkog nije Kum, Jagode, onda je Moriko-
Evropi, dok su ga u Americi mnogi doživeli kao igranog filma, koji se ne, pa se izvinjavaju ti što nisu utiša-
napad na feminizam. Mnogu su me čak i napa- svakog leta dešava li telefon a došli su da podignu pen-
u Bajinoj Bašti.
li onlajn i na filmskim festivalima. To mi je bilo
Nastao je iz čistog
ziju mada nikada nisu sanjali da će
interesantno, jer naša junakinja se izjašnjava entuzijazma grupe biti penzioneri nego neki kauboji,
kao feministkinja i na početku i na kraju filma. mladih filmskih neki Klint Istvud sa cigaretom, a sada
Ono što se menja jeste njen stav i razmišljanje radnika i volje su ostavili nikotin jer bronhije kolju u
za lokalizacijom
o tome šta njoj znači feminizam. Moj cilj je bio kulture. Ove godine, svetu koji je postaje drugačiji od onog
da otvorimo dijalog i vidimo šta funkcioniše i zbog situacije s pravednog o kojem su učili iz vesterna.
šta ne funkcioniše u našoj komunikaciji kao fe- kovidom-19, festival Oni dobri iz reda za poštu gleda-
će biti revijalnog
ministkinje. Nažalost, ma koliko tvrde mnogi da
tipa i održaće se od
ju kako su na kraju pobedili loši i zli,
su otvoreni na diskusiju, kroz ovaj film sam vi- 23. do 26. jula. N samo što to neće biti ispraćeno nika-
dela koliko se često ne prihvata ako nečije mi- kvom Morikoneovom muzikom
šljenje imalo divergira od standarda. N nego nekim s..… N

43
 INTERVJU ASDASD

44 Nedeljnik 30. januar 2020.

Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Počeci borbe
u Srbiji

B
io je petak, pola sedam ujutru, iznenada su se za- kao: „Ova majica je suština!“ Na majici je bio neki čovek kako
čuli snažni udarci u ulazna vrata od stana, bili su stoji na bini, ispred mikrofona, sa uzdignutim pesnicama, i is-
to udarci nogama, rukama, glavama, buka je bila pod odštampani natpis: „Pustite nas na miru!“ Onda je Fric
velika i neočekivana, Fric i Dobrila su spavali u pitao: „Ko ti je ovaj na bini?“ Onda je komšija odgovorio: „Ja.“
sobi, Mate je spavao na kauču u trpezariji, i sve Onda je Fric pitao: „Ko da te pusti na miru?“ Onda je komšija
troje su prestravljeno poskočili iz kreveta i dotrčali uplašeno ljutito odgovorio: „Svi, predsednik, premijerka, ministri, svi da
do vrata. Sa druge strane su se čuli glasovi: „Otvaraj! Otvaraj!“, nas puste na miru.“ Onda je Fric rekao: „To ti se ne vidi jasno
onda su se Fric i Dobrila i Mate zbunjeno pogledali, pa je Fric na ovoj slici, nije ti ovo dobro.“ Onda je Dobrila rekla: „Pusti
pogledao kroz špijunku, pa je okrenuo bravu, pa su kroz vrata čoveka, molim te.“ Onda je komšija rekao: „Kako se ne vidi?
uleteli svi penzioneri iz komšiluka, i profesor filozofije u pen- Pa valjda je svima to jasno?“ Onda je Fric rekao: „Ništa ti ovde
ziji, i vaspitačica u penziji, i taksista u penziji, i frizerka u pen- nije jasno, ovo može da se razume kao da se obraćaš svojoj po-
ziji, i advokat u penziji, i jedna nepoznata žena u penziji. Onda rodici.“ Onda je komšija rekao: „Što bih se ja tako obraćao svo-
je taksista viknuo: „Evo su majice!“ i uneo je u stan nekoliko joj porodici?“ Onda je Fric rekao: „Otkud ja znam, možda hoće
kesa sa majicama, pa je počeo da ih vadi i da ih deli, majice su da te oteraju u dom i da ti uzmu stan.“ Onda je Dobrila rekla:
bile bele i sa odštampanim slikama i natpisima. Onda je kom- „Nemoj da gnjaviš čoveka.“ Onda je komšija oteo Fricu maji-
šinica vaspitačica u penziji viknula Mati: „Obili smo ti sinoć cu iz ruke i pažljivo je posmatrao sliku. A za to vreme, na kau-
podrum i zauzeli štampariju i štampali celu noć. Evo ti maji- ču u trpezariji je sedeo Mate, očajan što su mu majice bile uni-
ca!“ Mate je bio prestravljen, pogledao je majicu, napred je bila štene, pored njega je sedela nepoznata žena u penziji koja je
odštampana slika planete Zemlje u ušla u stan sa komšijama. Onda je
plamenu. Onda je Fric rekao: „Pa vi Mate nju pitao: „Ja se izvinjavam, a
smrdite na alkohol?“ Onda je kom- Na majici je bio neki čovek kako ko si ti?“ Onda je nepoznata žena
šija advokat rekao: „Pili smo pivo.“ stoji na bini, ispred mikrofona, sa rekla: „Ja sam iz komšiluka, videla
Onda je komšija taksista delio ma- sam žurku pa svratila da popijem.“
jice i rekao: „Ima majica za sve!“
uzdignutim pesnicama, i ispod Onda je Mate pitao: „A gde su tvo-
Onda je Dobrila uzela kesu i vadi- odštampani natpis: „Pustite nas je majice?“ Onda je nepoznata žena
la majice i gledala slike i natpise, na miru!“ Onda je Fric pitao: „Ko rekla: „Ma kakve majice, to ove bu-
na jednoj je bila odštampana mapa dale iz opozicije štampaju, ja vo-
Evrope kako je proždire džinovski ti je ovaj na bini?“ Onda je komšija lim mog predsednika i premijer-
pacov, na drugoj mapa Amerike u odgovorio: „Ja“ ku, a i volontiram za njih od srca.“
obliku balege koja izlazi iz dupe- Onda je Mate rekao: „To se odmah
ta velike bele krave koja ima glavu vidi, ti odlično izgledaš za svoje go-
Donalda Trampa, na trećoj mapa dine, nisi valjda blesava da se ovim
Srbije u obliku povraćke koja se sli- baviš.“ Onda je Mate prebacio ruku
va niz Balkansko poluostrvo a koju preko vrata nepoznate žene i na-
povraća velika dvoglava aždaja sa li- smejao se, pa se i ona nasmejala, pa
cima predsednika i premijerke Sr- je rekla: „Lepi moj, naravno da ni-
bije, na četvrtoj mapa Rusije koja sam blesava, samo sam bila žedna,
ima oblik velike crne spiralne rupe ni ti uopšte nisi loš.“ Pa je Mate njoj
u koju skaču pravo u smrt ljudi koji šapnuo nešto na uvo, pa se ova na-
beže od besnih veprova. Na petoj smejala i nešto šapnula Mati, pa se
je bila slika ženskih usta, kao veli- on nasmejao pa nešto šapnuo njoj,
ki crveni poljubac, i dole je pisalo pa ona njemu, pa su se smeškali sve
„Hanka Paldum“ i „Voljela sam, vo- glasnije i glasnije. Pa su ustali sa ka-
ljela“. Onda je Dobrila pitala: „Šta uča i otišli u sobu. Onda je Dobrila
vam je ovo?“ Onda je komšinica krenula za njima, ali ju je profesor
frizerka u penziji otela Dobrili ma- filozofije uhvatio za ruku i šapnuo
jicu i rekla: „Daj to ovamo, zanela joj: „Neka, komšinice, pustite, va-
sam se.“ Onda je profesor filozofije žno je jebati vlast pa makar i ovako
u penziji izvadio jednu majicu i re- seljački.“ N

45
Marko Prelević
Crnci i Crnogorci
Dok Amerika i dalje bukti, dok njen predsednik raspiruje taj požar,
dok se Afroamerikanac nelagodno okreće na ulici u gluvo doba noći,
dok se kašlje i kašlje zbog nevidljivog virusa, valja se, jer čemu poezija
ako joj se ne vraćate onda kada je teško, setiti Janka Đonovića
P
re Džordža Flojda, pre ra-
snih nemira, pre Donal-
da Trampa, pre pitanja „da
li mora da se napiše Afroa-
merikanac ili je sve drugo
uvredljivo?“, pre rata, ovog i onog, bio je
Janko Đonović i ta poema.
Teoretičari književnosti bi rekli da je
bio predstavnik južnoslovenskog soci-
jalnog pesništva, i verovatno bi bili u
pravu. No ne samo zato što sve što vuče
na socijalu više nije toliko popularno - a
nisu ni pesnici, liše nekolicine naširoko
citiranih po društvenim mrežama? - za
Đonovića se skoro i ne zna. U Crnoj Gori
njegove su pesme (valjda?) još u čitan-
kama, u Srbiji i restu zemalja u kojima se
govori našim lepim zajedničkim jezikom
ga ima mnogo manje, ako ga uopšte ima.
ĐONOVIĆ JE, VALJDA JE TO TAKO bio
red ako biste rečima hteli da se bavi-
te, imao život koji bi slabiji pisci, u si-
romaštvu svog vokabulara, nazvali tek
burnim. Rođen u Crmnici, diplomirao
u Beogradu na Pravnom fakultetu i pri-
padnik naprednih organizacija u Kra-
ljevini, bio je među prvim ustanicima,
prošao kroz italijanske i nemačke kon-
centracione logore, a kući se iz rata vra-
tio toliko kasno da je, makar su tako
pričali, na Prvom kongresu Saveza knji-
ževnika Jugoslavije njegovo ime pročita-
no u odeljku „ratne žrtve i pali drugovi“.
Kasnije, kad vaskrsne, biće koliko-to-
liko poznat i prepoznat u onoj velikoj
zemlji, eto, da je i u poneki školski plan
zalutao; biće i akademik, pisaće pesme,
pripovetke, eseje, reportaže, putopise.
No najpoznatije svoje delo, ono koje
će biti relevantno i trideset godina po-
sle njegove smrti, i skoro stotinu godi-
na pošto je nastalo, napisao je i objavio
sa svega dvadesetak leta, valjda 1928. ili
46 Nedeljnik 9. jul 2020.
1929, ne slažu se internet-izvori.
Ko zna kakve su vesti stizale u među-
ratnu štampu i u njegov rodni kraj kada
je, tako nadahnuto, mogao da napiše
priču o zemlji u kojoj, valjda, nikada - ili
makar dotad - nije bio. (Nije ni Karl Maj,
setićemo se, pa je opet njegov Old Ša-
terhend, makar u dečjoj uobrazilji, bio
opipljiv i živopisan.) Verovatno je, mo-
žemo to samo izmaštavati i dodavati slo-
jeve nedaća, iz svake kuće makar jedna
glava odlazila u pečalbu preko okeana,
tada kao i sada; tamo su ti ljudi čudnih
prezimena provodili dane radeći najteže
poslove, a mnogi bi završili tamo gde su
i počeli - u rudarskim oknima. Eh, da su
samo dane, teško da su im noći bile išta
bolje, moglo se samo leći, pomalo se po-
žaliti, pomalo jauknuti, i čekati da svane
novi dan, oganj u njega.
DOŠLJACI S BALKANA I ONI KOJI su ih
tu dočekali, a koji su samo na papiru bili
slobodni, predstavljali su šoder za veliku
američku industriju, onaj ugalj koji se
ubacuje u vazda žednu mašinu, tek jed-
na brojka, input i autput u nekoj tabeli
industrijalca i vlasnika rudokopa, ako bi
i tu bili zavedeni.
Tamo su se, u Đonovićevoj poemi i u
jamama širom Amerike, tamo su se sre-
li, tamo su se znojili i tamo su umirali
(ili, kako bi pesnik rekao, crkavali) crn-
ci i Crnogorci.
Devet decenija kasnije, dok Amerika i
dalje bukti pokušavajući da u oči pogleda
i svoju istoriju i svoje građane, dok njen
predsednik prilježno i pomno raspiruje
taj požar, ne bi li se održao na vlasti (a ne-
što se slično, ili barem istovetno, događa
i na onom poluostrvu s kojeg je potekao
pesnik), dok se Afroamerikanac nelagod-
no okreće na ulici u gluvo doba noći, na-
dajući se da ona sirena ne dolazi po nje-
ESEJ
ga iako zna da ništa loše uradio nije, dok
se kašlje i kašlje a daha nedostaje ne zbog
ustajalog vazduha nego zbog nevidljivog
virusa, valja se, jer čemu poezija ako joj se
ne vraćate onda kada je teško, valja se se-
titi Janka Đonovića iz Crmnice i njegovih
crnaca i njegovih Crnogoraca.
„Crnac“ iz poeme mogao bi da bude
bilo koji ugnjetavani pripadnik siroma-
šnog dela stanovništva, „Crnogorac“ bi
mogao da bude, i jeste, pasoš je tu neva-
žan a krštenica tek fusnota, bilo koji ne-
srećnik što je u veliki svet otišao, ponu-
kan ko zna čijim obećanjima i pričama
uz ognjište, u torbi samo pogača, u oči-
ma samo okean.
„PRED NJIMA RUDNIK, GOLEM I ŽUT /
i san o kolijevci na drugom kontinentu“,
piše pesnik, njegovi ubogi junaci tutnje i
kunu ispod svijeta, skrajnuti od balova,
mjesečine i ljubavnika, od ulica što cve-
taju koracima i smijehom, baš kao što
su brojni novi crnci, zvali ih Afroameri-
kanci ili ne, i brojni novi imigranti, zva-
li ih Crnogorci ili ne, danas skrajnuti sa
modernih balova i zabava, iz bogataških
krajeva i kuća (sem ako su dostava i po-
sluga), sa dodela najznačajnijih nagrada
(sem kada im udele milostinju)...
Mnogo se toga promenilo, narav-
no, nabolje; ono što se dešava u Ame-
rici proteklih nedelja i godina ne bi se
moglo desiti onda kada 19-godišnji Jan-
ko Đonović, student Pravnog fakulteta u
Beogradu, na papir stavlja „O, primi na
dar ovaj komad srca“.
Samo je jedna stvar, valjda, ostala ista,
i u toj je poslednjoj strofi cela priča o ra-
sizmu, o socijali, o radniku, o pesništvu,
o slobodi: „A kad na grlima podzemnih
jama / žuta svjetlost karbituše utrne /
Crnce i Crnogorce zemlja vraća / i jedne
crne i druge crne.“ N
 NASTAVAK HIT EDICIJE
VELIKE
BIOGRAFIJE
Najbolje knjige za ovo leto

D ELJE
E NE NIJI
ED Ć
E OVERZ
L
S KONTR AJAC
LJE JI NAJ SKI POLIC
N DE
E ERZNI SRP
VE
O TROV P KNJIGA VELJKA LALIĆA
AJK ON MANGU
D ELJE N PSKI
SR
DRAGI
LE N E NIJI JOVANOVIĆ
PROŠONTROVERZN ŽIVOT I ZLOČINI
NAJKPSKI ŠPIJU
KNJIGA BRANKA ROSIĆA
SRPSKOG HUVERA
SR STEVICA
KNJIGA DUŠKE JOVANIĆ MARKOVIĆ LETNJA
NAJVEĆA PRIČA O PRVOM MANGUPU
DUŠKO POPOV BEOGRADA I JUGOSLAVIJE BIBLIOTEKA
AVANTURE PRAVOG NEDELJNIKA
DŽEJMSA BONDA TRI KNJIGE NA POKLON U JULU